A najveći apsurd je taj što je SPC angažovala Milankovića da uradi reviziju kalendara, a zatim je odbila da pređe na isti, pošto je podržavala majčinsku RPC u njenom beef-u sa Vaseljenskom patrijaršijom. 

 

12 hours ago, Filozof manijak said:

A najveći apsurd je taj što je SPC angažovala Milankovića da uradi reviziju kalendara, a zatim je odbila da pređe na isti, pošto je podržavala majčinsku RPC u njenom beef-u sa Vaseljenskom patrijaršijom. 

 

U suštini je SPC na saboru 1923. godine u Sremskim Karlovcima načelno prihvatila revidirani julijanski kalendar ali je odložila njegovu primenu dok ostale pravoslavne crkve ne prihvate... šijo mi ga Đuro. 

Ja sam naložio okolinu da sam se krstio u Grčkoj pravoslavnoj crkvi na Zakintosu i da slavim Božić kad i Grci a da mi 7. januara čestitaju slavu Svetog Jovana 

Naravno da nisam al kao oni pa znaju  Male pobede svaki dan

Καΐκι μου, συντρόφε μου,
αδερφέ μου που σωπαίνεις όταν οι άνεμοι ουρλιάζουν,
ο Άη Νικόλας να γίνει τα φτερά σου,
να μας φέρει στο σπίτι όταν όλα γκρεμίζονται....

I tako dalje, i tako dalje...

Spetses...

ova tajna veza sa grčkom počela je još u natalincima, gde sam kao dete provodio letnje mesece. baba olga nije volela da je ruže komšinice pa je drugaricu i ispisnicu zagorku sa kojom je stalno bilo toplo hladno često ogovarala da je pravi na pačavru. tada nisam imao pojma o čemu baba priča i šta to znači ali sam nekih 40 godina kasnije saznao za grčku reč patsavoura koja znači prljava krpa, na srpskom - pačavra. i to je početak ove ljubavi koja traje i danas, kojoj svaki dan dodaje po jedan komadić mozaika.

sinoć nam je u gostima bio komšija fotis sa svojom porodicom, tri generacije. u jednom trenutku mi je rekao da je kada je obrađivao zemlju poviše soluna za maslinjak, pre mnogo godina, traktor naleteo na ljudske kosti, krenulo je nešto da se lomi pod ralom. on je stao, setio se reči oca da je tuda prošla srpska vojska u 1. sv ratu i da pazi ako bude radio tu zemlju, da poštuje mrtve vojnike koji su oslobađali i grčku. raonik gore, traktor nalevo krug, tu se više nije radilo i u maslinjaku koji danas ima 700 drveta na desetak strema i daje dosta ulja i maslina koje jedemo svaki dan, na tom mestu ostala je rupa. fotis je inače vojnik, oficir u penziji, ima osećaj za takve stvari.

bilo kako bilo, veče se odužilo uz vrhunski roze iz susednog sela od manolisa garalisa i hranu koja je samo granično grčka, sastojci jesu ali je intervencija da se ne ode previše u tradicionalizam. jele su se bamije sa patlidžanom u paradajz sosu, sa dosta neke arapske masale, zatim pljosnata boranija sa pestom od sremuša koji su nam ostavile druge komšije nemci iz garmišpartenkirhena i konačno šrimpovi iz aleksandropulija skuvani na pari i posluženi sa đumbirom i soja sosom. to smo namerno napravili malo egzotičnije zbog tea i karoline, fotisovog sina i snaje koji žive u roterdamu i ipak su malo gastronomski emancipovaniji od ovih naši, uh, seljaka.

žena je birala muziku, našla je neki dobar rebetiko miks na spotifaju koji je bio prilično moderan i lagan, nije bilo previše grčkog delta bluza kao kod standarda a ni ovih novih seljačina kao što je dalaras, više je bilo kao nasleđe hadžidakisa i teodorakisa. bilo nam je baš lepo, kako je uvek kad se skupe prijatelji van sezone kada bude tenzije. prošlog leta smo se fotis i ja popičkali, bio je nemoguć u svojoj kombinaciji pijanstva i ega, sad je potpuno detoksiran i normalan, barem koliko mu priroda to dopušta. svi su odlepili, odoše 3 boce vina na bis, ono u rinfuzi ne računamo, deca su se ludirala po kući, smarala bubija i žozi, sve u svemu, do sledeće prilike - jamas.

Evo, ja prvi, kazem svakome ko hoce da ide u Thai, da mu (im) je bolje da idu u Grcku.
Em je krace i jeftinije putovanje , em je poznatija i nekako bliska kultura, hrana. I Thai nije jeftin.
Samo za avionsku kartu za Thai dobijes let od 2 sata do Grcke a ne 12 sati do Thai, sa presedanjem.

Edited May 1May 1 by Yoyogi

Fino si to ispripovedao. I lep ti ovaj kamen. Nego na mahove se učini sa je lakiran. Reci da nije 😃

3 minutes ago, Pixisis said:

Fino si to ispripovedao. I lep ti ovaj kamen. Nego na mahove se učini sa je lakiran. Reci da nije 😃

pa, kako se uzme. jeste premazan zato da se ne bi krunila prašina ali mat premazom koji se ne sija i svakako ne izgleda kao lakiran kamen. to ne želiš da vidiš. ovo je neki premaz na vodenoj bazi koji nije na površini, upijen je odavno.

zanimljivo da si to primetila a nisi da je na dosta mesta ostavljen ostatak (to belo) što nije moglo da se skine normalnim hiltijem i kompresorom sa vodom. to me na početku nerviralo a onda sam se kao na sve u životu navikao tako da ne obraćam pažnju.

Primetila sam i to, nego sam mislila da je neka refleksija. Da, lepo izgleda. Ako je mat i upijen, onda je to kao da ga i nema, bar vizuelno. Ne zameri, ja kad vidim kamen, zagledam svaki detalj, volim ga.

San mi je da kupim neku skroz kamenu kuću i restauriram je. Al to će se desiti otprilike nikad 😭

na fb nađoh neke vintage slike sa ostrva koje zapravo nisu toliko stare, iz 60-tih su. pokazuju koliko je bilo siromašno i koliko su ljudi morali da se bave tradicionalnim uzgojem retkih kultura koje su uspevale na limnosu.

žene beru pamuk. pričao sam sa nekim od onih čije su porodice živele od pamuka pre nego što su se odselili u australiju pedesetih. u principu zlatno doba za otok je došlo kada je izbio građanski rat u americi čiji je glavni rezultat, oslobađanje robova, ugasio biznis sa pamukom. rat još nije bio gotov kada su polja limnosa bila zasađena pamukom koji je dugo bio glavni izvor blagostanja na ovom težačkom ostrvu. danas se mogu videti ostaci pamučnih polja u blizini mog sela, sasvim izvesno samoniklog koji raste od semenki koje svake godine padaju sa zrelih stabljika u zemlju.

seno je glavni izvor hrane za koze i ovce tokom hladnih zimskih dana kada vetrovi i kiše bukvalno obrijaju brda na ostrvu, ne ostane ništa. ima još magaraca, čak i starih farmi kojima je nemoguće utvrditi starost, radi se o stotinama godina. hteo sam da od stare štale koju sam dobio na parčetu zemlje koju sam uzeo napravim farmu oslobođenih magaraca, sanctuary (da ga jbm kako se to kaže na srpskom) ali je krov popustio i postojala je opasnost da se cela zgrada obruši kada su jesenje kiše napunile stare zidove od kamena i zemlje. ja to ne bi umeo da spasim, a kada sam već uložio novac jedino što smo mogli da uradimo da vratimo investiciju je bilo da je pretvorimo u pansion za goste. magarcima ću se valjda jednog dana karmički odužiti ako nađem jeftinu staru štalu.

o važnim datumima i crvenim slovima se pevalo i radovalo, život je bio težak ali su ljudi bili srećniji nego danas. ovo je isto neka sredina šezdesetih.

ovo je već starije, 1917.

inače najbolje stare slike na ostrvu je napravio nemac, satnik fotograf koji je pratio trupe za vreme okupacije. mislim da sam već to kačio negde ovde, ako ne naći ću. to je već ozbiljan foto art, ne znam da li je tada postojala leica ali taj kvalitet sigurno.

Koliko dugo traju te kiše i vetrovi?

vetrovi su stalno tu, naše ostrvo je prvo na udaru vetra koji dolazi iz rusije preko crnog mora, prelazi bosfor i mramorno more i ulazi u moreuz dardaneli gde mu se povećava brzina i udvostručuje snaga. našu istočnu obalu veći deo godine bukvalno brije taj vetar koji neki zovu i meltemi. leti on prija, mada ga i tada ne vole svi, ali ume da letnje žege učini podnošljivim. naša glavna kuća je locirana tako da možemo samo da odamo počast starima majstorima, tačno na liniji sever jug tako da kada otvorimo naspramne prozore i vrata između 2 prostorije, nama duva direktno kroz kuću i tih recimo julskih 30+ stepeni čini daleko prijatnijim. mi skoro nikada ne palimo klimu u tom delu stana, to obično rade gosti za koje nemamo strpljenja da im objašnjavamo šta je stari majstor hteo da kaže.

problemi nastaju u mesecima kada se javlja vlaga u večernjem i noćnom periodu, severni vetar onda dodatno obara temperaturu ali nije ništa dramatično do duboke zime. u februaru ima najviše kiša a one umeju da se razvuku i u martu. najgore bude kada se sastavi nekoliko loših dana - vetar + kiša - tako da ne može da se izađe iz kuće sem do seoske prodavnice jednom u 3 dana po hleb.

otac dimitris, bio je pop u penziji koji je svoje staračke dane provodio na magarcu koji ga je nosio po ostrvu, najčešće od njegovog starog sela do glavnog grada gde je voleo da ode na cipuro i mezedaki. kada sam prve godine stigao na ostrvo, 2015, viđao sam ga stalno na magistralnom putu i upamtio jer mi je bila frka da se ne strmekne na asfalt za magarca jer ga nikada nije uzjahao kako treba nego je sedeo kao na slici.

celo ostrvo mu je došlo na sahranu kada je umro pre par godina.