bus Posted October 15, 2008 Author Posted October 15, 2008 (edited) и Схевенинген а не ШевенингенIma tu još: Više je Shefeningen (prema izgovoru). Možda još bolje Shejfeningen. EDIT: Ili čak Shejfeninge. Edited October 15, 2008 by crveni autobus
расејан Posted October 16, 2008 Posted October 16, 2008 Ima tu još: Više je Shefeningen (prema izgovoru). Možda još bolje Shejfeningen. EDIT: Ili čak Shejfeninge.Узе ми каж. Оно њихово в више личи на ф него на в. Чак им је и немачки део дружине отпоздрављао са "тенк ју фери мач".
bus Posted October 16, 2008 Author Posted October 16, 2008 O, pa da. Često, ma koliko dobar engleski izgovor imali, to vf se jednostavno ne da.
FranziskaKafka Posted October 26, 2008 Posted October 26, 2008 Ljudi, sta je to (u praksi) kristalni kopirajting? I da li postoji neki srecniji prevod na srpski?
paculla Posted October 28, 2008 Posted October 28, 2008 kako bi se reklo "transfer neprijatnosti" na engleskom? sigurno ima neki idiom.... ja sam probala da objasnim fenomen ljudima kojima je engleski maternji, ali oni nisu znali da li postoji slican idiom na engleskom.
bus Posted October 29, 2008 Author Posted October 29, 2008 šta je transfer neprijatnosti na srpskom? Daj neki primer.
paculla Posted October 29, 2008 Posted October 29, 2008 šta je transfer neprijatnosti na srpskom? Daj neki primer.ne citas forum dovoljno, to je hit srpske internet blogoforumosfere ;) evo blogorodicinog doprinosa.najcesce se koristi kad je nekoga blam zbog necega sto neko drugi govori ili radi. "gledajuci x-a kako se blamira na kvizu i ne zna da kaze koji je glavni grad ceske, osetio sam transfer neprijatnosti". meni zvuci kao pogresno protumacen idiom iz psihologije.
расејан Posted October 29, 2008 Posted October 29, 2008 (edited) Ljudi, sta je to (u praksi) kristalni kopirajting? I da li postoji neki srecniji prevod na srpski?А, шта? Изгледа да нико нема појма о чему причаш (а ни Википедија не зна ништа), ал' ево мене није срамота да признам. Узгред, срео сам један бедан превод, плакао ми на рамену, прича нешто о недостатку смисла у животу и шире, туга једна и несрећа...ne citas forum dovoljno, to je hit srpske internet blogoforumosfere ;) evo blogorodicinog doprinosa.Е, кад смо код преписа надесно... да утефтеримо следеће називе на које полажем копирајт од сад па надаље и убудуће: блогов колацблог те мазо (и остали глаголи на ту тему)за блога милогаитд итд... у ствари ми је стало само да имам пиво ако неко почне редовно да користи онај први, а за остало, ако се сете, сете. Edited October 29, 2008 by расејан
bus Posted October 29, 2008 Author Posted October 29, 2008 ne citas forum dovoljno, to je hit srpske internet blogoforumosfere ;) evo blogorodicinog doprinosa.najcesce se koristi kad je nekoga blam zbog necega sto neko drugi govori ili radi. "gledajuci x-a kako se blamira na kvizu i ne zna da kaze koji je glavni grad ceske, osetio sam transfer neprijatnosti". meni zvuci kao pogresno protumacen idiom iz psihologije.He, he. Blogorodica. ...Ja ne znam nikakav poseban idiom (šo ne iskljućue njegovo postojanje), ali kaže se "I was embarrassed for him."
Nesh Posted October 29, 2008 Posted October 29, 2008 (edited) Е, кад смо код преписа надесно... да утефтеримо следеће називе на које полажем копирајт од сад па надаље и убудуће:блогов колацблог те мазо (и остали глаголи на ту тему)за блога милогаитд итд... у ствари ми је стало само да имам пиво ако неко почне редовно да користи онај први, а за остало, ако се сете, сете. Sve je vec izmisljeno! :D Edited October 29, 2008 by Nesh
расејан Posted October 29, 2008 Posted October 29, 2008 Sve je vec izmisljeno! :DОдлично... ни пет ни шест него једна од омиљених ми књига, која све чека дан кад ми неће бити до нових књига па да је прочитам поново. Алал и пиво, не марим .Читајући то, паде ми на ум да питам: да ли се још неко сећа етимологије израза "не таласати"?
Idioteque Posted October 29, 2008 Posted October 29, 2008 Koji je najsrećniji prevod "Finance Officer" na srpski?
FranziskaKafka Posted October 29, 2008 Posted October 29, 2008 (edited) А, шта? Изгледа да нико нема појма о чему причаш (а ни Википедија не зна ништа), ал' ево мене није срамота да признам. http://www.ecdlcentar.com/forum/viewtopic....c961bd602d18b12Po cemu se razlikuje od "obicnog" kopirajtinga? Edited October 29, 2008 by FranziskaKafka
Frau Gabrijela Posted November 2, 2008 Posted November 2, 2008 Uh, ne znam da li je ovde pravo mesto za raspitivanje, ali računam da ću na ovom mestu pre dobiti odgovor nego na Književnosti ili na Raznom. Moderatori neka oproste ili prebacuju ili brišu.Naime videla sam, sa zakašnjenjem, da je Geopoetika izbacila CARSTVA REČI Jezička istorija sveta Nikolasa Ostlera. Da sam saznala na vreme, prelistala bih na Sajmu da vidim vredi li posedovati, ali desio se propust. Sad me zanima da li je neko od vas imao priliku da se pozabavi ovim štivom i kakve su impresije. Da li spada u tzv. uže stručnu literaturu ili je pogodna i za zanimaciju lingvističkih laika?Evo šta kaže izdavač: CARSTVA REČIJezička istorija svetaNikolas OstlerPreveo s engleskog Aleksandar KavgićKnjiga Carstva reči, široko obrazovanog lingviste Nikolasa Ostlera, prva je koja sabira u zajedničke korice storije različitih vrsta: začuđujuće inovacije u obrazovanju, kulturi i diplomatiji koje su izmislili Sumeri i njihovi naslednici na Bliskom istoku, ali i Arapi danas; izuzetnu otpornost kineskog jezika dugu dvadeset vekova iskušavanja; očaravajući napredak sanskrta od severne Indije do Jave i Japana; samopoštovanje grčkog; borbe koje su izrodile jezike savremene Evrope, kao i globalno širenje engleskog jezika.Pored epskih uspeha, jednako su uzbudljive i propasti jezika: Zašto je nemački zaostao za nekim drugim jezicima? Zašto je egipatski, koji je preživeo preko tri hiljade godina strane dominacije, ustuknuo pred arapskim? Zašto (kolonijalni) holandski više nije znan u modernoj Indoneziji kao što je engleski poznat u Indiji?Kao što ova knjiga na divan i autoritativan način otkriva, istorija svetskih jezika vrlo jasno pokazuje karaktere naroda ponaosob i da, i pored momentalnog tehničkog gospodarenja engleskog jezika, ništa ne garantuje nadmoć pojedinog jezika na duge staze. Budućnost jezika, kao i jezička prošlost, biće puna iznenađenja."Izvrsno! Samo nekoliko knjiga iz lingvistike odgovara na pitanja koja ljudi upućuju lingvistima kao što je ovo: zašto neke jezike govore milioni ljudi, a neke druge samo njih nekoliko stotina? Ostlerova knjiga pokazuje kako su neki jezici imali sreću da se pridruže čovečanstvu u njegovom širenju po svetu dok su mnogi potpuno nestali bez traga, a jedan od njih - pogodite koji? - momentalno vlada planetom."Džon Makhorter, autor knjige Snaga Vavilona: Prirodna istorija jezika"Ambiciozna i ozbiljno istraživačka knjiga... puna anegdota i zanimljivih činjenica... Ostler je veoma svestan pritisaka sa kojima se jezici suočavaju i kako brzo mogu da presahnu. Njegova knjiga se bavi upravo svim ovim pitanjima."Nju Stejtment I evo, da ne bude potpuni troll, u ovom prikazu se pojavljuje oblik Sumeri, meni malo čudno zvuči. Zar mi obično ne kažemo Sumerci?
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now