Ljuba Retrovizor Zivkov

[Skyhighatrist]

Quote

Posmatrao sam koleginicu, sa besprekornom frizurom i u zaista lepoj crvenoj odeći sašivenoj po njenim lepim merama, i mislio: primila si toliko bubotaka, imaš toliko unutrašnjih povreda koje ti je naneo bezobzirni gost, da je između tvoje vanjštine i onoga što ti je u duši raskorak ravan onome između stvarnosti u novopazarskoj bolnici i foto-albuma kojim se predsednik naoružao, i koji nam je slavodobitno pokazao kao da smo deca koja daleko pre Božića ili Nove godine mogu videti šta sve Deda mraz ima na svome sajtu.

Okupacija u 26 slika

[Pegin]

To samo Banat može da da...

[Caligula]

Quote

Dođe mi žao Kriznog štaba: želeli su da tri nedelje ne rade mehane i bistroi – i druge doduše ustanove, kao što su kladionice, koje su smisao života za priličan deo stanovništva, ali na koje i država milo pogleduje, jer su uz Parking servis možda najrazvijenija grana naše privrede – tražili su konovci od države saglasnost da na tri sedmice pozabravljaju sva mesta osim bakalnica, pijaca i apoteka, a dobili su dan i po, poltora dnia, to je kao kad se u JNA nadaš da ćeš zbog odličnog gađanja i ugađanja starešinama dobiti nagradno odsustvo tri nedelje i značku primernog vojnika, a komandir ti da subotu posle zanimanja i nedelju do dvadeset dva nula nula. Državni vrh kao da nije gledao lično obraćanje doktora Kona lično nama, vrhovnik Kriznog štaba, najvišeg od države oktroisanog organa za borbu protiv zaraze, obračunao se sa onima koji su ga klevetali da je prodana duša, glasom čoveka kome je odavno prekipelo obznanio je da nije ničiji, nego da je svoj sopstven: “Tu sam da ovu državu branim od virusa!” Jedan na jedan! I kad se megdandžija Peca sa svojima napokon dogovorio da nešto preduzmu, Vesić mu je udario rampu, istu onakvu kakvu je budući trener omladinske reprezentacije udario sedmogodišnjaku koji je razočaran digao ruke od košarke i odlučio da postane šahista

 

 

link

 

 

Edited March 8, 2021 by Caligula

[vememah]

Majstor.

[Caligula]

Jos jedno razvaljivanje

 

Quote

Nije polizao predsednik ono što mu je izletelo u Sarajevu, gde se pojavio kao vakcinski Deda Mraz, pa se uzoholio u studiju, ne, predsednik ostaje pri svome utisku, još njegovo nepce, jezik i ždrelo pamte precenjeni bućkuriš, još je bolna trauma i sećanje na trenutak kad je na silu progutao, ili možda ispljunuo u toaletu, poslednji gutljaj odvratne malvazije, đubreta među vinima, ali kao radnik, kako udarnik, kao umnogostručeni Alija Sirotanović i Stahanov, kaje se što je uvredio braću po iznuravanju, zamera sebi što nije priznao vrednost rada sviju vinogradara, bez obzira šta je od tog njihovog težačkog rada ispalo, u istoj rečenici zahvalio se svima uvređenima što su radosno i čista srca prihvatili njegovo izvinjenje, iako potonji HINA još nije bila prevela na hrvatski i nije ga još prenela tamošnjem življu.

Tu se očituje veličina vladaoca, što i kad se izvinjava ostaje jednako veliki kao i dok nipodaštava, sve se ukazalo u istom tonalitetu, sa istim dramskim akcentima: da tako uspešno poveže prezir, kajanje i postiđenost, može jedan homo sapiens na stotinu miliona, i nama se posrećilo da budemo baš pod njegovim blagoslovenim, očinskim despotizmom.

 

 

Quote

Da podsetim malobrojne koji su to možda smeli s uma, na slatku uspomenu Great Coach-a na sate provedene u Višoj trenerskoj, kad su jedna za drugom uletale desetke u njegov novi indeks, sve dok se i jedna falična ptica nije pridružila jatu rajskih ptica, neko je, nemajući pametnija posla, pitao odlikaša nešto o polaganju ispita, da li je to sve bilo uživo, jedan na jedan, dobro nije pitao, taj ili ta, je li predsednik polagao na voljenom poligrafu, uglavnom mi se iz svega što je predsednik kazao u sećanje urezalo ovo: “Odlazio sam za svaki ispit na Banovo brdo, lepo su me dočekali…”

Tvrdim, ulažem petsto dinara, ako me neko naučno pobije, da se u celokupnoj povesti univerziteta, ne samo beogradskog, takva rečenica nije nikad čula, milioni studenata su nakon ispita govorili da su položili, da su se provukli, da su zablistali, da su pali, da je profesor ustao na levu nogu, ili, naprotiv, da je bio dobro raspoložen i darežljiviji nego ikad, ali tvrdim da rečenica “lepo su me dočekali” nije nijednom izgovorena ni čuvena, čak se nije čula ni u jednini “lepo me je dočekao profesor”, a kamoli da studenta prve godine dočekuje svita, pa još da taj kolektivni doček bude tako lep!

 

 

 

 

Edited March 16, 2021 by Caligula

[Skyhighatrist]

Quote

Ima glasina da je protiv predsednikove vizije peticiju potpisalo sedamdeset hiljada sabotera, to je doprlo do ušiju samog cara koji će v takom sluchae raspisati pravoslavni referendum, ta samo u svojoj partiji ima mnogo više sebara nego što ima ovih koji su, zloupotrebivši pismenost, posledicu obaveznog i besplatnog školovanja, potpisali pergament da su protiv vladaoca i protiv napretka!

Slutim da referendumsko pitanje ne bi bilo brzopleto i nepromišljeno, kao na primer: „Želite li da zbog brze zarade, sa kojom vi u vašim malim životima nećete imati ništa, upropastimo pradedovsku zemlju, pradedovski vazduh i naše materinske vodotoke?“. Pitanje biće, verujem, opširnije i slikovitije: „Da li želite da se u našu riznicu svake godine slije osamnaest milijardi dukata, pri čemu ne biste vi radili u rudnicima, nego biste stranim radnicima izdavali stanove za lepe pare, oslobođene poreza, od vas bi kupovali maline po cenama koje vi odredite, mlečne proizvode isto tako, obogaćena država davala bi vam premije za svaki vaš poslovni poduhvat, ako je samo u skladu sa zakonom. Možete naravno da zaokružite i odrečan odgovor, ako želite zlo svojoj zemlji, svojoj porodici i sebi samima. Za građane koji vole da nešto osujete biće uskoro još jedan referendum, tu će pitanje biti ‘Jel hoćete da sve pozatvaramo, jel to hoćete?!’, pa tu pustite srcu na volju, a sad pamet u glavu, glavu gore, živela Srbija, da ili ne?“

 

...

 

Vizionar je – meni se čini juče, iako bilo je to pre više godina – skidao ulične table sa Đinđićevim imenom i lepio plakate sa imenom generala koji će biti dvared najstrože osuđen, ista osoba je obožavala i hvalila generala kao heroja koji brani i predstavlja sve nas, sad nam, preko sedam mora, poručuje da mi nismo počinili ništa rđavo, da nismo osuđeni mi, nego taj pojedinac, i da svi do jednog podignemo svoje neosuđene, lepe glave gore.

Tako nećemo videti šta se valja i sprema ispod naših nogu.

 

Carstvo litijuma