Rim - uspon i pad Republike i Carstva

[Indy]

car konstantin je prihvatio hriscansku veru 312. godine. ... gibbon misli da je upravo to kljucni element rimskog kolapsa: svestenici su propagirali strpljenje i dobrotu; aktivne vrline su obezvredjene; borbeni duh je sahranjen...

Ja ne mogu da dočekam komentar billadnog na ovo!Čovek mi je slao i PM sa objašnjenjem kako je Rim pao zbog greha... šta će da uradi kad čuje da je pao zbog hrišćanske vrline?

[Althea]

Ovo me tako snažno podsjetilo na anegdotu o jednom dijamatskom misliocu, koji je običavao započinjati diskusiju s: drugovi, u ovom trenutku našeg društveno-povijesnog razvitka... Pri čemu se podrazumijeva da je spoznaja tog "društveno-povijesnog trenutka" određena kako onim što se dogodilo prije, tako i onim što će se tek dogoditi, a što je li drug mislilac naravno zna. "Antički" i "srednjovjekovni" gore ne označuje tek vremensko razdoblje, već cijele "društveno-povijesni" sisteme. Siroti Rimljani naravno nisu znali da žive u nekakvoj antici, niti da će uz mnoge muke i pogibije dospjeti do srednjovjekovlja. Ovako opisanu transformaciju možemo vidjeti samo mi pod uvjetom da prihvatamo perspektivu smisla u kojoj je povijesno vrijeme tako podijeljeno. U slučaju pak da nas takvi generalni komplexi ne zanimaju, već se trudimo razumjeti događaje iz perspektive anđela povijesti, koji se po Walteru Benjaminu survava leđima okrenut u budućnost i fascinirano promatra prošlost ispred svoga lica, onda ćemo se više zabaviti imanentnom genezom procesa, a njegovo odredište će nam ostati nevidljivo poput naše vlastite budućnosti.

Pa naravno da nisu znali da zive u antici. Kao sto ni mi danas ne znamo kojim ce nas terminom neko oznacavati kroz 500 godina, recimo. Mislim da si me ipak dobro razumeo.

althea, sta mislis o ovom zakljucku.rim, persija i germanijaopis promena koje su se dogadjale od 1. do 4. veka u germaniji jasno ukazuju zasto je rimska paznja bila fiksirana na persiju u kasnom peridu rimskog carstva. rast persijske supersile uzrokovao je masivnu krizu u trecem veku tako da je persija ostala pretnja nakon stabilizovanja istocnih germanskih granica. germania cak i u cetvrtom veku nije bila ni priblizno takva pretnja jer nisu imali jedinstveno pretece politicko telo. oni su i u cetvrtom veku bili jednako skloni da ratuju izmedju sebe i sa rimljanima. masivan rast populacije, ekonomski razvoj i politicko restrukturiranje jeste cinilo germaniju vecom pretnjom za stratesku dominaciju rima u cetvrtom veku. ali, germansko drustvo nije pronaslo ravnotezu. pojas germaskog carstva sirio se oko 100km kilometara od rajne i dunava i dobar deo gemanije nije bio ukljucen u granicne drzave. zatim, germanska kraljevstva na granici sa rimskim carstvom su cesto bila predmet pohoda iz udaljenijih delova. zasto? zato sto su na granicama bili rimski vojnici sa puno novca za trosenje. posledicno, pogranicni deo germanije se bolje razvijao, bio je bogatiji i samim tim postao target za pohode sa severa. ista motivacije pokretala je gote prema crnom moru. pre sredine treceg veka, zemljom su dominirali iranski sarmatiani koji su profitirali od trgovine sa rimskim carstvom. goti i drugi germani su dosli da otmu plen. opasnost od germanije je dakle bila latentna zbog nedostatka jedinstva. u praksi su germanska carstva vise bila partneri nego pretnja. recimo postoji opis jednog germanskog kralja koji pada na kolena, jeca i muca pred imperatorom konstantinom koji mu je poklonio protekciju rima. rimsko carstvo je radilo dobar posao u drzanju evropskih granica pod kontrolom. zbog persije su se morale preduzimati ekstra mere koje su uvele nova ogranicenja u rimski sistem.pisacu posle o ogranicenjima rimskog carstva.

Ne znam ko to govori o "germanskom carstvu" buduci da Germani nikad nisu ziveli u jednoj organizovanoj drzavi, bas kao ni Kelti. Kelti su, doduse, bili dosli vrlo blizu stadijuma organizovanja u drzavu pre nego sto je Cezar upao i stavio tacku na njihov dalji samostalni razvoj.Ti pritisci Germana su bili konstanta u istoriji Carstva, kao i problemi sa istocnim susedom (zvao se on Parta ili Persija). Germani su, kao i drugi narodi, imali periode ekspanzije i periode mirovanja, a Rimljani bi cesto pristupali podmicivanju pa i placanju danka ne bi li izbegli ratove ciji se ishodi nisu mogli lako predvideti i koji bi mogli da kostaju vlasti onoga koji sedi na tronu. Takodje bi umeli i da se umesaju u odnose izmedju raznih plemena, te da podrzavaju jednu opciju protiv druge po principu "divide et imperum", buduci da im je to bila jedna od najboljih garancija za mir na granicama (dok se oni tamo medjusobno mlate, pax romana vlada drugde).

Limiti upravljanjateoretski, imperator je bio vrhunski autoritet, mogao je da donosi i menja zakone, da ih krsi, sta god hoce. mogao je da osudi na smrt ako kaze jednu rec. to je tako na prvi pogled koji moze da zavara.sta nam govori lapsicgate epizoda koju sam opisala? teskocu da se prikupe prave informacije i da se sazna istina. tada nije bilo interneta, telefona, faxa kao danas, tako da je komunikacija preko izaslanika bila ne samo spora, nego i podlozna manipulacijama. neki zapisi govore o izvesnom teofanesu koji je putovao od egipta do turske tri i po nedelje, oko 30 km dnevno. kada je nesto bilo hitno, moglo se preci 250 km na dan uz promenu konja. dalje, posto je putovanje bilo kompleksno, samo su top birokrate mogle da putuju van svoje provincije. udaljenost je bila dakle veca nego danas kad imamo avione. voditi rimsko carstvo sa takvim komunikacijama nije bilo lako. i glavna posledica jeste da drzava nije imala upliva u dnevno vodjenje lokalnih zajednica. drzava se nije bavila zdravstvom i socijalnom politikom. oni su uglavnom odrzavali vojsku i ubirali poreze. porezi su prikupljani lokalno, a deo je isao u centralu. centrala se nije mesala mnogo u lokalne poslove sve dok su im stizali porezi. logisticka nemogucnost dnevne interferencije i imperatorska apsolutna moc cinili su dimamiku funkcionisanja carstva. postoje i papirusi na kolumbia universitetu koji govore kako su se pojedinci obracali imperatoru da im resi neki pravni problem. zatim se odgovor slao u provincije i ko zna sta se tu desavalo, manipulacije svake vrste.

Nije bas tako. Putovalo se poprilicno, pre svega iz ekonomskih razloga. Obim trgovine izmedju zapadnih i istocnih provincija je bio ogroman. Tacno je da je putovanje bilo daleko komplikovanije, skuplje i rizicnije nego danas, tako je bilo sve do ne tako davne proslosti u Evropi. U 18 veku nisi mogao da se slobodno kreces nekim evropskim drumovima od razbojnika. U antici su postojali slicni problemi, mada su Rimljani imali vojne postave na svim glavnim putevima. U pitanju su mali odredi ciji je zadatak bio da nadgledaju i garantuju bezbednost u saobracaju. Sto je uglavnom i bio slucaj, ali sto takodje ne znaci da razbojnici uopste nisu postojali. Postojali su i gusari, i oni su bili veca opasnost po transport i putnike u odnosu na one kopnene.Komunikacije su bile odlicne za ono vreme. Mreza rimskih puteva je bila izuzetno duga, razgranata i dobro odrzavana. Vesti su se prenosile drugacije nego danas, tacno, ali se ne moze o tome suditi poredjenjem sa sadasnjicom.Dalje, drzava se nije uplitala u pitanja lokalnih zajednica iz drugih razloga. Pre svega politickih, u cemu se i ogledala mudrost rimske politike prema pokorenim narodima. Nasilno mesanje u ta pitanja bi znacilo potencijalnu opasnost od eskalacije sukoba a Rim je zapravo zanimao samo mir & NOVAC (tj. placanje poreza). Vrlo pragmantican stav koji im je i omogucio stvaranje i uspesno odrzavanje tako heterogenog carstva.Car bi se ponekad pitao za neki problem direktno, iz neke provincije, ali ne zaboravi da to obicno nije bio bas najjbolji signal koji je jedan guverner provincije mogao da posalje Rimu. Slanje pred carski tribunal bi podrazumevalo nesposobnost lokalnog guvernera da sa problemom izadje na kraj. A svaki guverner je samo zeleo da u Rimu njegovo ime nikada ne bude pominjano u tom kontekstu. Iz ociglednih razloga.

idemo dalje.car konstantin je prihvatio hriscansku veru 312. godine. taj momenat je oznacio pocetak novih ideoloskih struktura rimskog carstva. gibbon misli da je upravo to kljucni element rimskog kolapsa: svestenici su propagirali strpljenje i dobrotu; aktivne vrline su obezvredjene; borbeni duh je sahranjen. veliki deo javnog i privatnog bogatstva stavljen je u funkciju hriscanskog milosrdja. ogroman deo vojnog budzeta trosio se na beskorisnu apstinenciju i prostodusnost. entuzijazam, radoznalost, zemaljske strasti (surova ambicija) izgorele su u teoloskim sukobima. crkva i drzava su izgarale u cesto krvavim konfliktima religioznih sekti. rimsko carstvo suocilo se sa novom vrstom tiranije. tako misli gibon. no, drugi istoricari nisu tako iskljucivi, ali postoji nacelna saglasnost da je hriscanstvo odvratilo finansijske i ljudske resurse od materijalnih ciljeva. postoje dokazi da su se u 4. veku dogadjale pobune protiv velikih poreza. mase ljudi su protestvovale protiv super-poreza. nezadovoljni buntovnici unistavali su sve sto podseca na imperatora. u to vreme vredjanje imperatora je bilo najveca moguca izdaja, tako da su lokalni stanovnici bili uplaseni kaznom: da vojska pohapsi i pogubi sve buntovnike. medjutim, imperator je izabrao put pregovora. porezi se lakse naplacuju ako se zna razlog za povecanje, a to je bila persijska pretnja. svaka imperatorska vlast je kroz propagandu podsecala na svrhu placanja poreza-recimo, govori o vojnim uspesima, prikazi neprijatelja kako puze pred imperatorom. pobune zbog poreza su u sustini bile retka pojava. imperatorski rezimi su uspevali da prodaju ideju da su porezi cena civilizovanog zivota.

Ahem, Gibbon je prevazidjen u istorijskoj nauci jos poodavno. Mnogo bi se moglo pisati na tu temu. Mozda nekom drugom prilikom. Za sada samo par opaski.Da je borbeni duh sahranjen, ne bi prvi Konstantin isao iz jednog rata u drugi (i to veoma brutalno) dok sebi nije obezbedio potpunu, apsolutnu vlast.... I bio toliko veliki hriscanin da je cak naredio ubistvo svog sina kao i supruge. Da ne pominjem ostale careve iza njega ciji duh nije bio nista manje borben u odnosu na one stare, paganske.Novopeceno hriscansko milosrdje se i te kako zabavljalo istim gladijatorskim igrama i klanjima, a uskoro su dosle na red i zabave nove prirode - progoni svega sto nije hriscansko, uz obaveznu zaplenu starih svetilista sa svim njihovim posedima i bogatstvima (+ onih koji bi se usudili da guknu nesto u odbranu obicaja svojih predaka). Cista duhovnost & milosrdje na delu, pretpostavljam.

[denise]

Ne znam ko to govori o "germanskom carstvu" buduci da Germani nikad nisu ziveli u jednoj organizovanoj drzavi, bas kao ni Kelti. Kelti su, doduse, bili dosli vrlo blizu stadijuma organizovanja u drzavu pre nego sto je Cezar upao i stavio tacku na njihov dalji samostalni razvoj.Ti pritisci Germana su bili konstanta u istoriji Carstva, kao i problemi sa istocnim susedom (zvao se on Parta ili Persija). Germani su, kao i drugi narodi, imali periode ekspanzije i periode mirovanja, a Rimljani bi cesto pristupali podmicivanju pa i placanju danka ne bi li izbegli ratove ciji se ishodi nisu mogli lako predvideti i koji bi mogli da kostaju vlasti onoga koji sedi na tronu. Takodje bi umeli i da se umesaju u odnose izmedju raznih plemena, te da podrzavaju jednu opciju protiv druge po principu "divide et imperum", buduci da im je to bila jedna od najboljih garancija za mir na granicama (dok se oni tamo medjusobno mlate, pax romana vlada drugde).

Althea is back :) . upravo tako. nisam se dobro izrazila. germanija su germanska plemena, ne neka organizovana drzava.

Ahem, Gibbon je prevazidjen u istorijskoj nauci jos poodavno. Mnogo bi se moglo pisati na tu temu. Mozda nekom drugom prilikom. Za sada samo par opaski.Da je borbeni duh sahranjen, ne bi prvi Konstantin isao iz jednog rata u drugi (i to veoma brutalno) dok sebi nije obezbedio potpunu, apsolutnu vlast.... I bio toliko veliki hriscanin da je cak naredio ubistvo svog sina kao i supruge. Da ne pominjem ostale careve iza njega ciji duh nije bio nista manje borben u odnosu na one stare, paganske.Novopeceno hriscansko milosrdje se i te kako zabavljalo istim gladijatorskim igrama i klanjima, a uskoro su dosle na red i zabave nove prirode - progoni svega sto nije hriscansko, uz obaveznu zaplenu starih svetilista sa svim njihovim posedima i bogatstvima (+ onih koji bi se usudili da guknu nesto u odbranu obicaja svojih predaka). Cista duhovnost & milosrdje na delu, pretpostavljam.

da, da, ja sam citirala gibonovo misljenje o hriscanstvu. gibbon je pisao 1700 i neke tako da je sigurno prevazidjen. nego, konstantinova konverzija u hriscanstvo jeste donela nekakvu kulturnu revoluciju. po grcko-romanskom pragmatizmu mrtvi su se odvajali od zivih, a onda su se groblja preselila u gradove. gradile su se crkve, ne hramovi. mermer je pojeftinio. crkve su uzivale ogromne donacije. postoje zapisi da je konstantin poklonio ogromu zemlju crkvi, tako da su se crkve drasticno obogatile. sa druge strane hriscanstvo je u to vreme oznacilo zal za demokratizacijom i jednakoscu. zasto? zato sto je insistiralo da svi imaju dusu, bez obzira na ekonomsko-socijalni status, svi ucestvuju u drami spasenja, cak je zemaljsko bogatstvo prepreka za spas duse. to je potpuno suprotno aristokratskim vrednostima grcko-rimske kulture po kojima se istinska civilizacija postize godinama aristokratskog obrazovanja. umesto toga, hriscanski intelektualci su velicali kult isusa hrista, svetog coveko- boga, koji je u pustinji dostigao mudrost i vrlinu o kojoj rimska aristokratija moze samo da sanja. monaski zivotni stil postao je jako popularan. postoje dokazi da su se neki bogati naslednici odrekli bogatsva zbog hriscanstva. sa druge strane ne-hriscanske religije su takodje bile bogate. ne zna se pouzdano da li se i kako bogatstvo pomeralo od drugim religija ka hriscanstvu. u sustini, broj hriscanskih monaha je bio zanemarljiv. dalje, rimski imperijalizam je kao osnovnu tezu imao boziju volju da rim pokori i civilizuje svet. bog je dao imperatorima misiju da podignu covecanstvo. kada je konstantin prihvatio hricanstvo misija je bila hriscanstvo i spas duse. imperator je i dalje bio bozansko bice. nista se tu mnogo nije promenilo osim nomenklature. Edited June 13, 2008 by denise

[denise]

ideoloska vizija imperatora kao bozijeg predstavnika na zemlji znacila je veliki autoritet u hriscanstvu. imperatori su bili umesani u sve crkvene administrativne poslove i u resavanje problema. imperator bi sazivao savet i davao svestenicima prava da koriste privilegovan transportni sistem. poglavlje 16. teodosijevog kodeksa je religiozni zakon crkve. hijerarhija u crkvi bila je ogledalo administrativnih i socijalnih struktura carstva. lokalne zajednice su izgubile pravo da biraju svestenike. od 370. svestenici su bili zemljoposednici i vodili administrativne poslove, sudove, i ostale centre moci. ako je hriscanizacija rimskog establismenta vazna tema, jednako vazna je i romanizacija hriscanskog establismenta. nova religija nije bila jedan pravac, nego uzajamna adaptacija. naravno, konflikti su postojali. hriscanstvo je eksplicitno ili implicitno odbacilo tezu da je carstvo savrsena bozanska civilizacija. 70 godina posle konstatinovog prihvatanja hriscanstva, vazila je percepcija da ce hricani bolje napredovati u karijeri. i to za bila privlacna opcija. nova realnost bila je i rimljanin i hriscanin.i svi su se adaptirali, lokalno i centralno. porezi su placani, elite su uticale na javni zivot, nova religija se uklopolila u carstvo.

[denise]

utisak drzavnih ceremonija povodom uvodjenja teodosijevog kodeksa u rimski senat je izuzetno mocan. drzavna masinerija koja moze da okupi najbogatije zemljoposednike na takvom slavlju se ne sali. ceremonije povodom uvodjenja novih setova zakona su bili znacajni momenti rimakog carstva. postojanje zakona je u rimskoj samo-percepciji znacilo najveci moguci stepen uredjenosti drzave. zakoni su znacili ogranicenje moci mocnika, pravedan tretman svih problema i nesporazuma. latinska rec libertas znaci sloboda pod okriljem zakona. hriscanstvo je ojacalo ideoloski okvir zakona. hriscanski intelektualci su kritikovali elitisticki obrazovni sistem rimske aristokratije i ponudili neobrazovanog pustinjaka kao alternativni ideal vrline. zakoni medjutim nisu bili elitisticki, oni su stitili sve jednako. i upravo su zakoni bili kljucni element judeo-hriscanskog bozanskog poretka u kasnom rimskom carstvu.teodosijev kodeks, i ceremonija i sadrzaj, govori o politickim ogranicenjima carstva. kodeks je slavio teodosijusa II, vladara istoka i valentina III vladara zapada, teodosijevog rodjaka. dakle, i istocni i zapadni imperatori su pripadali istoj dinastiji. kodeks je tajmiran tako da se poklapa sa vencanjem valentina sa teodosijusovom cerkom eudoxiom (incest!). brak i zakoni su oznacili jedinstvo rimsklog carstva, istok i zapad su u savrsenoj harmoniji. medjutim, teodosijus je bio dominantna figura u tom jedinstvu. zbog lakseg vodjenja carstva imperijalna uprava je podeljena na istok i zapad. ali, takva raspodela je bila moguca samo ako je jedan apsolutno dominantan. teodosijus i valentin, konstantin i njegovi sinovi. inferiornost je bila bazirana na nejednakoj finansijskoj i vojnoj distribuciji moci. i onda se javljaju razlicite politicke frakcije u domenu inferiornog koje zahtevaju balans i ohrabruju pobune. konstantin je bio primoran da deli moc sa julijanom 350-ih. harmonija istoka i zapada se tesko postizala. uspelo je valentinu i dioklecijanu. partnerstvo nije bilo stabilno, cak i ako su dva brata u pitanju. recimo sinovi konstantina I su se popeli na tron i nastavili da se bore: konstantin II je poginuo u invaziji teritotrije svog brata constansa. posle dioklecijana desio se dvadesetogodisnji gradjanski rat.

[denise]

ustvari, organizacija centralne moci u kasnom rimskom carstvu je bila neresiva dilema. podela je bila administrativna i politicka neophodnost: ako se ne podeli, slede pobune i gradjanski ratovi. ali, onda nastaje borba za vlast i cak ako je u jednoj generaciji postignut mir, vec u sledecoj izbija rat. sukobi su u sustini bili posledica interesa zamljoposednika i periodicni konflikti na vrhu su bili cena integracije elita . ponekad su sukobi bili kratki, nekad duzi. drugo glavno politicko ogranicenje je jednopartijski sistem, sto bi mi rekli danas. sloboda govora nije postojala. svi su bili potpuno ideoloski jedinstveni, odnosno, tako je moralo da bude. ideoloski monopol nije bio dobrovoljan. sirenje rimske kulture i rimsko drzavljanstvo bilo je posledica cinjenice sto je carstvo bilo otvoreno za individualne ambicije. moras da se ponasas po njihovim pravilima ako hoces bilo sta da postignes.

Edited June 20, 2008 by denise

[bad music for bad people]

jel denise, si se opismenila il jos uvek malo sprski, malo ingleski?

[denise]

jel denise, si se opismenila il jos uvek malo sprski, malo ingleski?

ko mi kaze? znas li onu drevnu biblijsku: ne sudi, bice ti sudjeno.od svega postovanog ti nalazis jezicku neperfektnost?moj srpsko-engleski je sasvim ok. ako ti se ne svidja stil, imas filozofiju za decu, tamo je sve perfektno. Edited June 20, 2008 by denise

[Indy]

О феминизираности, преференцама за еколошки нежне опције и пропасти царст(а)ва:

GIVEN all that's been going on you probably haven't had time to read the six volumes of Edward Gibbon's Decline and Fall of the Roman Empire and compare it to the US today.So, in a few words, Ed believed the Romans fell over because they had become weak and effeminate, unwilling to live a tougher, manly, military lifestyle.A study, just out, confirms that Ed was right about the Romans and the Americans.According to research conducted by the US Department of Energy and General Motors, nearly nine out of 10 women (88 per cent) say they'd rather chat up someone who owns the latest fuel-efficient car versus the latest sports car. It gets worse. Eighty per cent of American car buyers would find someone with the latest fuel-efficient car more interesting to talk to at a party than someone with the latest sports car. And, more than 4 out of 10 (45 per cent) 18- to 43-year-olds say it's a fashion faux pas nowadays to have a car that's not green or environmentally friendly.

http://www.theaustralian.news.com.au/story...7-13232,00.html

[Gonzo]

^stvarno nemojte više, binladin će presvisnuti od muke

[denise]

So, in a few words, Ed believed the Romans fell over because they had become weak and effeminate, unwilling to live a tougher, manly, military lifestyle.A study, just out, confirms that Ed was right about the Romans and the Americans.ovo je dobro. no, ako uzmemo u obzir ogranicenja rimskog carstva: komunikacije, putovanja, borba za vlast, jednoumlje i raspodela bogatstva i cinjenicu da moderno carstvo ograniceno na taj nacin, sledi da ce euro-americko trajati najmanje 10 vekova.

Edited June 23, 2008 by denise

[denise]

jos malo o ogranicenjima, tacnije o "jednopartijskom" sistemu.prvo, aktivna politicka participacija je bila suzena. tacnije, da bi se neko bavio politikom, morao je da pripada bogatoj zemljoposednickoj klasi. preduslov za clanstvo u senatu, gradskoj upravi, bilo gde je - zemlja i dovoljno novca da se skoluju deca u gramatickim skolama. a to je znacilo jako velike prihode. politicki aktivna zemljoposednicka klasa je bila samo 5% populacije. zatim u gradovima je postojala poluobrazovana profesionalna klasa. teatar je bio glavni centar otpora, doduse tup i limitiran. glavni deo populacije cinili su slobodni ljudi ili robovi koji su radili kod zemljoposednika. taj deo populacije je bio potpuno iskljucen iz politickog zivota. njihova svrha je bila rad i placanje poreza na ionako male prihode. i upravo zbog toga nije cudno da je njihov odnos prema imperijalnom establismentu bio- ravnodusnost. sporadicni otpori zbog placanja poreza bi se mogli okarakterisati kao endemicni banditizam. oblast oko turske i sirije je bila cuvena po banditizmu. vecina populacije nije profitirala od rimskog carstva. potpuna iskljucenost vecine populacije iz benefita rimskog carstva jeste kljucno ogranicenje. nista novo. carstva i postoje zbog benefita elita. drugo, manje ocigledno ogranicenje jeste u tome sto radnicka klasa nije imala pokret otpora. razmotrimo na trenutak zivot bogatih i rimskom carstvu. oni (lokalni predstavnici, senatori, birokrate) su provodili kratko vreme radeci drzavne poslove. sta su radili u slobodno vreme? setali se iz palate u palatu, pisali poeziju, divili se jedni drugima i isli na zabave. prilicno lagodan zivot. lepo je bilo biti u 5% bogate populacije.

[denise]

postojali su i drugi nacini sticanja bogatstva pored zemljoposednistva: trgovina, proizvodnja, pravo. posedovanje zemlje je bio superiorni znak bogatstva i oni koji su sticali bogatstvo ulagali su u zemlju. ne samo iz prakticnih razloga, nego i iz snobizma. zemlja je bila sigurna investicija, nesto kao berza antickog doba. zemlja je donosila profit samo ako se efikasno obradjuje. tu je bilo glavobolja, ali u poredjenju sa benefitom: palate sa kupatilima, mozaici, sve po poslednjoj modi, zabave, glavobolje su bili minorne. stil zivota rimske aristokratije je otisak stila evropske aristokratije u narednih 16000 godina. elegantni ples oko nade i bogatstva preko braka ili nasledstva. jako podseca na romane jane ostin.

[denise]

da zakljucimo, glavno ogranicenje rimskog imperijalnog sistema potice od elegantnog, opustenog i privilegovanog stila zivota. to je bilo moguce zbog nejednake distribucije bogatstva. 5% populacije posedovalo je 90% bogatstva. prvo, rimski zakoni su znacili superiorno drustvo, drugo zakoni su stitili najbogatije. teodosijev kodeks je uglavnom stitio prava zemljoposednika. veliki deo zakona govori o vlasnistvu (prodaja, izdavanje ) i transferu bogatstva preko braka, nasledstva. surovost zakona protiv kriminala stitila je bogate: za kradju je bila predvidjena smrtna kazna. to je tako trajalo vekovima. u londonu 18. veka 20 ljudi godisnje bilo je obeseno .rimska drzava je stitila zemljoposednike jer su oni i bili deo politicke elite. desavalo se da se zemlja konfiskuje zbog pogresna politicke strane zemljoposednika. imperatori su bili svesni da je put do zemljoposednickog srca - porezuj nezno. raspodela bogatstva je bila toliko nejednaka, da bi se neka revolucionarna redistribucija sigurno dogodila da nije bilo drzave i zakona koji su stitili interese bogate manjine. odnos drzave i zemljoposednika je cost-benefit sistem. oni su placali poreze da bi zastitili bogatstvo.

[Прслин]

Нашли римску Изгубљену легију?

Tests found that the DNA of some villagers in Liqian, on the fringes of the Gobi Desert in north-western China, was 56 per cent Caucasian in origin. Many of the villagers have blue or green eyes, long noses and even fair hair, prompting speculation that they have European blood. The genetic tests have leant weight to the theory that Roman legionaries settled in the area in the first century BC after fleeing a disastrous battle.

Колико ли ће само историјских књига морати да се преправи када стигну резултати првих милијарду-две генетских тестова...