Jezičke adoumice™

[bus]

Drugo (i verovatno manje zanimljivo), prečuh na ulici deo razgovora u kojem je neko rekao '...on je najbolji film, dobio je najviše Oskara...' Lično, uvek bih pre upotrebio konstrukciju 'to je najbolji film', iako je imenica 'film' muškog roda. šta je ispravno (ili ispravnije), i da li postoji neki dobar razlog za to?

A, meni je baš ovo drugo pitanje mnogo zanimljivije:Svakako si ti u pravu po pitanju upotrebe, i to ne s preskriptivističke, nego s čisto deskriptivističke tačke gledišta. E sad, zašto? Ne znam. Napisaću nekoliko primera, pa da vidimo da li se vidi bilo kakvo pravilo:1A: Gledao sam "Kuma". To/On je najdosadniji film koji sam ikad gledao. Radna hipoteza za (1): Gleda se semantički (prirodni), a ne gramatički, rod antecedenta (entiteta u rečenici na koji se zamenica odnosi). Ako je antecedent neživ (semantičkog srednjeg roda), koristi se to. ***2A: Video sam tvog kuma. To/On je najdosadniji čovek koga znam.//što je to/on jedan dosadan čovek!2B: Znam tvog kuma. To/On je takav jedan smor!Radna hipoteza za (2A i B): Za imenice koje označavaju žive entitete (entitete semantičkog muškog ili ženskog roda), može se koristiti i to i on(a).***Al' pazi sad:1B: Ovo je moje novo roze jastuče. To/Ono mi uopšte ne treba. (NAPOMENA: Prirodnije bi bilo bez zamenice; "Uopšte mi ne treba"). 2C: Ovo je moj kum/Znaš mog kuma?. To/On je automehaničar/To/On je dosadan. 2D: Ovo je moj film. To/On je bolji od njenog. (NAPOMENA: Prirodnije bi bilo bez zamenice; "Bolji je od njenog"). Dodatno (hipotetičko) pravilo: U primerima (1B) i (2 C, D) se radi o stvarima koje su uvedene u razgovor neposredno pre rečenice u kojoj se vrši pronominalizacija. U primerima (1A) i (2A i B) se radi o stvarima o kojima se već razgovara, tj. koje nisu prvi put pomenute u prethodnom iskazu.Mislim da mi je ova crvena hipoteza na vrlo klimavim nogama i siguran sam da se mogu naći primeri koji bi je pobili. Izvolite!!! šteta što nemam neku sintaksu srpskog pri ruci!***3: Moj kum zna da popravi svaki kvar, a pri tome je i pošten. To/On je automehaničar!(3) Je lako. Ima jedno pravilo srpske pronominalizacije koje kaže da antecedenti koji su

• pokazna, upitna, ili neodređena zamenica srednjeg roda ili sintagma kojoj je takva zamenica upravna reč
• klauza (ili grupa klauza)
• infinitiv

koriste zamenicu to. To u primeru (3) se odnosi na celu rečenicu, a ne samo na frazu moj kum. ***4: Poklonila mi je roze jastuče, a meni to/ono uopšte ne treba. Imam utisak da ovde to i ono nemaju isto značenje! (Možda to znači "bilo koje roze jastuče" ili "takva vrsta poklona", dok ono znači "upravo to jastuče koje mi je poklonila"). A možda me utisak vara?Ovaj poslednji primer me jako nervira i mislim da pobija crvenu hipotezu. Pomagajte!EDIT: Krivopis

Edited January 3, 2009 by crveni autobus

[bus]

Због количине овлашћења коју су за себе задржале чланице. Врло мало тога је у савезном домену, а оно што Врховни суд одређује ко ће да буде преЦедник, то је мимо закона. Ал' тај распашој на страну, овде стварно има мало ствари које су једнаке диљем цијеле - осим војске, долара, железнице, поште и ФИБа (ака ефбиаја), чак и изборни систем зависи од тога где си. Мрежу међудржавних путева опет одржавају чланице (уз нешто пара из савезне касе); пошта има приватну конкуренцију која не мора баш свуда да постоји... ма чега год да се дотакнеш, на питање "како је то у Есадеу" одговор је "како где".А зову се федерација да би се разликовали од стране која је пукла у грађанском рату...

Više je tema za politiku, ali ja mislim da je američka savezna vlada više nego dovoljno jaka da se bez ikakvih problema može govoriti o federaciji. Dovoljno je uporediti je sa onime što je postojalo u Srbiji i Crnoj Gori ili što, npr. postoji (ili bolje rečeno ne postoji) u konfederaciji Rusije i Belorusije (drugi primeri: već pomenuta UAR, personalna unija Norveške i švedske, Austro-Ugarska nakon 1867, Nemački Savez).

[bus]

Imam dva pitanja i zahvalan bih bio na odgovoru nekog od ovdašnjih stručnjaka.Prvo, kako se prezime Bajac menja po padežima? Pre neki dan u Politici je bio kratak tekst o Vladislavu koji nosi to prezime, i po padežima je menjano kao da je reč o prezimenu Bajc ('Bajcu je ovo drugi roman' i sl.), koje takođe postoji. Intuitivno, ja bih makar bio u iskušenju da Bajac menjam kao imenicu pajac (пајац), ali ne znam da li to pravi smisla...

Mislim da je drugo a u Bajac nepostojano, kao u Pokrajac, ili pravoslavac i komunalac. Dakle, bilo bi Bajca itd. Čini mi se da se slična stvar dešava i u slovenačkom (Bajec, Bajca), jedino što umesto nepostojanog a imaju nepostojano šva.

[расејан]

Mislim da je drugo a u Bajac nepostojano, kao u Pokrajac, ili pravoslavac i komunalac. Dakle, bilo bi Bajca itd. Čini mi se da se slična stvar dešava i u slovenačkom (Bajec, Bajca), jedino što umesto nepostojanog a imaju nepostojano šva.

Додатно правило... на примеру презимена Бањац - дошао човек са таквим презименом, ја до шефа да кажем "ено га Бањац у зборници", а он одмах "седи да ти чика Средоје нешто објасни: не каже се Бањац је у зборници него се каже у зборници је Бањац, јел' јасно?".А, шта, правило? Формулишите сами... ал' требало би да гласи отприлике "између ен варијанти, изабрати двосмислену".

[Waldorf]

Да не преписујем све:

(NAPOMENA: Prirodnije bi bilo bez zamenice; "Uopšte mi ne treba"). (NAPOMENA: Prirodnije bi bilo bez zamenice; "Bolji je od njenog").

Тачно. Коришћење заменица и где треба и где не мора увукло нам се из немачког и енглеског. Корист – никаква; штета – ЈА мислим да језик губи на флексибилности.

4: Poklonila mi je roze jastuče, a meni to/ono uopšte ne treba. Imam utisak da ovde to i ono nemaju isto značenje! (Možda to znači "bilo koje roze jastuče" ili "takva vrsta poklona", dok ono znači "upravo to jastuče koje mi je poklonila"). A možda me utiak vara?Ovaj poslednji primer me jako nervira i mislim da pobija crvenu hipotezu.

Утиак Те не вара. Али, управо зато ЈА не видим додирних тачака између овог примера и црвене хипотенузе (којом ТИ желиш да похваташ норме у нечему што се тешко нормирати да).Моје две катете на ту хипотенузу би биле:1. Можда употреба „то” или „он” зависи од тога ко/шта је субјекат у претходном исказу;2. Можда се „то” користи када треба истаћи атрибут субјекта/објекта о коме је реч.Ако прихватимо ово друго, онда предлажем да се (ако већ не постоји) уведе категорија „гномска заменица”. Што да не? Ако постоји гномски генитив (пјаф: Или беше датив?), зашто не би могла и гномска заменица? Edited January 3, 2009 by Waldorf

[bus]

1. Можда употреба ?то" или ?он" зависи од тога ко/шта је субјекат у претходном исказу;

Mislim da to pokrivaju moja dva plava pravila. (Ako se radi o semantičkom rodu).

2. Можда се ?то" користи када треба истаћи атрибут субјекта/објекта о коме је реч.

I ja sam to pomislio, ali rečenice (2C i D) isto govore o atributima antecedenta. Onda sam pokušavao da iskopam neku razliku između deiktičke i anaforičke upotrebe, ali ni to nije išlo, te sam na kraju formulisao ono žalosno crveno pravilo, koje je baš ono... silovanje podataka da bi se dobilo pravilo. <_< ***Možda je moj primer (4) od gore u stvri pokriven zelenim pravilom (ako prihvatimo da se "to" odnosi na underlying klauzu "ono što mi je poklonila"). ***Ne znam. Uglavnom, postoji razlog što sam u jednom trenutku svog života odlučio da ne želim da budem sintaksičar.

[расејан]

Mislim da to pokrivaju moja dva plava pravila. (Ako se radi o semantičkom rodu). I ja sam to pomislio, ali rečenice (2C i D) isto govore o atributima antecedenta. Onda sam pokušavao da iskopam neku razliku između deiktičke i anaforičke upotrebe, ali ni to nije išlo, te sam na kraju formulisao ono žalosno crveno pravilo, koje je baš ono... silovanje podataka da bi se dobilo pravilo. <_<

Плаво, зелено, црвено... пробудите ме кад наиђе оно "лихт розе па на штрафте", да већ једном видим одакле то.

[hazard]

Због количине овлашћења коју су за себе задржале чланице. Врло мало тога је у савезном домену, а оно што Врховни суд одређује ко ће да буде преЦедник, то је мимо закона. Ал' тај распашој на страну, овде стварно има мало ствари које су једнаке диљем цијеле - осим војске, долара, железнице, поште и ФИБа (ака ефбиаја), чак и изборни систем зависи од тога где си. Мрежу међудржавних путева опет одржавају чланице (уз нешто пара из савезне касе); пошта има приватну конкуренцију која не мора баш свуда да постоји... ма чега год да се дотакнеш, на питање "како је то у Есадеу" одговор је "како где".А зову се федерација да би се разликовали од стране која је пукла у грађанском рату...

Kanada je jos vise decentralizovana, pa je niko ne smatra za konfederaciju...konfederacija je obicno definisana kao savez nezavisnih drzava (zato ni SCG ja ne bi nazvao konfederacijom, vec labavom federacijom) dok je federacija suverena drzava, a njene clanice nisu nezavisne.tako kazu i ovde:

A confederation, in modern political terms, is usually limited to a permanent union of sovereign states for common action in relation to other states.[4][4] Oxford English Dictionary

[FranziskaKafka]

Da li rec (na)stradali obuhvata i povredjene ili se odnosi samo na poginule/ubijene? Nedavno sam cula vest na televiziji (ali ne umem da je ponovim) na osnovu koje se moglo zakljuciti da obuhvata sve, a cini mi se da to ranije nije bila praksa.Da li i zrtve podrazumevaju sve (kao casualty) ili samo poginule/ubijene (umal' ne rekoh nastradale), i da li je kod nastradalih mozda doslo do uvidjanja te razlike? (Mada je ne uvidjaju kada prevode casualty, ali nema veze.)

[bus]

Meni "Baš je nastradao" najčešće ne znači da je taj neko poginuo. Mislim da sam čuo da se "stradali u poplavama" koristi i za one koji nisu poginuli. Ni žrtve (meni lično) nemaju isključivo konotaciju smrti. Npr. govori se i o žrtvama nasilja.

[Otto Katz]

Kao klinac sam vjerovao da auto-strada ima veze sa stradanjem vozača i putnika. U mojoj okolini se samo za poginule u prometnim nesrećama govorilo da su nastradali. Opet u drugim kontextima se riječ koristila za bilo kakvu pretrpljenu štetu.

[FranziskaKafka]

Ni žrtve (meni lično) nemaju isključivo konotaciju smrti. Npr. govori se i o žrtvama nasilja.

Da, ali mislila sam vise na vest tipa: "U jucerasnjem nasilju na beogradskim ulicama bilo je osam zrtava". Da li su svi mrtvi, ili su svi povredjeni, ili "mesano", i kako ja to da znam? :unsure:Drugi put kazu da je bilo deset zrtava i petoro povredjenih. Ili da je dvoje ljudi nastradalo u pozaru, a sestoro se nalazi u zivotnoj opasnosti... Bilo bi lepo da "razgranice" sta je sta, cisto da znamo... Ovako nismo sigurni ni u ono sto znamo... Edited January 5, 2009 by FranziskaKafka

[apotekarica]

Malo drukcija nedoumica: Ispred mene dve gramatike, mogu da otudjim jednu. Koju da izaberem:1. Gramatika srpskoga jezika, Stanojcic, Popovic, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2004.2. Gramatika srpskohrvatskog jezika za gimnazije, M. Stevanovic, Obod - Cetinje, 1971. Il' da kukam i molim da mi poklone obe? (Uzgred, ovajdila sam i "Jezicki prirucnik" Radio-televizije Beograd, autora Pavla Minica, Ivana Klajna, Mitra Pesikana i Branislava Brborica. Nisam se jos zadubila, ali uliva poverenje na prvi pogled)

[Costanza (Karma Police)]

Malo drukcija nedoumica: Ispred mene dve gramatike, mogu da otudjim jednu. Koju da izaberem:1. Gramatika srpskoga jezika, Stanojcic, Popovic, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2004.2. Gramatika srpskohrvatskog jezika za gimnazije, M. Stevanovic, Obod - Cetinje, 1971. Il' da kukam i molim da mi poklone obe?

Mislim da ovde ništa ne bi smelo da bude sporno.. 1. = 101% 2. = +

[расејан]

Kao klinac sam vjerovao da auto-strada ima veze sa stradanjem vozača i putnika.

А после је испало да углавном страдају кола... како оно беше, на јапанском се аутопут каже самајама, јелда :). Мада има и"полако бре, ти као да возиш кромпире""а што ти седиш као кромпир"

U mojoj okolini se samo za poginule u prometnim nesrećama govorilo da su nastradali. Opet u drugim kontextima se riječ koristila za bilo kakvu pretrpljenu štetu.

Кад неко каже "ал' сам јуче настрадао"... одмах знаш да није погинуо :P . п.с. "Contekst" или "kontext", одлучите сами.