Iseljavanje u Irsku

[bags]

@fargo

Jesi uspela na kraju prebaciti se u Irsku i kakvi su utisci?

[fargo]

Izvini @bags, nikako da sednem da odgovorim. 

Hvala na pitanju😊, da, uspeli smo konacno da dodjemo pocetkom avgusta. Dobili smo vizu na misice (malo je muzevljevev HR reagovao pa je delovalo da su nam izdali samo da nas otkace) i bukvalno za 7 dana sam se spakovala, organizovala agenciju za selidbu, izdala stan, sredila papirologiju i sleteli u Dublin. Trebalo mi je par meseci da se oporavim od sveukupnog stresa.

Ako izuzmemo ovu situaciju sa koronom i merama koje su ovde bas ubitacne, nama je ovde jako lepo. Zemlja je prelepa. Sve, ali sve je zeleno, imaju na svakom koraku staze za setnju po sumi. 

Ljudi su jako ljubazni, pristupacni, druzeljubivi. Mi smo na kraju ipak izabrali jedan manji gradic pored Corka (a ne sam Cork kako smo prvobitno planirali), pre svega jer smo tu nasli skolu kakvu smo zeleli (uglavnom su im skole pod pokroviteljstvom crkve, pa smo mi tragali za drugom opcijom, a takvih je jako malo i tesko je dobiti mesto). Za sada smo jako zadodovljni skolom. Sve je ovde mnogo opustenije. Cera je drugi razred i njoj je malo dosadno jer npr. iz matisa sada rade ono sto je ona radila u prvih par meseci u Srbiji u prvom. Ali po meni je to super jer je mogla da se u potpunosti posveti jeziku i vec sada je potpuno u rangu sa svojim vrsnjacima. Sincic je junior infants, i on isto radi stvari koje su njemu potpuno poznate ali oni se uglavnom samo igraju, tako da je on prezadovoljan. Nemaju ocene u skoli, neverovatno je podsticajna sredina, stalno dobijaju neke zvezdice i diplomice za trud (cerkica je prve nedelje u skoli dobila diplomu za najboljeg ucenika u razredu, muz i ja se rasplakali😄, sin dobio isto prosle nedelje). Kada smo bili na online nastavi stalno su nas podsecali da je najvaznije da sacuvamo mentalno zdravlje, svoje i dece, a da zadatke radimo samo koliko mozemo, kad mozemo i ako mozemo. Nestvarno za nase pojmove.

Muz radi isti posao u istoj firmi kao i u Srbiji, ali stres je sveden na minimum. Mogu da kazem da i pored svih lockdowna imamo konacno neki normalan zivot, u smislu da imamo i vremena za sebe a da nije samo neka jurnjava. 

Sve je ovde nekako usporenije i pitomije. Upravo to nam (barem za sad) jako prija.  Ljudi otpozdravljaju jedni druge sa osmehom u prolazu. Ali opet, mi smo u manjem gradu, verujem da je u Dablinu drugacije.

Mi smo na pola sata od Corka, ali i u ovako malom gradu imas bukvalno sve sto je potrebno, a sve ti je na 10 minuta pesaka. Meni bas prija da se malo odmorim od guzve i voznje. Sa prozora gledam u sumicu i setaliste pored reke, tako da trenutno ne bih menjala ovaj mir i cvrkut ptica ni za kakav velegrad (iako sam mislila da ce mi faliti).

Cene stanove/kuca su paprene i ponuda je jako mala. Mesecni racuni su nam kao u Bg-u ili nesto nizi. Cena hrane je otrpilike kao i kod nas, nesto malo jeftinije, nesto malo skuplje, ali kvalitet, mesa i mleka pre svega, je neuoporediv. Veoma im je jaka ta industrija, kontrola hrane je stroga, pa znas sta kupujes i sta jedes. Fali mi malo pijaca i cavrljanje sa seljacima, ima i ovde toga, uglavnom organizovano posebnim danima, ali je i to sada proredjeno. Inace, kako je ovde poslednjih godina doslo puno Hrvata, u par prodavnica u svakom gradu, uglavnom poljskih, ima bas veliki izbor nasih proizvoda, tako da je nostalgija jedino, ali ne mala, za ljudima koji su nam ostali u Srbiji.

Ono sto je nama bilo jako znacajno kada smo birali gde cemo da se odselimo je socijalni zivot i otvorenost ljudi za druzenje. Vrlo se lako sticu poznanstva i ljudi su otvoreni za druzenja, sto kucna sto negde vani (ok, sada nam je sve to zabranjeno, ali mislim na normalnije okolnosti). Ja sam vec posle dva meseca boravka ovde otisla par puta u bioskop sa nekim zenicama, imali goste na rucku, mi bili u gostima. Cesto u gradu sretnem nekog pa popijemo kafu usput. Uvek se neko nadje da me poveze ako krene nevreme kad uzimam decu iz skole. Iskreno, nisam mogla ni da zamislim da ce biti bas ovako, nekako ljudski, u stranoj zemlji sa nepoznatim ljudima.

I da, vreme: kise ima, ali ne onoliko koliko se misli kad se spomene Irska. Evo, npr, vec nedelju dana je ovde sunce, prolecni dani, danas nesto hladnije. Kada pada kisa to je uglavnom neko rominjane, sto te ne ometa u aktivnostima. Mi smo na jugu doduse, zapadna strana je mnogo vetrovitija i kisnija. Jedino je u novembru bilo bas jakih pljuskova, ovo ostalo je poprilicno pristojno vreme.

 

Eto, valjda nisam udavila, malo me klinci seckaju svako malo, pa mi odu misli. Ali puno je utisaka, mogla bih vam par strana ispisati😄

 

Veliki pozdrav iz Irske☘❤

 

[dragance]

Zaista mi je drago. Iako pre 20 godina ista su mi iskustva bila u Galwayu. Ne okrećite se, i go raibh maith agat!

[jms_uk]

I meni bas drago da procitam ovako nesto.

Moja nesudjena imigracija (na putu iz Afrike ka Irskoj isao preko UK i evo me sad ovde preko 20 godina).


Sent from my iPhone using Tapatalk

[Velocipede]

Odavno ne pročitah "veseliji" post na forumu...

 

U to ime jedna vesela pesmica

 

 

 

[bags]

@fargo

Cestitam na seldibi. Nadam se da ce dobri utisci sa pocetka potrajati jos jako dugo.

 

Edited April 6, 2021 by bags

[Mimix]

Lep je to deo Irske, ja sam ziveo u Macroom-u dve godine, vikendom isao u Cork da prosetam, u povratku svracao na jezero da uzivam u prirodi, kod table Welcome toMacroom se skrene levo, pa onda kilometar napred, parkiraju se kola pored puta i predje se nasipom preko jezera...

Postoji i stari put Macroom / Cork gde je idealno za voznju bicikle jer je dobar put, bez previse saobracaja... Stizao sam do Corka za manje od sat vremena, pa onda pozovem telefonom bivsu suprugu da dodje po mene kolima jer me mrzi da pedalam nazad... 

Jedino sto me nerviralo je cinjenica da Cork ima medjunarodni aerodrom, a uvek mi je bilo zgodnije da letim iz Dablina, bilo zbog cene karata, bilo zbog bolje veze prilikom presedanja do Beograda... Ali,dobro, tu je N7 do Dublina...

Ukoliko imate ambicije da aplicirate za drzavljanstvo jednog dana, povedite racuna o datumima koje vam stavljaju u pasos kad odete kod Imigration officier-a. Irci umeju da budu aljkavi i brljivi, meni su jedne godine pobrkali datum kada sam se javio, sa datumom do kada mi vazi pecat u pasosu, pa je ispalo da sam se javio 2005.godine, a da mi pecat vazi do 2004. godine, sto je nemoguce. Uglavnom, kada budete trazili drzavljanstvo, priznaju vam samo periode vremena u kojima ste bili pokriveni pecatima od Imigration Officier-a, pa mi se desilo da sam, umesto posle pet, aplicirao za drzavljanstvo posle osam godina...

Mozda je sada drugacije, mozda vise nema tih pecata ili je elektronski, ja pricam o vremenu od pre 15 godina...

Uglavnom, neka je sa srecom, Irci su dobri ljudi i Irska je predivna...

[fargo]

Hvala vam❤

 

Da, znam za to sa pecatima i drzavljanstvom, hvala, mislim da se nije puno toga promenilo😄 dosta stvari oni previde, sporo reaguju, ali koliko god su me takve stvari nervirale u Srbiji jer su umele da ti bas zagorcaju zivot, ovde ucim da to prihvatim, jer oni se apsolutno ne sekiraju oko tehnikalija, nigde ne zure, nista nije problem i sve se da resiti. Moj prvi susret sa policajcem kod koga sam otisla da mi izda boravisnu i radnu dozvolu: nije mi stiglo zdravsteno osiguranje na vreme i ja sam otisla ocekujuci da mi zakaze drugi termin jer bez osiguranja ne moze da mi da radnu dozvolu. Srecom sam ponela ostale dokumente jer sam nekako pomislila ko zna, mozda i prodje. I on bez problema kaze nema veze doneces kad stigne. Ja u soku, kako mi uopste veruje da sam se prijavila za osiguranje, nemam nikakav papir. Ali  ovde se u startu podrazumeva da ne lazes i ne varas. Cudno je l'?😄 Mi smo se usput lepo ispricali i nasalili, i ja sam kuci otisla u suzama jer sam se, cini mi se, po prvi put u razgovoru sa drzavnim sluzbenikom osetila kao covek.

[dragance]

Bukvalno si me rasplakala. Sve isto beše i kod mene u Irskoj, pa i na NZ, gde su me dočekali sa “welcome to your new home”. 

[pbg12345]

za mesec dana fargo pise:

jebeno belo govno i dalje pada, evo vec 15 dan, grtalice rade non stop, ali ne stizu postici

jutros sam kasnila na posao jer sam sat vremena cistila sneg da isparkiram auto... 

 

[dragance]

Samo što snega nema u Irskoj, a kad ga ima - makar 1cm -sve stane.

Drž se ti Čačka.

[pbg12345]

dragance jbt 

sto kaze jedan kolega forumas, ti cesto ostavljas takav utisak svojim postovima na forumu, da se covek zapita kako samostalno vezes pertle

[dragance]

Bravo - samo se zapitaj čemu tvoj post na ovoj temi i kako to doprinosi, osim što potencijalno dižes pritisak i utičeš na potencijalno mentalno zdravlje forumašice koja se odlučila na tako veliki korak. Jebo me onaj koji me naterao da upozorim kauboja na tvoju situaciju “onda”, baš si ljigav.

[pbg12345]

dragance, moj post je dobronamerna sala, asocijacija na cuveni "dnevnik iseljenika u kanadu"

gde je iseljenik najpre ocaran kanadom, zatim dolazi period potpunog razocarenja i na kraju stvari naravno dolaze na mesto

sala je goidnama kruzila netom, ovde nekoliko puta linkovana, ispisana...

http://bhmedia.se/vic/dnevnik kanada.htm

 

 

cak i ako asocijacija nije bila dovoljno jasna, ti si valjda jedini covek u vasioni koji je osetio potrebu da mi "objasni" kako u irskoj nema snega

to je jbt nivo kao kad yoyogi soderasima u srbiji objasnjava sta je topla voda, kako radi gps i slicno

 

i jebao te cacak u dupe, spustas se na nivo harpera, jos jedino on na forumu proziva ljude po tom osnovu

i ovo pozivanje na tvoje obracanje kauboju, vajda toboz u neku moju zastitu

pa jel moze jadnije i koga boli kurac sta si ti pisao kauboju pre ko zna koliko vremena

 

 

smaras izuzetno sa ovim vecitim kacenjem po forumu, bukvalno ti se ne obracam ,a ti si svako malo tu da prikenjas sa nekom potpunom nebulozom poput ove

sta si ti iskonstruisao iz tog mog posta i kako jbt, to valjda samo ti znas

 

kako si jebote stigao do mentalnog zdravlja forumasice dal si realan?

 i koje dizanje pritiska, valjda je svakom, pogotovo svakom ko zivi u ovom govnu od drzave drago da procita ovako nesto, pogotovo u ovo vreme korone kad smo mahom okruzeni samo losim vestima i pricama

[fargo]

Sve ok😊 i meni je par puta pao na pamet "kanadski dnevnik", a moje mentalno zdravlje je i tako diskutabilno posle svega u poslednjih godinu dana😄. 

Nemam ja sve vreme ruzicaste naocare, naravno da postoje stvari koje mi se ne svidjaju, ali to samo prihvatim kao takvo i teram dalje, a i za sada nije nista krucijalno. I koliko god sama selidba u drugu zemlju bila uzasno stresna stvar, ne samo taj trenutak vec verujem i par godina kasnije je borba sa sobom, okolnosti su bile takve da sam ja osetila veliko olaksanje kad smo stigli. Vanredno stanje u Srbiji gde sam bila sama sa decom, neizvesnost kad cemo, da li cemo, a onda to pakovanje navrat-nanos i zongliranje sa klincima, spavanje po 3-4 sata nedelju dana i tako izmorena na put, u vreme korone. Jos pride, na aerodromu u Amsterdamu kad smo izasli iz aviona granicna gleda pasos moje cerke i krecu da odmahuju glavom, ne poklapa im se slika sa likom deteta (slika je od pre par godina, dete poraslo). Noge su mi se odsekle, svakakvi su mi filmovi prosli kroz glavu. Uspela sam da im ukazem na novu sliku sa vize, pa prodjosmo. U sldedeca dva sata koliko smo bili na aerodromu se svasta izdesavalo😄 ali da vas ne davim sada. Elem, htela sam da kazem da sam zbog svega toga potpuno drugacije prihvatila taj dolazak u novu zemlju od onog sto sam i sama ocekivala. Kad sam prvi put izasla da prosetam izasla sam kao mi je sve to poznato, nisam ni u jednom trenutku osetila da je to neka nepoznata i strana sredina. I dok sam trepnula imala sam vec hrpu novih poznanika. A ja nisam neka nametljiva osoba, jednostavno bi se tako namestila situacija. 

Uzasno mi nedostaje mama, i tuzna sam sto deca ne mogu da vide babe i dedu kad pozele (iako ni u srbiji nismo ziveli u istom gradu, ali svejedno vidjali smo se dovoljno cesto). Puno prijatelja je i samo rasuto po svetu. Sve ostalo sto mi nedostaje, nedostajalo mi je i dok sam bila u Srbiji, jer toga vise nema. Sada su nase oci uprte u decu i njihovu dobrobit. Irska je za malu decu savrsena sredina, ali za tinejdzere i starije nisam bas sigurna. Ali videcemo, mi smo sada spremni na sve, pa ako treba i ici negde dalje za koju godinu, sto da ne. Ipak, to sto je ovde englesko govorno podrucje je ogromno olaksanje i preci negde gde nije tako bi bio bas veliki zalogaj, pogotovu kad si covek u vec nekim godinama (40 komada, mi sada).