kurs dinara

[Daytrader]

znaci da ne uzimam kredit za stan u sledecih hiljadu godina?

Ako ces tako da resis stambeno pitanje, uzmi, sto...Ko sto bup kaze, najcesce je to vezano za EURIBOR (plus dodatni procenat),tako da, ta je logika...Ako nekom plata vezana za $, pa sto bi mu prijalo sto $ pada. Ako nekom plata u E, pa normalnoda se raduje kad narucuje digitalni aparat iz Amerike. Rata mu ionako, ista, u E, za kredit. Ako se koriguje Euribor, koriguje se i rata. Kod dugorocnog kredita, pitanje je koji ce kurs biti dugorocno, to je stvar procene. Ono sto je meni besmisleno je, da se ne zna gde su plasirane te famozne rezerve, u sta, kod koga, pod kojim uslovima...To ko neka drzavna tajna, sta li? Jasno je samo da evri pristizu, i to zaduzivanjem banaka. Ovaj Dragas zato mozda u pravu, mozda stvarno se "nase" pare vracaju nazad kroz kredite. Jer su kamate ovde vece nego tamo, prosto. Zvuci logicno Peace.

[Muwan]

Pa, banke(pošto su sve u stranom vlasništvu) dovlače kroz dokapitalizaciju, ogromne sume novca u Srbiju, koje im inače leže kao mrtav kapital u inostranstvu, bez plasmana. U Srbiji postoji još uvek glad za svežim parama, pa tako puno eura stiže.

Mala korekcija: nisu (još uvek) sve u stranom vlasništvu. Komercijalna banka, za početak, najveća je koja još uvek nije prodata i država je već nekoliko puta ponovila da će je sigurno držati najmanje još nekoliko godina (ipak se tu čuva državni heroin, je li...) Tu je još nekoliko manjih banaka koje čekaju privatizaciju, recimo AIK banka koja je prošlu fiskalnu godinu završila sa najvećim dobitkom u regionu (!) i za nju je trenutno zainteresovana grčka ATE banka. Zatim Privredna banka Beograd, Metals banka, Srpska banka, Univerzal banka, JUBMES banka (koja je najavila dokapitalizaciju), Credy banka, Čačanska banka i naravno Poštanska štedionica.šlag na torti je sada već legendarna Agrobanka koja je svako malo bivala dokapitalizovana u očekivanju kupca, a sada...

[čekmeže]

Ono sto je meni besmisleno je, da se ne zna gde su plasirane te famozne rezerve, u sta, kod koga, pod kojim uslovima...To ko neka drzavna tajna, sta li? Jasno je samo da evri pristizu, i to zaduzivanjem banaka. Ovaj Dragas zato mozda u pravu, mozda stvarno se "nase" pare vracaju nazad kroz kredite. Jer su kamate ovde vece nego tamo, prosto. Zvuci logicno Peace.

Onako udžbenički o deviznim rezervama ovde. Ima i kretanje visine rezervi, ali nema struktura što ne znači da je tajna, samo me mrzi da tražim. Možda kad bi okrenuo info centar NBS

[Daytrader]

Девизне резерве Народне банке Србије чине:потраживања Народне банке Србије на рачунима у иностранству, хартије од вредности којима располаже Народна банка Србије и које гласе на иностране новчане јединице, специјална права вучења и резервна позиција код Међународног монетарног фонда, злато, и ефективни страни новац...Pa da, skolski, super, a gde to tacno i koliko? Otkud mi znamo koje hartije od vrednosti, sta Us bonds, da, to super wise move...Koje zlato, tj kad i koliko? Koji strani novac, jel vecinom $ ili E, ili nesto trece? Spec prava kod MMF-a...Pa evo sta taj isti MMF kaze za sl ko Srbija, tj u stvari za bolje slucajeve.(IMF External Relations Department, Morning Press, Wednesday, October 24, 2007) "Wealth pouring into Russia is pushing the ruble higher and swelling the government's coffers -- harming exports, overexpanding foreign reserves and making it hard to stem inflation. (...) A similar turnaround is playing out from Thailand to India to Brazil and beyond. A decade after some of these countries battled currency crises, they're struggling with currencies strengthening too fast." "Now the fallout of the dollar's long slide includes the difficulties of overheated investment and mountains of reserves. The investment wave into emerging markets has been building since 2002. Now it's a tsunami. Financial flows into these countries in the first half of this year have already exceeded the total for all of 2006, the IMF says." "The typical response by central bankers has been to try to prevent their currencies from strengthening too quickly. To do that, they buy dollars. That's a prime reason why emerging markets have more than doubled their reserves since 2004 to a forecast $4.1 trillion this year, according to the IMF. That accumulation causes problems. Countries are sitting on massive U.S. dollar assets that they may not need. Those holdings, including U.S. Treasury bonds, are losing value thanks to the greenback's swoon. At the same time, to decrease inflation pressure, some developing countries are issuing local bonds to take money out of circulation, and paying higher interest rates on those debts. 'It certainly looks like they're wasting a lot of money,' says Kenneth Rogoff, an economics professor at Harvard University, especially in poor countries in need of infrastructure. Bez tacnih podataka, kad, sta, koliko, je sve nagadjanje. Otkud mi znamo sta je Dinkic tacno radio, jel vrsio diversifikaciju od $ili ih je kupovao (on je pricao da ce da raste), ili koje hartije od vrednosti (on je pominjao Us Treasury Bonds npr u NIP) i sl...Ako Centralne Banke vecinom prodavale zlato, nesto sve sumnjam da nasa bas kupovala, i sl...Dakle, moglo je nesto korisno da se uradi sa rezervama, a mogao je i "waste of money" da bude, ko sto ovaj navedeni pominje. Zemlje da konstantnim prilivom, bilo od eksporta, bilo izvoza sirovina i sl, imaju problem sta i kako sa rezervama, pa i Srbija koja ih najvecim delom stvorila prihodima od privatizacije. Peace.

[bup]

"Narodna banka Srbije najavila je da nastavlja povlacenje iz menjackih poslova, pa od 1. januara naredne godine provizija za menjacke poslove od 0,3 odsto nece više postojati. Svaki menjac morace od pocetka 2008. godine da ima i zakljucen ugovor sa jednom od poslovnih banaka. Za sada od ukupnog 2.090 ovlašcenih menjaca, koji imaju zakljucen ugovor sa NBS, cak 1.172, odnosno 55 odsto, imaju zakljucen ugovor i sa jednom ili više banaka, naveo je Jelašic. (Beta)"sta znaci ovo za nas koji menjamo novac? promenu kursa? povecanje/smanjenje provizije?

[Diskutant]

jel' zna neko koliko ce trajati divljanje dinara, sokirao sam se kada sam preracunao uplacene mi dolare [dogovoreno pre par meseci] i ne mogu da verujem da im se vrednost od tada promenila prema evru za nekih 20~ak posto + 10~ak posto gubitka na razlici zbog jacanja dinara :odrugo, koja je to imbecilija da je NBS nalozila zabranu on-line konvertovanje dinara u devize [dobio takvo objasnjenje u banci kada sam pokusao]!? pa toga ni u zanzibaru nema

[Diskutant]

Mislim da je zabranjena opcija automatske konverzije dinara u devize, a da standardni online nalozi prolaze bez problema?

da, tako je. za konverziju te cimaju da dodjes licno u banku (), jebo 128-bit enkripciju & sertifikaciju!? e sad, daytrader je pricao da ce se dolar nakratko oporaviti na 1.3xx pre nego sto se strovali ispod 1.5$/€.ja sam nesto u dilemi da li da uopste cekam taj oporavak od 5-6%, to nije ni bitno za temu, stvarno me zanima koliko dugo moze dinar da opstojava tako visoko; cene nafte rastu samo tako, sto zbog cene rata sto zbog slabljenja dolara, a neko u nbs se izgleda setio da postavi dinar u opoziciju sa dolarom, tj da za malo dinara moze da dobije vise energenata, obezvredjuje spoljni dug koji je uglavnom dolarski itd, a da na unutrasnjem trzistu uporedo jos i povecava cene inputa [nafte, struje itd] u dinarima!? :huh:pa, nbs zaradjuje besomucno, uprkos kamatama koje isplacuje (pricalo se o tome gore). to jeste neka vrsta inflacije, ako inflaciju tumacimo kao neselektivno opste oporezivanje... Edited November 7, 2007 by Diskutant

[čekmeže]

U banci u kojoj imam račun možeš od kuće konverovati dinare u devize i obrnuto. Potrebno je naravno da imaš dinarski tekući i devizni račun po viđenju koji su ti dostupni kroz aplikaciju i to je to. Moš presipati iz šupljeg u prazno koliko hoćeš :D . NBS sa tim nema nešto veze. Elektronski platni promet je u potpunosti izjednačen sa "papirnim" tako da skoro sve jednostavnije transakcije u domaćem platnom prometu (tipa konverzija) koje možeš uraditi na šalteru treba da su ti dostupne i on line.

[Diskutant]

e, a sada ti lepo kazi u kojoj banci imas racun (to ne bi bila puka reklama vec informacija vazna svima koji zele da imaju i tu opciju). moja banka dozvoljava kupovinu deviza ako dodjes licno, ali ne dozvoljava on-line [da ne spominjem da mi nije jasna ta razlika izmedju licnog prisustva i prisusustva ispred racunara], izleti upozorenje + zablokira se potvrda takve transakcije. ali, mogu on-line da prodajem pravi novac za dinare, dakle, to moze

Edited November 7, 2007 by Diskutant

[čekmeže]

Ne pada mi napamet da reklamiram jebenu banku :fashisto: . Reći ću da je u pitanju Pexim-ova aplikacija, pa verovatno na sajtu Pexima ima obaveštenje koje sve banke opslužuju, a takvih je u Srbiji dosta. Sad ako neka banka nije preuzela sve mogućnosti te aplikacije, to je druga stvar. Bitno je da postoje dva računa, dinarski i devizni, zato što imaš dve valute-dinar i evro, dolar, šta već. Kao što na šalteru kažeš da ti sa dinarskog računa kupe 10 evra i polože na devizni rn, tako to može (trebalo bi da) i od kuće. @BGhost-nije mi jasno koja je razlika ako ja dam nalog i ako je taj nalog automatski. U oba slučaja sam dao nalog...Jesi li pod nekim bankama mislio na Raiffeisen?

[Daytrader]

da, tako je. za konverziju te cimaju da dodjes licno u banku (), jebo 128-bit enkripciju & sertifikaciju!? e sad, daytrader je pricao da ce se dolar nakratko oporaviti na 1.3xx pre nego sto se strovali ispod 1.5$/?.ja sam nesto u dilemi da li da uopste cekam taj oporavak od 5-6%, to nije ni bitno za temu, stvarno me zanima koliko dugo moze dinar da opstojava tako visoko; cene nafte rastu samo tako, sto zbog cene rata sto zbog slabljenja dolara, a neko u nbs se izgleda setio da postavi dinar u opoziciju sa dolarom, tj da za malo dinara moze da dobije vise energenata, obezvredjuje spoljni dug koji je uglavnom dolarski itd, a da na unutrasnjem trzistu uporedo jos i povecava cene inputa [nafte, struje itd] u dinarima!? :huh:pa, nbs zaradjuje besomucno, uprkos kamatama koje isplacuje (pricalo se o tome gore). to jeste neka vrsta inflacije, ako inflaciju tumacimo kao neselektivno opste oporezivanje...

Pa ovaj Dragash je objasnio sve, moze to monetarnim metodama, pa ispadne jak dinar. Cena toga, jer u ekonomiji nepostoji pojam besplatnog rucka je - brze zaduzivanje zemlje, i makroekonomski (dugorocno) losa varijanta. Za inflaciju lazu, to se radi u Americi, Japanu, sve se plasim da u Srbiji posteno...I $ bi jak pre 4god, i bi rast ekonomije, u Americi, eno tividi sad patnju. Cena Mladjinih mahinacija platice se kasnije. Ovo je da se pred MMF pokaze ko wise guy. Posto su svi centralni bankari Cr?me de la Cr?me bankara generalno, sigurno je wise guy, ne sumnjam. On bese vikao da ce $ da raste, a svaki put kad smanjio cenu nafte, na pumpama, ona na svetskom trzistu porasla, momentalno. Dinkic je odlican kontraindikator. :) I ja bih mu dao nagradu. Ne garantujem ja nista za $, ja pretpostavljam, jer tako obicno biva, a i pogodio sam ono sa 1,4 - 1,2 ranije, da ce biti stiska, da na Forexu, trzistu valuta, veci igraci udare kontru, neko vreme, moze im se...To jedino moze da pogura $, a ako kinezi puste vece kolicine, nista ni od toga. Otkud znam, nisam u vrhu KP Kine, pa da imam insajder info. :) Ako im US Kongres uvede neke sankcije, onda hoce, prete vec kinezi. Pre 3 meseca neko pitao sta sa $, ja mu napisao yen ili yuan. Iz $ treba u to. Na duze...$/Yen bi 127 tada, pa 111, sad je tu negde 112-113. Ako si stalno vezan za $, kupuj yen, eto...Banzai charge, prosto... Tj, banci salji pisma sa Iwo Jime, ako ne moze on-line, eto, trazi yene. Za dinar ce ocito potrajati neko vreme ovako. Koliki je tacno deficit Srbije, i koliko ide god za energente, (2006 ta npr) zna li neko, da ne kopam po netu sad?A pravo pitanje jeste - ako inflacija 6-7%, sto toliki prinosi na obveznicama? Sto nam ne objasne Jelasic i Dinkic? Zasto? :) I koliko misle da ce ta wise scheme (wise guys - wise schemes) da im traje? Peace.

[Diskutant]

Pa ovaj Dragash je objasnio sve, moze to monetarnim metodama, pa ispadne jak dinar. Cena toga, jer u ekonomiji nepostoji pojam besplatnog rucka je - brze zaduzivanje zemlje, i makroekonomski (dugorocno) losa varijanta. Za inflaciju lazu, to se radi u Americi, Japanu, sve se plasim da u Srbiji posteno...I $ bi jak pre 4god, i bi rast ekonomije, u Americi, eno tividi sad patnju. Cena Mladjinih mahinacija platice se kasnije. Ovo je da se pred MMF pokaze ko wise guy. Posto su svi centralni bankari Cr?me de la Cr?me bankara generalno, sigurno je wise guy, ne sumnjam. On bese vikao da ce $ da raste, a svaki put kad smanjio cenu nafte, na pumpama, ona na svetskom trzistu porasla, momentalno. Dinkic je odlican kontraindikator. :) I ja bih mu dao nagradu. Ne garantujem ja nista za $, ja pretpostavljam, jer tako obicno biva, a i pogodio sam ono sa 1,4 - 1,2 ranije, da ce biti stiska, da na Forexu, trzistu valuta, veci igraci udare kontru, neko vreme, moze im se...To jedino moze da pogura $, a ako kinezi puste vece kolicine, nista ni od toga. Otkud znam, nisam u vrhu KP Kine, pa da imam insajder info. :) Ako im US Kongres uvede neke sankcije, onda hoce, prete vec kinezi. Pre 3 meseca neko pitao sta sa $, ja mu napisao yen ili yuan. Iz $ treba u to. Na duze...$/Yen bi 127 tada, pa 111, sad je tu negde 112-113. Ako si stalno vezan za $, kupuj yen, eto...Banzai charge, prosto... Tj, banci salji pisma sa Iwo Jime, ako ne moze on-line, eto, trazi yene. Za dinar ce ocito potrajati neko vreme ovako. Koliki je tacno deficit Srbije, i koliko ide god za energente, (2006 ta npr) zna li neko, da ne kopam po netu sad?A pravo pitanje jeste - ako inflacija 6-7%, sto toliki prinosi na obveznicama? Sto nam ne objasne Jelasic i Dinkic? Zasto? :) I koliko misle da ce ta wise scheme (wise guys - wise schemes) da im traje? Peace.

hej daytrader, bas lepo sto si ponovo sa nama :)dzaba me prozivas za dinkica jer i ja tvrdim da se radi o budaletini neopevanoj (doduse, pre svega iz politickih razloga).sasvim mi je jasno da se ovo moze proizvesti cisto monetarnim merama, konacno, bili smo svedoci da je 1994. relativno jednostavnim monetarnim merama NBJ zaustavila jednu od najneverovatnijih inflacija u istoriji, nije to sporno, kao sto nije ni sporno da je cenu inflacije nemoguce izbeci bilo da je ona prikazana, ili naizgled regulisana, ekonomija zemlje je placa ako nema pokrica.medjutim, pitam se: ako su dinar i cenu nafte doveli u konjukturu pa obe rastu, pri cemu cena nafte raste i u dinarima na unutrasnjem trzistu (striktno govoreci dinar devalvira u odnosu na barel), ali su dinar i dolar postavili u opoziciju tako sto dinar raste neproporcionalno brzo jer dinar raste i u odnosu na € za razliku od dolara, zar to, zbog rasta cena nafte ne bi trebalo da dovede do vanrednog punjenja budzeta cvrstom stabilnom valutom jer se radi o ogromnim akciznim prilivima + drzavnom monopolu, mereno po nekoj neutralnoj valuti poput eura? isto pitanje vazi i za svaku robu/vrednost kupljenu u dolarima...sta se desava: cena nafte u odnosu na dolar raste, cena dinara u odnosu na dolar takodje neproporcionalno raste jer dinar jaca i prema €; istovremeno, cena dolarskih dugova pada i (makar privremeno) se daju lakse otplacivati jer je i budzet puniji, mereno kroz evre u odnosu na koje dolar neprestano pada. pri tome, jasno je da ponder energenata u proizvodnji raste i to u dinarima, sto je neposredan podstrek za inflaciju dinara, ali, da li je moguce da se indukovanim pojeftinjenjem dugova (tj zbog lakse otplate duga) i tako stvorenog viska deviza kurs dinara ipak drzi visoko, dosta stabilno?naravno da su jasni rizici ovakvog postupanja, ali ako meritorna valuta (tj za nas $, jer su nam dugovi dolarski) nastavi da klizi zato sto us ekonomija ne moze da obuzda sopstveni sistem, tako bi moglo da se nastavi sve dok se ne stabilizuje us ekonomija (pitaj boga kad), a do tada ce budzet imati bogat priliv dolara kojima moze da otplacuje dugove + "viskove" pusta u investicije umesto da za se njih zaduzuje? drzi li ovo vodu? na pocetku godine 1€ je bio negde 1.2$, sada je 1.46$/€ (~22%). dinar je sa 83 skocio na 77 din/€ (~8% ojacao u odnosu na euro), stocereci: $ na pocetku godine = 0.83€ (x83) = 69.16 , sada: = 0.68 (x77) = 52.36 ---> pad dolara u odnosu na dinar za nepunih godinu dana: 32% :o napominjem, svi nasi (ili makar ogromna vecina) dugovi su dolarski, a priliv tih istih, realnih dolara se povecava kroz akciziranje neophodnog inputa poput nafte, koja u dinarima procentualno prati skokove cene nafte u odnosu na dolar (zarada i po kursu i na osnovu poskupljenja barel/$).srbija ima zesci debalans u trgovini pa bi joj bas zato ovakvo stanje moglo veoma odgovarati jer se monetarno njeni dugovi i obaveze obezvredjuju, a da sa druge strane 'kupi kajmak' sa domaceg trzista i preko izvoza koji je najvise orijentisan na EU i RU (€); da srbija ima pozitivan spoljnotrgovinski bilans ovakvo stanje joj sigurno ne bi odgovaralo, ali u relanim okolnostima zbog dugova i debalansa izgleda kao da moze da na tome zaradi (tj. da osetno ublazi negativne efekte)? ili sam ja nesto veoma veoma veoma gadno pobrkao :unsure:ps ah da, znam da ne garantujes nista za kretanje dolara, medjutim, cinilo mi se razumnim to sto si pricao na fb92 glede njegovog kretanja (uostalom, to smo u srbiji toliko puta videli sa dinarom da sam siguran da si potpuno u pravu - nagli kratkotrajni skok na "psiholoskim granicama" pre nego sto dugotrajno pocne da pada). Edited November 7, 2007 by Diskutant

[Isis]

A pravo pitanje jeste - ako inflacija 6-7%, sto toliki prinosi na obveznicama?

a sto :)? mislim, ok i meni su mnoga pitanja interesantna ili mi se takvima nekad cine i tako to, ali nisu bas sva intrigantna, niti gadjaju u centar. iskreno, kad bih mogla samo jedno pitanje da im postavim, preskocila bih sav taj mambo jumbo koji odvlaci paznju od centralnog problema i pitala nesto vrlo jednostavno- da li su oni ikada razmenili brojeve telefona, mailove, imali sastanak, sta god! fiskalna i monetarna politika su im iskoordinisane kao da vode ekonomije dve razlicite zemlje sa pogubnom kombinacijom: restriktivna monetarna i labava fiskalna politika. okej, NBS zacrtala kao cilj stabilnost cena i sve mere monetarne politike su u tom cilju sprovodjene, fair enough. podgrevanje rasta i slicni izleti su no-no, tom igrackom neka se drugi bavi. nasuprot toj monetarnoj koja priteze kais zarad kontrole inflacije, stoji raspustena fiskalna koja nekontrolisano trosi: predizborne dosetke, nacionalni investicioni planovi, ideja o drzavi kao privrednom pokretacu, kreatoru radnih mesta. iz tog razloga cak i kriticari koji osudjuju NBS da vodi najskuplju monetarnu politiku, istovremeno potvrdjuju i da je glavni krivac za to fiskalna ekspanzija (nadleznost min finansija). mislim da je 155 mil eura NBS platila prosle godine na ime kamata da bi kroz operacije na otvorenom trzistu uspela da odrzi stabilnost. da nije intervenisala na trzistu, odnosno da nije sterilisala deo ukupnog deviznog priliva, apresijacija kursa bila bi jos veca. cenu ekspanzivne fiskalne politike placaju, kao i uvek, poreski obveznici. ranije su bili oporezivani kroz inflaciju, jer je velika javna potrosnja pritiskala cene naviše, a ovoga puta postojala je opasnost da ce taj ceh biti dodatno uvecan time sto se topio kapital NBS, za sta bi drzava morala da je dokapitalizuje iz budzeta.deficit tekuceg bilansa dostigao je 15% GDP-a. uz (legitimnu) monetarnu politiku fokusiranu na odrzavanju niske inflacije, visak traznje se prenosi na brz rast uvoza. izvoz je rastao po istoj stopi, ali i dalje predstavlja samo 50% uvoza, a i taj rast je uglavnom bio odraz porasta cena a ne obima. smanjenje doznaka i pritisak koji na konkurentnost vrse spore strukturne reforme i velika povecanja plata dalje povecavaju deficit. privatni spoljni dug brzo raste, nastavljen je priliv kapitala u zemlju, ali manje u obliku stranih direktnih ulaganja, a vise kao spoljno, ukljucujući i off-shore, zaduzivanje. privatni dug je povecan na 38% GDP-a sto je vise nego dvostruko u odnosu na njegov nivo krajem 2004. godine, sa veoma brzim porastom kredita indeksiranim u eurima. uz tekuce politike, spoljni deficiti ce uporno opstajati, a spoljni dug ce nastaviti da raste. ukratko, sadasnji mix neuravnotezenih domacih politika u vidu labave fiskalne, ostre monetarne i do sada sporih strukturnih reformi i dalje ugrozava eksternu stabilnost.odrzavanje stabilnosti je skupo, a skupo je jer je budzetska politika losa. pa srbiji su downgradovali rejting iz jednog jedinog razloga- javna potrosnja. a onda je ministar za to dobio nagradu <_<. centralna banka je u ovom slucaju pasivni igrac koji samo reaguje na igraca koji prvi povlaci potez-min finansija. rezulatat te zbrke je da odnosi izmedju nekih osnovnih velicina stoga postaju iskrivljeni i donekle kontraintuitivni: inflacija+apresijacija.zato ne bih postavila pitanje 'ako je inflacija 6%, odakle toliki prinosi na obveznice'. bilo bi mi ocigledno da inflacija od samo 6% mora kostati mnogo u ovakvoj konstelaciji monetarne i fiskalne politike.@diskutantmeni se svidja izneta linija razmisljanja. na kursnim razlikama sigurno je moguce 'tehnicki' zaraditi (ili izgubiti) i to na vise nivoa istovremeno- recimo nasa stopa rasta GDP-a koji je izrazen u oslabljenim dolarima, a ekonomija prirodno vezana za euro, buduci da gro izvoza pripada euro zoni. to ume da bude velika igranka.

[Daytrader]

Ma Diskutant, ne prozivam tebe za Dinkica, nego si pominjao $, pa rekoh da to odgovorim, najbolje yen onda. Znam ja koliko Dinkic zna, neki moji drugari bili sa njime u srednjoj, pa na faxu?Da je ?Kockica? kako mu bi nadimak, postao naprasno Hudini madjionicar, sve mi nesto sumnjivo, . Amerika, ajmo ukratko ? Ovog puta $ ima neresiv problem, nije kao ranije. Jedino je meksicki pezos pao u odnosu na $. Yen/yuan ce rasti ubuduce u odnosu na $, I ako bi trebalo da se odlucim gde iz $ sada, ja bih tu, eto. $ je poslednji kreditor Amerike, a on pada rapidno, i problem je ozbiljan. Mislim da ce epilog svega, na kraju, biti rezanje standarda zivota u Americi dobrano, eto. Ne da li, nego kada...$ rezerve sirom sveta su narasle?Rusija 400B, Kina 1,4T I sl?Ajmo Kinu npr. Kineska Centralna banka, kineskim firmama $ koje dobiju eksportom, menja za yuan, tako sto naprinta yuan, ne ide to od kineske stednje, da ide, ne bi ni bilo problema za $. Ovako, oni ne znaju sta ce sa nagomilanim $-ima. A $ pada, te ovi naravno shize?Tako svi rade. Money supply u Kini raste, negde je 20% god. U Rusiji je frapantnih 40% koliko sam cuo. Ovaj Dragash sad pominje da Narodna Banka pichi 42%, sto je rekord?Dakle, novcana masa (dinari) se povecava drasticno.Ali, ne na nacin, da se to baca iz aviona gradjanima, to bi bila hiperinflacija odmah. Ovo je monetarno ubrizgavanje, drugacije malo. S jedne strane ubrizgavaju nevidjeno, a sa druge, obveznicama tu likvidnost povlace. Ako su kamate tu 20%, da, banke iz tog presipanja iz shupljeg u prazno, prolaze dobro, zaduzuju se napolju, pa obrnu to ovde bolje, na blagajnickim zapisima. Rezerve su svakako garancija napolju. Mi ne znamo gde su rezerve, kod koga tacno, dakle, da, moguce je da odredjene banke, preko sestrinskih centrala (kakav izraz) plasiraju to ovde, i izvlace novac. Sto ne bi moglo, pa US Treasury imao 100B u Karipskim bankama, u prevodu, sa naprintanim novcem kupe papire koje sami izdaju, genijalno...Posto privreda stoji, sav priliv od zaduzivanja, privatizacije, meni zvuci logicno da ne moze da se apsorbuje, pa evro stagnira, a to je dobro za inflaciju, bar da je prikazu kao takvu, nisku. Siguran sam da lazu za inflaciju, realno je ona sigurno veca. U Americi kazu da energenti poskupeli 5%, kako kad nafta duplirala, nemam pojma, samo oni znaju kako, . I to mi deluje logicno, sto Dragash pominje, tacno zvuci. To sto $ pada, ne vredi mnogo, jer je nafta skoro 100$, dakle cifra iz 2006te za energente, pa x 2, prosto.Rusija i Kina, imaju const priliv $, ali ne zaduzivanjem, oni nemaju nikakve dugove, to je razlika, nego od energenata/izvoza.I tim zemljama je to problem, a kamoli kad si jednom skupio nekakvu cifru. I u Kini i Rusiji se pojavljuje inflacija btw. U Rusiji rublja jaka, takodje, svejedno im inflacija i to znacajna krenula?Privatizacija takodje ide jednom, ne mozes nesto 5x da prodas?Dakle, ako su rezerve ulozene Sa nizim prinosom, a garant jesu, ili ako su $-ske vecinom, one gube vrednost. Ako povezane banke kupuju te blagajnicke zapise, da, izvlace novac odavde, prilicno. I ako zaduzenost raste ubrzano, ako je to tacno za 2006tu dodatnih 3,69B evra, pa mislim, sta je tu dobro, na duze staze.Kakav je to napredak? Osim sto se Dinkic/Jelasic hvale stabilnim kursom, . Za Srbiju nista to pametno nije, za strane banke, jeste, nije lose, e, emerging markets, ma idi. To, sto onaj sa Harvarda kaze, za Srbiju je to ? waste of money?I po koja nagrada za to?Svaka palacinka ima 2 strane, to sto oni nama predstavljaju samo jednu, nije dovoljno. Otprilike, ajmo neku simplifikaciju, ko kad hoces da drzis nivo vode u kadi na nekom odredjenom nivou ? pa otvoris onaj chep da voda curi, a istovremeno otvoris slavinu, i voda tece. Da, nivo vode bude isti, ali te racun kod Vodovoda svejedno ceka, tj sve je veci dug kod istog. Banke budu recimo vodoinstalateri, pa jos dodatno zavataju kofama, i odnose vodu, u celom procesu, . A pri svemu tome ? everybody happy?Odrzanim nivo-om vode. Kada ni puna, ni prazna, vlasnik happy, vodoinstalater happy, Vodovod happy tek ponajvise. Svi happy, nirvana, paradiso... Zasad...Dok ne stigne racun iz Vodovoda...Onda prestaje nirvana.doduse, ako ode EPS za 20-30B, iha, moze tako poduze, wise shema da traje. Izvoz, smanjivanje nezaposlenosti, stednja, ne-zaduzivanje, inflacija i sl, to su bitni parametri. Nemacka npr lep primer u EU.Peace. ps. a da, btw, ja mislim da su iz G17 svi potpuni retardi, ali kompletni, najveci bi Labus, on je njih sve prestigao. On je retard pa faktorijal,ono n! Nego da ja zavatim sebi, al posteno, na trzistu, ne ko ovi vodoinstalateri, oni ko Pande, neka zasticena vrsta valjda.

[Tresko]

Ovaj Dragash sad pominje da Narodna Banka pichi 42%, sto je rekord?Dakle, novcana masa (dinari) se povecava drasticno.

Odličan post, samo brate nemoj Dragaša. Čovek je totalna neznalica i bitanga. Otkad mu je izbijen iz ruku jedini zanat koji zna(šticovanje i ulično dilovanje), do kraja se pogubio.NBS je povećao money supply u poslednjih par godina samo ispod 5%. I namerno ne žele ni da povećavaju. Kakvih crnih 42%. Peace.