Jel može neko da me uputi na tekstove koji govore o tome koliko je deci iz nižih društvenih slojeva teže da se prilagodi školskoj kulturi, naročito na univerzitetima. Bilo strani ili domaći. Znam da je bilo ranije na sajtu Fabrike knjiga ili Peščanika, ali ne umem da nađem sad.

Hvala unapred.

Edited March 16Mar 16 by eumeswil

liči na burdijea

a vjerovatno i jeste ovo, govoreci o fabrici knjiga https://v3.knjige.pravac.com/knjizara/reprodukcija-elementi-za-jednu-teoriju-obrazovnog-sistema-pjer-burdije-zan-klod-paseron-43346

Edited March 16Mar 16 by morgana

Knjige, tekstovi ili naucni radovi? Srbija ili neka sira perspektiva?

5 minutes ago, Kampokei said:

Knjige, tekstovi ili naucni radovi? Srbija ili neka sira perspektiva?

Pa raspisi se. Evo ja minimalna premisa. Korelacija sa nizom klasom pre 60 godina kad su mi roditelji isli u skolu - manja
Korelacija sa uspehom u skoli u danasnje vreme po klasama - visoka.

Verujem da smo imali temu/reaspravu ranije, al ko ce to naci...

Ma nemam ja to sve u glavi, daleko od toga. Ali svako malo naletim na studije o tome. A one su manje vise jednoznacne - uspeh u skoli je u pozitivnoj korelaciji sa nivoom obrazovanja roditelja. A kao posebna varijable se javlja i roditeljsko znanje o skolskom sistemu, dakle najbolji uspeh ce imati deca visoko obrazovanih roditelja sa solidnim znanjem o skolskom sistemu. Ima gomila studija na Google Scholar (tipa trazis parental education ili parental SES and school success).

E sad, da li je to sve na fakultetima tako, pitanje je. Deca iz nizih drustvenih slojeva koja dodju do fakulteta su imala tezi, pa su stoga manje tipican uzorak populacije iz nizih slojeva. Jos pritom, ta deca su kroz 12 godina skolovanja i te kako imala vremena (i ocito uspela) da se dobro upoznaju sa obrazovnim sistemom. Ono gde neka razlika i dalje postoji je verovatno da deca iz nizih slojeva imaju manje prava na greske na fakultetima, dok druga deca imaju porodicne resurse koja ce da im omoguce promenu studija ili duze studiranje.

ono što je glavna razlika je da su deca fakultetski obrazovanih roditelja po pravilu inteligentnija, prosta genetika, IQ je itekako nasledna osobina, a za pretpostaviti je da su roditelji sa VII sss natprosečno pametni, pa u principu rađaju i takvu decu...

4 hours ago, eumeswil said:

Jel može neko da me uputi na tekstove koji govore o tome koliko je deci iz nižih društvenih slojeva teže da se prilagodi školskoj kulturi, naročito na univerzitetima. Bilo strani ili domaći. Znam da je bilo ranije na sajtu Fabrike knjiga ili Peščanika, ali ne umem da nađem sad.

Hvala unapred.

pogledaj ovaj clanak, u pitanju je pregled literature na temu 'widening participation', obuhvata studije iz razlicitih zemalja, relativno je svez (2025.)

tu bi trebalo da mozes da nadjes i neku konkretnu studiju o tom pitanju (nije moja tema, pa ne mogu bas da nesto konkretno preporucim, osim da kazem da je 'widening participation' jedna od vecih tema pod kojom se to pitanje danas uglavnom istrazuje)

An umbrella review of widening participation in higher education: Strategies, challenges, and research gaps

Љубомир Живков у свом легендарном тексту где објашњава зашто треба давати стипендије просечнима

6 hours ago, gone fishing said:

ono što je glavna razlika je da su deca fakultetski obrazovanih roditelja po pravilu inteligentnija, prosta genetika, IQ je itekako nasledna osobina, a za pretpostaviti je da su roditelji sa VII sss natprosečno pametni, pa u principu rađaju i takvu decu...

Nisu baš po pravilu, pisala sam već o tome, ako uzmem kao delimično reprezentativno višegodišnje testiranje prvaka gde imam uvid u obrazovanje roditelja, obrazovanje korelira visoko negde do 115, blaže natprosečno (fakulteti vs srednja i niže). Deca sa 130+ budu ili random deca ili deca osvedočenih "genijalaca", naučnih radnika, i slično. Romska deca po pravilu dobijaju rezultate u odnosu na tip naselja odakle dolaze, odnosno socijalne uslove i obrazovno depriviranu u odnosu na obrazovno prosečnu sredinu.

@Svemir Zeka kod upisa prvaka se testira inteligencija?

1 minute ago, Pixisis said:

@Svemir Zeka kod upisa prvaka se testira inteligencija?

Pa da, vazda bilo.

25 minutes ago, Svemir Zeka said:

Nisu baš po pravilu, pisala sam već o tome, ako uzmem kao delimično reprezentativno višegodišnje testiranje prvaka gde imam uvid u obrazovanje roditelja, obrazovanje korelira visoko negde do 115, blaže natprosečno (fakulteti vs srednja i niže). Deca sa 130+ budu ili random deca ili deca osvedočenih "genijalaca", naučnih radnika, i slično. Romska deca po pravilu dobijaju rezultate u odnosu na tip naselja odakle dolaze, odnosno socijalne uslove i obrazovno depriviranu u odnosu na obrazovno prosečnu sredinu.

da,ali mnogi ti se kasnije izgube kroz zivot, ja znam slucajeve iz moje generacije.

27 minutes ago, Svemir Zeka said:

Pa da, vazda bilo.

Nisam primetila, iskreno

37 minutes ago, Svemir Zeka said:

Nisu baš po pravilu, pisala sam već o tome, ako uzmem kao delimično reprezentativno višegodišnje testiranje prvaka gde imam uvid u obrazovanje roditelja, obrazovanje korelira visoko negde do 115, blaže natprosečno (fakulteti vs srednja i niže). Deca sa 130+ budu ili random deca ili deca osvedočenih "genijalaca", naučnih radnika, i slično. Romska deca po pravilu dobijaju rezultate u odnosu na tip naselja odakle dolaze, odnosno socijalne uslove i obrazovno depriviranu u odnosu na obrazovno prosečnu sredinu.

deca sa 130+ su manje od 2% populacije, kada bi samo takvi studirali, u zavisnosti od lenjosti pojedinaca bi imali cca 1% diplomiranih građana i građanki

• ono što sam hteo da kažem je da je imho, jer nemamo pouzdane podatke, barem ja nemam jer nisam psiholog velika većina ljudi sa VII sss je u rasponu 110-120, što je dovoljno da se gradivo razume i u zavisnosti od lenjosti savlada i reprodukuje na ispitima

• neke od tvojih kolega koji rade testiranje za kompanije i državne kombinate za poslove gde je potrebna diploma, imaju te podatke i mogli bi da izračunaju prosečan IQ visoko obrazovanih u zemlji, kao i koliko u % ima onih sa dvocifrenim IQ, sa Iq u rasponu od 100-109, 110-119, 120-129 i 130+

• posebno bi bilo interesantno uporediti raspone IQ na državnim i privatnim univerzitetima, nešto mi govori da su brojevi kod megadeth fakultetlija desetak poena niži

@gone fishing ma dobro da, nisam ni htela da kažem kakvu prediktivnu vrednost ima za dalje studiranje, samo ofrlje bez ikakvog sistematskog proučavanja, dakle izvor: pamćenje, da visokonatprosečni ne potiču obavezno od visokoškolovanih roditelja, eto ako sam bila sad jasna