Rim - uspon i pad Republike i Carstva

[Otto Katz]

Za one ozbiljne koje tema zanima : razlozi propadanja jednog carstva su uvek kompleksne prirode. Price o nekakvim devijacijama i moralnim rasulima su tipicne za zastarele poglede u nauci. Istorijski procesi su uvek usko vezani za pojam transformacije, u ovom slucaju - prelazak iz antickog drustva u srednjovekovno.

Ovo je najbitniji dio diskusije, jer zadire u samu srž znanstvene historiografije. Pitanje zastarijevanja pogleda u nauci, ovako formulirano, je komplexne prirode poput pitanja o razlozima propadanja jednog carstva. Marxistička historiografija na primjer ne bi nikad gradila vlastite teze na nekakvim devijacijama i moralnim rasulima, već na dijalektici klasne borbe i odnosa materijalne proizvodnje. Paradigmatično za takav pristup je primjerice djelo Povijest i klasna svijest Georga Luk?csa, ili u malo veselijoj formi 18. brimer Louia Bonaparte novinara K. Marxa. Ma koliko da ne bih htio nipodaštavati marxističku vizuru događaja, ipak osjećam da pored briljantnih analiza ekonomskih i socijalnih odnosa nedostaje najbitniji aspekat - kultura. Skrupulozno bavljenje poviješću obuhvata minimalno dvije bitno različite ravni - a) ustanovljavanje sirovih činjenica (vjerodostojnost pisanih i materijalnih izvora, datiranje artefakata i sl.) i b) analizu komplexnih činjenica poput razloga propasti carstva. U rimljanskom slučaju se ne radi samo o krahu državno-političke tvorevine, već prije svega o nestanku konkretne kulture i civilizacije. Tumačiti tu komplexnu činjenicu samo analizom političkih, vojnih i ekonomskih slojeva je nužno ograničeno. Kao što današnju državu Dansku na okupu ne drže samo mudri državni zakoni i funkcionalno uređenje, već najprije reprodukcija kulturnih obrazaca njenih stanovnika, tako se za Rim može ustvrditi da je korijen propasti u rastakanju i napuštanju kulturnog identiteta. Ako kulturu definiramo jednostavno kao sistem značenja oko kojeg su organizirane percepcija i interpretacija životne zbilje, a koji povlači povjerenje u kulturne, vjerske, političke institucije, doći ćemo do zaključka da je pomjeranje identifikacije, lojalnosti i povjerenja u institucije ključni proces odgovoran za nestanak rimske civilizacije. Analiza demografskih i vojno-političkih događaja je samo vanjski, vidljivi index toga procesa. Ove dvije ravni, ona vidljiva i ona nevidljiva, svakako protiču u odnosu uzajmne sprege i uvjetovanja. Rastakanje osnovnih kulturnih obrazaca je sigurno uslovljeno etničkim, demografskim i političkim promjenama; već sama fizička veličina imperijalnog Rima je zahtijevala adekvatniju duhovnu podlogu, prvobitna religio romana s kultom predaka i usmjerenjem na lokalne odnose je tipična za male zajednice mediteranskih polisa. Konačna pobjeda monoteizma, koja je prije uvođenja kršćanstva doživjela i nekoliko prolaznih epizoda, prvenstveno s kultom Sunca, je izraz potrebe za globalnom kohezijom. Paradoxalno upravo nestanak originalne običajnosti je razorio posljednje temelje rimskog kulturnog jedinstva. Kršćanski Rim je opstao kao Bizant, ali to više nije bio Rim. Makar se Bizantinci smatrali Romejima, tj. Rimljanima i makar opstala krilatica o Moskvi kao trećem Rimu iza kojeg više daljih neće biti. Nota bene u smislu političke legitimnosti Rim je opstao i među Germanima kroz Sveto rimsko carstvo njemačkog naroda, ali nikom zdravom ne pada na um nazivatu tu tvorevinu Rimom.

[Indy]

Marx, Marx, gde god se okreneš na forumu? Marx... mi kao da smo na različitim planetama.---? - tačnije, forumima i blogu

Edited May 28, 2008 by Indy

[Otto Katz]

Marx, Marx, gde god se okreneš na forumu? Marx...

Gdje, daj neki link. U mojoj postkomunističkoj domovini je Marx potpuno proskribiran i potpuno je nemoguće s bilo kim i o bilo čemu u raspravu uključiti Marxa. Ali PPP uzimam kao intelektualno emancipiranu sredinu.

[Indy]

Tvoja domovina je u pravu.

Edited May 28, 2008 by Indy

[Otto Katz]

U mojoj domovini ako si stvarno fensi intelektualac ne propuštaš da uključiš Marxa. Ko da ih je Kardelj edukovao.

He imam osjećaj da će ova alergija na Marxa u postkomunističkim zemljama imati jednako devastirajući utjecaj na teoriju društva kao dijamat u varšavskom bloku onda. Ali šta me je zapravo ponukalo da potegnem Marxa, ovaj dio:

u ovom slucaju - prelazak iz antickog drustva u srednjovekovno

Ovo me tako snažno podsjetilo na anegdotu o jednom dijamatskom misliocu, koji je običavao započinjati diskusiju s: drugovi, u ovom trenutku našeg društveno-povijesnog razvitka... Pri čemu se podrazumijeva da je spoznaja tog "društveno-povijesnog trenutka" određena kako onim što se dogodilo prije, tako i onim što će se tek dogoditi, a što je li drug mislilac naravno zna. "Antički" i "srednjovjekovni" gore ne označuje tek vremensko razdoblje, već cijele "društveno-povijesni" sisteme. Siroti Rimljani naravno nisu znali da žive u nekakvoj antici, niti da će uz mnoge muke i pogibije dospjeti do srednjovjekovlja. Ovako opisanu transformaciju možemo vidjeti samo mi pod uvjetom da prihvatamo perspektivu smisla u kojoj je povijesno vrijeme tako podijeljeno. U slučaju pak da nas takvi generalni komplexi ne zanimaju, već se trudimo razumjeti događaje iz perspektive anđela povijesti, koji se po Walteru Benjaminu survava leđima okrenut u budućnost i fascinirano promatra prošlost ispred svoga lica, onda ćemo se više zabaviti imanentnom genezom procesa, a njegovo odredište će nam ostati nevidljivo poput naše vlastite budućnosti.

[Indy]

He imam osjećaj da će ova alergija na Marxa u postkomunističkim zemljama...

Baš se pitam otkud tamo alergija na Marxa? Da nisu možda u pravu što su alergični? Inače, kad čujem sam izraz "teorija društva", osećam se kao da je neko u prostoriji pustio telesni gas.

[denise]

Mislim da sam bila dovoljno jasna u onome sto sam htela da kazem ali me izgleda i dalje ne razumes. Ni poredjenje sa Amerikom nije adekvatno, iz vise razloga, ali dobro. Tvoj je topic, nastavi kako hoces.

ne, ne ne, samo napred, ti si jako pametan, prijatan i vest sagovornik i dobrodosla uvek. osim toga, ovo je jednako tvoj, moj i svih koji hoce da se ukljuce topik. bas volim kad lepo diskutujemo. samo sam htela da kazem da se i zivot u germanskim plemenima menjao tokom vekova. evo napisacu ubrzo i zakljucak i predlog za dalju diskusiju. Edited May 29, 2008 by denise

[denise]

althea, sta mislis o ovom zakljucku.rim, persija i germanijaopis promena koje su se dogadjale od 1. do 4. veka u germaniji jasno ukazuju zasto je rimska paznja bila fiksirana na persiju u kasnom peridu rimskog carstva. rast persijske supersile uzrokovao je masivnu krizu u trecem veku tako da je persija ostala pretnja nakon stabilizovanja istocnih germanskih granica. germania cak i u cetvrtom veku nije bila ni priblizno takva pretnja jer nisu imali jedinstveno pretece politicko telo. oni su i u cetvrtom veku bili jednako skloni da ratuju izmedju sebe i sa rimljanima. masivan rast populacije, ekonomski razvoj i politicko restrukturiranje jeste cinilo germaniju vecom pretnjom za stratesku dominaciju rima u cetvrtom veku. ali, germansko drustvo nije pronaslo ravnotezu. pojas germaskog carstva sirio se oko 100km kilometara od rajne i dunava i dobar deo gemanije nije bio ukljucen u granicne drzave. zatim, germanska kraljevstva na granici sa rimskim carstvom su cesto bila predmet pohoda iz udaljenijih delova. zasto? zato sto su na granicama bili rimski vojnici sa puno novca za trosenje. posledicno, pogranicni deo germanije se bolje razvijao, bio je bogatiji i samim tim postao target za pohode sa severa. ista motivacije pokretala je gote prema crnom moru. pre sredine treceg veka, zemljom su dominirali iranski sarmatiani koji su profitirali od trgovine sa rimskim carstvom. goti i drugi germani su dosli da otmu plen. opasnost od germanije je dakle bila latentna zbog nedostatka jedinstva. u praksi su germanska carstva vise bila partneri nego pretnja. recimo postoji opis jednog germanskog kralja koji pada na kolena, jeca i muca pred imperatorom konstantinom koji mu je poklonio protekciju rima. rimsko carstvo je radilo dobar posao u drzanju evropskih granica pod kontrolom. zbog persije su se morale preduzimati ekstra mere koje su uvele nova ogranicenja u rimski sistem.pisacu posle o ogranicenjima rimskog carstva.

Edited May 29, 2008 by denise

[denise]

mozda je tema o korupciji interesantnija. Limiti Rimskog Carstva373. godine nove ere rimski vojni komandant severne afrike romanus bio je potplacen da isprovocira berberska plemena na pobunu. teodosijus, glavni vojni marsal, koji je dobio zadatak da resi pobunu pronasao je medju romanusovim dokumentima kompromitujuci material. bilo je to pismo koje ukljucuje pozdrave izvesnog paladijusa, otpustenog rimskog birokrate: paladijus vas pozdravlja I kaze da je otpusten jer je lagao imperatora. laganje imperatora je bila izdaja. da bi izbegao kaznu-surovu torturu, paladijus je izvrsio samoubistvo. puna prica sledi I vodi do 363. godine kada je romanus prvi put postavljen za komandanta. berberska plemena su napravila pljackaski pohod oko grada lepcis magnai. stanovnistvo je zahtevalo osvetu. romanus je okupio trupe I zahtevao logisticku podrsku od 4000 kamila, sto je stanovnistvo odbilo. romanus je otpustio vojsku I odustao od napada. besni stanovnici su se zalili imperatoru valentinu. romanus je poslao svoju verziju dogadjaja preko jednog birokrate. valentine nije nikome poverovao I naredio je sopstvenu, nezavisnu istragu. u medjuvremenu, berberi su opet napali I stanovnistvo je ponovo protestvovalo kod imperatora. kada je cuo za ponovljene napade, valentin je pobesneo I poslao paladijusa da istrazi cinjenice I da odnese poklone africkoj vojsci. Paladijus je otputovao u afriku I otkrio istinu. u medjuvremenu je paladijus dilovao sa komandantima vojske kako bi za sebe zadrzao imperatorski kes namenjen za vojsku. paladijus je pretio romanusu izvestajem o njegovioj neaktivnosti, dok je romanus pretio da ce otkriti njegovu kradju. u djavoljem dilu, paladijus je zadrzao kes I rekao imperatoru da se stanovnistvo vise ne zali. imperator je onda pokrenuo legalnu sudsku istragu u africi. paladijus je opet poslat u afriku da kontrolise sudjenje. neki svedoci su potkupljeni da kazu da nije bilo napada, tri ambassadora I jedan guverner su pogubljeni zbog laganja imperastora. afera je zataskana. i onda se pojavilo pismo, a neposredno posle i dva ambasadora koji su se krili u sumi da im ne bi odsekli jezik. konacne zrtve su bili paladijus, romanus i lazni svedoci.korupcija javnog zivota je deo price o kolapsu carstva. sve moguce malverzacije su bile u igri: vojni komandanti koji vestacki naduvavaju potrebe da bi uzeli novac za sebe, birokrate sa fiktivnim racunima. koliko je korupcija doprinela propasti carstva? pazljivo sa zakljuchcima. moc je kroz istoriju bila povezana sa pravljenjem novca, u velikim, u malim, u jakim, u slabim drzavama, svugde. veza izmedju moci I profita nije cak ni problematicna I u mnogim drustvima je sasvim legitimna. u to vreme ceo sistem dolaska na polozaje radio je po personalnim preporukama. bez ikakve kompeticije, patronaza I veze su bili kriticni. imperatorski bliski krugovi prijatelja su postavljali I preporucivali. recimo, jedan konstantinov prijatelj se zalagao za to da prijatelji imaju izvesne kriterijume kada preporucuju, tako da mogu da preporuce dobro, ali niko nije zeleo da menja strukturu sistema. nepotizam je bio sistemski I manje-vise degenerisanost se I ocekuje.to nije bilo nista novo. I u ranom rimskom carstvu moc, profit I malverzacije su bili lepo udruzeni. magnati javnog zivota I u ranom I u kasnom carsvu su bili preokupirani self-advanced prioritetima. korupcija je dakle bila normalan odnos moc-profit. neki imperatori (npr. valentin I) su politicki profitirali zbog borbe protiv korupcije, ali niko nije zeleo da menja sistem. u zakljucku, vazno je biti realista oko pitanja kako ljudska bica koriste moc. obzirom da moc-profit factor nije sprecio uspon rimskog carsva, nije fundamentalno uticao na kolaps. paladijus i romanus su presli dozvoljene granice.

[denise]

@billadniopet trolujes glupim nebulozama.Limiti upravljanjateoretski, imperator je bio vrhunski autoritet, mogao je da donosi i menja zakone, da ih krsi, sta god hoce. mogao je da osudi na smrt ako kaze jednu rec. to je tako na prvi pogled koji moze da zavara.sta nam govori lapsicgate epizoda koju sam opisala? teskocu da se prikupe prave informacije i da se sazna istina. tada nije bilo interneta, telefona, faxa kao danas, tako da je komunikacija preko izaslanika bila ne samo spora, nego i podlozna manipulacijama. neki zapisi govore o izvesnom teofanesu koji je putovao od egipta do turske tri i po nedelje, oko 30 km dnevno. kada je nesto bilo hitno, moglo se preci 250 km na dan uz promenu konja. dalje, posto je putovanje bilo kompleksno, samo su top birokrate mogle da putuju van svoje provincije. udaljenost je bila dakle veca nego danas kad imamo avione. voditi rimsko carstvo sa takvim komunikacijama nije bilo lako. i glavna posledica jeste da drzava nije imala upliva u dnevno vodjenje lokalnih zajednica. drzava se nije bavila zdravstvom i socijalnom politikom. oni su uglavnom odrzavali vojsku i ubirali poreze. porezi su prikupljani lokalno, a deo je isao u centralu. centrala se nije mesala mnogo u lokalne poslove sve dok su im stizali porezi. logisticka nemogucnost dnevne interferencije i imperatorska apsolutna moc cinili su dimamiku funkcionisanja carstva. postoje i papirusi na kolumbia universitetu koji govore kako su se pojedinci obracali imperatoru da im resi neki pravni problem. zatim se odgovor slao u provincije i ko zna sta se tu desavalo, manipulacije svake vrste. u trecem veku persija je izrasla u supersilu i rim je morao da podize vojsku i restrukturira fiskalnu i poresku politiku. rimska poljoprivreda je bila prekomerno porezovana. zemljuradnici su gladovali. veci porezi su unistili zemljoposednicku klasu. sa vojne tacke gledista, vojske nije bilo dovoljno, pa su morali da regrutuje barbare duz granica. lojalnost i efikasnost vojske postaje kriticna.

[Schmeling]

Tvoja domovina je u pravu.

Ukoliko imash zavrsheno vishe od osnovne shkole, treba da se stidish.

[denise]

Idemo dalje. Cena opstankaanticka poljoprivreda imala je dva ogranicenja. prvo, nije bilo traktora i prihod je zavisio iskljucivo od radne snage. drugo, nije bilo fertilizatora, tako da je hrana bila ograniceno raspoloziva, a samim tim i rast populacije. zatim, transport je bilo ekstremno skup. postoje dokazi za tvrdnju da su veliki porezi zbog persijske pretnje unistili poljoprivredu. a onda se desilo otkrice rimskih sela u turskoj pedesetih godina 20. veka. ne samo da su kuce bile velelepne, nego su imali I velike javne zgrade. cak su proizvodili I prodavali maslinovo ulje. kako povezati prosperitetna sela sa tezom o gladovanju I ogromnim porezima? isto je kasnije pronadjeno u grckoj I severnoj africi-nema znakova propasti. kasno rimsko carstvo je ustvari period procvata poljoprivrede. taj pattern je tipican I za spaniju, juznu galiju i britaniju. jedino su se italija I severne provincije borile sa siromastvom. severne provincije su se granicile sa barbarima I konstantno su pljackane. ali kako italija? u ranom rimskom periodu, kuca imperijalnog rima je cvetala. ne samo da su proizvodili I prodavali vina I drugu robu, nego im je I poljoprivreda bila oslobodjena poreza. ali, postepeno se u pokorenim provincijama razvijala proizvodnja I troskovi transorta su ucinili da se stvore lokalni centri. do 4. veka italijanska poljoprivreda je placala iste poreze. kriza u italiji je bila dobro kompenzovana ostalim procvatima. uprkos porezima, kasno rimsko carstvo je bilo u usponu. od sredine treceg veka primetan je pad izgradnje javih gradjevina, a I to malo sto se gradilo bilo je iz drzavnih resursa. privatna izgradnja javih objekata je bila karakteristicna za rani rimski period u cilju samo-promocije. to je bio nacin da grad dobije latinska prava, znaci moc I uticaj. u trcem veku je konfiskovanje imovine I porezovanje promenilo odnos centralne I lokalne vlasti. nije bilo interesantno trositi novac na centralnu vlast. sve do tada, imperijalne birokrate- honorati su male ogromnu lokalnu moc, cak I da prikupljaju poreze. u kasnom carstvu desilo se pomeranje politicke moci iz lokalnih zajednica u centralnu birokratiju.birokratske pozicije su bile privlacne tako da su imperatori bili zatrpani zahtevima za polozaje. recimo, istocna kancelarija imala je 224 I 610 na listi za cekanje. roditelji su decu odmah nakon rodjenja upisivali na liste za cekanje. rast imperijalne birokratije nije bio rast neke nove sile, nego vec vidjeno, samo pomereno ka centru. plate nisu bile velike, ali status I naplacivanje usluga je bilo privlacna opcija. u zakljucku, nije bilo vece krize u poljoprivredi I zemljoposednickoj klasi, samo se moc malo pomerila ka centru. da vidimo tezu da su se barbari ukljucivali u vojsku I slabili moral. barbari su se uvek ukljucivali u vojsku, privremeno ili stalno. nista novo. I pesadija i konjica imali su oko 50% ne-drzavljana. glavna razlika izmedju rane I kasne rimske vojske je u tome sto je kasna vojska imala pomesane rimsko-barbarske jedinice, a ne barbare kao posebnu ispomoc. trening je bio surov. nema dokaza da su barbari bili neposlusni. u vojsci dakle nije bilo narocitih promena. moguce je medjutim da stanovnistvo nije vise bilo tako lojalno zbog krize .

Edited June 11, 2008 by denise

[Indy]

...Denise, hvala na poučnim postovima, mada ti je srpski jezik izgleda zarđao.

Edited June 11, 2008 by Indy

[denise]

hvala, trudim se. inostranstvo vise od 10 godina cini svoje.

[denise]

idemo dalje.car konstantin je prihvatio hriscansku veru 312. godine. taj momenat je oznacio pocetak novih ideoloskih struktura rimskog carstva. gibbon misli da je upravo to kljucni element rimskog kolapsa: svestenici su propagirali strpljenje i dobrotu; aktivne vrline su obezvredjene; borbeni duh je sahranjen. veliki deo javnog i privatnog bogatstva stavljen je u funkciju hriscanskog milosrdja. ogroman deo vojnog budzeta trosio se na beskorisnu apstinenciju i prostodusnost. entuzijazam, radoznalost, zemaljske strasti (surova ambicija) izgorele su u teoloskim sukobima. crkva i drzava su izgarale u cesto krvavim konfliktima religioznih sekti. rimsko carstvo suocilo se sa novom vrstom tiranije. tako misli gibon. no, drugi istoricari nisu tako iskljucivi, ali postoji nacelna saglasnost da je hriscanstvo odvratilo finansijske i ljudske resurse od materijalnih ciljeva. postoje dokazi da su se u 4. veku dogadjale pobune protiv velikih poreza. mase ljudi su protestvovale protiv super-poreza. nezadovoljni buntovnici unistavali su sve sto podseca na imperatora. u to vreme vredjanje imperatora je bilo najveca moguca izdaja, tako da su lokalni stanovnici bili uplaseni kaznom: da vojska pohapsi i pogubi sve buntovnike. medjutim, imperator je izabrao put pregovora. porezi se lakse naplacuju ako se zna razlog za povecanje, a to je bila persijska pretnja. svaka imperatorska vlast je kroz propagandu podsecala na svrhu placanja poreza-recimo, govori o vojnim uspesima, prikazi neprijatelja kako puze pred imperatorom. pobune zbog poreza su u sustini bile retka pojava. imperatorski rezimi su uspevali da prodaju ideju da su porezi cena civilizovanog zivota.

Edited June 12, 2008 by denise