Jezičke adoumice™

[le petit nicolas]

terminalno je krajnje, poslednje. vrsta reci: pridev. ali, ta rec kod nas nije (bila) odomacena.

terminal (im.) - mesto gde je kraj nekog putnog procesa.

 

poz

[pt 2.0]

Odomaćena je, npr. terminalna faza bolesti…

[Krošek]

terminal generalo oznacava stanicu gde se neka saobraćajna trasa završava, pa se može reći i "terminalna stanica" (železnička npr.), ali u kontekstu aviosaobraćaja značenje je prešlo sa cele stanice (prema čemu bi aerodrom bio stanica) na pojedinu zgradu na aerodromu (iskustveno, ljudima je primarno ta zgrada ono što odgovara pojmu stanice), pa reći "terminalna zgrada" zaista ne funkcioniše, jer ono što je "terminalno" je čitav aerodrom u stvari kao mesto gde se linija aviosaboraćaja završava

[le petit nicolas]

koristi se "stanicni terminal" za konkretnu zgradu/deo.

 

poz

Edited July 26 by le petit nicolas

[*edited by mod]

Ko je dežuran danas? 

 

Imamo jednu nedoumicu na OI sportu 

 

https://parapsihopatologija.com/topic/22713-pbp-naših-sportista-u-parizu-24/page/180/#comment-6156664

[FOX river]

Je l’ zna neko da objasni ovu pojavu kod Hrvata?

 

SR: dug - duži - dužina (palatalizacija G-Ž)

HR: dug - dulji - dužina (G-LJ umesto palatalizacije

 

U diskusiji sa prijateljima smo došli do toga da se možda radi o nepravilno upotrebljenom jotovanju:

 

daleko - dalji - daljina

dug - dulji - dužina

[vememah]

Ovaj, duljina je pravilno u hrvatskom za ono što mi zovemo dužinom, dužina znači duž (matematički pojam). Duljina dužine je dakle dužina duži.

 

https://www.glasgrada.hr/kolumneucimo-hrvatski/ucimo-hrvatski-duljina-i-duzina

http://struna.ihjj.hr/naziv/duljina/8282/#naziv

http://struna.ihjj.hr/naziv/duzina/30206/#naziv

http://struna.ihjj.hr/naziv/duljina-duzine/30265/

Edited August 31 by vememah

[FOX river]

Zanimljivo da su prema hrvatskim lingvistima i duljina i dužina ispravni, te da se radi o razlici u upotrebi, zavisno od naučne discipline i sl. 
 

Ipak na linkovima nema diskusije o tome kako na fonetskom nivou dolazimo do promene G->LJ. 

[makaronee]

ožderati se - preterati u konzumaciji alkoholnih pića;

obžderati se - preterati u jelu,

zar ne?

[vememah]

  

9 hours ago, kud u maglu Simoviću said:

karajukića bunari 100%
 

e to mi je želja da odem, samo da kažem da sam bio, možda kad završe ovaj auto put ka cg

on valjda ide preko peštera

 

Preko Pešteri.

 

Quote

Pešter je, kod stanovnika koji žive na prostoru po imenu Pešter, imenica ženskog roda, i ima samo dva padežna oblika: Pešter za nominativ i akuzativ, a Pešteri, za genitiv, dativ, vokativ, instrumental i lokativ. Po padežima se mijenja bez mijenjanja vrste i mjesta akcenta, ali gubeći dužinu u kosim padežima: Pȅštēr, Pȅšteri. Nema izvornog govornika sa područja koje se zove Pešter koji bi rekao da to nije imenica ženskog roda ili koji bi govoreći o svom kraju rekao ‘na Pešteru’, ‘sa Peštera’, ‘od Peštera’. Nema. Pešter je muškoga roda samo za one koji nisu slušali ili čuli kako Pešterci i Pešterke dekliniraju ime svoga zavičaja. Tih takvih nije malo, ima ih dakako mnogo više nego Pešteraca i Pešterki, pa su mnogi od tih mnogih pomuškili Pešter. Za Radio Beograd Pešter je odavno muško, a tako i za televiziju Beograd, to jest za ovu današnju Radio televiziju Srbije. Više puta sam ponekom takvom, kako se to kaže, skrenuo pažnju da Pešter nije muško, poneko bi se iznenadio, a barem u dva slučaja sam dobio odgovor kako je Pešter u standardnom jeziku imenica muškog roda! Priznajem da ima četvrt stoljeća kako se u meni i po meni, razvila ozbiljna alergija na standardni jezik, i ne znam bi li mi bilo teže da se podvrgnem nekoj hiposenzibilizaciji (ako bi postojala) ili da podnosim razularenost hrvatskih, a bogme i srpskih, te bošnjačkih i crnogorskih standardaša. Među ovima ima i takvih da nemaju preča posla od neznalačkog davanja roda i padeža riječima koje to oboje već imaju. Za cio pešterski narod Pešter je ženskog roda, to se može naći kod najboljih pisaca.

https://www.portalnovosti.com/pester-i-velez

 

Quote

ИНСТИТУТ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК САНУ - ЧАСОПИС „НАШ ЈЕЗИК“, XXXVIII/3-4, БЕОГРАД 2017.

КОГА ЈЕ РОДА ИМЕНИЦА ПЕШТЕР?

МИЛИЦА Н. РАДОВИЋ ТЕШИЋ(...)
Када је група београдских и новосадских лингвиста 1987. године путовала пругом Београд–Бар на Први научни скуп „Бошковићеви дани“ у Подгорици посвећен проф. Радосаву Бошковићу, на дугом путовању возом у вагонима се обично живо расправљало и о лингвистичким проблемима. (...)
У вагону у коме сам седела био је и проф. др Радојица Јовићевић са Филолошког факултета у Београду (у младим данима асистент Р. Бошковића), иначе један од главних организатора скупа. Он је тада нама из Института за српски језик (који смо у то време радили на Речнику САНУ) скренуо пажњу на једну грешку у дотадашњим (српскохрватским) речницима кад је у питању именица Пештер: „Пазите, рекао је, обраћајући се нама из Института (мени, можда и Мирославу Николићу, или Пешикану, не сећам се да ли смо сви били у истом вагону), да и ви не погрешите кад будете обрађивали именицу Пештер, она није мушког рода, како је то грешком означио загребачки Рјечник хрватскога или српскога језика Југославенске академије знаности и умјетности, него је то именица женског рода“. (...)
Пратили смо од тада редовно појаву ове речи у „Политици“, која иначе врло често (како зими у време великих снегова тако и лети кад пашњаке прекрију стада оваца) доноси написе и репортаже о овој прелепој србијанској висоравни. Она се у нашем дневном листу (за кога се у доброј мери може рећи да брине, или је бринуо, о правилној употреби језика), нажалост, појављивала двојако – у различитим морфолошким облицима – час као именица мушког, а час као именица женског рода: на Пештеру – на Пештери, сир са Пештера – сир са Пештери итд. Све то време били смо у недоумици да ли је Пештер женског или мушког рода. За топониме се иначе као стандардан облик узима онај који је изговорно аутентичан, тј. важећи на датом терену. Међутим, када је једног дана објављен текст у „Политици“ у коме се помињу двочлани (микро)топоними Горња Пештер и Доња Пештер, постало је сасвим јасно да је Пештер именица женског рода, будући да су конгруентни атрибути горња и доња недвосмислено показивали род дате речи. (...)

https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/12244/radovic.tesic.rod.imenice.pester.pdf

Edited September 13 by vememah

[makaronee]

Ma to se čobani urotili da zaebavaju poštenu intlgencju. Čuj, ženski Pešter..

 

U etimologijskom rečniku ne nađoh ali se  zato uvek pročita nešto drugo, a jednako zabavno.

Npr. pica je koštica od trešnje, šljive; nešto dalje ima i picokara..

[Filozof manijak]

zar nije koštica - špica?

[makaronee]

Negde sigurno jeste.

[Filozof manijak]

To sam čuo ovde u Vojvodini i zapadno od Drine.

koštice > košpice > špice (košpe)

[Boksi]

Vadi košpe, vadi košpe