Jezičke adoumice™

[Otto Katz]

Djegod sam ratovao tu sam i poginuo. Stradija nije zemlja poginulih.

[Ulven]

Malo drukcija nedoumica: Ispred mene dve gramatike, mogu da otudjim jednu. Koju da izaberem:1. Gramatika srpskoga jezika, Stanojcic, Popovic, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2004.2. Gramatika srpskohrvatskog jezika za gimnazije, M. Stevanovic, Obod - Cetinje, 1971. Il' da kukam i molim da mi poklone obe?

Iskreno, nećeš se mnogo usrećiti. :DOva prva ("žuta") je zasnovana na ovoj drugoj, pa je na neki način savremenija ali ako te ne zaboli glava dok je čitaš, dobro je. Ova druga je skraćena verzija Stevanovićevog Opus magnuma, sadrži neke stvari kojih nema u Žući, ali joj je terminologija zastarela. Deo o sintaksi je nikakav.Ne znam šta da ti kažem. :(

Ako je od neke pomoći, Žuća je jeftinija u knjižarama. :D

Priručnik je svakako korisniji i praktičniji. :)

Edited January 5, 2009 by Bolek

[Waldorf]

Drugi put kazu da je bilo deset zrtava i petoro povredjenih.

Чувени Јоца кондуктер... Тамо раних осамдесетих, наређали се трамваји у Гробљанској, па Јоца изашао из приколице, да исправи ноге. Пролази нафракана госпоџа, његових година (он је тада био пред пензијом), и пита га:– Је л’ те, а шта се то тамо напред деjзило? (Логично, пошто је у униформи, подразумева се да мора да зна шта се дешава 10-15 трамваја испред његовог)– Јао, госпођо, не питајте! Ужасан удес, страшно! Два мртва, три погинула!– Ију, ма није могуче! (одлази, неколико корака даље стоји друга жена: „Шта каже, шта каже?” „Не питајте, страшно!” бла-бла-трућ-трућ, и не примећује како ова почиње да је гледа бело).Хоћу да кажем, уз адекватну интонацију и мимику може се пласирати и највећа бесмислица, а да слушалац не запази да је у питању бесмислица. Мој омиљени бисер једно време је био да, на погодан шлагворт, са важним изразом лица кажем: „Па да, не кажу џабе мудри Кинези: ‘Боље стопут видети него једном чути‘”. И да видиш, редовно је пролазило!

[расејан]

? Јао, госпођо, не питајте! Ужасан удес, страшно! Два мртва, три погинула!

У Новом Саду, на тргу, недеља вече, тип продаје сутрашњу Политику и надвикује се са колегом с друге стране који продаје Дневник, и виче "педесет шесторо мртвих - читајте опширно од 35. до 43. стране! Кретање цена - месо иде горе, јаја дођу доле!". Убацио би још понешто, ово се само запамтило.Кад смо код јаја... можда неко и зна човека из некадашњег "Живинопродукта", који је отад мењао имена и власнике... а и човек је и сам нешто мењао име. Он је измислио чувену рекламну паролу "наша јаја - ваше задовољство". Једини конкурент у том жанру му је била самоуслуга на Ружи (Зрењанин), која је имала оно базенче за рибу, којој је на излогу писало "ваша риба - наша брига".

[FranziskaKafka]

Evo jednog smešnog pitanja: kako se na engleskom kaže šapurina/šapurika? Nije nebitno - nema je ama baš nigde, čak ni u poljoprivrednom rečniku. Dakle, ne klip (sa zrnima) nego ono što ostane kada se kukuruz okruni/pojede (mada nije isključeno da se isto kaže i klip i šapurina). Mogu i drugi jezici (germanski i romanski). Bedankt. -_-

Edited January 7, 2009 by FranziskaKafka

[bus]

Cob ili corncob je reč koju tražiš. U vrlo tehničkom engleskom može da se kaže axis (corn cob axis), ali u svakodnevnom govoru bi to bilo ekstremno čudno. Kada u Severnoj Americi kupuješ kuvani ili pečeni kukuruz, to se zove corn on the cob.

[FranziskaKafka]

Najsmešnije je što je to bilo očigledno, ali se guglalo nešto slično. <_<Da dodam i ofrlje (površno) na ono frlanje.

Edited January 7, 2009 by FranziskaKafka

[Quizmaster]

Zašto Hrvati ne menjaju neke reči u vokativu? Gledam jednu hrvatsku seriju, pa mi je neobično kad čujem: Bok, baka, kako si... Seka, dodaj mi ono... Sunčica, šta ima novo?

Edited January 8, 2009 by Quizmaster

[bus]

To je verovatno u kajkavskom govornom području. Slovenački je izgubio vokativ, pa pretpostavljam da su i makar neki kajkavski govori.

[расејан]

Кад смо већ код кајкавског, словеначког и уопштће тих говора, некако ми се чини да они врло ретко, можда чак никад не, користе показну заменицу овај, ова, ово - уместо тога, то је све тај, та, то.Примера ми је пуна глава, пошто ми је диск пун екс-ју музике. Нпр., веле Индекси "растанак тај биће... ал' песма та нек вечно живи". Ајде, "растанак тај" да схватим да се песник некако одмиче од своје смрти, ал' која "та песма"? Не спомиње ниједну другу осим ове коју пева. Или, Булдождер: "извин'те, ја нисам из тог града, знате ли где је, негде у близини,...". Ког тог града? Овог овде или оног тамо? Сличних примера има и код Арсена, Бриксија и другде.Мени се све чини да тамо(тм) те заменице (а и ове) имају нека друга значења него код нас, или се бар другачије користе. Питање: шта кажу језикословци, је ли се ико бавио овим и записао то негде?

[Lezilebovich]

Ako se dobro sećam, a prilično brzo zaboravljam, u Slovenačkom i ne postoji "ovaj" nego to značenje ima "ta" .

[расејан]

Ako se dobro sećam, a prilično brzo zaboravljam, u Slovenačkom i ne postoji "ovaj" nego to značenje ima "ta" .

...што је онда утицало, скроз до Сарајева. Види, види.Него, у међувремену ми је нешто друго наишло - зашто Амери никад не кажу Потемкин (а камо ли Патјомкин, како би ми требало да кажемо, ал' нам ушло онако)? Сваки пут, али баш сваки, кажу Потемпкин. Одакле им то друго п, да ми је знати. Не верујем да је проблем да се изговори "мк" - ладно кажу "drumkit". Да ту није на делу једначење по сличности са "pumpkin"?

[bus]

Za slovenački: Moja drugarica, koja inače jako dobro i govori i piše srpski, često kaže "tu" tamo gde bih ja rekao "ovde". Doduše, to radi i jedan iz Slavonije koga znam. ...Za /mk/ > /mpk/: Ovo /p/ je epentetički glas koji se tu nekad pojavi da bi olakšao izgovor. Radi se o tome da je skok od /m/, koje je nazalni bilabijalni okluziv (dakle glas koji se izgovara tako što se usne zatvore, a vazduh ističe kroz nos) do /k/, koje je (dorso)velarni ploziv (tj glas koji se izgovara tako što se vazduh blokira zadnjim delom jezika i mekim nepcem, pa se onda naglo pusti da isteče) veliki. Da bi vokalni organi popunili skok od /m/ do /k/, kod nekih govornika će se javiti /p/ između njih, koje je po artikulaciji bilabijalni ploziv, dakle ima karakteristike i /m/ i /k/. Nešto slično se desilo u reči bumpkin (originalno bommekijn na srednjoholandskom), gde je jaz između /m/ i /k/ opet premostilo /p/. Mislim da si u pravu da bumpkin i pumpkin dodatno slude ljude kad hoće da kažu Potemkin.

[bus]

E da, za "drum kit" bi se isto kod mnogih govornika čulo epentetsko /p/. Ove stvari (fonetska prilagođavanja) se dešavaju automatski, bez svesti o tome. Druga je stvar šta ljudi čuju, jer mozak ne čuje govor onako kako on stvarno zvuči, već u mnogo svedenijim kategorijama (mnogi različiti jezički zvukovi grupisani po sličnosti). U ovom slučaju, čak i kad ti sagovornik pošalje kroz vazduh ono što bi neki kompjuter analizirao kao "drump kit", tvoj mozak (osim ako posebno ne obraćaš pažnju na fonetsku formu) briše ekstra suglasnik, tj. automatski optimizuje input.

[расејан]

Druga je stvar šta ljudi čuju, jer mozak ne čuje govor onako kako on stvarno zvuči, već u mnogo svedenijim kategorijama (mnogi različiti jezički zvukovi grupisani po sličnosti). U ovom slučaju, čak i kad ti sagovornik pošalje kroz vazduh ono što bi neki kompjuter analizirao kao "drump kit", tvoj mozak (osim ako posebno ne obraćaš pažnju na fonetsku formu) briše ekstra suglasnik, tj. automatski optimizuje input.

Ма знао сам ја, негде у мали мозак, да они у ствари одлично говоре, само ја свашта чујем .