Koji je padež idem kući, a koji kod kuće sam?

Evo jedna interesantna tema.
 
Srpski jezik ima samo 6 padeskih oblika. Oblici za dativ i lokativ su uvek isti. 
 
u skoli, u skolama - instrumental, ali ima isti oblik kao dativ (skoli, skolama)
 
Istom logikom su Nemci mogli da kazu da imaju pet padeza, a ne cetiri.
 
in der Schule (u skoli) - Dativ (ali mogli su da ga nazovu lokativom da su hteli; naravno, za tim nema potrebe jer imaju samo 4 padeska oblika i sledstveno 4 padeza)
 
Ako bas hocemo sledeci tu logiku mozemo dobiti i 15 padeza, potrebno je samo da istim padeskim oblicima dajemo razlicita imena vec prema tome koju funkciju vrse ili koje predloge uzimaju. Naravno, zasto bi to iko radio.
 
E sad, zasto su srpski gramaticari odlucili da srpski jezik ima 7, a ne 6 padeza predstavlja zagonetku. 
Prilicno sam siguran da su modelovali padeski sistem po uzoru na rusku gramatiku koja zaista ima posebne padeske nastavke za lokativ.
 
к столу - dativ
на столе - lokativ
 
Ili je posredi nesto sto ja ne znam, na primer, da mozda u Vukovo vreme zaista jeste bilo razlike izmedju ta dva padeza?
 
For all intents and purposes, moderni srpski jezik ima 6 padeza a ne 7.

A ovo "u" kod "školi"?

.... Shiit has hit the fan!

44 minutes ago, Hamlet Strašni said:

Koji je padež idem kući, a koji kod kuće sam?

dativ/genitiv

1 hour ago, Frank Pembleton said:

A ovo "u" kod "školi"?

.... Shiit has hit the fan!
 

 

"U" je predlog, "-i" je padeski nastavak za dativ/lokativ zenskog roda jednine.

 

zu der Schule  (dativ) - ka skoli (dativ)

in der Schule (dativ) - u skoli (lokativ)

 

I u nemackom i u srpskom koristi se isti padeski oblik za ta dva znacenja, ali su nasi gramaticari resili da kod nas postoji padez vise. 

 

 

Nakon malo istrazivanja, nasao sam informaciju da se neke reci u dativu i lokativu razlikuju po akcentu.

 

(Pise se o trecini stanovnistva koje pravi tu razliku. Ja je nisam ni svestan)

1 hour ago, Meazza said:

Nakon malo istrazivanja, nasao sam informaciju da se neke reci u dativu i lokativu razlikuju po akcentu.

 

(Pise se o trecini stanovnistva koje pravi tu razliku. Ja je nisam ni svestan)

 

Ima neki primer?

Citiram sa nekog foruma:

 

А засад и не смемо занемаривати ако не пола, оно бар трећину (територијално) говорника српског који разликују гра̑ду/гра́ду, зи̑ду/зи́ду, ду̑ши/ду́ши и сл.

Ako pitaš da li bismo dativ-lokativ trebali posmatrati kao jedan padež ako bi se do kraja oblički izjednačili — ja ti nedvosmisleno kažem da bi.

Ako pitaš da li se u standardnom jeziku praktično već jesu izjednačili — ne znam.

Razlika postoji kod imenica muškog roda sa nultim nastavkom i dugosilaznim akcentom u nominativu koje znače neživo: grad, zid, svet (i sve takve), kao i kod nekoliko imenica ženskog roda sa nastavkom -a i dugouzlaznim u nominativu: glava, ruka, duša (mislim da su samo te tri) i nekoliko sa nultim nastavkom i dugosilaznim: vlast, reč, stvar (mislim da ih ima još par)

prepravih prijateljicu da se obadvoje pise oboje 

 

a ona meni sad salje ovo

 

da li jemoguce da se obadvoje stvarno moze pisati zajedno i da je pravilno?

 

 

Lepo pise u objasnjenju. 

lepo pise, treba mi potvrda. ima li neko vujqkloju? 

 

kako to da su nas nastavnici / profesori do sada nas ispravljali a sad odjednom tacno?!? 

sta uce profesori srpskog onda?  

 

pleonazam je, iako nemaju isto značenje. ali "oba"u sebi već sadrži celo značenje "dva", i ne može da mu se doda, a da ne napravi pleonazam. ista stvar kao čak šta više, koristi se, ušlo je u upotrebu.. ušlo je u upotrebu i svaštanešto, pa ne znači ništa

vujaklija je za strane reci, ne za domace

 

ovo je iz pravopisnog recnika i pravopisa

 

meni se objasnjenja (naknadne racionalizacije) zasto je obadva okej, kao ono gore, nikada nisu svidjala. onaj frejming odozgo kako je "optuzba" to da se radi o pleonazmu, pa nije pleonazam jer sastavne reci znace nesto razlicito, potpuno je pogresan. 

 

to je potreba da se mentalnom gimnastikom stvari dovedu u ekvilibrijum tako da se opravda nesto sto nikada nije bilo sporno.

 

na primer, neko te optuzi da si ukrao kamen sa meseca a ti ponudis alibi koji je ocigledno lazan i nelogican.

 

to da li je u pitanju pleonazam uopste nije bitno. moze biti sto puta pleonazam pa i dalje biti pravilno. pleonazam je nesto sto se analizira na nivou stila. ako pravopis navodi ovu varijantu kao pravilnu onda je pravilna i gotovo. 

 

u pitanju naravno jeste pleonazam.

 

oba i dva ne znace isto, ali ni na primeru najoptimalniji naj i optimalniji ne znace isto.

 

ono sto je oba je takodje i dva, "oba" vec sadrzi "dva" u sebi, ali sadrzi i znacenje da se samo o odredjena dva i radi. 

 

na primer zamisli izmisljeni pleonazam "pecenje-jelo". ti fantomi koji konstatuju da obadva nije pleonazam, rekli bi da pecenje i jelo ne znace isto, pa da se ne radi o pleonazmu

 

- - -

e: levi brzi

Edited June 30, 20204 yr by Krošek

Ako su oba(dva :P) ova oblika navedena u rečniku, da li to znači da je prepoznato da postoje, iako je jedan nepravilan ili da su oba pravilna?

(Ne znam kako funkcionišu ovakvi rečnici)

Pa evo objasnio je Krosek

Quote

ako pravopis navodi ovu varijantu kao pravilnu onda je pravilna i gotovo 

Samo meni to nije isto kao "cak stavise", koje mi uzasno smeta i ne daj boze da se odomaci, "obadva" je rec, za koju se moze reci da je etimoloski pleonazam.

"Svasta nesto" je samo u kolokvijalnoj upotrebi (nadam se).

Ne treba ni osiromasivati jezik.