Stripovi

[Calavera]

U da, taj Prophet je najnoviji Grahamov projekat, to mora da se overi. Kako ti se svidja?

[kim_philby]

U da, taj Prophet je najnoviji Grahamov projekat, to mora da se overi. Kako ti se svidja?

meni je super. zamisljam kako bi izgledao da ga crta paul pope ali i ovako je odlican.saga je onako, na prvi pogled, pomalo banalna ali se zahuktava i ide u nekom pravcu koji mi je jako zanimljiv.

[Weenie Pooh]

poceo sam da pratim

I ja čitam Sagu, ali posle prva dva broja baš i nemam nešto visoka očekivanja za ostatak. Vaughan mi ne deluje kao jedan od onih što bi besciljno lutali sa pričom samo da ubudže u nju svaki interesantan lik/lokaciju/monolog koji im padne šaka, ali... 1) prva dva dela baš na to mirišu, i 2) ipak je on pisao za Lost <_<

[kim_philby]

pazi do sada su Y, ex machina & runaways bili vrlo not-lost like. odnosno imali su jasan i ocigledno planiran (dare aj sej koncizan) story arc.

[Dankan Ajdaho]

Ima li ovo negde da se...ahm...pazari?

[kim_philby]

Ima li ovo negde da se...ahm...pazari?

bez linkova, molim Edited April 15, 2012 by luba

[Weenie Pooh]

pazi do sada su Y, ex machina & runaways bili vrlo not-lost like. odnosno imali su jasan i ocigledno planiran (dare aj sej koncizan) story arc.

Za Y i Ex Machina znam (Runaways nisam čitao), zato i kažem da ne bi on to radio. Ali Saga mi ipak deluje onako nasumično nabacano, kitchen sink pristup. I SF i EF, i Kosovo i Evropa, i krilati stormtroopers, i televizori koji guze televizore, i metabaron merc koji šeta Bubastisa.Videćemo.

[kim_philby]

Za Y i Ex Machina znam (Runaways nisam čitao), zato i kažem da ne bi on to radio. Ali Saga mi ipak deluje onako nasumično nabacano, kitchen sink pristup. I SF i EF, i Kosovo i Evropa, i krilati stormtroopers, i televizori koji guze televizore, i metabaron merc koji šeta Bubastisa.Videćemo.

pa pre mislim da je ovo njegov hiperion u potpuno pulpy kljucu. do not be afraid of the purple.sorry inace, pogresno sam bunovan procitao tvoj post.

[Dankan Ajdaho]

aaaaaaaaaaaaaaaahvala,hvla,hvala, kako mi je taj sajt promakao da mi je znatiPS; čega sve tu nema, škrinja s blagom

Edited April 15, 2012 by luba

[kim_philby]

http://www.youtube.com/watch?v=GsFZwr-M8oAreklama sa cidny crawford za pocari sweat radjena po moebiusovom dizajnu Edited April 21, 2012 by kim_philby

[kim_philby]

btw, citao neko fear agent? da sisam?

[Zero Tolerance]

Ovde mi bolno fali malo balansa u vezi s Brajanom Vonom.SAGA je onoliko analno istražena i pripremana koliko i Ex Machina ili Y i neće meandrirati ništa više ili manje. Ima jednako stoički zadatu temu - kao što je Y bio o ženama ili Ex o politici, tako je SAGA o roditeljstvu, sve same "banalne" teme - i potpuno mi iz ove dve sveske izgleda logično da je i intergalaktički rat i pernato i krilato i magično i robotsko u priči, prvo zato što Von volšebno napreduje kao pisac (ne postoji nijedan arbitraran panel u onom pilotu, kamoli motiv, dakle može eventualno da smeta zato što je SUVIŠE savršeno), drugo zato što se vrlo brzo ispostavlja da su sve te stvari neophodne za opasnost u koju hoće da dovede tu bebu i njene roditelje. Iako je suludo, i iako je, kao što već rekoh ranije, iskorak za Vona, meni tu ama baš ništa nije arbitrarno ako sedneš i pročitaš. Ja čitam stripove i ne vidim bolje dijaloge nigde niti bolje razumevanje medija (sad kad je Mur u penziji). Ja čitam stripove i ne vidim ništa ni iz trenutnog IMAGE-a - posebno filbijevih zanimacija - niti šire što je prineti tom stepenu zanatske izbrušenosti, kontrole kvaliteta. Ja čitam puno odličnih strip scenarista ali stvarno ni kod jednog ne nalazim ni približno tu vrstu analnosti prema svakom panelu, svakoj stranici, ritmu svake epizode, sem eventualno sa Markom Milarom, s tim što je on acquired taste čak i kad radi za široke narodne i što i u creator-owned miljeu u stvari radi egzegeze moderne superherojštine (no-no for hipsters). Uglavnom se mučim što su jebeno nepismeni i što vidim da je dedlajn jebao kevicu pa stvari ispadaju polovično. Sve mi je ko da poredim scenu koju je napisao Eron Sorkin s bilo kojom scenom sa mreže AMC, gde se scene, epizode, čitave sezone, završavaju arbitrarno, nemušto, nevešto, prosto, ne mogu ni da poredim. Ja razumem da ljudi žele sigurnost na duge staze, ali ne vidim kako iko ima da se plaši toga kod Brajana Vona - sem ako i on nije kriv što nisu objašnjeni polarni medvedi ili štaveć. Ja razumem da postoje psihologije koje će retroaktivno mrzeti sve što je ikad imalo veze s onim što im je bila omiljena stvar dok nije izdala pank ili štaveć. Ja razumem da postoje ljude koji će iznalaziti infantilna i bespredmetna poređenja između creator-owned stripova koji rade petoro ljudi za globalno tržište od manje duša koliko će glasati za LDP na sledećim izborima i multimilionskog televizijskog tržišta sa 15milionskim pilotom, 18 primadona u kastu, i 12 pisaca za stolom koji pišu ono što im naruče dvojica glavonja, gde se jedan Brajan Von s pravom osećao kao fejk i celivao brkove (tada brkatog) Drua Godara za koga i dalje tvrdi da ga je više naučio o pisanju stripova sa jednim arkom na Bafi nego sa svim školama i ličnim iskustvom koje je imao do tada. (Da ne pominjem šta ga je o pisanju naučio Dejmon, pošto će onda verovatno pasti hejt i na BKVovu jednočinsku diplomsku dramu od pre 10 godina.) Ali neshvatljivo mi je da neko pročita pilot Sage i ne bude srećan što je živ da to iskusi. Pogotovo kad je to toliko samouvereno i krunski dokaz da ako imaš dovoljno intelekta i zanata možeš da razobručiš maštu gde i koliko hoćeš, da će to i dalje biti zaokružena bombonica od 50ak strana, i laka i ozbiljna. Ne vidim da je #2 po ičemu lošija od recimo #2 Y-a, sem ako nema nekog tako mudatog ovde ko će da mi kaže da je i Y loš strip, pun banalnog meandriranja i lošeg kraja (sad, ipak je to tip koji je odmah potom pisao na Lostu).

[Weenie Pooh]

Uh jebote, ovo je kao lubina apologetika samo analnije :oJa ne znam kako si ti uspeo da u prva tri broja izmeriš koliko je istražena i pripremana "banalna tema roditeljstva". Niti razumem odakle ti ideja da izbor teme garantuje nešto o kvalitetu samog stripa. Niti se sećam gde si tačno video nekakve izbrušene dijaloge.Meni Saga, ponavljam, ne deluje loše i svakako ću je pratiti u dogledno vreme. Samo neću preemptivno da metanišem čim vidim ime autora. A na ovo...

Ali neshvatljivo mi je da neko pročita pilot Sage i ne bude srećan što je živ da to iskusi.

... stvarno ne uspevam da smislim PC komentar :D

[Zero Tolerance]

Po prvi put u životu seo sam da iščitam Loebov "Hush". I mučim se.Ne znam otkud mi tolike simpatije za Džeba Loeba. Možda je u pitanju topla ljucka priča, to što mu je - kao Dejvidu Morelu - umro sin pa se to odrazilo na njegovo pisanje. Odnosno, nepisanje: koliko je Morel najdirektnije moguće isterivao svog đavla preko nekih od najboljih horor priča koje sam čitao (e.g. "Nothing Will Hurt You"), toliko je ovaj samo zglajznuo u depru, tad nije mogao ni klinčeve ideje za Supermena da pretoči u dirljivu Batman/Superman svesku, nego je sedeo sjeban i posran i gledao teve. Onda je dobio poziv od Dejmon Lindelof koji mu je rekao mogu misliti kako ti je, ali nama odlazi Pol Dini i treba nam novi story-editor da vodi računa o Kejtinom mrtvom konju. Loeb je bio u fazonu, mogu da sedim kući i ne radim ništa, a mogu jednako sjeban da budem i da vodim računa o Čarlijevim "2nd tour of Finland" prstenovima. Naravno, nije se dovoljno analno time pozabavio, i to se u drugoj sezoni videlo na više mesta. Ali opet mu nisam zamerio. Čitao sam "The Long Halloween" dvaput, drugi put da se podsetim pred "Dark Victory", koji onda opet nisam čitao odmah, jer ne mogu Loebov smor da tolerišem u toliko glomaznim količinama. Overall mi se Halloween svideo, iako mi je smetalo bezbroj stvari, počevši od toga što čovek prosto ne zna da radi mystery i što je još uvek mislio da stripovi ne moraju da budu tako ozbiljni da 500-ti obrt, koji otkriva ubicu, ima smisla - na isti način kao Čarlijevo prstenje (sa turneje? ili od brata? ili kad je ono plivao iako u "White Rabbit" izgovori da ne ume da pliva?), dakle otvarajući rupe u ranijim sveskama koje posle ne možeš da se vratiš da ispravljaš. Ali kumulativno sam bio zadovoljan tim epikom. "Dark Victory" mi je bio slabiji, ali mi je u tom trenutku leg'o, iako sam otkrio da je čovek nepismen, preterano naivan čak i za mene koji ću sve podneti, da pola didaskalija treba da izbaci, da je nemoguć sa objašnjavanjima i podsećanjima i koliko mesta troši na to. Opet, od onih Batman Halloween specials jedan je sranje, jedan solidan, a jedan direktno genijalan. Uzeh prvi trejd Batman-Superman, pročitah dve stranice, on je u te dve stranice na fenomenalan, osećajan, iskren, i zanatski besprekoran način odradio susret iz detinjstva Brusa Vejna i Klarka Kenta da ti se govno smrzne, tako to-the-point i ekonomično da više ništa nije morao o njihovim karakternim razlikama da radi; znači, zna. U međuvremenu sam nakupovao i Superman for All Seasons i Challengers of the Unknown i Wolverina i Grey-Blue-Yellow, pročitao nešto od toga i shvatio da je dobar pisac sa zastarelim mentalitetom i osećajnošću iz 'sedamdesetih u najboljem slučaju, pa kad mi legne, čitaću, kad mi ne leži, uzeću da se smaram s nekim Morisonom. Ultimatum i Ultimates 3 nekako moram da apstrahujem, to je prosto preterano retardirano za bilo kog Loeba kog sam čitao i ne bih ni prevalio više od sveske da nisam morao da čitam zbog Ultimates universa, te da bih mogao da nastavim da čitam Milarove altimejtse i bendisovog crnoputog spajdija. Ali "Hush" svi vode pod njegovo remek-delo, a ja sam toliko zamerki imao na 3 sveske koliko sam noćas prešao (i stao) da ću da poludim. Čovek u uvodu priča koliko je bitno kakvog crtača imaš i kako treba da šteluješ i temu i vrstu avanture po njemu - maltene ko da čitam Elisove kolumne. A onda uzme Džim Lija da mu crta antikinetičku, nenapisanu, dosadnu, akciju, pošto Loeb ako nešto ne ume i ne želi time da se bavi, to je akcija. I onda paneli stoje, prelepo nacrtani, prelepo tuširani, predivno obojeni, ali statični i dosadni ko da gledam malter kako se suši. Sve pogrešne lekcije, a sve iste ko sa Tim Sejlom: on misli da će Džimu Liju napraviti dobar posao ako ubaci svakog betmenovog negativca, pa da vidiš kad pukne spleš sa Pojson Ajvi, pa kad pukne spred sa Supijem, a ono arbitrarno, neisplanirano, vuče se s koncima, uninvolving do jaja. On ima dve strane da napravi situaciju u kojoj će Bets i Ketvumen da se žvalave na krovu na poslednjem spredu sveske i to je skroz bezveze; sećam se kad bih prelistavao Hush i gledao taj spread i bio u fazonu da je već nešto zagovnao i da će to da bude WOW, ali ne, to je onoliko kretenski i arbitrarno i 'daj Džimu da crta kožu-na-kožu po svaku cenu' koliko je kretenski, arbitraran (i da ne pominjem koliko seksistički) onaj seks između mačke i šišmiša na krovu kod onog tipa koji je posle 52 ributa seo da piše mačkoženu i koga treba spaliti. Znači ti ne pišeš svoje i ne donosiš nove situacije i odnose nego se najlenje osvrćeš na stare i to treba da ti vadi priču. Pri tom, opet mu je formula ista kao sa svim bats-mysteries: imaćeš petnaest negativaca s kojima će betso da se čupa, svaki radi za onog sledećeg (ubacićemo i Supsa pod činima biljkovite pakosnice), u stvari su svi pioni, i samo će se otvarati rupe u logici, motivaciji, i ko-je-gde-bio-kad kako priča napreduje. Sećam se kako je istu formulu primenio Milar kad je cepao svog epic-12-issue-maxi-series Spajdermena, ali em što bolje zna da radi mystery, em što ne deli to tako matematički "jedna epizoda jedan negativac", em što su stakes kod Milara od samog početka veće nego što je ikad zadesilo jadnog Parkera, em što plačeš trideset puta do kraja, em što je stalno vrcavo i smešno, em što on zna i da se osloni na 40 godina mitosa koji zna u dupe em što zna da prikaže Parkera i ujnu, Parkera i Meri Džejn, Parkera i Vulčera, neposrednije, umešnije, osećajnije, iskrenije, i ozbiljnije od maltene bilo koga. Pošto godinama znam ko je zapravo Hush, ozbiljno se brinem kako će Loeb da utakne taj backstory iz bats mitosa a da te iole pukne koliko je to (zaista) dobra ideja. Pored toga, otkrio sam da je Loeb i jedno deset puta nepismeniji od Bendisa, te kod njega rečenice često nemaju početak, sredinu, kraj, interpunkciju na onim mestima gde i Ameri moraju da je stavljaju, a krajnji hejt je dobio kad uradi didaskaliju tipa "I have known Catwoman... Selina Kyle for years". Ajde što je informacija sama po sebi idiotska i redundantna koliko i većina njegovih didaskalija (this is no Bru), nego što vidiš da je sedeo i nervirao se što ne može u istu rečenicu gde prvi put govori o njoj da ubaci i alias i pravo ime pa je onda prosto nabio ovako. To je krajnje amaterska stvar koju ne očekujem čak ni od Skota Snajdera, kamoli od nekoga ko je dvadeset godina u tome. Nastaviću danas, pa ću, nadam se, moći da kažem "bitno se popravi, uvuče te u jednom trenutku, ima to smisla" i slično. Ali nalazim sebe da sam više uživao u Birth of the Demon i tim potpuno zastarelim bats stvarima koje moram da čitam jer su te priče bitne za run trenutnih majstora nego u ovome. To je već 2000-i-neka, Rucka i Bru razbijaju sa ultraozbiljnim stvarima već, posle Husha ide Azzarellov "Broken City", mislim da je vreme pregazilo Loeba već tad onako kako je pregazilo Klermonta.

[Zero Tolerance]

Grant Morison će izgleda postati moj LDP: nešto što je moja opcija, što želim da podržim, što me jako zanima, ali, brate, ne ide. Betsa odlažem, Seven Soldiers mi ni iz trećeg puta ne ide (al ne dam se), dok sam relativno nedavno iščitao do kraja njegov ran na Animal Manu i zaljubio se ponovo, mladalački. Da znam da u novoj fazi može da jebe matere dokaz mi je ultimativni ran na supermenu. Stoga reših da je najbolje da sednem za nešto što je njegovo i u šta je pohranio sve što zna. Pročitao sam Joe the Barbarian. Kod šeste sveske sam stao i tri dana nisam mogao da dovršim. Ništa tu nije pogrešno: čovek je napravio two-page grid (prilično nezahvalno za ekran, zahvalno za hardcopy), ima fenomenalne ideje, opet se igra Vorena Elisa te mu je varijanta da radi za young adult i široke narodne mase, prijemčivo koliko Morison može, ali da se proda i da odjekne. Ni tu mi ništa nije sporno, ideja nimalo nije nova (čak ni za njegov opus), ali super mi je da planski ideš na to da praviš hit ko Milar (učenik je odavno premašio mastera, ako mene iko pita). Ima strašno simpatičnih ideja kad radi likove i sve, samo mene toliko zamori da ih doživljavam krajnje intelektualno, i nisu mi uvek smešne (često kao da su namerno prenaivne radi 13-24 age demographics), ali tu vidiš da je dobar pisac kome nije važno samo šta je čitao u Wiredu te nedelje već i neke ljucke stvari, i to je opet to the fore. Crtač je potrefljen za to, kao i uvek, to što ja ništa ne vidim na skenovima je moj problem. To treba da traje otprilike tih 8 svezaka koliko traje. Ali me ćelaviji neviđeno smarao. Sve ono što mi je Milar radio iz sveske u svesku Superiora kod ovog mi je bilo odsutno, šuplje, nezaokruženo. No, nastavio sam jer znam da on mora da ima fenomenalnu ideju kako će to emotivno da te pukne u jednom trenutku, i da to neće odraditi na prvu loptu, a da je profi i da zna šta radi uveren sam i kad volšebno zabrlja. I čovek mi na kraju da takav punch - neću reći kao finale Losta iako na takav heart-wrenching punch mislim - da sam mu mnogo štošta oprostio. Preselio Joe the Barbarian iz Wishlist u Cart čak. Jedino što će opet da se seli u Save for Later jer bi mi bila kosmička nepravda da dajem pare Morisonu za overall užitak, a ne dam pre toga pare Milaru na dosledno jebanje kevice iz strane u stranu, broj u broj, preplavljivanje uživanjem. Njihova razlika u senzibilitetima ne može da se prenebregne - jedan je ubeđeni levičar, drugi najviše voli levičare da nervira; jedan je padavičar koga žene jebu u dupe, drugi nije sreo letnji blokbaster koji mu se nije svideo; jedan hoće svoje ludilo da ubaci u mejnstrim, drugi bez pardona nastupa iz mejnstrima nego je LUUUUD - ali obojica su, da kažemo uz Elisa, najviše krčmili kako treba postupati sa superherojštinom u 21. veku. U tom smislu, usporedba između Superiora i Barbariana krajnje je pravedna - još su u isto vreme pravljeni, oba su creator-owned (jedan je Vertigo, drugi je marvelov Icon), oba su maksi-serija koja ne premašuje osam svezaka. Oba se u suštini bave potpuno istom pričom, sa istim glavnim motivom i preslikanim glavnim likom. I u tom smislu, učenik, koga je Morison nekada terao da se uči na Flešu, pokopao je majstora u grob i zakucao mu osam eksera. Od ličnog ukusa samo zavisi šta će nekom više leći, ali što se tiče zanata, srčanosti, i doslednog bang-for-your-buck 'isporučivanja' za ta čet'ri dolara kol'ko sveska i dalje košta, tu nema boga, Milar ga šije pound for pound, round for round, na poene, na njegovom terenu, k'o don Đilas Čedu u debati.