da vidimo i to cudo: Prvi Pravopisni reccnik srpskog jezika Novosadski izdavacc "Prometej" najavio je danas joss jedno originalno kapitalno, leksikografsko izdanje - prvi Pravopisni reccnik srpskog jezika - dr Milana SSipke i saradnika. koji che izachi iz sstampe do kraja ove godine. Prema reccima autora, cilj mu je bio da izradi jedan od fundamentalnih lingvisticckih priruccnika koji che ichi "u susret" korisnicima svih stepena obrazovanja. Broj obradjenih recci je 100.000, uzet je standardni jezik umesto onog koji je visoko knjizzevni, a svaka recc je data sa nepravilnim oblicima, akcentima i uz to su dati pravopisno-gramticcki saveti. To znacci, istakao je SSipka, da knjiga ima vissestruku namenu i zato che korisnicima biti od vissestruke koristi prilikom pisanja, a doprineche poboljssanju opssteg stanja na planu pisane recci koje je u poslednje vreme sve gore. Akademik Ivan Klajn prihvatio se uloge supervizora Reccnika i prema njegovom missljenju, tim izdanjem se popunjava praznina koja postoji vech skoro pola veka od poslednjeg izdanja Pravopisa srpsko-hrvatskog jezika sa reccnikom koji se odmah pokazao kao neadekvatan jer su vech poccele lingvisticcke podele i rasprave. Po missljenju Klajna, Pravopis srpskog jezika Matice srspke iz 1993. je visse rasprava o jeziku nego prakticcni priruccnik i nema reccnik i zato je ovo delo dr SSipke sveobuhvatnije i " konkurencija" buduchem Pravopisu koji nikako da se sstampa. On se nada da che ovaj reccnik doprineti promeni odnosa prema jeziku i jezicckoj kulturi. Kolundzzija je pozvao sve zainteresovane za Pravopisni reccnik da se pretplate jer che do 30. juna ove godine cena biti 4.900 dinara, a za one koji odmah plate u gotovom je samo 3.920 dinara. Kada bude izassao iz sstampe cena reccnika biche 9.300 dinara, ali i onda che biti moguchnosti plachanja u 10 rata.

9300??? Mora da su korice od zlata

Po školski je da se imena listova stave pod navodnike ili italik, pa ako pratim tu analogiju, trebalo bi i ovde, ali mislim da je dovoljno i veliko slovo. Jedino bih internet pisala malim. Izgleda da doživljavam tu reč kao opštu imenicu.Samo nagađam i ni u šta nisam sigurna.

Paće, oteli ti nalog!

ja sam posumnjala jos otkad sam videla taj usredsredjeni pogled.poz

ja sam posumnjala jos otkad sam videla taj usredsredjeni pogled.

40 година убеђујем људе да не гледају у камеру... и ту сам морао да се усредсредим (и то по сред среде сочива) да натерам себе да гледам баш у њу кад кликнем.

da vidimo i to cudo: Prvi Pravopisni reccnik srpskog jezika

Hvala za info. Još samo da ukapiram koja je razlika između tog prometejskog izdanja i pravopisa iz 2003. koji ja imam, a koji mi se čini prilično dorađen i prilagodjen govoru nakon dogadjanja naroda. Ne mogu više da pratim sve te izmenedoradedopune...edit:Otišla sad da vidim gde da se upišem za taj rečnik i naletim na sledeću rečenicu

On je zahvalio svima koji učestvuju i daju doprinos srpskoj kulturi i poduzanju kulture jezike i pismenosti

wtf? izvor: klik.

Edited May 18, 200916 yr by Joshua

Da pijem ? - Pij.Ispravno ?Nekako mi čudno.

što ti je čudno?To je ispravni redovno izbegavani "imperativ sa j".

šta znači "tarifni partner"? Npr, u: - Koje su mogućnosti za aktivnu podršku politici zapošljavanja od strane države, tarifnih partnera i lokalne samouprave?- Značaj tarifne autonomije

Koja je transkripcija sa hebrejskog, za biblijsko ime Noah, bliža originalnom izgovoru? Noe, kako se može naći u hrvatskim izvorima, kao i u textovima Danasa i Vremena? Ili Noje, kako kaže Klajnov rečnik, Biblija u izdanju Glasa crkve, te većinska domaća štampa?

Ime se na modernom hebrejskom izgovara kao NO-akh, gde bi kh bilo šlajmasto h, kao kad se pročišćava grlo, ili malo tehničkije, bezvučni uvularni frikativ. Taj poslednji glas je nekada bio bezvučni faringijalni (ako se pharyngeal ovako kaže) frikativ, tj. imalo je ne šlajmasti, već dahtavi karakter, ali se od tada stopilo s jednim drugim glasom, najverovatnije pod uticajem aškenaskog izgovora, dakle pod uticajem jidiša. Dakle, ni Noe ni Noje nisu posebno blizu izvornom izgovoru. Bliže bi čak bilo kad bi transkribovali kao Novak. :D

Dakle, ni Noe ni Noje nisu posebno blizu izvornom izgovoru. Bliže bi čak bilo kad bi transkribovali kao Novak. :D

Да је то неко ново име с којим се први пут срећемо, и које нема традиционални препев, онда важи, изговарамо најближе што умемо. Међутим, ово спада у имена која смо посвојили још пре више векова, те је Ноје, јер смо га тако увек звали. Звали онолико пута, а он се једнако не одазива...(*)

kao kad se pročišćava grlo, ili malo tehničkije, bezvučni uvularni frikativ

Илити међукрајнично г :) . Као оно холандско, отприлике (мада ми хебрејско звучи за нијансу оштрије... рецимо да је холандско међукрајнично, а хебрејско међубубрежно <_< ).----(*) А пропао овог, некад се ипак исправи погрешан изговор. Рецимо, кад неко од мојих каже "нека од оних северних држава... Небраска, Илиној", бар двоје ће да одговори "ној".

Edited May 19, 200916 yr by расејан

холандско међукрајнично, а хебрејско међубубрежно

zaboravio se srpski tako da hvatam sebe kako cesto strane, pre svega nemacke, reci srbizujem, koristim kao srpske sve u uverenju (nadi) da one i postoje na srpskom.napisah 'akceptiren' (od akzeptieren, accept) nesto severnije na forumu. jedan rece da ne zna sta to znaci. ja sam skoro pa uveren da je to i srpska rec, ali...molim za pomoc, ima li je u srpskom, koristi li se?

napisah 'akceptiren' (od akzeptieren, accept) nesto severnije na forumu. jedan rece da ne zna sta to znaci. ja sam skoro pa uveren da je to i srpska rec, ali...molim za pomoc, ima li je u srpskom, koristi li se?

Постојао је акцептни налог, нешто из платног промета - немам појма шта му је то било, али нешто у смислу "прима се фактура да се исплати", тј то је био неки папир који даш свом добављачу, а он онда с тим оде у ЕсДеКа па они пребаце лову са твог рачуна на његов, чим/кад/ако/једном-кад-се навата.Иначе, "прихватити", "сложити се", "примити". Тај твој глагол је, онако, дибидус швобиш.