Jezičke adoumice™

[Frau Gabrijela]

...средак, четвртак, петак, суботак, недељак.

Nego ko mi može razrešiti dugogodišnju dilemu: da li se ovaj plazi ili plezi?

[vinska musica]

Nego ko mi može razrešiti dugogodišnju dilemu: da li se ovaj plazi ili plezi?

Nema nikakve dileme. PlAzi se.

[Waldorf]

Nema nikakve dileme. PlAzi se.

[Frau Gabrijela]

@vinska musica & WaldorfHvala. Tako i govorim, ali često čujem i ovaj drugi oblik, pa rekoh, da se preispitam.

[расејан]

Tako i govorim, ali često čujem i ovaj drugi oblik, pa rekoh, da se preispitam.

Ти што се плезе, вероватно су исти они што иду у парх, што им термостас од бакалита суши ваздух, што иду код гинегола на преглед, што се на карти оријентишу преко икса и иксилона, својевремено су волели Станлија и Олија (и ваљда замотавају клопу час у станиол час у олиол :)), што вазда обављају и извршавају само да не би радили, и труде се да им Исти буде једина заменица трећег лица.

[bus]

Da li znate šta plaziti znači kad nije vezano za jezik i usnu duplju? Razmislite pre nego što pogledate spojler.

puzitiPrimeri: Kakav poltron. Stalno plazi pred šefom. / Ruža plazi uza zid. sporo promicati puzeći: Voz plazi. / Mali puž plazi po vrućoj betonskoj stazi. Nikad ranije nisam video ovo staro, nekad osnovno značenje. Eto kako se jezik menja iz generacije u generaciju. Pre nekoliko generacija mora da je mnogo ljudi znalo za ovo značenje, ja danas znam samo za ovo s plaženjem jezika, i još ga ni ne izgovaram tako.

Baš i nije neko iznenađenje jednom kad vidiš odgovor.

Razvilo se od korena *polz-, jedino što je došlo do metateze i otvaranja samoglasnika.

Dođe ti da se samom sebi ispleziš u ogledalu.

[Frau Gabrijela]

Da li znate šta plaziti znači kad nije vezano za jezik i usnu duplju? Razmislite pre nego što pogledate spojler.

puzitiPrimeri: Kakav poltron. Stalno plazi pred šefom. / Ruža plazi uza zid. sporo promicati puzeći: Voz plazi. / Mali puž plazi po vrućoj betonskoj stazi. Nikad ranije nisam video ovo staro, nekad osnovno značenje. Eto kako se jezik menja iz generacije u generaciju. Pre nekoliko generacija mora da je mnogo ljudi znalo za ovo značenje, ja danas znam samo za ovo s plaženjem jezika, i još ga ni ne izgovaram tako.

Baš i nije neko iznenađenje jednom kad vidiš odgovor.

Razvilo se od korena *polz-, jedino što je došlo do metateze i otvaranja samoglasnika.

Dođe ti da se samom sebi ispleziš u ogledalu.

Da, znala sam za to drugo značenje. Nedavno ga je upotrebila jedna prijateljica iz Banjaluke. Ne mogu da se setim tačnog iskaza, ali bilo je nešto u kontekstu ljigavog, sluzavog traga koji ostaje tamo gde prodje puž. Svima je bilo jasno.A kako ti izgovaraš? Mislim na ovo što si naveo na kraju prvog spoilera.edit: hm, kad malo bolje razmislim moguće je da je ona rekla da puž plaza, a ne da plazi. verovatno nije, ali sad ću morati da proverim. Edited January 12, 2009 by stormy

[bus]

Ovaj sluzavi trag mora da je bio plaz. I tu reč sam danas naučio. ...Ja kažem pleziti se, ali u pravu su ljudi iznad koji su rekli da to nije standardni oblik.

[bus]

E da, sasvim verovatno su neki govori bolje očuvali ovo prvobitno značenje. Ja sam ga prvi put video danas.

[Waldorf]

Бусе, како се зове то када „ол” пређе у дуго ”у”? Долг-дуг, молчати-мучати, и сл.

[bus]

Бусе, како се зове то када ?ол" пређе у дуго "у"? Долг-дуг, молчати-мучати, и сл.

Biće malo zapetljaniji odgovor :D Generalno, kada L počne da se izgovara tako da zvuči kao U, O, to se zove velarizacija, a takvo L se zove velarizovano, tamno, mutno, ili široko L. Srpsko L kako se izgovara npr. u Beogradu je prilično velarizovano, ali nije i labijalizovano kao poljsko Ł (ne zaokrugljuju se usne prilikom njegovog izgovora). U Splitu, na primer, L zvuči drugačije, slično standardnom italijanskom, i nije velarizovano. U portugalskom, u rečima Portugal i Brazil, L je jako velarizovano. Kao i u engleskoj reči full u standardnom britanskom ili američkom izgovoru (ali ne i npr. irskom!). I u slovenačkom je L veralizovano (a mislim i labijalizovano) u rečima kao "poln", "dolg", ili "žolt". (Ove reči u srpskom sve imaju u, što znači da je slovenački u ovom pogledu konzervativniji od srpskog i nije izvršio promenu koju mi jesmo). Istorijski, možda bi se moglo reći da je u srpskom L prvo velarizovano (i verovatno labijalizovano), te da se pretvorilo u U~W. Onda se diftong OW monoftongizirao/monoftongizovao (Izabeeeeeeri, termin ti po svojoj meri...) u dugo U. (Ovo nije nužno moralo da se desi u dve strogo odvojene faze; jezičke promene nisu tako hirurški precizne).Standardni srpskohrvatski (ne i sve dijalekte!!) od ostalih slovenskih jezika baš i razlikuje (između ostalog) to gubljenje L u nekim kontekstima (vuk, pekao, čitaoci itd.).U srpskoj gramatici se sinhroni deo ovog gubljenja (onaj za koji govornici i danas imaju mentalno pravilo) zove prelazak L u O. To je glasovna promena koja objašnjava čitalac > čitaoci i išao > išla. Uopšte se ne bih zaprepastio kad bih u nekoj istoriji srpskog video da je ovo O rezultat otvaranja prethodnog U~W, što bi značilo da se tu istorijski desila silabifikacija, i da smo od diftonga ("klizećeg samoglasnika") dobili dva monoftonga u hijatu (hijat je stanje kad dva samoglasnika stoje jedan kraj drugog a ne pripadaju istom slogu). (Dakle: išal > išaw > išau > išao > išo, koje je sadašnji kolokvijalni oblik). Ovaj najnoviji prelazak AO u OO, pa u O bi se zvao asimilacija + elizija (gubljenje). Napomena: Ovo je moj ad hoc džem sešn o ovoj promeni. Kao i uvek, naglašavam da nisam nikakav srbista i da bi neko ko je stručnjak za istoriju slovenskih jezika to mnogo bolje objasnio. Ja sam to ovde improvizovao. Koristio velika slova umesto fonetskih simbola radi čitljivosti.

Vidnovogavatara! I like!

Edited January 13, 2009 by crveni autobus

[расејан]

Onda se diftong OW monoftongizirao/monoftongizovao (Izabeeeeeeri, termin ti po svojoj meri...)

А јел' може монофтонгисао/монофтонговао?

[bus]

Izabeeeeeeri, termin ti po svojoj meri...Dobra je vrsta što se vrti oko prsta:D

[cedo]

Бусе, како се зове то када ?ол? пређе у дуго ?у?? Долг-дуг, молчати-мучати, и сл.

Standardni srpskohrvatski (ne i sve dijalekte!!) od ostalih slovenskih jezika baš i razlikuje (između ostalog) to gubljenje L u nekim kontekstima (vuk, pekao, čitaoci itd.).

Vidnovogavatara! I like!

Kada sam video prvi post videh razliku izmedju makedonskog i srpskog.Kada videh objashnjenje naucih da je srpski jezik ustvari velarizovan makedonski .

[Waldorf]

Napomena: Ovo je moj ad hoc džem sešn o ovoj promeni. Kao i uvek, naglašavam da nisam nikakav srbista i da bi neko ko je stručnjak za istoriju slovenskih jezika to mnogo bolje objasnio. Ja sam to ovde improvizovao.

Нека, нека, није све у стандардима, треба мало и импровизовати (при томе не мислим само на ђез).За веларизацију и лабијализацију сам знао, али онако уџбенички, да то важи за прелазак „Л” у „О”. Али за ову монфо... монот... омот... кхм, да... е, да, мис’им то!... за то Ти фала и ђе чуо и ђе нечуо, што си просветио полк (и мене, као микројединицу истог). То што смо се ми, Вуковљевом реформом (чуј, реформа – Вуковом револуцијом!), удаљили од словенског праизвора много више него остали словенски народи, има, ето, и својих предности: имамо више материјала за овакве топике.

Vidnovogavatara! I like!

Ето, мало, порасо нам возни парк. Имасемојжесе...