8 minutes ago, Pixie said:

 

Da, to jeste sigurno jedan oblik takvih "nefiltriranih" iskustava. Mada sam ja u svom ranijem postu mislila pre na npr. ADHD ili spektar autizma. Ali lepo sto mislimo zajedno.  

Shvatila sam to, da misliš u tom pravcu

, ali su me asocirala ta iskustva "transcendencije" koja imaju neku fiziološku ili psihopatološku osnovu, a čula sam da mogu i da se se izazovu psihoaktivnim supstancama, pa zato. 

11 hours ago, Svemir Zeka said:

Shvatila sam to, da misliš u tom pravcu

, ali su me asocirala ta iskustva "transcendencije" koja imaju neku fiziološku ili psihopatološku osnovu, a čula sam da mogu i da se se izazovu psihoaktivnim supstancama, pa zato. 

 

Da, a za ne mali broj ljudi su upravo iskustva koja smatramo prirodnim posebna, jer ih teško (ili nikako) dostižu (uz ili bez pomoći psihoaktivnih supstanci). Čini mi se da stvarnost još u većoj meri nije ista za sve nego što se obično uzima u obzir (ako se posmatraju samo vidljivi parametri), a svako svoju stvarnost i "stvara" i koristi za procenu situacije i reakciju. 

U procesu sam citanja jos jednog starijeg klasika, "The Feeling of What Happens" (Antonio Damasio). Knjiga je izasla 1999, a i ja je imam prilicno dugo i jednom sam davno pocinjala citanje i zaista ne znam zbog cega je nisam zavrsila, iako sam od studentskih dana bas ljubitelj romantizacije neuronauke i takve knjige su uvek imale prednost nad udzbenicima i ucenju za ispite.

U jednom poglavlju, u kome prica o stanjima bez odredjenih nivoa svesti, kao primer navodi apsans epilepticne napade. Dok sam ovo citala razmisljala sam da ovakvo ponasanje uopste nije rezervisano za stanja ocigledno ostecene svesti (kao sto je apsans napad). Dosta ljudi, iako naocigled "svesni" i neostecenih funkcija, funkcionise (periodicno ili konstantno) na jedan slican nacin, samo (mozda) na jednom visem nivou - u smislu nepostupanja u skladu sa "sirom slikom" i reagovanja samo na direktnu situaciju (verovatno bi se to kolokvijalno zvalo "stanjem suzene svesti"). A cini mi se i da je ovih dana primera takvog oblika funkcionisanja dosta...

He would have remained awake and attentive enough to process the object that came next into hin perceptual perview, but inasmuch as we can deduce from the situation, that is all that would go on in the mind. There would have been no plan, no forethought, no sense of an individual organism wishing, wanting, considering, believing. There would have been no sense of self, no identifiable person with a past and an anticipated future - specifically, no core self and no autobiographical self.

In such circumstances, the presence of an object promotes the next action and that action may be adequate within the micro context of the moment - drinking from a glass, opening a door. But that action, and other actions, will not be adequate in the broader context of circumstances in which the patient is operating. As one watches actions unfold, one realizes that they are devoid of ultimate purpose and are inappropriate for an individual in that situation.

Citam trenutno This Is Why You Dream (Rahul Jandial), pa sam pomislila da bi mozda jos nekome moglo da bude zanilmljivo. Neurohirurska disekcija funkcionalnosti sna iz neurobioloske, funkcionalne i razvojne perspektive. Kao i obicno u naucnopopularnoj literaturi, ima i dosta informacija o naucnom saznanjima i istovremeno na toj bazi tih saznanja slobodnijih interpretacija i razlicitih perspektiva, ali ako bar malo volite romantizaciju nauke verovatno vam nece smetati.

Inace sam slucajno naisla na knjigu u lokalnoj biblioteci, bas negde u trenutku kad je moja cerka razvila intenzivnu potrebu da svoje snove do detalja prepricava. Ono sto mi je najsimpaticnije bilo su situacije u kojima je ujutru budim, a ona mi kaze nesto kao: Hajde, pliz, pusti me samo jos malo da odsanjam ko kraja, sanjam bas jedan mnogo lep san. E pa, ima i o tome ponesto u knjizi.

On 19. 2. 2025. at 13:44, Svemir Zeka said:

da bi se pažljivijom analizom knjiga iz psihopatologije, i nešto malo šire (neurologije) došlo do jednostavnih imena za isto: fotosenzitivnost i pseudoepileptični napad izazvan stroboskopom, zatim depersonalizacije, derealizacije....

Kojih sam se ja tad jako plašila (nekome bi bilo strava :D) 

Ne znam kome bi bio strava epi od stroba, a sad da li je pseudo ti ne znaš do lekara (ne znam ni posle da li znaš, ako je napad prošao). A do lekara pena na usta i sve. Vozili smo drugaricu hitno jednom iz Doma omladine s nekog d'n'b-a, jedna od strašnijih noći u mom životu. Ok, moguće da njoj nije bilo strašno koliko nama i jeste njoj bilo mnogo dobro sve dok je nije strefilo, ali...

Depersonalizaciju sam doživeo, meni bilo strašno. Derealizaciju sad ne umem da procenim, meni cela mladost ovakva.

Meni inače EEG meri gotovo 30% povišen napon alfa talasa mozga (štapičastog oblika piše, ne znam kakvih sve ima) na celoj kori (ne lokalno kao epi, nego đuture) i meni je to tako. Imam lud da sam papir (da je samo jedan papir, ja sam sveska). Šta to znači, osim što neki psihijatri kažu da mi zavide nisam do kraja uspeo da shvatim. Nisam nešto skontao ni kako da izguglam, tim psihijatrima ne verujem, niti volim te 'jao kako je tebi dobro' varijante vezano za nepromenljiva stanja pa makar bila i fizička lepota u pitanju, a na merenju su prosto rekli da to nikad nisu videli. Nije stvar kratkih spojeva, nema opasnosti od ikakvih napada, nije neka frka opasnost ali šta jeste nesu školovali. Dvaput sam merio, u Kliničkom, i posle od kad je u Palmotićevu premešteno EEG nisam.

Edited June 15Jun 15 by Hermetico

13 minutes ago, Hermetico said:

Ne znam kome bi bio strava epi od stroba, a sad da li je pseudo ti ne znaš do lekara (ne znam ni posle da li znaš, ako je napad prošao). A do lekara pena na usta i sve. Vozili smo drugaricu hitno jednom iz Doma omladine s nekog d'n'b-a, jedna od strašnijih noći u mom životu. Ok, moguće da njoj nije bilo strašno koliko nama i jeste njoj bilo mnogo dobro sve dok je nije strefilo, ali...

Depersonalizaciju sam doživeo, meni bilo strašno. Derealizaciju sad ne umem da procenim, meni cela mladost ovakva.

Meni inače EEG meri gotovo 30% povišen napon alfa talasa mozga (štapičastog oblika piše, ne znam kakvih sve ima) na celoj kori (ne lokalno kao epi, nego đuture) i meni je to tako. Imam lud da sam papir (da je samo jedan papir, ja sam sveska). Šta to znači, osim što neki psihijatri kažu da mi zavide nisam do kraja uspeo da shvatim. Nisam nešto skontao ni kako da izguglam, tim psihijatrima ne verujem, niti volim te 'jao kako je tebi dobro' varijante vezano za nepromenljiva stanja pa makar bila i fizička lepota u pitanju, a na merenju su prosto rekli da to nikad nisu videli. Nije stvar kratkih spojeva, nema opasnosti od ikakvih napada, nije neka frka opasnost ali šta jeste nesu školovali. Dvaput sam merio, u Kliničkom, i posle od kad je u Palmotićevu premešteno EEG nisam.

Evo učukao sam u AI (zaboravih da tad nije bilo AI, prestao sam da se opsedam time.) Prvo dobih rezultat da to znači da sam vrlo smiren, što mi bilo čudno, pa sam dodao da je mereno dokom spavanja jer sam oba puta zadremao na merenju, ili se meni bar tako činilo, pa sam dobio rezultat da sam mnogo nervozan, da se teško 'spuštam' što je pre slučaj. I meni je takav mozak, što bi se reklo povišen mi napon jer zbog zato.

Edited June 15Jun 15 by Hermetico

1 hour ago, Hermetico said:

Ne znam kome bi bio strava epi od stroba,

Bilo bi strava onima koji su mi pričali da su se gudrali da bi doživeli taj osećaj, po njihovim rečima

On 11. 6. 2026. at 12:30, Pixie said:

Citam trenutno This Is Why You Dream (Rahul Jandial), pa sam pomislila da bi mozda jos nekome moglo da bude zanilmljivo. Neurohirurska disekcija funkcionalnosti sna iz neurobioloske, funkcionalne i razvojne perspektive

e sad ne znam dal'sam i gde spominjao pročitanu zanimljivu tezu da je (lucidan) san zapravo drevna strategija mozga da sačuva neuronske mreže jer čula imaju običaj da nelojalno konkurišu i otimaju resurse - odatle ritmika REM-ova i produvavanje cevova u sinemaskopu.

5 hours ago, Svemir Zeka said:

Bilo bi strava onima koji su mi pričali da su se gudrali da bi doživeli taj osećaj, po njihovim rečima

Razumem. Dobro, ljudi svašta pričaju a svašta i žele. Depersonalizacija mi nimalo zabavna nije bila, zastrašujuća a nekako i tužna. Da sad doživim to, tako kako sam tad, mada nisam bio opasan ni po sebe ni po druge, tražio bih neku hopsitalizaciju kraću, ako mogu da dobijem. U svakom slučaju, razumem te.

Imao sam sinesteziju ali je bilo davno i ne sećam se. Halucinacije nikad ružne, uvek lepe... 4-5 puta nisu bile ni indukovane, ako ne računamo nespavanje. Lucidne snove imam češće sada, nego ranije i inače snove gotovo uvek lepe, ili makar zanimljive. Košmar je meni događaj, evo otkad pišem ovaj dnevnik od decembra imao sam seriju nekih neprijatnih, jednom, ali ne strašnih u smislu monstruma i to. Neko neće da me prihvati, ja o sebi ne mislim lepo, tako nešto. Ali sve su mi to stvari na koje ne bacam ni reči, misli, ni osećanja. Eventualno binauralne zvukove mogu da prihvatim kao nešto svoje jer na njih mogu da se oslonim i imam neku interakciju, treba lepo da se namestim, malo fokusiram, da me ne mrzi...

Od svih tih nad stanja, stanje crtanja kao nešto što se radi pa ako se vežba dugo, radi pametno, radi redovno i nije samo sebi svrha, već služi da se bolje priča priča (jednako to može biti i muzika, pisanje ili spremanje ručka), dakle taj takozvani state of flow, majstorstvo sebe + nečeg spolja, jedino me fo fascinira. To i obična fizička aktivnost, recimo pešačenje, promena svesti nastala kroz to. Ili da je korisno, ili da ti bude jasno.

11 minutes ago, Hermetico said:

Razumem. Dobro, ljudi svašta pričaju a svašta i žele. Depersonalizacija mi nimalo zabavna nije bila, zastrašujuća a nekako i tužna. Da sad doživim to, tako kako sam tad, mada nisam bio opasan ni po sebe ni po druge, tražio bih neku hopsitalizaciju kraću, ako mogu da dobijem. U svakom slučaju, razumem te.

Imao sam sinesteziju ali je bilo davno i ne sećam se. Halucinacije nikad ružne, uvek lepe... 4-5 puta nisu bile ni indukovane, ako ne računamo nespavanje. Lucidne snove imam češće sada, nego ranije i inače snove gotovo uvek lepe, ili makar zanimljive. Košmar je meni događaj, evo otkad pišem ovaj dnevnik od decembra imao sam seriju nekih neprijatnih, jednom, ali ne strašnih u smislu monstruma i to. Neko neće da me prihvati, ja o sebi ne mislim lepo, tako nešto. Ali sve su mi to stvari na koje ne bacam ni reči, misli, ni osećanja. Eventualno binauralne zvukove mogu da prihvatim kao nešto svoje jer na njih mogu da se oslonim i imam neku interakciju, treba lepo da se namestim, malo fokusiram, da me ne mrzi...

Od svih tih nad stanja, stanje crtanja kao nešto što se radi pa ako se vežba dugo, radi pametno, radi redovno i nije samo sebi svrha, već služi da se bolje priča priča (jednako to može biti i muzika, pisanje ili spremanje ručka), dakle taj takozvani state of flow, majstorstvo sebe + nečeg spolja, jedino me fo fascinira. To i obična fizička aktivnost, recimo pešačenje, promena svesti nastala kroz to. Ili da je korisno, ili da ti bude jasno.

Ne znam sad na koji osećaj tačno misliš odnosno ne sećam se ni šta sam pisala.... Ja sam imala neki kvaziepi napad u smislu "dreamy state". Nisam ni pala, ni povredila se, ni bilo šta. Samo sam bila kao među nekim oblacima, da sanjam, oko mene svetlo. Rekli su mi da je to fotosenzitivnost. I to na klik-klik, kao da me neko uključio i isključio

Nije baš nešto strašno, više sam ja bila anksiozna šta li je to, da li ludim itd. nego što je doživljaj bio katastrofa.

Depersonalizacije sam isto imala u tom periodu, neki lajt oblik, posmatrački doživljaji, tako nešto, čudno ti telo, itd. Sad kad o tome pričam ili predajem ne deluje kao ništa strašno, ali tad sam mislila: gotovo. Hebefrenija. Katatonija.

1 hour ago, Svemir Zeka said:

Bilo bi strava onima koji su mi pričali da su se gudrali da bi doživeli taj osećaj, po njihovim rečima

1 hour ago, Svemir Zeka said:

Ne znam sad na koji osećaj tačno misliš odnosno ne sećam se ni šta sam pisala.... Ja sam imala neki kvaziepi napad u smislu "dreamy state". Nisam ni pala, ni povredila se, ni bilo šta. Samo sam bila kao među nekim oblacima, da sanjam, oko mene svetlo. Rekli su mi da je to fotosenzitivnost. I to na klik-klik, kao da me neko uključio i isključio

Nije baš nešto strašno, više sam ja bila anksiozna šta li je to, da li ludim itd. nego što je doživljaj bio katastrofa.

Depersonalizacije sam isto imala u tom periodu, neki lajt oblik, posmatrački doživljaji, tako nešto, čudno ti telo, itd. Sad kad o tome pričam ili predajem ne deluje kao ništa strašno, ali tad sam mislila: gotovo. Hebefrenija. Katatonija.

Mislio sam epi napad kao klasičan, konvulzije tela izazvane električnim pražnjenjem u mozgu. To nikad nisam imao, hvala bogu, ni indukovano ni neindukovano. Drugarica je ta imala, strejt, 90tih, na nekoj žurkici u DOB, usled neodgovorne frekvencije stroba (pre svega). Bilo nam je svima traumatično. Fotosenzitivnost imaš uvek kad dugo ne spavaš, zato se valjda posle nekog vremena budnosti sve teže zaspi, ono, moliš boga da se 'onesvestiš'. Ni to mi tako nešto nije prijatno, a na klik klak ne znam kako je. 🙃

54 minutes ago, Hermetico said:

Mislio sam epi napad kao klasičan, konvulzije tela izazvane električnim pražnjenjem u mozgu. To nikad nisam imao, hvala bogu, ni indukovano ni neindukovano. Drugarica je ta imala, strejt, 90tih, na nekoj žurkici u DOB, usled neodgovorne frekvencije stroba (pre svega). Bilo nam je svima traumatično. Fotosenzitivnost imaš uvek kad dugo ne spavaš, zato se valjda posle nekog vremena budnosti sve teže zaspi, ono, moliš boga da se 'onesvestiš'. Ni to mi tako nešto nije prijatno, a na klik klak ne znam kako je. 🙃

Nije ovo ni blizu bilo klasičnom epi napadu, pa ni onim petit mal...tad sam pročitala svu dostupnu literaturu o tome (bez gugla, toga nije bilo), nigde nisam našla, ali kao da me neko priključio na struju prepoznali su po opisu lekari.