Srbija

[No7]

Dvorac "Kapetanovo"

Dvorac je sagradio ondašnji župan Botka Bela 1904. godine. Osnovna koncepcija zgrade određena je idejom srednjovekovnog zamka. Dvorac Kapetanovo se nalazi u ataru van svakog mesta na putu Zrenjanin -Vršac u blizini mesta Stari Lec. Ima dva ulaza, a oko njega je bio prostran park sa fontanom. Dvorac je na licitaciji 1938. kupio bogati trgovac Franc Maj za miraz ćerki, koja ga je udajom donela poslednjem predratnom vlasniku Milanu Kapetanovu, po kome i danas nosi ime. Milan Kapetanov, je zadržao dvorac u svom vlasništvu do kraja drugog svetskog rata, kada mu je zakonom o nacionalizaciji oduzet. Zgrada predstavlja primer izrazite neogotičke arhitektonske koncepcije skladnih proporcija sa svim odlikama romantičarske predstave o tipu i obliku objekta ove namene. Sa tri strane se nalaze visoki zabati, koji se izdižu iznad krovova, sa stepenastim ivicama i ističu centralni rizalit i ulazni trem. Sa četvrte bočne strane se nalazi kvadratna visoka kula sa nazubljenim završetkom, koja imitira srednjovekovne dvorce. Svi prozori imaju oštro prelomljen gotski luk, fasade su na spratu glatko malterisane, a u prizemlju je imitacija složenih krupnih kamenih kvadera. Kao pojava, Kapetanovo predstavlja redak primer "poljskih dvoraca". Položajem van naselja i arhitekturi primerenoj ovoj koncepciji, predstavlja izuzetno zanimljiv primer pseudosrednjevekovnog zamka. Pri obilasku dvorca u avgustu 2006. godine zatekli smo radove na obnovi dvorca. Nezvanično smo saznali da je dvorac sada u privatnom vlasništvu i da se renovira u restoran sa hotelom. Iz viđenog smo zaključili da se dvorac renovira izuzetno temeljno i kvalitetno. Dvorac je spomenik kulture od velikog značaja. Legenda o dvorcu Kapetanovo: Kada je 1938. godine bankrotirao, vlasnik zamka Botka Bela nije ni slutio da će mu se žena, od tuge što gubi zamak, politi benzinom i zapaliti. Kažu da je izgorela brzo i da od nje nije ništa ostalo. Čak ni pepeo. Ostao je samo pramen plave kose koji je poput venčanice smrti dugo obletao oko zamka. Toga avgusta 1938. nebom su svake noći šarale zvezde repatice podsećajući na taj tužni vatromet. Legenda kaže da se svakog drugog avgusta, na svetog Iliju, noću pojavljuje u jednoj od soba zamka senka žene sa dugom plavom kosom koja gleda u banatsku ravnicu. I danas, kada kosci kose travu oko zamka, na njihovim kosama i grabljama se umesto trave ponekad nađe pramen plave kose.

[No7]

Trajanov most

Трајанов мост је био монументална грађевина на реци Дунав у делу где протиче кроз Ђердапску клисуру и спајао је Горњу Мезију и Дакију (данашњу Србију и Румунију) за време Римског царства. Мост је изграђен по наредби римског цара Марка Улпије Нерва Трајана. Мост је свечано отворен 105. године на Дунаву, током Другог похода римског цара Трајана на Дачане. Дужина моста је била 1.097,5 метара и око 1.000 година је важио за најдужи мост икада саграђен у свету, налазио се у близини данашњег села Костол код Кладова са српске стране и Турн Северина са румунске стране. Мост је пројектовао највећи архитекта тога доба Аполодор из Дамаска. Археолошки остаци Трајановог моста и римског насеља Понтес се налазе неких пет километара од Кладова, источно од села Костол. Мост спада у ред најзначајних дела римског грађевинарства.Позадина изградње моста Марко Улпије Нерва Трајан је рођен 53. године, умро 117, а на престо ступио 98. године као римски цар, наследник Нервин и припадник Антониске династије. Приликом преузимања власти Трајан је рекао:?Бићу поштован када Дакију учиним римском провинцијом и када Дунав и Еуфрат пређем преко моста? Трајан је био први цар кога је усвојио претходни цар, а да са њим није био ни у каквом сродству. Такође је био други у низу петорице добрих царева (Нерва, Трајан, Хадријан, Антонин Пије и Марко Аурелије) који су наслеђивали један другога путем усвајања и током већег дела другог века обезбедили царству дугу хармонију и добру владу. Трајан је био први цар рођен у некој провинцији. Римски цар Трајан почетком другог века наредио је да се изгради пут кроз Ђердапску клисуру и мост до тада невиђених размера. Главни Трајанов циљ био је да премости Дунав и своје трупе пребаци на леву обалу реке, коју су контролисали Дачани. Мост је највероватније замислио сам Трајан, али је пројектовање и градњу поверио Аполодору из Дамаска, највећем архитекти тога доба.Рушење моста Мост је порушен по наређењу цара Аурелијана (270-275) кад су Римљани под навалом варварских племена морали да напусте тадашњу провинцију Дакију. Други извори говоре да је порушен 20 година након изгрдање по наређењу цара Хадријана (117-138) што је мање вероватно јер су Римљани још владали Дакијом, а неки, опет, верују да се распао много касније, под утицајем воде.Археолошка истраживањаДвадесет стубова се још могло видети 1856. године, када је водостај Дунава био рекордно низак. Године 1906. Међународна комисија за Дунав је одлучила да уништи два стуба који су ометали навигацију. Остаци 16 стубова Трајановог моста су лоцирани 1932. године. Пола века касније археолози су успели да лоцирају њих 12, а четири је вероватно у међувремену однела вода. Остаци првих стубова на обе стране и данас се могу видети на обалама Дунава.Током своје историје мост је неколико пута истраживан, али археолошки радови нису никада до краја спроведени. Последње истарживање, започела је археолог Гордана Каровић, која је средствима Министраства културе Републике Србије и српских предузећа регистрованих за подводна истраживања, у септембру 2003. године обавила припремна снимања корита Дунава у зони Трајановог моста. Та истраживања су донела велики број докумената добијених савременим методама и употребом сонара, електронским уређајима, као и роњењем и снимањем подводним камерама. Видео-снимања су дала одличне кадрове подводних остатака Трајановог моста на којима се, поред клесаних камених блокова, уочавају добро очуване дрвене талпе и шипови. На овим дрвеним остацима и након 1900 година проведених под водом, јасно уочавају годови. Мерењима је утврђено да је укупна дужина моста 1.097,5 метара, међуосовински размак 18 речних стубова приближно 55 метара, а ширина моста 14,5 метара.

Ostaci, Edited August 13, 2008 by No7

[yolo]

srbija odlicno izgleda sa vece udaljenosti. problemi nastupaju kada se pridje izbliza.

[foto]

Divno je sve to (narocito na Zamurovim fotkama) ali problem je to sto kada dodjes na 90% tih lokacija ti nema ni kafu da popijes, nekog da priupitas staje to sto si dosao da vidis, o kvalitetnoj hrani i smestaju da i ne govorimo. Nije neki dozivljaj zapucati negde, blenuti u polusrusene starine, umreti od zedji i onda ici u najblizi grad da bi jeo, pio, spavao... kao covek.Misim... meni to ne smeta ali nije bas simpaticno vecini ljudi.

[No7]

Lazarev kanjonSlano Kopovo

Edited June 18, 2009 by No7

[No7]

Zlatarsko jezero(inace u proseku Zlatar ima 280 suncanih dana godisnje)Uvac

[msmodesty]

kad smo kod Zlatara - kako stoji stvar sa smeshtajem i isto pitanje za BeogradBicu zahvalna do neba za preporuke dobrih hotela u Beogradupotrebno 5+ soba za jedan produzeni vikend krajem septembra/pocetkom oktobraGledam ovaj Zira hotel U Ruzveltovoj, izgleda fantasticno...

[Glorfindel]

Zira je dobar hotel. Ima jedan privatni, mali, na Skadarliji. Bas je fensi smensi. Preporucujem i hotel In. Tu odseda visoko rangirana klijentela firme u kojoj radim. Vrlo dobar je i Holiday Inn. Bez obzira na VFM marku, sjajno izgleda i sobe su vrlo lepe i prostrane. Hayatt, naravno... Na zaloste, nema vise izbora. Balkan nije los, kazu, mada to su sve hoteli koji odgovaraju onima sa tri ili manje zvezdica na zapadu...

[pt 2.0]

Zira je dobar hotel. Ima jedan privatni, mali, na Skadarliji. Bas je fensi smensi.

le piaf?tu nikad, ali nikad nema mesta.modesti, moze detaljnije sta hoces od hotela?dobru lokaciju, luksuzan ili povoljan smestaj? miran san?da li ti treba parking mesto?sve to utice na odgovor.balkan nije los (sobe renovirane, ali nemas view ili nemas tisinu). mada, mene od onih soba hvata klaustrofobija.srbija je za svoju cenu (nisku) dosta pristojna i skroz renovirana (nizi spratovi su renovirani poslednji), ali nije u centru. edit: zira deluje okej, nova je ako nista drugo. samo, ne preporucujem da soba gleda (i slusa i dise) ruzveltovu. Edited September 3, 2009 by PointTaken

[msmodesty]

le piaf?tu nikad, ali nikad nema mesta.modesti, moze detaljnije sta hoces od hotela?dobru lokaciju, luksuzan ili povoljan smestaj? miran san?da li ti treba parking mesto?sve to utice na odgovor.balkan nije los (sobe renovirane, ali nemas view ili nemas tisinu). mada, mene od onih soba hvata klaustrofobija.srbija je za svoju cenu (nisku) dosta pristojna i skroz renovirana (nizi spratovi su renovirani poslednji), ali nije u centru.

hvala puno i unapred!ne znam ni sama kako bi to trebalo da izgleda ali bi trebalo da ima svrhu da jednoj malenoj grupi od 10-ak nasih ovdashnjih prijatelja i kolega pokazemo Beogradnikad nisu bili, naravno a i mi smo retko tu pa ni mi ne znamo sta da im pokazemo/da mi vidimo...

[Glorfindel]

srbija odlicno izgleda sa vece udaljenosti. problemi nastupaju kada se pridje izbliza.

Pa... skoro da je pravilo, mada ima izuzetaka.Lepo je voziti se putem od Despotovca do Krepoljina i dalje ka Zagubici. Put je prihvatljivog kvaliteta i vodi preko planine Devica (mislim da se tako zove, smor mi da guglam). Inace, dolina reke Resave je, meni bar, bila pravo otkrovenje. Neukrocena i bistra, sa mrezom puteva prihvatljivih za nekko terensko vozilo doduse, mada se moja fiesta sasvim dobro pokazala. Na, recimo, nekih 20 km od Despotovca nalazi se najveci vodopad u Srbiji. U blizini sela Strmosten. Iznad se nalazi jako lepa kuca koju je napravio jedan od vlasnika rudnika uglja, kojih, inace, ima nekoliko i po cemu je taj kraj i poznat. Samo mesto Resavica je otuzno zbog katastrofalnog stanja objekata rudnika uglja, ali samo malo iznad put ide klisurom ka Cupriji. Tu su Pasuljanske LIvade, jako zanimljiv predeo, mada cesto "okupirano" vojskom. Senje i Senjski rudnik su lepa mestaca, ako vam se dopada film Petrijin Venac. Tamo je vreme stalo pre jedno 70 godina.Sto se istocne Srbije tice, ne treba zaobici jezero Bovan, izmedju Aleksinca i Soko Banje, pa planine Ozren i Rtanj. PUt od Soko Banje do Knjazevca je pravo malo reli iskustvo. Knjazevac je sladak, mada u potpunom arhitektonskom haosu. Put ka Zajecaru vodi kroz ravnicu, dolinom Timoka. Skoro da je potpuno prav, paralelno sa prugom. Sela su na padinama, a sama ravnica pusta i neobradjena. Slika istocne Srbije.Ne treba zaboraviti ni Pester. To je stvarno neverovatno iskustvo voziti se pravim, makadamskim putem kroz travnati predeo. Sama visoravan je ispresecana planinama, Ninaja i Tataja. To su velike gromade koje odvajaju Donju Pester koja pripada opstini Tutin, od Gornje, koja pripada opstini Sjenica. Na tom, gornjem delu, reka Vapa pravi meandre, kao neka ravnicarska reka. Inace, stanovnistvo koje tamo zivi je poreklom albansko. Presli su na Islam ne tako davno i jos postoje ljudi koje nose tzv. calme, sto je neka vrsta sala od koji se oko glave uvije, kao neka kapa, mada nije precizno. Platno je belo, cesto dugacko 7-8 metara. Sad je retkost i vidi se jedino na vasaru u selu Djerekare, gde se odrzavaju konjicke trke. Zanimljiva je i tzv. pesterska svadba. Ne traje duze od 3-4 sata i sve vreme se igra tzv. nevestino kolo. Mlada vodi kolo i u njemu su devojke i momci. Poenta je da devojke pokazu koliko zlata imaju. To stvarno treba vide. Kilogrami zlata: lancici, dukati, narukvice. Dukat tezak 2 grama (beslija na lokalnom dijalektu) uvek ima neki tekst iz Kurana ili neku drugu gravuru. Imena sela su, meni bar, lepa: Melaje, Djerekare, Ugao, Trijebine, Devrece, Melaje, Kamesnica, Tuzinje...I da zavrsim. Kanjon reke Ibar, od Rozaja u Crnoj Gori, pa preko Brnjaka, Mitrovice, Leposavica, Raske i do Kraljeva. Crnogorski deo je savrsen. Tu Ibar pravi nekolio vodopada visokih i do 8 metara. Kanjon je dubok i premosten sa nekoliko izuzetno lepih i vitkih mostova. To je deo puteva E80 i E65, ali je sada, prakticno van upotrebe zbog situacije na Kosovu.

[pacey defender]

sve zavisi od toga da li zelite da se u hotel vracate peske, ili dolazi u obzir taksi. ako zelite da budete u centru, meni se cini da je Balkan najbolja kupovina. Znam da moj prijatelj tu stalno odseda, doduse, on je gluv, tako da mu ne smeta buka :D

[pt 2.0]

hvala puno i unapred!ne znam ni sama kako bi to trebalo da izgleda ali bi trebalo da ima svrhu da jednoj malenoj grupi od 10-ak nasih ovdashnjih prijatelja i kolega pokazemo Beogradnikad nisu bili, naravno a i mi smo retko tu pa ni mi ne znamo sta da im pokazemo/da mi vidimo...

okej... pazi, ruzveltova je ulica kojom idu i kamioni, a od septembra je bizi... ispod je miran kraj (odrasla sam u profesorskoj koloniji kod hale pionir), i vidim da hotel ima parking, sto je u beogradu lepo i ne tako cesto.takodje, centar i stari deo grada ti je jako blizu.le piaf (uopste skadarliju) ti ne preporucujem ako si od onih ljudi koji bi nocu da spavaju. trust me, sada zivim na dnu skadarlije (strahinjica bana) i zaista je bucno i smorno.hotel IN je na nbgd (ako nisam pobrkala loncice), deluje novo i lepo spolja, okolo je sve prostrano, ali nisi bas u centru... eto, toliko.ako mogu da pomognem jos savetima - pitaj.iskustvo mi se temelji na cinjenici da relativno cesto imam gosta koji odseda u hotelima i na tome da sam, tokom organiyacije neke konferencije, obisla brdo bg hotela da vidim na sta lice iznutra... uglavnom ne preporucujem. stari hoteli koji su samo povrsno nasminkani...

[msmodesty]

Joj, hvala puno, zlatni ste!mislim da svi pobrojani hoteli imaju websitove pa cu da pogledam i da pitam hvala za kamione, avione i buku

[paculla]

ne znam koliko moze biti korisno za tako veliku grupu, vi svi sigurno zelite da budete na jednom mestu. za kratke boravke u bg, beorent ima super ponude i jako su im lepi i cisti stanovi.