Da Li Volite..

[Matilda Ivancic]

Ne volim te vise da znasali uvijek mi tako ponekadu vremenu dodjespa pomislim da si mi sve na svijetui ne mogu ni zamislitikako lezis u nekom drugom krevetua ista si i kad kisa pada i kad hlace obucesi kad suknju skidasa ne places nikadjednog cu te dana ubiti zbog svegajer si tako slatkabezobrazna i kratkaako ne racunam nogejer si fina djevojcicai najhrabrija kurvajer si mi u oci uslabez kucanja i sramaubit cu te prije spavanjada se probudis kao damada imas pune sobe ljubavikao zimnicu spremnei ne volim te vise da znasi sve ce novine pisati o tomeu restorane vise neces uciludo moja malaneugledna plavapredivno stvorenje bozje i mojeraspitaj se kod prijateljasto je jos tvojea sto meni pripadaraspitaj se jer ne dam ti viseni da mislisubit cu te sto se skitas svijetompolicija ce te trazitisto bludnicis s ljetom na javnom mjestupa ces onda opet k menidovoditi ljudeda me ubijaju dugo i da se cudesto volis na menii ne volim te vise da znasali te trazimjer si tako prosta i slatka kao sirupjer si tako divljakad ti vrat zagrizema bas nikakva nisi kad te zubi bolenecu vise ni da mislim o tebidok si od mene dalekosto ja znam ljubi li te netkojer ti je toplo u sobibezobraznice malaigraj se jos malodok mi mrak ne padne u krevetludocekam te i sutrakao uvijek u devet.

[Gonzo]

Treba uvek biti pijan. Sve je tu: to je jedino pitanje;Da ne biste osećali strašno breme Vremena koje vam slama pleća i povija vas prema zemlji,treba da se opijate bez predaha.Ali čime? Vinom, poezijom ili vrlinom, kako vam volja.Ali opijajte se.Pa ako se katkad, na stepeništu kakve palate,na zelenoj travi u nekom jarku,u sumornoj samoći svoje sobe probudite,kad je pijanstvo već popustilo ili nestalo,zapitajte vetar, talas, zvezdu, pticu, časovnik,sve što juri, sve što kruži,sve što huči,sve što peva,sve što govori,zapitajte koji je čas;i vetar, talas, zvezda, ptica, časovnik,odgovoriće vam:''Čas je da se opijate!Da ne biste bili mučeničko roblje Vremena,opijajte se, opijajte sebez prestanka!Vinom, poezijom ili vrlinom,kako vam volja.''Charles Baudelaireposvećeno svim forumskim pijandurama, kopipejsterima, vinopijama i fragmentašima

[KristinaS]

ONA SVASam Demon jutros mi u sobu,Snishodljiv, reši da se svrati,I reče, tek da hrani zlobuPogreškom mojom: ''Želim znati,Od svih tih i tolikih čariKojim opčinjen si strasno,Od rumenih i crnih stvariŠto čine njeno telo krasno,Šta ti je najslađe?'' - Ti reče mrskome stvoru tom, o dušo:''Šta da mi u njoj bude preče,Kad sva je isceljenje sušto?Kad sva je zanos, zar se moraDa zna u čemu slast je bila?Zasenila me kao zora I kao noć me utešila.I suviše je njeno teloSkladnosti savršenoj blizu,Da bi raščlaniti se smeloKroz bezizglednu analizu.O promene li tajanstveneŠto čula sva u jedno sliva!Njen dah je muzika za meneKao što glas joj miris biva!''Š.Bodler

Edited February 23, 2008 by KristinaS

[Pixie]

ROMANSA- Jesi l mojeNajmoje?- Jesam tvojeNajtvoje.- Da ti sviram u ušima?- Da mi kupiš dve firangeod cica.Al' da budu na cvetiće.- Da zakačim viljuškamana ragastov od pendzera.- Da me mrze sve komšije.- Da ja imam samo tebe.- Da ti imaš samo mene.- Da ne udje ni Mesec ni Sunce.Da u sobi bude jedna crkva.Da gledamo kroz taj pendzer,kroz taj pendjer pun cvetica,da je život nešto naše,najnaše.- Da je život nešto tako lepokao u samoposluzi "Zvezda".- Jesi l moje?Najmoje?- Jesam tvoje.Najtvoje (ko drugi?)

[KristinaS]

RajaNiko nije tako bogat i siromah kao ja,brate moj.Niko nije tako srećan i nesrećan kao ja,brate moj.U jednom selu kojeg nema,u jednoj ulici koja još ne postoji,pred jednom kućomkoju još ni sazidali nisu,na jednoj klupišto samo zbog mene čekada tek izraste kao drvo,sedim tako svako veče i sviramu jednu tamburu koju nemamnekakvoj divnoj deci koja još nisu rođena,a vole i mene i tebeonako - kako mi to hoćemo.Niko nije tako srećan i nesrećan kao ja,brate moj.Niko nije tako bogat i siromah kao ja,brate moj.Ako misliš da se šalim,nemoj da mi veruješ.Ako misliš da ozbiljno govorim,naseo si, brate.

Edited February 23, 2008 by KristinaS

[Matilda Ivancic]

Radost je odjeknula u triCetvrtine takta lireI ko da se raduju sviTa radost nikad da mineOh nikad je ne izreciTu radost o silnoj sreciTu radost silnu svojuZa ljubav cegaZa ljubav kogaZa ljubav moju

[Pixie]

Sećam se samo da je bilanevina i tankai da joj je kosa bilatopla, ko crna svilau nedrima golim.I da je u nama pre urankazamirisao bagrem beo.Slučajno se setih neveseo,jer volimda sklopim oči i ćutim.Kad bagrem do godine zamiriše,ko zna gde ću biti.U tišini slutimda joj se imena ne mogu setitinikad više. (M. Crnjanski)

[John Coltrane]

drago mi je da smo se raspisali...@ KristinaS jesi cula Sherbedzijinu "izvedbu" pesme Uzalud je budim...

[John Coltrane]

PIJANSTVO Ne marim da pijem, al` sam pijan često. U graji, bez druga, sam, kraj pune čaše. Zaboravim zemlju, zaboravim mesto Na kome se jadi i poroci zbraše. Ne marim da pijem. Al` kad priđe tako Svet mojih radosti, umoren, i moli Za mir, za spasenje, za smrt ili pak`o, Ja se svemu smejem pa me sve i boli. I pritisne očaj, sam, bez moje volje, Ceo jedan život, i njime se kreće; Uzvik ga prolama: "Neće biti bolje, Nikad, nikad bolje, nikad biti neće." I ja žalim sebe. Meni nije dano, Da ja imam zemlju bez ubogih ljudi, Oči plave, tople kao leto rano, život u svetlosti bez mraka i studi. I želeci da se zaklonim od srama, Pijem, i zaželim da sam pijan dovek; Tad ne vidim porok, društvo gde je čama, Tad ne vidim ni stid što sam i ja čovek.DIS

[saveznik]

život Sve to ne zavisi od mene. Setim se kako beše lep, nad vodama dubokim nekim, kao Mesec beo, sa lukom tankim i mekim, jedan most. I, vidiš, to uteši me. Ne zavisi od mene. Dosta je da tog dana, zemlja oko mene zamiriše preorana, ili da oblaci prolete, malo niže, pa da me to potrese. Ne, ne od mene. Dosta će biti ako, jedne zime, iz vrta jednog zavejanog istrči neko ozeblo, tude, dete i zagrli me Miloš Crnjanski

[KristinaS]

drago mi je da smo se raspisali...@ KristinaS jesi cula Sherbedzijinu "izvedbu" pesme Uzalud je budim...

da, ja volim kad on recituje bilo šta

[Cruella De Ville]

Heart, We Will Forget HimHeart, we will forget him!You and I, tonight!You may forget the warmth he gave,I will forget the light.When you have done, pray tell meThat I my thoughts may dim;Haste! lest while you're lagging.I may remember him!Emily Dickinson (1830-1886)

[KristinaS]

PSALM TUŽNE NEVESTEZa blagost koju si našla u samoći mojojuzneću te iznad ljudi svojim glasom košnicenapuštene.Otrgnuću sa prstiju tvojih sve ono što te okiva,svaki beleg koji zatamljuje tvoju kožui neće više biti prstenja u žilama tvojim.Onda ćeš mi doći tako novakao da nikad teret nisi osetila na plećima svojim.Vratiću ti krv nataraškeda te vidim u petnaestoj godini kako jedeš trešnje.Ja sam onaj koga si kao devojčicau školjkama čula kako plovi.Onaj koji je slatke priče narandžama pričaokada si se sa prstenom ponovo igrala.Onaj koji je tkao lanene snove i anđelena oltarnicima belim.Onaj koji je na dan tvoga prvoga strahastavio bulke u ložnicu tvoju.Još pesnik bio nisam,ali narandže su već naslućivale cvetove svoje;mislio sam:''Kada te budem sreo,nastaviću da te tražim svakoga dana.Ljubiću te u različite sateda bih izmenio dolazak noći.Ostavićeš na njivi svoju odeću sa mirisom ženeda bi zemlja znala da treba da procveta.Kad dođe vreme orhideja, staviću ti ih u kosu.Tvoje malene uši će ih postideti.Ješćemo plodove šumske i hodaćemo bosida nam usne imaju ukus rose.Nećemo ulaziti u gradove ni u hramoveda ne bi bilo ljudske tvorevine između kože i boga.Bićeš povratak za onog sina mogakoji je izgubljen od početka sveta.Kad budeš njihala ruke i bude te ganulauspavanka,razmišljaće vrba što bdi nad obalama.I tvoja belina će umilostiviti vodugde vodenica sanja svoje najbolje brašno.A kada bude trebalo bdeti radi hleba,napunićeš mi usta gradom da umiriš poljupce.Sklonićeš se od kiše u školjku,a moja će ruka uzeti tvoju pesmu i podići je domog uha.Skočićeš u rečnu dubinuda bi ne padajući skočila sa oblaka na oblak.Zarićeš ruke u zemlju vlažnu od kišeda bi označila mesto za ljiljane.Prvog dana kada budeš zapevala, posećićemo drvećejer tog dana gnezda će biti nepotrebna.Kad čuju tvoj glas, pčele će prestati da rade, a saće će ostati prazno.''To ti ja govorim.Sad slušaj šta ti velim.''Pevaj dok ne osetišda te bole očni kapci.Misli na mene dok ti sanne odleti sa lastavicama.sanjaj me dok noć ne budeprimorana da se sakrije u zvonima.Voli me dok ti se očine napune suzama.Plači dok od suzane pobegnu ptice.Zovi me dok ne porastetrnje u mojim ušima.Čekaj me dok ribene popiju sve reke i zapevaju.Jer jednoga dana to će se dogoditi.''Horhe Rohas

Edited February 25, 2008 by KristinaS

[Mp40]

Evo panka pre panka:Dusan VasiljevPLAČ MATERE ČOVEKOVE Danas je nesrećni dan sinuo, i prvi mi je pogled pao na bedu: najbliže njemu, u tihom predgrađu, jedna je Majka rasplela kosu sedu, jer joj je sin preminuo. Danas je umro jedan Čovek, i Majka mu je vrisnula: - Oh, kada čovek nije Čovek već rob Nekog, koga nema, od koga sam do juče milost iskala: oh, kada je čovek gori nego crv, - neka se raspe po zemlji anatema, i neka se prolije sva crvena krv!… O, Sine, moj dobri Sine! Otac ti nije Sveti Duh, Ni Drvodelja sa livanskih puta. Sine, ti si plod dve neme žudnje i jednog besvesnog minuta. Nisam te rodila u jaslama, već u krvavoj postelji, između četiri vlažna duvara, jednog šarenog, zamrzlog januara. Sine, tebi su i meni rekli da smo robovi, i naša su srca bez milosti sekli, i našu su snagu bez milosti razvlačili I sve su nam uvek tumačili da se setimo da to bog tako želi! Rođeni, mrtvi Sine, bog je laž, i naši su ga dušmani izumeli. Ustani, Sine, da se svetimo; da krvlju vekovnih namesnika boga posvetimo forume Rima, i da kopljem ponovo probodemo rebro Učitelju iz Jerusalima. Da iskopamo Judino srebro, i da na tome svetom mestu podignemo ČOVEKU hram, i da dovedemo u hram našu Novu Vestu koja će sebe iskreno dati. Ustani, Sine, da grozne laži koje se rađaju u ime Oca i Sina sahrane Sin i Mati… Danas je umro jedan Čovek, i zalud je Majka sede kose čupala i u grudi se lupala… Nije se probudio. Onda ga je sama okupala, i obukla ga u crno. I u dnu svoga vrta, o ponoći, sama ga je sahranila… I tužna se majka Čovekova tu, pored groba, nastanila…

[Pixie]

OSTANI TAKO I CUTIPogledaj: pod oknom trg.Mala drolja - subota u krznu od inja.Sasvim mala.mala zabludela subotasa podsuknjom od taftanskog praskozorjasa brosem ulicnog fenjera od prekoputa.Voleo bi da shvatis zasto sam nekada tako vreokao jug.Pa ja sam,rodjeno moje,u krvi stvarno jug.Jug moras da razumes zasto je i plug i drug.Moras da razumes dok se ovo severno liscekovitla,kovitla u krugi vetar kroz nase glaverominjaplacei luta.Jug moras da razumes zasto ore,ore,ore...Jug moras da razumes ove zore,i kroz sve zore.I da oprostis sto nista bolje ne umem da ti kazemsada kada se poslednji put voli.I da oprostis sto te ranjivim poljupcimabudim iz sna,Ali ako smo se u ovoj cekaonici nase ljubaviposkidali goli,od strasnog umora,od strasne sramote goli,- onda nek budemo kako treba goliod zvezdanih visina do dna. (M.A.)