On 30. 8. 2024. at 0:47, Indy said:

Ne može bez ovoga, uz ne malu dozu lokalpatriotizma

 

 

Od kada nisam ovo čuo 

U toku je Triple J Hottest 100 of Australian songs, specijalno izdanje povodom pedesetogodišnjice stanice.

SaE

ovo je jebeno uzbudljivo, sasavi ste vi australijanci.

cekam ukljucenje slusalaca, javlja se indijana i njegov glas smesta kejva na tron.

tipujem na ac/dc.

Edited July 26, 2025Jul 26 by holden kolfild
gledaoci, slusaoci, irak, iran...

I to je to, ne mogu reći da nisam pozitivno iznenađen glasovima nove generacije (kažu da je kao i što treba, većina 18-29 godina) - Never Tear Us Apart

SaE

ipak, hacins i inxs

Edited July 26, 2025Jul 26 by holden kolfild
lepa je ova pesma, klasicna australijana.

On 26. 7. 2025. at 9:25, holden kolfild said:

ovo je jebeno uzbudljivo, sasavi ste vi australijanci.

cekam ukljucenje slusalaca, javlja se indijana i njegov glas smesta kejva na tron.

Haha... close!

wb, indijana =)

u to ime:

+

Jedan od favorita sa (kriminalno loše promovisanog) albuma "Golden Mirrors - The Uncovered Series Vol. 1". Ovo je njihov album covera zaboravljenog američkog kantautora koji je bio aktuelan 1960tih, Jackson C. Franka. Preslušao sam Jacksonove originale, i premda su odlični (u najboljem maniru folky-bluesy americane iz tog perioda), Mick i Amanda su nekako uspeli da ubrizgaju sasvim drugu dimenziju svemu tome. Pomalo psihodeličnu, na tragu Lee Hazlewood + Nancy Sinatra, u stvari ne tako daleko od Mickove ranije opsesije Sergeom Gainsbourgom. Ja "vidim" Micka i Amandu kako "gostuju" i nekom novom Twin Peaks 3 nastavku, koju Lynch režira direkt iz Crvene Lože.

Ja sam im to (da su stvorili magiju) i rekao, naravno da im se to dopalo. Sa Amandom se pratim po mrežama, a sa Mickom razmenjujem mačkarske komentare (njegov burmanski mezimac, Misha Mau - on ga promoviše više nego sopstvene albume, šta ti je mačja ljubav, lol)

Ceo album je odličan, a imaju i još pesama koje nisu mogle da stanu na vinil, koje će biti objavljene na CD izdanju. Uostalom, i u naslovu stoji "Vol. 1". Bio sam na promociji albuma, i potpisali su se na LP, sa unapred pripremljenim zlatnim markerom. Nice touch! I dalje sam impresioniran koliko je taj album "van cirkulacije" (uostalom, kao i većina drugih radova iza kojih stoji Harvey ovih godina... on se, naravno, često i sprda na svoj račun u tom smislu. "Evo nečeg sa mog prethodnog, sasvim zaboravljenog, albuma..." Imam utisak da on to radi namerno, da mu baš odgovara "low profile", intimni koncertni prostori... slično kako radi i Robert Forster ovih dana, o čemu više u nekom od narednih postova.) Manji profil znači više slobode, u svakom smislu, a da nešto dokazuje, to je odavno iza njega.

PS. Tek sad vidim da je moj "limited edition" vinil 76/200... Ekskluziva, nema šta.

On 26. 7. 2025. at 12:15, Gojko & Stojko said:

I to je to, ne mogu reći da nisam pozitivno iznenađen glasovima nove generacije (kažu da je kao i što treba, većina 18-29 godina) - Never Tear Us Apart

SaE

u poslednje vreme mi se često sluša inxs

ot

The Bleak Squad, "Australian art-rock royalty": Mick Turner, Mick Harvey, Adalita and Marty Brown

Prva stvar koju su objavili (ne znam da li se to i dalje zove "singl"?) bila je Everything Must Change. Adalita zvuči taman negde k'o Patti Smith, ali to nije loša stvar.

Evo ih i u Guardianu. Novi album se može naći na bandcampu.

Nešto iz (znatno) bolje prošlosti...