Ratno vazduhoplovstvo Srbije

[Utvara]

Ili F-20, da su Amerikanci bili voljni da ga prodaju. Ili Miraž 2000 da je izabran mesto MiGa-29 u tadašnjem procesu nabavke.

Uh sada me baci na muku. Vrlo gadna trka između Miraža i MiG-29.

Mislim da je MiG-29 bio u startu bolji aparat nego Miraž 2000. Recimo, moje laičko mišljenje da je MiG-29 imao bolja aerodinamiku, blended wing body tehnologiju, LERX itd. Ali Miraž je imao bolju avioniku, radare, elektroniku kompletnu.

[namenski]

Jebi se Prospero, evo vidi sta si napravio: pocela je by the slikovnica prica  :P , ja volim krempitu, a ja vise volim sampitu.

 

Inace, da razjasnimo jedan terminoloski termin koji indirektno ima veze i objasnjava i idiotizme odgovornih i za NA izmedju ostalog: izraz namenska (industrija) koji je toliko ogavan da nemam reci.

Umesto industrija naoruzanja i vojne opreme ili krace vojna industrija, skovati i koristiti  izraz namenska, kao da ostale industrije nisu namenske je slika i prilika stanja svesti ljudi o kojima ovde pricamo, akterima nastajanja NA.

Jeste da su kod Sovjeta Ministarstva lake poljoprivredne mehanizacije vodila projekte A-bombe, valjda da zbune Amerikance i ostale zainteresovane, ali namenska industrija je sampion nad sampionima...

[Utvara]

Nomen est omen:

Namenska - custom made vs general purpose - opšta, potrošačka.

Vojno-industrijski kompleks SFRJ bio je ogroman procenat ekonomije. Njemu je namenjena čitava industrija, za razliku od opšte industrije koja je mogla proizvoditi i za civilne i vojne potrebe, namenska je bila samo za vojsku.

 

Ajzenhauer je upozoravao na vojno-industrijski kompleks u Americi kao na opasnost. On je video beskorisnu trku u naoružanju, podgrejanu histerijom i lobistima, koja bi ulupala taxpayer novac u bele slonove vojne tehnike, skupe, rizične i komplikovane projekte, bunkere i Željave ispod zemlje, Nove Avione itd. Nije je video kao motor razvoja, nego kao destruktivnu silu koje je jela pare i ljude koji su mogli biti upotrebljeni za nešto pametnije.

Edited August 24, 2014 by Utvara

[Topola]

Pa ne znam onda u čemu je poanta. Stalno govoriš da je moguće i da je trebalo. Moguće je, tangencijalno, i da bi Jugoslavija do 2100 razvila svemirski program. Sve je moguće, uz desetljeća obrazovanja, ulupavanja prikolica tuđih/narodnih/posuđenih/poklonjenih novaca, žrtvovanja za život važnijih stvari. O čemu onda pričamo?

 

Nije trebalo. I hvala bogu da se stalo, pa sad imamo samo sijaset state of the art (za 70's) bunkera za pokazivanje.

Ja sam pokusavao nocas do 05.00 GMT da uhvatim poentu kod kolege namenskog, okretao teze iz vise uglova, zapisivao kljucne reci, pravio neke veze izmedju onoga sto je pisao ranije sa onim sto pise sada, ali, ne uspeh. Jednostavno, ne ide mi. Da li je trebalo praviti NA, da li je moglo, gde je moglo, kada i kako, ko je mogao a ko morao i znao, s kim & s cim... Ne vredi. Jedino sam valjda pravilno razumeo da je moglo. Zasto nije, to evo sad gledam ove poslednje strane, valjda ce se nesto ukazati do ponoci.

 

Nego, kolega Sancez, sa radoscu konstatujem da se uprkos nepomirljivim sudovima i razlikama u istima, ovde slazem sa Vama, u onome sto ste napisali do kraja posta. Eh, da je bilo srpsko-hrvatske pameti i volje pa da se hunta ugasila dekretom, jednog dana, na radost svih... Ali, jbg, i posle Tita bese Tito, pa najebasmo, zestoko. A ostadose nam Zeljave, HanPijeskovi, i ostali nadgrobni spomenici jedne predevijantne megalomanije. A, u pravu si za ovaj space program, posegnuli bi oni i za tim, samo da je duzi bio dan. Setimo se samo sentimentalne euforije kad se nedavno pojavio lazni filmic o Yugo ucescu u svemirskom programu u Hjustonu.

 

Da odgovorim kolegi Hazardu, iskrenom i emotivnom avio-entuzijasti, dok mu naviru bujice povisenih osecanja pred pomisli na prvi prototip NA dok ga iz hangara izvode na pistu vojne baze u Batajnici, sa sve RV i PVO rondelama: procitaj pazljivo moju recenicu koju si kvotovao, odgovor ti lezi u onome sto nisi procitao. To navodjenje tipova skolskih letelica, gadjanje sa modelima, itd, kako lepo kaze namenski, na nivou je slikovnice, pa bi i polemika na tu temu sa pitanjem ovako kako si ga postavio bila na istom nivou. Ako i dalje budes imao dileme oko onoga sto sam napisao, pristajem da ti u sledecem postu opseznije razjasnim. Vazi?

Edited August 24, 2014 by Topola

[namenski]

Majko moja, kako ovaj neopevano... 

[Topola]

Majko moja, kako ovaj neopevano... 

Ovo je vec razumljivo, kolegi namenskom se ne dopada moj post, gotovo sam siguran da je to u pitanju...

[hazard]

Da odgovorim kolegi Hazardu, iskrenom i emotivnom avio-entuzijasti, dok mu naviru bujice povisenih osecanja pred pomisli na prvi prototip NA dok ga iz hangara izvode na pistu vojne baze u Batajnici, sa sve RV i PVO rondelama: procitaj pazljivo moju recenicu koju si kvotovao, odgovor ti lezi u onome sto nisi procitao. To navodjenje tipova skolskih letelica, gadjanje sa modelima, itd, kako lepo kaze namenski, na nivou je slikovnice, pa bi i polemika na tu temu sa pitanjem ovako kako si ga postavio bila na istom nivou. Ako i dalje budes imao dileme oko onoga sto sam napisao, pristajem da ti u sledecem postu opseznije razjasnim. Vazi?

 

Sve sam pročitao ne brini, još prvi put. Ne znam šta tačno ima da ti dodam (tj. kako da ti odgovorim uopšte na pitanje o tome kakvu elektroniku je trebalo da ima trenažni avion čiji je razvoj počeo 1957.). Inače na ovo tvoje bezobrazno obraćanje odgovaram jedino jer imam dozu razumevanja za stanje koje kod čoveka proizvodi pokušaj duže smislene diskusije sa namenskim, sledeći put mi se obrati s malo više poštovanja ili mi se ne obraćaj uopšte, hvala.

[Topola]

Jos je gore: rec je o proizvodu pokusaja da razumem sta je namenski hteo da kaze u jednom postu.

 

No, dobro, stanje konfuzije dodje i prodje, nazdravili smo sa kolegom, pa sad opet tamo gde nas je prekinuo: nisam ti se bezobrazno obratio, zao mi je ako ti je tako zazvucalo, najpre. Malo sam se nasalio sa tvojom izjavom o prototipu NA, to je to. Licno, volim ove debate o avijaciji SFRJ, malo gde se videla naopaka logika masovnog rastura novca kao u tom delu JNA i malo gde su takva resenja vodila u strahovite corsokake.

 

Dakle, sta mi je bila poenta odgovora na nautilusove reci: Galeb je bio promasen pokusaj da se napravi partizanski mlazni avion, u svom oksimoronu koji takva postavka nosi sa sobom. Da, rec je o modelu koncipiranom pre nekoliko decenija ali to ne pravda njegove najvece nedostatke: od starta hendikepiran zastarelim motorom, najpre, Galeb nije omogucavao pilotima upoznavanje sa borbenim sistemima, cak nijednim, od onih koji su se zahtevali za buduce lovce ili jurisnike. Umesto toga, davao im je osecaj letenja na mlaznom avionu, pri tom, na malim brzinama, posebno u prilazu za sletanje, sto je posle doslo na naplatu kada su krenuli letenje na Migu 21 (slece sa izuzetno velikom brzinom usled konfiguracije krila). Itd. O "elektronici" da ne govorimo jer nikakve nije ni bilo.

 

Primeri koje si dao nisu dobri, cak iako zanemarimo da si izmiksovao avione razlicitih epoha: ceski Albatros, americki Bakaj, britanski Hok, su ozbiljne platforme za naoruzanje, i svoje pilote maksimalno priblizavaju sledecoj fazi obuke - letu na lovcu ili jurisniku. U vreme kad smo konstruisali Galeb 2 nismo imali u vidu da ce sledeci stepenik biti Mig 21, ili smo se bar tako ponasali, a rekao sam ti samo jednu opasnu razliku i falinku u obuci, da ne pominjem druge. Letenje na G2 nije previse pruzalo osecaj za sovjetsko frontovsko cudoviste (ekstremna potrosnja goriva)

Edited August 24, 2014 by Topola

[Zverilla]

Danasnji svet je jednostavno previse konfuzan da bi iko mogao da formuilise doktrinu dovoljno konzistentnu da formulise nova oruzja, pa i avione.

 

?

 

pa nije li vec i slijepcu jasno kuda vojno vazduhoplovstvo ide:

stealth + AI 

s posebnim fokusom na AI

[Tresko]

?

 

pa nije li vec i slijepcu jasno kuda vojno vazduhoplovstvo ide:

stealth + AI 

s posebnim fokusom na AI

Sa skretanjem na Lastu+mojkovački kokpit.

[hazard]

Jos je gore: rec je o proizvodu pokusaja da razumem sta je namenski hteo da kaze u jednom postu.

 

No, dobro, stanje konfuzije dodje i prodje, nazdravili smo sa kolegom, pa sad opet tamo gde nas je prekinuo: nisam ti se bezobrazno obratio, zao mi je ako ti je tako zazvucalo, najpre. Malo sam se nasalio sa tvojom izjavom o prototipu NA, to je to. Licno, volim ove debate o avijaciji SFRJ, malo gde se videla naopaka logika masovnog rastura novca kao u tom delu JNA i malo gde su takva resenja vodila u strahovite corsokake.

 

Dakle, sta mi je bila poenta odgovora na nautilusove reci: Galeb je bio promasen pokusaj da se napravi partizanski mlazni avion, u svom oksimoronu koji takva postavka nosi sa sobom. Da, rec je o modelu koncipiranom pre nekoliko decenija ali to ne pravda njegove najvece nedostatke: od starta hendikepiran zastarelim motorom, najpre, Galeb nije omogucavao pilotima upoznavanje sa borbenim sistemima, cak nijednim, od onih koji su se zahtevali za buduce lovce ili jurisnike. Umesto toga, davao im je osecaj letenja na mlaznom avionu, pri tom, na malim brzinama, posebno u prilazu za sletanje, sto je posle doslo na naplatu kada su krenuli letenje na Migu 21 (slece sa izuzetno velikom brzinom usled konfiguracije krila). Itd. O "elektronici" da ne govorimo jer nikakve nije ni bilo.

 

Primeri koje si dao nisu dobri, cak iako zanemarimo da si izmiksovao avione razlicitih epoha: ceski Albatros, americki Bakaj, britanski Hok, su ozbiljne platforme za naoruzanje, i svoje pilote maksimalno priblizavaju sledecoj fazi obuke - letu na lovcu ili jurisniku. U vreme kad smo konstruisali Galeb 2 nismo imali u vidu da ce sledeci stepenik biti Mig 21, ili smo se bar tako ponasali, a rekao sam ti samo jednu opasnu razliku i falinku u obuci, da ne pominjem druge. Letenje na G2 nije previse pruzalo osecaj za sovjetsko frontovsko cudoviste (ekstremna potrosnja goriva)

 

Cinilo mi se da si malo previse presao u potcenjivacko ismevanje. Sve OK :)

 

Uopste mi nije cudno da niko nije imao u vidu MiG-21 kada je zamisljen Galeb, ne pamtim tacnu hronologiju, ali kada je zapocet njegov razvoj ('57.) mislim da jos nisu otoplili odnosi sa SSSR dovoljno (ili uopste?) da bi neko razmisljao o bilo kakvim MIGovima u JNA. Treba imati u vidu da su F-86ice kod nas ostale u upotrebi do 70ih. Motor pretpostavljam da je hendikepiran time sto Britanci nisu hteli da daju nista bolje, kao sto je bio slucaj s Orlom.

 

Ne razumem sta mislis pod "nije omogucavao pilotima upoznavanje sa borbenim sistemima, cak nijednim", tj. sta tacno podrazumevas pod terminom "borbeni sistem". Galeb je imao 2 mitraljeza, i mogao je da nosi klasicne avio-bombe i nevodjene rakete 2 kalibra.

 

I OK, ajde da ga uporedjujemo sa aviona iz iste ili priblizne epohe, recimo sa T-37 koji je od strane Amerikanaca razvijan u slicnom periodu kada i Galeb, pa sa L-29, poljskom Iskrom, i italijanskim MB-326:

 

G2 / T37 / L-29 / Iskra / MB-326:

 

Maks. brzina: 812 km/h / 684 km/h / 655 km/h / 720 km/h / 806 km/h

Cruise brzina: 730 km/h / ? / ? / 600 km/h / ?

Dolet: 1240 km / 1500 km / 894 km / 1250 km / 1665 km

Plafon: 12000 m / 7620 m / 11000 m / 11000 m / 12500 m

Maks. teret (naoruzanje): 300 kg / 227 kg / 200 kg / 400 kg / 900 kg

 

Jebiga, to meni ne izgleda tako lose, ove druge primere po performansama il sije il je tu negde, no G2 cini se ima najmanju raznovrsnu paletu naoruzanja na raspologanju, to stoji rekao bih.

 

Btw, ne znam zasto uopste spominjes Hawk-a i Albatrosa (OK to sam se i ja zajebao, mada L-39 dodje kao neka medjugeneracija izmedju one u kojoj je G2 i one u kojoj je Hawk) u kontekstu Galeba G2, Hawk je za direktno poredjenje sa G4, porediti ga sa G2 je porediti babe i zabe. T-2 Buckeye je ta epoha, ali opet ne vidim da po specifikacijama mnogo odskace od ove grupe koju sam naveo gore.

[Topola]

Uopste mi nije cudno da niko nije imao u vidu MiG-21 kada je zamisljen Galeb, ne pamtim tacnu hronologiju, ali kada je zapocet njegov razvoj ('57.) mislim da jos nisu otoplili odnosi sa SSSR dovoljno (ili uopste?) da bi neko razmisljao o bilo kakvim MIGovima u JNA. Treba imati u vidu da su F-86ice kod nas ostale u upotrebi do 70ih. Motor pretpostavljam da je hendikepiran time sto Britanci nisu hteli da daju nista bolje, kao sto je bio slucaj s Orlom.

 

Znalo se. Već 1956. odmah po otopljenju počinju pregovori sa SSSR za nabavku novog nadzvučnog aviona nove generacije. G2 jeste avion koji će pilota najbolje pripremiti za letenje na F86, ali već u to vreme kada G2 poleće, čak i kao prototip, Sejbrovi su zastareli avioni.

 

Ne razumem sta mislis pod "nije omogucavao pilotima upoznavanje sa borbenim sistemima, cak nijednim", tj. sta tacno podrazumevas pod terminom "borbeni sistem". Galeb je imao 2 mitraljeza, i mogao je da nosi klasicne avio-bombe i nevodjene rakete 2 kalibra.

 

da bi smo ovo razumeli na pravi način, moramo da pogledamo jezik cifara u tabeli koju si naveo: slab motor britanski Vajper već je davao performanse koje nisu bile zadovoljavajuće. Dodatni zahtevi da se od Galeba napravi partizanski avion, sposoban da sleće i poleće sa njiva i "oranica", nalagali su znatno ojačanje stajnog trapa, čime je težina dodatno povećana, na uštrb nosivosti. Količina podvesnog naoružanja je mogla da se formalno izvede ali na uštrb količine goriva ili doleta, pa se izbegavalo da se kači oružje kako bi se letelo duže i dalje. Obtrati pažnju na razliku u odnosu na italijanski Maki 326 koji je bio uzor za Galeb, da ne kažemo težu reč. Tu vidiš o čemu je zapravo reč. Dva gotovo identična aviona, a pogledaj koliko su im različite neke od ključnih karakteristika:

 

G2 / T37 / L-29 / Iskra / MB-326

Dolet: 1240 km / 1500 km / 894 km / 1250 km / 1665 km

Maks. teret (naoruzanje): 300 kg / 227 kg / 200 kg / 400 kg / 900 kg

 

Problem kod Galeba je bila ista stvar koja je zaklala i zlosretnog Orla: insistiranje na autonomnoj proizvodnji i, pre toga, konceptu u uslovima kada to nije bilo izvodivo. Kada se nije imalo kapaciteta da se napravi dobro rešenje. Da je Galeb bio dobar avion, pa zar ne misliš da bi sa tako razvijenim odnosima koje je SFRJ imala širom (sirotinjskog) sveta, i njegov plasman bio u skladu sa tom mrežom? (nemoj o Libiji, ta kupovina je bila potpuno politička stvar, i bila je izuzetak koji je potvrdio pravilo). Nesvrstani su radije kupovali neke druge školske avione, a, naprimer, pomenuti MB326 je prodavan od kanade do Australije, i bukvalno.

 

Međutim, ono što definitvno Galeba svrstava u red neuspešnih aviona za namenu koja mu je određena (što ne znači da je loš za letenje, naprotiv, to sam i napisao, ali u aero klubovima pre nego u ratnim vazduhoplovstvima) bilo je to što nije postojao međuavion za dalju obuku do vrha piramide. Sa jednog Galeba piloti su odmah prelazili na Mig 21, surovu i zahtevnu mašinu za letenje, sa izraženim specifičnostima, i za to nisu bili pripremljeni, što se i videlo u listi kasnijih udesa i katastrofa. Pomenuo si američki T-37: put do komandi jednog F-4 američkog kadeta je dalje vodio preko T-38, školske verzije lakog lovca F-5, npr. 

 

No, dobro, možda SFRJ nije mogla da kupi bolji avion, ja se bojim da nije htela, i to sa ove distance može da bude OK. Moja primedba se odnosila na onaj deo gde se kaže da Galeb nije bio loš avion nego pogrešno korišten. Ja sam rekao da je bio avio-djubre, možda više u nameri da isprovociram neku dalju diskusiju nego što je to zaista bila leteća kanta. Ali, suštinski, bio je to preslab avion za jaku namenu koja mu je data. I to je ključ problema sa Galebom 2. Njegov naslednik G4 pao je kao žrtva istog okoštalog sistema razmišljanja unutar vojnih krugova: njegiova sudbina je posebno tragičnija što je došao u vreme kada su na globalnom polju avijacije već bili napravljeni neki krupni noviteti, ali i nakon decenija iskustava sa G2 i Orlom, kada više nije bilo dilema oko toga gde najpre treba tražiti prostor za bitne korekcije. Umesto toga, ulupan je ogroman novac da bi se napravio još jedan slab vojni avion. 

 

G4 je možda imao potencijal da bude zbnatno bolji ali za taj potencijal u SFRJ nije postojao ni mentalitet, ni tehnologija, ni znanje da se razvije. A plaćen je preskupo.

 

Umesto da se danas iskreno pogledamo u oči i kažemo, "ok, bilo je to vreme jednog naopakog mentaliteta zbog koga nismo mogli da napravimo dobre avione", mi danas i dalje pišemo hvalospeve sopstvenim obmanama. 

[namenski]

?

 

pa nije li vec i slijepcu jasno kuda vojno vazduhoplovstvo ide:

stealth + AI 

s posebnim fokusom na AI

Nije  :) , ni slepcima i ocovidnicima, ponajmanje onima koji se pitaju.

 

Ima nekoliko dokumenata, pocinje sa Irregular Warfare Joint Operating Concept, pocetak 2007, nastavlja se sa The Quadrennial Roles and Missions Report, 2009, pa The Capstone Concept for Joint Operations, takodje 2009. godina.

Pisu, otprilike, we must build a balanced and versatile force…to accomplish a variety of missions, especialy to improve combat capabilitis with respect to irregular enemies.

Onda dolazi sok, The Department of Defense Directive 3000.07, dokument koji doslovno kaze: recognize that irregular warfare is as strategicaly important as traditional warfare.

Kazem sok, a pre je tektonska promena u americkom nacinu razmisljanja prepoznatljiva za svakog ko je iole pratio evoluciju americke teorijske misli i zamisli tokom poslednjih 20-ak godina.

Ima i jedno pisanije Roberta Gejtsa, tadasnjeg ministra odbrane, u jednom clanku u Foreigh Affairs: As secretary of defense, I have repeatedly made the argument in favor of instituionalizing counterinsurgency skills and the ability to conduct stability and support operations.

Sve je, po americkom obicaju, dobilo i odgovarajucu skracenicu JOC, Joint Operating Concept, izmisljotina koja je trebalo da podrzi napor, da teorijski okvir sto bi se reklo, u pocecima zvanicnog definisanja nove doktrine.

Ima toga jos, na prvi pogled ne tice se vazduhoplovstva, najsmesnije je sto su americka vojna organizacija, tradicija, pa i mentalitet notorno poznati kao neskloni ovoj vrsti ratovanja i jos notornije neuspesni u njoj: e sad, pitanje je kakav ce avion biti potreban da zadovolji uslove potrebne za ovakvo ratovanje.

To nije ni jedna od konstrukcija koje danas lete; mozda nije bez nista pitanje da li se mozda Skorpion pojavio kao prva lasta novog trenda.

Tehnologija nije panaceja, to ce izgleda na tezi nacin morati da nauce i Amerikanci, a iscackavanje pojedinacnih protivnika iz ove ili one svetske vukojebine, posao kojim se Evropljani i poneki neevropljanin bave poodavno dok su Vijetnam i vijetnamska iskustva ovde malog znacaja, tamo se ipak radilo o necem drugom, psihologija na stranu.

Stealth je, ispostavilo se, slepo crevo: full stealth avioni, da ih tako nazovem, kakvi su bili prvenci F-117 i B-2 su predstavljali samo prvu stepenicu i klasicnoj i uobicajenoj trci izmedju zrna i oklopa.

Na sve vecu nevidljivost, pojavljivale bi se protivnaprave koje sve bolje otkrivaju, kako to vec ide od kako je sveta i veka: obe konstrukcije su proizvedene u malom broju primeraka i pokazale su se, nije da nisu, u napadima na tehnoloski inferiornije protivnike.

Opet, kako to vec ide, kompromis je nadjen i primenjen u nekoj vrsti ogranicenog steltovanja kao sto je to slucaj sa F-22, F-35 i sovjetskim i kineskim konstrukcijama koje su sledile, dakle u steltovanju koje ce da pruzi mogucnost da se postigne trenutna takticka nadmoc, ovde ili onde, ovolika ili onolika, ali je gotovo sigurno da stealth karakteristike nece biti presudna/glavna karakteristika oko koje ce da nastaje buduci borbeni avion, kakav god on bio.

AI  je, bice, jos daleko, u svakom slucaju nece se pojaviti u vojskama – bez obzira na brzinu tehnoloskog razvoja – barem do 2050. godine jer, ma koliko tehnoloski razvoj bio brz i ma kakva iznenadjenja doneo, vojske i to sve, su poprilicno inertne i konzervativne firme.

Mozda se dogodi nesto drugo: skupoca i slozenost su moderan borbeni avion doterale u situaciju koja sve vise postaje corsokak.

Konstrukcije na svim stranama su postajale sve slozenije i od aviona se trazilo da moze da ispunjava sve vise i sve raznovrsnije zadatke; to je cenu aviona oteralo u nebesa, ali je – kako se vec vise puta ispostavilo – smanjilo upotrebljivost aviona i – sva je prilika – sve je vise smanjuje.

F-35 je mozda najbolji primer: upravo su beskrajni takticki zahtevi postavljeni i ocekivani od ovog aviona naterali njegove konstruktore da ga razbiju na 3 varijante.

Ma kakvi bili dodatni razlozi za to, mozda se pokaze da se razvoj modernog borbenog aviona vraca u nazad: u ponovnu klasifikaciju aviona po nameni, pa tako mozda ponovo dobijemo ciste avione za blisku podrsku, ciste lovce, ciste bombardere…

Ovom trendu moze da doprinese i sigurno ce, razvoj bespilotnih letilica, koje ce moci da preuzmu mnoge zadatke pojedinacnih vrsta aviona koje sam nabrojao, obaska sto ce da im smanje cenu, a gotovo je sigurno da ce, ako igde – AI da na ta vrata najpre udje u moderna ratna vazduhoplovstva.

Mozda samo par velikih sebi bude moglo da dopusti da gaji, neguje i razvija naslednike danasnjih monstruma, a i to samo za eventualno uzajamno sibanje jer je gotovo sigurno da je sa malim i srednjim igracima u proizvodnji modernih borbenih aviona gotovo: u igri, pored Amerike, Kine i eventualno Rusije, mozda ostane ujedinjena Evropa, a tip je da je sa Svedjanima i Francuzima gotovo, osim ako se u nekoj od sledecih inkarnacija njihovi avioni ne pojave kao oni ponovo rodjeni cisti lovci iako su vec presli neke finansijske granice sa kojih se tesko vraca.

Opet, nuspojava eventualnog vracanja specijalizovanih, jednostavnijih i samim tim jeftinijih konstrukcija, mozda vrati u igru takozvane male igrace kojih potencijalno danas ima dosta jer je broj zemalja sposobnih da se tim poslom bave i da ga tehnoloski savladaju poprilicno porastao.

[Roger Sanchez]

Kakvi specijalizirani zrakoplovi? Sljedeća generacija su pametniji i automatiziraniji UCAVi, koji bi mogli samostalnije izvesti zacrtani plan napada i u slučaju jakih EM ometanja. Koji osim toga jedini mogu pokriti manju cijenu razvoja, održavanja, kao i gubljenja.

[namenski]

Kakvi specijalizirani zrakoplovi? Sljedeća generacija su pametniji i automatiziraniji UCAVi, koji bi mogli samostalnije izvesti zacrtani plan napada i u slučaju jakih EM ometanja. Koji osim toga jedini mogu pokriti manju cijenu razvoja, održavanja, kao i gubljenja.

Nisam siguran da je specijalizovani pravi izraz, ali to je to, nadam se da je razumljivo.

Mislim da gresis glede uloge pametnijih i automatiziranijih UCAV u bliskoj i ne tako bliskoj buducnosti: nema samostalnog izvodjenja plana napada bez ljudske posade, sa ili bez jakih ometanja. 

Planiranje ne samo napada, nego bilo koje vojno - mislim na konflikte - je jos uvek u tolikoj meri podlozno i zavisno od nepredvidljivog i to toliko da ce se jos poduze vremena zavisiti od fleksibilnosti koju jos uvek moze da obezbedi samo covek-pilot.

Naravno da ce UCAV da budu - vec su postali - neophodan deo celog vasara, ali jos ni izbliza glavni ili odlucujuci.

BTW, u vezi UAV se previdja jedna psiholoska ni malo nevazna cinjenica: onakve kakve su sad, primenjive su i primenjuju se na teritorijama i njihovim stanovnicima koje su poprilicno 'eksperimentalne' - UAV jos ni izdaleka nisu oruzje koje je zrelo za primenu u Evropi na primer.

Tako da se, bice, bez aviona sa covekom u njemu, jos poprilicno nece moci.