Jezičke adoumice™

[koksy]

za glagol trebati ne znam da li je bilo promena, znam samo da Hrvati menjaju kroz lica (trebam ići, trebaš doći, itd) a mi ne (osim ako je u pitanju objekat, tipa "trebaš mi da popravimo auto" i sl.)

 

 

 

 

postoji dosta konfuzije oko ličnog i neličnog oblika ovog glagola.

 

neka pojašnjenja se mogu videti  ovde 

 a ovde je  jedno lepo objašnjenje zbog čega ne bi trebalo da se striktno držimo pravila kao pijan plota.

 

 

Проблем се јавља када се субјекат нађе испред глагола требати, а реченица је у прошлом времену или кондиционалу. Ако поштујемо правило о безличности помоћног глагола требати, реченица би морала да гласи: „Стигли су сви они који су требало да се такмиче”; „И он би требало да дође”.

      Ово је као да смо рекли „Стигли су сви који су морало да дођу”. Реченица се може исправити тако што ће се глагол требати пребацити на прво место: „Требало би да и он дође”. Када то није могуће, једино решење је ставити глагол требати у лични глаголски облик: „Стигли су сви они који су требали да се такмиче”. Нема потребе круто се држати правила о глаголу требати. Много су тежа ова синтаксичка огрешења.

[I*m with the pilots]

Znaš li nemački?

Ako znaš:

die Wand ist weiss = zid je beo

das ist eine weisse Wand = ovo je beli zid

 

kod nas postoji samo za muški rod

zašto i kako - nemam pojma

 

ako ne znaš nemački:

da, kad je pridev direktno ispred imenice onda je kratki, beli, lepi, glupi, ružni, a kada je odvojen od nje onda je kratak, beo, lep, ružan, glup

 

Znam, imam obicaj da kad nisam sigurna oko neceg prvo razmislim kako je na nemackom te onda potvrdim kako je na nasem (ako je primenljivo) - isto sam radila i za ovu nedoumicu

Zelela sam cisto nekakvu potvrdu da ne gresim jer mi se cini da u poslednje vreme sve cesce cujem varijante poput beo zid i u takvim situacijama uvek prvo proverim da li sam ja nesto omasila.

 

Hvala i za pricu oko gladola trebati.

[kobni zelaya]

postoji dosta konfuzije oko ličnog i neličnog oblika ovog glagola.

 

neka pojašnjenja se mogu videti  ovde 

 a ovde je  jedno lepo objašnjenje zbog čega ne bi trebalo da se striktno držimo pravila kao pijan plota.

Meni malo ovo objašnjenje deluje kao jedno iz reda tkz. logičkih objašnjenja, a iskustvo me uči da logička objašnjenja obično ne piju vodu. 

 

Kakogod bilo, meni se to što se "trebati" ne menja dopada, nalazim neku lepotu jezika u tome, bez obzira na eventualne probleme. :)

[Malvo]

to što su logične, ne znači da su netačne :) objašnjenja sa ova dva linka su tačna. problem je što postoje pojedine konstrukcije, pomenute u tekstu i još koje, kada se pravilo ne može dosledno primeniti i onda se pribegava upotrebi ličnog oblika.

Edited September 22, 2014 by Malvo

[Amelija]

Znam, imam obicaj da kad nisam sigurna oko neceg prvo razmislim kako je na nemackom te onda potvrdim kako je na nasem (ako je primenljivo)

Ja nisam mogla da verujem koliko ima sličnosti* između srpskog i nemačkog dok moj muž (Španac koji zna nemački) nije počeo da uči srpski. I onda malo-malo pa kad nešto treba da objasnim, najlakše mi je da nađem ekvivalent u nemačkom (a ima ih mali milion).

 

*neke sam primetila i kada sam tek počela da učim nemački pomoću paralelnih tekstova na engleskom, i onda na engleskom sve bude nešto izokola pa specijalna objašnjenja pa ovo ono, a na srpskom samo paf direktan prevod i isto pravilo

[I*m with the pilots]

Ja nisam mogla da verujem koliko ima sličnosti* između srpskog i nemačkog dok moj muž (Španac koji zna nemački) nije počeo da uči srpski. I onda malo-malo pa kad nešto treba da objasnim, najlakše mi je da nađem ekvivalent u nemačkom (a ima ih mali milion).

 

*neke sam primetila i kada sam tek počela da učim nemački pomoću paralelnih tekstova na engleskom, i onda na engleskom sve bude nešto izokola pa specijalna objašnjenja pa ovo ono, a na srpskom samo paf direktan prevod i isto pravilo

 

Posto sam nemacki ucila od treceg osnovne maltene uporedo su se ucile i gramatike (onako kako se skolski uci). Cak mislim da su mi ucenje tog jezika i neka ljubav koja se brzo razvila i pomogli da lako povezem odredjene stvari u nasoj gramatici i da bolje naucim sopstveni jezik..jedino sto sam u nekom momentu tokom srednje skole zaboravila da mi imamo sedam a ne cetiri padeza Sad skoro sam sa prijateljima u Nemackoj pricala o tim nekim slicnostima kad primetih da im je neshvatljivo postojanje jos tri padeza, nekako kao da je to najvece iznenadjenje, pogotovo kad objasnis cemu sluze :)

[Frau Gabrijela]

Kada kazemo kratki a kad kratak? Intuitivno - kratki crtani film dok rep mu je kratak - ali u cemu je razlika? Proslo mi je kroz glavu da bi kratak mogao biti u sluzbi priloga ali bi onda trebalo da stoji uz glagol, ne?

ovde je reč o neodređenom (kraćem) i određenom (dužem) vidu kod prideva. neki pridevi, ne svi, u muškom i srednjem rodu razlikuju vid*. mlad i mladi, nov i novi, beo i beli... različiti vidovi prideva nekada imaju ulogu članova koji ne postoje u našem jeziku, pa se koriste jedan ili drugi oblik za iskazivanje nečega što u gramatikama nazivaju, pazi sad, poznatost ili nepoznatost :). ne grešiš u upotrebi jednog ili drugog.

*razlikuju i u ženskom, ali je ta razlika svedena na dužinu padežnih nastavaka.

 

ovaj primer koji si navela rep mu je kratak ilustruje pravilo da kada je pridev imenski deo imenskog predikata, može biti samo u neodređenom vidu. 

u atributskoj službi, pridevi koji imaju oba vida, uglavnom se upotrebljavaju u određenom (dužem). 

 

promena neodgeđenog vida danas deluje arhaično. nominativ je katak za neodređeni i kratki za određeni vid. retko ćemo čuti u urbanim sredinama da neko kaže (od) kratka repa ili (ka) kratku repu. obično  se koriste oblici kratkog i kratkom u genitivu i dativu. 

 

što se tiče glagola trebati, i dalje važe stara pravila. promena u svim značenjima nije uvedena kao standard.

[koksy]

što se tiče glagola trebati, i dalje važe stara pravila. promena u svim značenjima nije uvedena kao standard.

 

koliko mi je poznato, ovo je tačna konstatacija. čini mi se, međutim, da je sazrelo vreme da se odustane od namere da ovaj glagol pošto-poto bude "poseban".

[darling]

u receptu danas na sajtu b92 pise  

• 8 parčeta hleba
• kako se ispravno kaze 8 parceta, posto se 8 parceta ne kaze.

[belch]

parčadi?

[Cane Vukic Prebranac]

комада

[darling]

:D

 

i meni se cini da je parcadi, al tesko bih prevalila preko usta, nekako kao da ta rec ne pripada mom jeziku. pokusala bih da se izvucem s parcicima. 

[koksy]

:D

 

i meni se cini da je parcadi, al tesko bih prevalila preko usta, nekako kao da ta rec ne pripada mom jeziku. pokusala bih da se izvucem s parcicima. 

 

 

+1 za parčad

kao i: prase-prasad,  tele-telad, ćebe-ćebad, dugme-dugmad...

[Töölönlahti]

kako se ispravno kaze, spaama ili spaima? sad sam se zbunio

 

Spaovima.

[Weenie Pooh]

što se tiče glagola trebati, i dalje važe stara pravila. promena u svim značenjima nije uvedena kao standard.

 

I nadajmo se da nikad neće biti <_<

 

Apsolutno se ne slažem sa ovim što Pilots gore kaže da "ama bas svi govore pogresno". Ja se stvarno ne krećem u nekim posebno pismenim krugovima, i ne čitam samo pažljivo lektorisane tekstove na internetu, ali ipak na "trebam, trebaš" oblike nailazim dovoljno retko da mi svaki put ozbiljno zasmeta. Nema šanse da "svi govore pogrešno".

 

Da, jezik treba da evoluira, ali uglavnom se teži pojednostavljenju a ne komplikaciji zarad vaspostavljanja univerzalnih standarda. Zar je stvarno teško naučiti da se kaže "treba" u svim licima?! Zar se mora podilaziti bolno nepismenima (čiji se broj u ovom slučaju sigurno precenjuje) da bi se izbacio jedan izuzetak među glagolima?