Jezičke adoumice™

[bus]

Zašto?

[Al-Khwarizmi]

Nemci su Nemci jer su Slovenima bili "nemi"; to bi trebalo da smo učili svi u školi.

Mislim da su zvanično obe mogućnosti u opticaju - i da je nastalo od slovenske reči "nemi", ali i od Nemeta. Samo pleme Nemeta verovatno nije dobilo ime od Slovena, jer ih Rimljani pominju još u trećem veku.Eh, sad, to što su od dve mogućnosti nastavnici u školi prihvatili samo onu kaja im se više sviđa... možda je za očekivati. ;)

[uros_s78]

Zašto?

Ne znam, nekako mi logicnije da je nemet nastalo od hebrejskog, cija je inace rec, nego od slovenskih jezika.

[bus]

U istorijskoj lingvistici postoje određeni kriteriji za verifikaciju hipoteza. Na primer, kada je jedan narod intenzivno u kontaktu s grupom naroda i ta grupa naroda u svim svojim jezicima ima isto ime za rečeni narod, a pri tome postoji i transparentna i sasvim vidljiva etimologija u svim jezicima koji se posmatraju, situacija je prilično čista. Naravno, pisani istorijski dokazi su poželjni. Ne znam da li u ovom konkretnom slučaju postoje ili ne (nisam se udubljivao), ali sam sasvim siguran da sam u više navrata na raznim časovima lingvistike i u više knjiga na više jezika čuo i pročitao ovo o etimologiji o kojoj sada raspravljamo. ...U svakom slučaju, mnogo je verovatnije da su Mađari pozajmili svoje ime za Nemce od Slovena, s kojima su bili intenzivno u kontaktu, nego iz Hebrejskog, koji je izumro (kao govorni jezik) najmanje hiljadu godina pre njihovog dolaska u Panoniju i hiljadama kilometara daleko, u Palestini. Na kraju, zbog čega bi ime za Nemac bilo "mrtav", tj. koja je etimološka i semantička motivacija ove hipoteze?

[bus]

Evo opet s Vikipedije, mrzi me dublje da kopam. Meni dosta i ovo.

A possible explanation for the use of words meaning "mute" (e.g., nemoj in Russian, něm? in Czech, nem in Serbian) to refer to German (and also to Germans) in Slavic languages is that Germans were the first people Slavic tribes encountered with whom they could not communicate. Another less-attested possibility is that the Slavs first encountered a Germanic tribe called the Nemetes (a tribe mentioned by the Romans), and later applied that tribe's name to all Germans.Romanian used to use the Slavonic term "nemţeşte", but "germană" is now widely used. Hungarian "n?met" is also of Slavonic origin. The Arabic name for Austria, النمسا ("an-namsa"), is derived from the Slavonic term.Note also that though the Russian term for the language is немецкий (nemetskij), the country is Германия (Germania). However, in certain other Slavic languages, such as Czech, the country name (Německo) is similar to the name of the language, německ? (jazyk).

[uros_s78]

...Na kraju, zbog čega bi ime za Nemac bilo "mrtav", tj. koja je etimološka i semantička motivacija ove hipoteze?

Hvala ti na objasnjenjima.:)Btw, pa ne mrtav, nego nemet na slovenskim jezicima tada i na madjarskom sada znaci nem, a na hebrejskom mrtav.Isti je koren reci.:)

[bus]

Nisam siguran da sam razumeo ovo za korene. Da li misliš da su hebrejski i slovenski koren istorijski isti, tj. istog porekla? To nikako nije moguće, mada verovatno nisam najbolje shvatio šta hoćeš da kažeš. Možda da su formalno slični?

[uros_s78]

Možda da su formalno slični?

to.:)

[bus]

Dobro, ali to je samo slučajnost. Verovatnoća da su dve reči identične u dva jezika (pa čak i da isto znače, a da su sasvim nepovezane istorijski je prilično visoka: npr. špansko haber i nemačko haben izgledaju strašno slično, i isto znače, ali istorijski ne dele poreklo).

Edited October 29, 2007 by crveni autobus

[uros_s78]

Hvala.:)

[bus]

Joj bre, lepo od tebe, al ne mora baš tolika kurtoazija na ovom potforumu. Pa znamo se svi ovde. (Virtuelno).

[Lynn]

Aj da uskočim u diskusiju :) zanimljivo da i ako ne dele poreklo, haben i haber na isti način učestvuju kao pomoćni glagoli u obrazovanju kategorije vida tj. svršenosti/nesvršenosti glagola.Ger: Ich habe gesagtEsp: Yo he dicho

Edited October 29, 2007 by Lynn

[paculla]

Nego, interesantno je da su Holanđani svoj jezik zvali "duits" (=Deutsch) ali im je u nekom istorijskom trenutku postalo neizdrživo da im se jezik zove isto kao nemački, pa su ga prekrstili u "nederlands". A u engleskom ostalo "Dutch", tako da sad, faktički, Englezi Holanđane zovu nemačkom reči za Nemačku.

Ima jedan obrnuti primer. U Americi se jezik Nemaca u nekim delovima Pensilvanije i okolnih drzava zove Pennsylvania Dutch. To je dijalekat nemackog, koji se u engleskom nekako iz deutsch pretvorio u dutch.Te sve reci dolaze iz starogermanske reci za narod.Holandska (Nizozemska ) himna pocinje ovako:Wilhelmus van Nassouweben ik, van Duitsen bloed,Sto znaci, Vilhelm od Nasaua, holandske (?) krvi. E sad, kakva mu je krv je vrlo diskutabilno. Moze biti holandske/nizozemske (po starom jeziku), ali moze biti i nemacke, posto je Nassau u Nemackoj, i to ne bas blizu granice. Uzevsi u obzir nastajanje naroda u Evropi, cela prica je irelevantna, posto su se pravi narodi formirali posle nastanka ove himne (btw, najstarija himna koja je i dalje u upotrebi). Ipak, ako neko pocne ovu diskusiju u nemacko/holandskom drustvu, visesatna diskusija je zagarantovana. Na nemackom, holandski se zove niederl?ndisch. Zadrti stanovnici Limburga zovu svoj jezik limburgisch i ne vole izraz nedelands. Luksemburzani takodje govore dijalekat holandskog (koriste skoro istu himnu kao nl) ali ga zovu l?tzebuergesch.*** MODERATOROV NEžELJENI EDIT: Više stvarno nije ni smešno koliko sam puta pritisnuo EDIT umesto REPLY na ovom potforumu. Paculla, izvini što ti ulećem u post, ali ja otkucao ceo svoj duuuuuuuuuuuuugi odgovor, pa postovao i u šoku video da sam izbrisao ovaj tvoj super post. No, vratio se unazad i spasio sadržaj. Izvinjenje opet. što reče Pile, treba mi udesiti ove moderatorske komande tako da mi na REPLY piše ESPRESSO *** Edited October 29, 2007 by crveni autobus

[bus]

Aj da uskočim u diskusiju :) zanimljivo da i ako ne dele poreklo, haben i haber na isti način učestvuju kao pomoćni glagoli u obrazovanju kategorije vida tj. svršenosti/nesvršenosti glagola.Ger: Ich habe gesagtEsp: Yo he dicho

Da, i funkcija.Veliki deo evropskih jezika je (verovatno je to arealna karakteristika) razvio perfekt sa imati ili biti (ili oba) i nekom vrstom participske forme. ...Kad pomenu svršenost/nesvršenost, engleski je pravi freak sa svojim sadašnjim perfektom koji, as we all know, može da izražava i svršene (I've sold my house) i nesvršene (I've lived here for 25 years) radnje. Edited October 29, 2007 by crveni autobus

[bus]

Da, Pennsylvania Dutch je dobar primer ove istorijske zavrzlame.

Nego, interesantno je da su Holanđani svoj jezik zvali "duits" (=Deutsch) ali im je u Na nemackom, holandski se zove niederl?ndisch. Zadrti stanovnici Limburga zovu svoj jezik limburgisch i ne vole izraz nedelands. Luksemburzani takodje govore dijalekat holandskog (koriste skoro istu himnu kao nl) ali ga zovu l?tzebuergesch.

Limburški dijalekti su vrlo specifični i ne bi (čak) bilo pogrešno reći da čine poseban germanski jezik, jedino što je taj jezik manjinski i nema svoju "posebnu" državu. U Holandiji mu je i priznat neki zvanični manjinski status, mislim. Interesantna karakteristika limburškog je da ima tonalne akcente (kao srpski). Limburški ih ima dva. Prvi je sličan našem dugosilaznom (MAajka), a drugi je sličan prvom mandarinskom kineskom tonu; ravan je i visok (MAA). Primeri reči koje se razlikuju samo po akcentu (iz jedne knjige o komparativnoj germanskoj lingvistici s moje police):BIi pcelaBII kao engleski predlog at (a istorijski by)PIip cičati PIIP lulaWIis melodijaWIIS mudarBAar čistBAAR roditiBRIif pismaBRIIF pismoN??t nutsN??T nut(UPPER CASE=visoki ton; lower case=niski)***L?tzebuergesch spada u mozelsku grupu frankonijskih dijalekata i nije međusobno razumljiv ni s holandskim ni s nemačkim, mada ga razumeju Nemci koji govore druge frankonijske dijalekte. On i zvanično ima status jezika (jedan od tri službena jezika i neprikosnoven maternji jezik većine starosedelaca). Mali odlomak kao kuriozitet:

Artikel 1All M?nsch k?nnt fr?i a mat deer selwechter Dignit?it an dene selwechte Rechter op d'Welt. Jiddereen huet s?i Verstand a s?i Gew?sse krut an soll an engem Geescht vu Bridderlechkeet denen anere g?intiwwer handelen.Artikel 2Jidderee kann all d?i Rechter an all d?i Fr?iheten, d?i an d?ser Deklaratioun proklam?iert sin, fir sech verlaangen an dat ouni ?nnerscheed sief et vu Rass, Hautfaarf, Geschlecht, Sprooch, Relioun, politesche odder anerer Iwwerzegong, nationalem odder zozialem Urspronk, Verm?igen, Gebuurt odder soss enger Situatioun. Et duerf do dernieft och keen Ennerscheed gemat gin, dee mam politeschen, rechtlechen odder internationale statut vun deem Land odder deem Gebitt begr?nnt g?t, aus deem eng Persoun hierstaamt, egal ob d?st Land odder d?st Gebitt onofh?ngeg, ?nner engem Mandat, n?t autonom odder s?ng Souver?nit?it an irgendenger Form begrenzt as.

U pisanoj formi se da naslutiti šta dosta ovog znači ako se zna nemački ili holandski (a i francuski, zbog nekih reči), a najbolje sva tri. Edited October 29, 2007 by crveni autobus