Stripovi

[kim_philby]

Grant Morison će izgleda postati moj LDP: nešto što je moja opcija, što želim da podržim, što me jako zanima, ali, brate, ne ide. Betsa odlažem, Seven Soldiers mi ni iz trećeg puta ne ide (al ne dam se), dok sam relativno nedavno iščitao do kraja njegov ran na Animal Manu i zaljubio se ponovo, mladalački. Da znam da u novoj fazi može da jebe matere dokaz mi je ultimativni ran na supermenu. Stoga reših da je najbolje da sednem za nešto što je njegovo i u šta je pohranio sve što zna. Pročitao sam Joe the Barbarian. Kod šeste sveske sam stao i tri dana nisam mogao da dovršim. Ništa tu nije pogrešno: čovek je napravio two-page grid (prilično nezahvalno za ekran, zahvalno za hardcopy), ima fenomenalne ideje, opet se igra Vorena Elisa te mu je varijanta da radi za young adult i široke narodne mase, prijemčivo koliko Morison može, ali da se proda i da odjekne. Ni tu mi ništa nije sporno, ideja nimalo nije nova (čak ni za njegov opus), ali super mi je da planski ideš na to da praviš hit ko Milar (učenik je odavno premašio mastera, ako mene iko pita). Ima strašno simpatičnih ideja kad radi likove i sve, samo mene toliko zamori da ih doživljavam krajnje intelektualno, i nisu mi uvek smešne (često kao da su namerno prenaivne radi 13-24 age demographics), ali tu vidiš da je dobar pisac kome nije važno samo šta je čitao u Wiredu te nedelje već i neke ljucke stvari, i to je opet to the fore. Crtač je potrefljen za to, kao i uvek, to što ja ništa ne vidim na skenovima je moj problem. To treba da traje otprilike tih 8 svezaka koliko traje. Ali me ćelaviji neviđeno smarao. Sve ono što mi je Milar radio iz sveske u svesku Superiora kod ovog mi je bilo odsutno, šuplje, nezaokruženo. No, nastavio sam jer znam da on mora da ima fenomenalnu ideju kako će to emotivno da te pukne u jednom trenutku, i da to neće odraditi na prvu loptu, a da je profi i da zna šta radi uveren sam i kad volšebno zabrlja. I čovek mi na kraju da takav punch - neću reći kao finale Losta iako na takav heart-wrenching punch mislim - da sam mu mnogo štošta oprostio. Preselio Joe the Barbarian iz Wishlist u Cart čak. Jedino što će opet da se seli u Save for Later jer bi mi bila kosmička nepravda da dajem pare Morisonu za overall užitak, a ne dam pre toga pare Milaru na dosledno jebanje kevice iz strane u stranu, broj u broj, preplavljivanje uživanjem. Njihova razlika u senzibilitetima ne može da se prenebregne - jedan je ubeđeni levičar, drugi najviše voli levičare da nervira; jedan je padavičar koga žene jebu u dupe, drugi nije sreo letnji blokbaster koji mu se nije svideo; jedan hoće svoje ludilo da ubaci u mejnstrim, drugi bez pardona nastupa iz mejnstrima nego je LUUUUD - ali obojica su, da kažemo uz Elisa, najviše krčmili kako treba postupati sa superherojštinom u 21. veku. U tom smislu, usporedba između Superiora i Barbariana krajnje je pravedna - još su u isto vreme pravljeni, oba su creator-owned (jedan je Vertigo, drugi je marvelov Icon), oba su maksi-serija koja ne premašuje osam svezaka. Oba se u suštini bave potpuno istom pričom, sa istim glavnim motivom i preslikanim glavnim likom. I u tom smislu, učenik, koga je Morison nekada terao da se uči na Flešu, pokopao je majstora u grob i zakucao mu osam eksera. Od ličnog ukusa samo zavisi šta će nekom više leći, ali što se tiče zanata, srčanosti, i doslednog bang-for-your-buck 'isporučivanja' za ta čet'ri dolara kol'ko sveska i dalje košta, tu nema boga, Milar ga šije pound for pound, round for round, na poene, na njegovom terenu, k'o don Đilas Čedu u debati.

pa ja uopste ne znam kako mozes da poredis morrisona & millar-a. mislim jedan je covek koji nam je podario man of muscle mistery & jedinog torijevskog superheroja ikada a drugi nam je doneo likove kao sto je shithead i recenice tipa 'to je moje lice dok vas analno sodomizujem. u dupe.'.millar je oasis, morrison je lenon. millar je srpski film, morrioson je tilva ros. millar je manchester city a morriosn je alex ferguson licno.dakle morrison je vec napisao svog superiora i to pre gotovo dve decenije. i istog mu je ilustrovao moebius superherojskog stripa frank quitely. Edited April 24, 2012 by kim_philby

[Zero Tolerance]

http://www.youtube.com/watch?v=j85e4GnUj-Uhttp://www.youtube.com/watch?v=YfOgrFBoA6w

[kim_philby]

http://www.youtube.com/watch?v=j85e4GnUj-Uhttp://www.youtube.com/watch?v=YfOgrFBoA6w

pa volim ja millarov 'early funny stuff' da parafaziram vanzemaljce iz stardust memories. rani authority mu je bio legao kao budali samar & videlo se da je pod dobrim grantovim uticajem. e onda je od red son umislio da moze sam. a i joe the barbarian je verovatno najlosiji morrison u poslednjih par godina.ali kmon djizus 'superior'? bolje procitaj ponovo flex-a ili jeff smithov shazam! monster society of evil.

[kim_philby]

morrison playboy

[kim_philby]

zivot se sastoji od malih pobeda.

[porucnik vasic]

zivot se sastoji od malih pobeda.

Ово Зли Гли на насловници? ;)

[kim_philby]

Ово Зли Гли на насловници? ;)

ni ne znas koliko si u pravu...

[Weenie Pooh]

Dynamic Forces are putting out a line of collectible toasters, featuring amongst many licensed properties, Watchmen.According to the release: In addition to "Watchmen," the toasters will span a number of other Warner Bros. licenses including "A Christmas Story," "Gremlins," "Where the Wild Things Are," "The Goonies," "Little Shop of Horrors," "Friday the 13th," "Mad Magazine," "Friends" and more.

[Killiana]

yaaaay

[Sludge Factory]

← THIS WEEK IN COMICS! (6/6/12 – Thrilling Continuations of Past Classics!)Sick as a Dog →A Portal to Another Dimension: Alan Moore, Dave Gibbons, and Neil GaimanBY TCJ ADMINISTRATOR JUN 6, 2012From The Comics Journal #116 (July 1987)

[Razzmatazz]

Niko ništa o Šćiponji?

[Krampa]

Niko ništa o Šćiponji?

superdiler? :D

[Jolly Roger]

Rage Against the Machine guitarist Tom Morello gives us the scoop on Orchid, his dystopian science fiction comic

[Њујоркер]

F-A-N-T-A-Z-I-J-A!!! Konacno, ali konacno se neko setio da objavi kompletnog Zigomara u jednoj knjizi! Ja da sakrijem svoje odusevljenje ne mogu i necu, ovo izdanje je must have za svakog ko za sebe drzi da je stripofil. Sa Zigomarom sam se upoznao krajem osamdesetih, kada je Politikin zabavnik objavio, cini mi se u dva nastavka epizodu Zigomar protiv Fantoma, i od tada traje moja opsesija za ovim (najvecim) srpskim strip junakom. Uspevao sam da tu i tamo nadjem pojedinacne epizode, ali ne sve. Medjutim, krajem prosle godine Kulturni centar Panceva je izdao knjigu koju je priredio Zdravko Zupan, sa svih 6 epizoda koje su objavljene u periodu 1939-1941. Knjiga je obogacena biografijama Branka Vidica (scenariste Zigomara), Nikole Navojeva (glavnog crtaca) i Dusana Bogdanovica (uskocio naknadno da zavrsi petu epizodu posle prerane Navovljeve smrti, a potom samostalno nacrtao i kompletnu sestu), a pruzila nam se i jedinstvena prilika da saznamo kako su stajale stavri u medjuratnom srpskom strip izdavastvu i medju konkurencijom (Mike Misa i Mikijevog carstva, npr.) Tomaza Lavrica sam relativno kasno otkrio, tek pre mozda 4-5 godina, na stranicama Q-stripa Darka Macana, koji je tada predstavio ovog slovenackog autora sa stripom Rdeci alarm. Malo je reci da sam bio odusevljen istim, pa kad su Hrvati poceli da stancaju Lavriceve albume, nije mi preostalo nista do da ih sakupim. Plakao sam od smeha na Ekstremne sporte, uzivao u poeziji Slepog Sonca, mrstio se na nimalo neutralne Bosanske basni, u potpunosti razumevao Evropu i Glistu u begu, da bi konacno i na srpskom docekao Nova vremena. Lavric ima obicaj da preko svojih junaka popisava i/ili proserava simbole jugoslavenskoga samopuravljackog socijalizma (na koje ja samo jos dodatno opljunem, onako fino iz petnih), ali to popisavanje nije sam sebi smisao, inace bi tbc bio jedan jako plitak i nezreo autor. Dok u Crvenom alarmu popisavanje cine mladi ljubljanski pankeri osamdesetih, koji su danas ozbiljni ljudi sa ozbiljnim poslovima, porodicama, decom koju treba podizati u nemilosrdnom kapitalistickom sistemu, i gde susret dva drugara i par piva donosi flesbekove na ta stara vremene, dotle su Nova vremena malko drugacije koncipirana. Tacno, opet pocinje sa (ovog puta prologom) i otvaranjem dicnog stambenog bloka (upola zavrsenog, kao sto je sve u SFRJ bilo upola radjeno) za radnicku klasu i golubom koji se sere po celu partijskog cimbenika koji svecano otvara stambeni blok, dotle se ceo album nalazi u slovenackoj sadasnjici i svakodnevici i obardjuje teme kojih u Slovenackoj, a ni u SFRJ nije bilo, ili ako jeste, onda u tragovima: nacionalizam (to je tbc-ova definicija - mada bih ja upotrbio ksenofobiju radije ovde), oruzane pljacke, narkomanija i prostitucija. Jedno poglavlje bavi se i uterivacima dugova, bivsim UDBovcima koji su ostali bez posla. U svakom slucaju, zanimljiv Lavricev presek onog dela slovenackog drustva koji se nije snasao u tranziciji. Sta je jos preostalo? Retmen. Dijareja. Imal' jos sta da se objavi od ovog Slovenca? ;) Za sve one koje interesuju poceci svemirske trke izmedju SSSRa i SADa, Lajka je nezaobilazno stivo! Autor, Nik Abadzis, uspeva da nam mesanca Kudrjavku, koju ce svet upoznati pod imenom Lajka, predstavi u izuzetno humanom, takoreci ljudskom, oblicju. Pored Lajke, i niza izmisljenih likova, pratimo kroz sta je prolazio i cuveni ruski konstuktor raketa nosaca, Koroljev, zrtve Staljinovih cistki, koji je uspeo da dobije poverenje Hruscova, a saznajemo dosta i sa kakvim su se problemima nalazili inzenjeri prilikom konstrukcije tih prvih Sputnjika. I na kraju, ako ste mislili da ste znali kako je Lajka skoncala, prevarili ste se. Tacno, i mene su kao i vas u skoli ucili da je Lajka uginula posle nekoliko dana u putanji oko Zemlje kada je pojela obrok sa otrovom, posto nije bilo opcije povratka. Ali... U svakom slucaju, za strip - cista 10ka!

[Њујоркер]

Jos malo Fibre:Ko kaze da Boneli ne valja icemu? Da ne bi Dilana Doga, da ne bi Ticija Sklavija i drugog DD Specijala (kod nas preveden kao Kraj?), ja za Atilija Mikelucija ko zna kad bih cuo, a i da li bih. Tacno, moja prva reakcija na Atilijev crtez bilo je , ali to je pre imalo vise veze sa formatom stripa, nego sa samim autorovim crtackim (ne)umecem. A da Mikeluci ume da crta (i da pise), dokaz je i Marsel Labrim, album za kojim nisam zalio datih para. Smestena u cetrdeste na Levantu, radnja prati jednog sitnog francuskog novinara, kojeg jedan neocekivan dogadjaj tera da se umesa u splektarske radnje Jevreja, Arapa hriscana, Arapa muslimana, Nacista, Degolista, Petenista i inih frakcija, koji su cas jedni sa drugima, cas jedni protiv drugih. Prvi, originalni, deo albuma je cista fantazija, i u njemu sam uzivao maksimalno. Pretpostavljam da je uspeh koji je strip dozoveo naterao Atilija da napise i nastavak, pa Labrima metne usred bitke za Severnu Afriku. Taj drugi, duzi deo je i dosadniji i bespotrebniji. No, sveukupno gledano, za nekoga ko voli istoriju, II svetski rat na Levantu i S. Africi je sjajan dodatak u biblioteci.Izgleda da nisam trebao da citam ovaj strip ponovo. Naime, drzim se pravila da ako vec imam neki strip na jednom jeziku, isti ne dupliram (iz ovog pravila izuzeti su MM, DD i MNO), a kako Baladu o Halo Dzons vec imam godinama na engleskom, potpuno bespotrebna mi je bila ova na hrvatskom. Doduse, to se sve da resiti prodajom engleskog izdanja na netu... Elem, kada sam prvu put procitao Halo, bio sam onako, zbunjen. Zbog jezika (Krugovora), koji mi je u gotovosti bio nerazumljiv, pa do poimanja sveta u kojem je Halo rodjena. Ajd' sa par dodatnih iscitavanja i to se izbistrilo, crtez u trecem delu me je donekle osvojio, i Halo mi je ostala u relativno finoj uspomeni. Dok je ne procitah ponovo pre neki dan. I dok se ne podsetih problema sa Krugovorom, ovog puta na hrvatskom. Pa do prilicno tankih i nategnutih scenaristickih resenja, koja su ponekad banalizovana do bola. Podsetih se kako je Halo postala predmet proucavanja na Univerzitetu na pocetku druge knjige, a da se sve do kraja trece ic nije istakla da zasluzi tako sto. Izgovor da je pobegla sa Kruga u Vaseljenu uz cuvenu recenicu "Mogao je to bilo ko" odzvanja prazno. U svakom slucaju, svaka simpatija koju sam i imao za Halo dok je ne iscitah ponovo, sad vise ne postoji. Alan Mor ga je bas ukakio ovde.Nije ovde Mor jedini usranko. To je u jos vecoj meri i Kristijan Perisin, scenarista El Ninja. Zaboravih vec koji bese razlog zasto se stalo na samo 2 albuma u drugom delu ove serije, meni se cini da su Kristijan i Boro se sporeckali, a ako jesu, onda i razumem. Dok je prvi El Ninjo jedan od boljih stripova koje sam citao poslednjih godina, strip koji ima i glavu i rep, dotle je dvojka susta suprotnost. Dakle, Vera Mihajlov, moldavska Ciganka sa francuskim pasosem koja radi za Crveni Krst, kroz prvih pet albuma je stazama i bogazama, trazila davno izgubljenog brata, da bi ga nasla i ponovo nepovratno izgubila. Sada, vidimo da je Vera u Avganistanu, bez igde ikoga, bez ideala i uspeva da se snadje medju svim tim frakcijama, americkim obavestajcima, stranim novinarima i inim bicima koji svaki cas menjaju strane i saveznike. Na kraju ona odlucuje da ostane sa jednim talibanom da gradi porodicu sa njim. Aferim! Problem sa ovim albumom je taj sto Perisin davi sa tonama teksta, vodeci citaoce stazama i bogazama planinskih prevoja i talibanske politike, usput ih jednog po jednog gubeci. Cak i ja, koji volim da citam istorije raznoraznih naroda sam ostao zabezeknuti i zacudjen neelokventnoscu autora koji umesto da zainteresuje citaoca za radnju, zapravo istog tera na razmisljanje koliko je jos strana ostalo do kraja ovog sranja?!? Kakav se kurcslus desio u autorvom umu ne znam, El Ninjo 1 i 2 su ko dupe i oko, i jako mi je drago da je nastavak imao samo 2 albuma (prvi je imao 5), inace bih umro od dosade. Jos mi je draze saznanje da El Ninja vise nece biti. Bogu hvala na tome!