Kako bi definisali, ko je bogat čovek?

[x500]

1 hour ago, Boksita said:

To mi je sve rečeno posle. Ali imao je mir u sebi koji pamtim. Da li je do ličnosti, vaspitanja ili blagostanja, ne znam.

Mislim da je to mesavina svega navedenog. Ima dovoljno za jako udoban zivot, i kao u racunarskoj igrici, sad je na sledecem nivou - bavi se sustinskim stvarima koje su iznad onog "trivijalnog materijalnog"

 

Edited September 3 by x500

[Boksi]

6 minutes ago, duda said:

I moje impresije o koksu su kao i zekine, jbg, to je valjda ta sirotiljska perspektiva .

 

Po prirodi posla znam dosta sveta koji ima te neke pare za koje bi mi ovde rekli "bogati ljudi", mislim, ako gledamo čisto materijalno.

Za neke znam kako je išlo i kako je rasla lova, neke sam upoznala kad su već bili u toj većoj lovi.

I kako stigne ta lova , tako čujem da ide i koks. Jbg, ne znam neku sirotinju da se koksa, ali biće da je do mene.

 

@Svemir Zeka, imala sam ja nekad fazu satova, sad me to prošlo .

Imala sam (imam ga još uvek), jedan jako lep, elegantan, ali je mali (oni nekadašnji), stoji u ladici, čak je i neka fensi švajcarska marka, ali eto, sve prođe .

Mislim da koks ide u paketu sa Birkinkom i svim ostalim statusnim simbolima.

[Yoyogi]

31 minutes ago, Quince said:

old money se nasledjuje, honey

To u Japanu ne moze. Nasledjivanje bilo cega znacajnog je toliko oporezovano da se i sluzbeno ozove "Wealth distribution". Da se spreci stvaranje dinastija i shogunata.
Svaka generacija mora da zaradi za sebe. Zato tako vredno i uce i rade.

Da nasledis milion EUR, porez je 70%. Pa onda ti je preostalo prihod koji se oporezuje. Ako ima 2-3 naslednika, mogu da od preostalog toga kupe VW Passat ili tako nesto.

Da nasledis kucu ili imanje, proceni se, imas godinu dana da platis porez, da prodas ili bilo sta.

Australija ima 11 miliona stambenih jedinica, kuca, stanova, ranceva.
Japan ima 15 miliona napusteni stambenih jedinica (isto kuca, stanova, imanja sa kucom) gde su vlasnici pomrli a naslednici se prave ludi, kako da nikada nisu culi za to, ne javljaju se.
Nece da se zezaju, ko zna i gde uopste zive, da putuju, placaju advokate za pare koji su dovoljno male da im prave vece probleme nego sto bi im bila korist.

Postoje agencije koje prodaju tu napustenu imovinu, budzasto, to se zove "akiya". Valjda, ako se za 5 godina niko ne javi kao naslednik, ide na aukciju gde te agencije otkupe prava da to prodaju.

[duda]

2 minutes ago, x500 said:

Mislim da je to mesavina svega navedenog. Ima dovoljno za jako udoban zivot, i kao u racunarskoj igtici, sad je na sledecem nivou - bavi se sustinskim stvarima koje su iznad onog "trivijalnog materijalnog"

 

Da ali imaš ljude (upoznala sam kroz posao mnogo lovatora) koji imaju za taj "jako udoban život), ali ga ne žive, već su stalno u naporu da zarade još.

Pa čovek kojemu ni unuci (ako baš ne bi bili kockari) ne mogu da potroše to što je stekao, a on svako jutro prvo u panici gleda stanje na berzi.

Kad je dosta ?

E to znati, to je kunst.

[Serena]

O satovima. 

Nas junior se bavi veslanjem i nosi sat iz Dechatlona (ne vise od 30€) silikonska narukvica ima samo osnovne funkcije. Treba mu na treninzima, a dobro dodje i na faksu jer na ispitu zbog prepisivanja, mogu samo obican sat da koriste. 

Ode pre neki dan, sa takvim satom na ruci kod rodjaka na selo. Ljudi imaju hektare zemlje, kuce, traktore, kombajne, motore, automobile i imaju sina istih godina kao nas. Sebe smatraju bogatasima i sa visine gledaju na celu familiju. Elem taj njihov sin ima dva Roleksa ali ne original, jedan zlatni i jedan srebrni i kaze ovom nasem sta ce ti taj pederski sat  

Ja imam jedan huawei od 30€ i skidam ga samo pre spavanja. 

Meri korake ima lepe velike brojeve tako da i bez cvika mogu videti koliko je sati. 

Kad vidim tipa sa konzervom od 200gr na ruci prvo sto mi padne na pamet je bazdarenje guma na autu sa onim malim tegicima koji imaju toliko puno znacaja pri voznji.  Kako li ovo asimetricno opterecenje deluje na misice vrata, pa i celu posturu? Bar da stave jos jedan isti takav i na drugu ruku zbog ravnoteze sila 😂

Dalje, leti se to potpari, oznoji pa se sve one hemikalije kojima je stavljena koža rastope i telo ih posle upije tako da cesto imaju osip ispod narukvice, ali koga briga bitno je da si se predstavio 

Sve u svemu zao mi ih je, narocito Nadala koji mora jos i da igra sa sve dzombom od milion dolara 

[Filozof manijak]

Mislim da sam konačno spoznao istinu:

Bogat čovek je onaj koji nema nikakvih želja.

[x500]

5 minutes ago, duda said:

Da ali imaš ljude (upoznala sam kroz posao mnogo lovatora) koji imaju za taj "jako udoban život), ali ga ne žive, već su stalno u naporu da zarade još.

Pa čovek kojemu ni unuci (ako baš ne bi bili kockari) ne mogu da potroše to što je stekao, a on svako jutro prvo u panici gleda stanje na berzi.

Kad je dosta ?

E to znati, to je kunst.

Naravno. Samo ovde mislim pre svega na "stari novac", bogate ljude, kao sto je @Mel opisla, koji imaju, i odasilju, taj unutrasnji mir/smirenost/spokojstvo.

 

Naravno da ima ljudi koji su robovi svoje ambicije i koji nezajazljivi za novcem. Ali tu vec ulazimo u @Svemir Zeka domen.

Edited September 3 by x500

[mozzer]

3 minutes ago, duda said:

Da ali imaš ljude (upoznala sam kroz posao mnogo lovatora) koji imaju za taj "jako udoban život), ali ga ne žive, već su stalno u naporu da zarade još.

Pa čovek kojemu ni unuci (ako baš ne bi bili kockari) ne mogu da potroše to što je stekao, a on svako jutro prvo u panici gleda stanje na berzi.

Kad je dosta ?

E to znati, to je kunst.

Fenomenalan Post.... i ja mslim da je ovo najbitnije, barem kako ja vidim stvari sta znaci biti bogat

[Svemir Zeka]

Pa ako ćemo da širimo definiciju, bogat je onaj ko svakog jutra i večeri zaroni glavu u nečiji mirisni vratić. Ili malo veći vrat. Meni je lično to smisao života

 

[Lord Protector]

10 minutes ago, Yoyogi said:

To u Japanu ne moze. Nasledjivanje bilo cega znacajnog je toliko oporezovano da se i sluzbeno ozove "Wealth distribution". Da se spreci stvaranje dinastija i shogunata.
Svaka generacija mora da zaradi za sebe. Zato tako vredno i uce i rade.

Da nasledis milion EUR, porez je 70%. Pa onda ti je preostalo prihod koji se oporezuje. Ako ima 2-3 naslednika, mogu da od preostalog toga kupe VW Passat ili tako nesto.

Da nasledis kucu ili imanje, proceni se, imas godinu dana da platis porez, da prodas ili bilo sta.

Australija ima 11 miliona stambenih jedinica, kuca, stanova, ranceva.
Japan ima 15 miliona napusteni stambenih jedinica (isto kuca, stanova, imanja sa kucom) gde su vlasnici pomrli a naslednici se prave ludi, kako da nikada nisu culi za to, ne javljaju se.
Nece da se zezaju, ko zna i gde uopste zive, da putuju, placaju advokate za pare koji su dovoljno male da im prave vece probleme nego sto bi im bila korist.

Postoje agencije koje prodaju tu napustenu imovinu, budzasto, to se zove "akiya". Valjda, ako se za 5 godina niko ne javi kao naslednik, ide na aukciju gde te agencije otkupe prava da to prodaju.

 

Možda je to greška ako se porede sa sadašnjom Južnom Korejom. Ne pričam o potrošnji, već o preduzetništvu. Niti o porezu, treba da se plati, naravno.

 

Koncentracija kapitala nije loša stvar ako se usmerava na nove, veće poslovne poduhvate, iz generacije u generaciju.

 

Imamo ugrubo ekonomski plebs i ekonomske patricijske linije. Oni koji vredno uče i rade imaju šanse da postanu ekonomska aristokratija, tu prohodnost treba štititi. Ali odseći porezima nasleđe je greška.

 

 

Edited September 3 by Lord Protector

[Sestre Bronte]

3 minutes ago, duda said:

Da ali imaš ljude (upoznala sam kroz posao mnogo lovatora) koji imaju za taj "jako udoban život), ali ga ne žive, već su stalno u naporu da zarade još.

Pa čovek kojemu ni unuci (ako baš ne bi bili kockari) ne mogu da potroše to što je stekao, a on svako jutro prvo u panici gleda stanje na berzi.

Kad je dosta ?

E to znati, to je kunst.

 

nekima nije nikada dosta, zato što im nije cilj da imaju puno, njih drži u životu trenutak kada zarađuju

 

moje iskustvo sa ljudima koji su nemali pa su se zaimali je da im se uglavnom promeni odnos prema zdravlju, počnu da idu na razne kontrole, trude se da kupe zdravlje

 

drugi deo je odnos prema zakonu, bar onom delu sa kojim su u dodiru - uvek je zakon loš i uvek ih sprečava da urade nešto mnooogo korisno

 

razvodi, mlađe i ostala ludila, tu imam svakavih anegdota, da pojednostavim, nisu pare za svakoga, ma koliko da ih je vešto zaradio

[braca]

Vaše predrasude o koksu su ostale zaglavljene negde u osamdesetim/devedesetim, u doba Pabla Eskobara. I imate sreće ako ga još ne srećete puno.

 

Nažalost, u medjuvremenu se koks poprilično demokratizovao, a i nove tehnologije su prošle tuda. Danas se koks može nabaviti za deset minuta u maltene najzabačenijem selu na planeti, i to na kućnu dostavu.

 

Proizvodja se industrijalizovala, ono ponuda/potražnja, nekad se švercovalo kilo tu, kilo tamo, pa se mešalo da bi se pravio veći profit itd.  Danas se švercuju tone, retko ko uopšte meša, tako da vam na tu kućnu dostavu donose poprilično čistu i jaku robu. Konkurencija medju prodavcima je jaka, pa se svi trude da ponude što bolju robu, da bi sutra ponovo kupio kod njega, a ne kod konkurencije... 

 

Cena je takodje više/manje standardizovana, 60-70 evra, i to je to, dostupno maltene svima. Možda malo skupo ako se konzumira svaki dan po više grama, ali gram za izlazak subotom uveče je maltene standard medju današnjom omladinom, a i medju manje mladima koji vole sve što vole mladi...

 

Pošast

 

[Svemir Zeka]

Oni koje znam da su došli u pare, pokupovali nekretenina kojekuda, naočare od 600 funti i loženje među sirotilja okruženjem

[Lord Protector]

4 minutes ago, Svemir Zeka said:

Pa ako ćemo da širimo definiciju, bogat je onaj ko svakog jutra i večeri zaroni glavu u nečiji mirisni vratić. Ili malo veći vrat. Meni je lično to smisao života

 

 

ovo mi, da prostiš, deluje pomalo transilvanijski 

[Svemir Zeka]

1 minute ago, braca said:

Vaše predrasude o koksu su ostale zaglavljene negde u osamdesetim/devedesetim, u doba Pabla Eskobara. I imate sreće ako ga još ne srećete puno.

 

Nažalost, u medjuvremenu se koks poprilično demokratizovao, a i nove tehnologije su prošle tuda. Danas se koks može nabaviti za deset minuta u maltene najzabačenijem selu na planeti, i to na kućnu dostavu.

 

Proizvodja se industrijalizovala, ono ponuda/potražnja, nekad se švercovalo kilo tu, kilo tamo, pa se mešalo da bi se pravio veći profit itd.  Danas se švercuju tone, retko ko uopšte meša, tako da vam na tu kućnu dostavu donose poprilično čistu i jaku robu. Konkurencija medju prodavcima je jaka, pa se svi trude da ponude što bolju robu, da bi sutra ponovo kupio kod njega, a ne kod konkurencije... 

 

Cena je takodje više/manje standardizovana, 60-70 evra, i to je to, dostupno maltene svima. Možda malo skupo ako se konzumira svaki dan po više grama, ali gram za izlazak subotom uveče je maltene standard medju današnjom omladinom, a i medju manje mladima koji vole sve što vole mladi...

 

Pošast

 

Eto ja da sad hoću da kupim, ne bih znala gde. Opšta kultura mi je katastrofa