Popular Post Eleniko Posted February 12 Popular Post Share Posted February 12 Da ne bi zatrpavao opšti grčki topik raznim privatlucima, otvaram ovu temu kao neku vrstu skladišta raznih pojava malo drugačije Elade i starog života koji je ponegde još sačuvan. Ako mislite da je ovo neodgovarajuće mesto, slobodno predložite ili dogovorite sa moderacijom gde da se prebaci, samo mi javite gde je. Počinjem slikama iz februara 2019. kada nas je na ostrvu dočekao sneg, temperatura u minusu i orkanski vetar sa kraja boforove skale - 12 /od 120kmh do blizu 200kmh u udarima/. Iako smo na par dana morali da napustimo kuću da se ne bi smrzli na real feel temperaturi od -20C na stvarnih -2C jer nam je jedino grejno telo, klima 12kbtu iaoko inverter bila okovana ledom i nije mogla da izađe iz defrost moda. Spasio nas je drugar Vasilis koji se kao i 90 posto meštana zimi greje na mazut i bezbedan je od smrzavanja, pa smo se privremeno smestili kod njega. Ovakav sneg se od tada nije ponovio, par puta je padao ali ovo iz zime 2019 je nešto zaista nesvakidašnje za Limnos koji snažni vetrovi sprečavaju da češće formira snežne oblake kao na susednom Samotrakiju. Ove jeseni su jedno popodne provejavale pahulje ali sa na našem delu ostrva ništa nije zadržalo na tlu. 5 2 3 Quote Link to comment
namenski Posted February 12 Share Posted February 12 (edited) Edited February 12 by namenski 1 Quote Link to comment
Eleniko Posted February 12 Author Share Posted February 12 mislim da je brod teofilos povučen iz plovidbe tj da je odvežen u neko brodogradilište i rasformiran tj recikliran u nešto drugo u međuvremenu su bitno pooštrene procedure za plovidbu putničkih brodova po nevremenu. 6bf u luci je granica za isplovljavanje dok se toleriše do 7bf na otvorenom moru. x puta sam bio na brodu na tih 7bf, jbga nije prijatno, odlazak do toaleta oduzima mnogo više vremena da se ne bi polomio dok se brod diže i spušta. ja sam nekako izbegao povraćanje /a i umem da uzmem emetostop, lek za takve namene/ ali je moj jadni pas bubi jednom napunio povraćkom svoj kontejner u kome je bio smešten. sad generalno izbegavam da plovim po ovakvom vremenu čak i ako ide brod, ne treba mi taj strah i osećaj bespomoćnosti u životu a ionako nije pitanje života i smrti da se baš stigne taj dan. 1 Quote Link to comment
namenski Posted February 12 Share Posted February 12 18 minutes ago, Eleniko said: brod diže i spušta... Brod se ne dize i spušta... To rade liftovi... Brod posrće, valja se, ljulja... 4 Quote Link to comment
Eleniko Posted February 12 Author Share Posted February 12 samo da napišem dok nisam zaboravio, namenski je jedini čovek sa foruma sa kojim bi se menjao u životu 1 Quote Link to comment
namenski Posted February 12 Share Posted February 12 1 hour ago, Eleniko said: samo da napišem dok nisam zaboravio, namenski je jedini čovek sa foruma sa kojim bi se menjao u životu -1 Nemoj, grdno bi se zajeb'o... A bas sam hteo da te gadjam jednim odlomkom iz Konrada...: Quote I remember a coasting pilot of my early acquaintance (he used to read the papers assiduously) who, to define the utmost degree of lubberliness in a landsman, used to say, “He’s one of them poor, miserable ‘cast-anchor’ devils.” Quote Link to comment
namenski Posted February 12 Share Posted February 12 6 hours ago, Eleniko said: mislim da je brod teofilos povučen iz plovidbe tj da je odvežen u neko brodogradilište i rasformiran tj recikliran u nešto drugo Jeste, ima tome mozda vec vise od 10 godina. Inaca, stari Teofilo znao je - kad smo vec kod Grka i njihovih skeledzijskih rabota - da bude i nestasan: Ipak, na NEL liniji Solun - Limnos - Hios - Lezbos - Rafina i obrnuto, istovremeno je radila i Safo/Sappho/Σαπφώ, dobrih 10-godina matorija od Teofila: tek je na njoj bilo k'o voznja sa Grk Zorbom... I - tek da se zna: Alkaios, samo nesto manji, koji je pokrivao Kavalu - ponosno napravljen u Brodogradilistu Tito, Kraljevica, Jugoslavija!!! 4 Quote Link to comment
namenski Posted February 12 Share Posted February 12 Inace, najnajbolji kopneni uvod u Grcku - koja je ipak Levant, ali i mesto gde se spajaju i preplicu balkanski Balkan i levantinski Levant - Zuko Dzumhur i: GALIJA POD ĆERAMIDOM Solun. "Egejski biser", danju je istovar-utovar. Tesaloniki, Solun, Selanik. Mahmurluk starih kapetana. Katarke zabodene kao ĉiode u nebo. Nostalgije tajanstvenih dalekih putovanja. Matrikule, mastika, leblebije. Krĉme i šeš-beš. Tetovirane ruže, srca, Havajke i nimfe na mišicama mornara. Osmijesi i suze za palubama koje odlaze. I s kraja na kraj kule vavilonske i palanke balkanske (i grĉke, i turske i cincarske i makedonske, i amautske) prodaja i preprodaja, ašĉinice i robne kuće, pente, dekapente, "blaupunkt" i roštilj, i grĉko ćufte, i doner kevap, i janjetina peĉena i halva ćetena. I banke, velike malehne. ... "I malehne dragane u kvadratnoj sjenci fasade jedne banke, dunje ranke, kruške karamanke..." I s kraja na kraj duga šarena crijeva sokaka neke ĉudne balkanske urbanizacije koja kao i da nije drukĉije prenošena od kasabe do kasabe, nego se širila stjenicama i epidemijom. Luka je noću osvijetljena školjka na cmom žalu. Noću je Solun džinovski splav koji se, gonjen sretnim vjetrom niz Vardar, krišom spustio na obale ovoga mora. Solun je noću stara galija pokrivena ćeramidom. Na njenim jedrima spava umorna matrona bogova, mladoturaka, francuskih generala i srpskih pukova. Sita od poljubaca - malaksala od usluga - osiromašila od požara. Sjeća se samo da nije bila "ni nevina, ni tanka" kada je došla ladja francuska. I noćas još pamti Mikru, Zejtinlik, srpske borce, poali d’Orian i ĉedne junake u šajkaĉama koji su u noćima solunskim, na istrzanim krilima frontaškog sna prelijetali sve tri vojske moćnih careva i mjesecima i godinama dolazili u Sumadiju i na Moravu, svojoj kući bijeloj; proklinjali rov i ţalili za ratovanjem u Maĉvi, "kad poginulima nije od- meravano mesto gde će poĉivati njihovo telo i kada je njihov pogled na umoru gledao nebo celo". Sjeća se: sanjali su svoja sela ravna i u zatišjima sadili lijehe luka i paprike; na domak bugarskih topova, s veĉeri sjedili u svojoj "bašti"; ginuli, pravili ĉesme u hladu velikih bukava Sultanije Kulbeleri; voljeli Francuze i zajedno s njima umirali od njemaĉkih haubica. U uglovima hrastovih lajsni solunskih dućana fotografije vojnika sa nakarminisanim usnama i cvijećem u ruci. Uokvireno zeleno lice oko lažnih crvenih cvjetova. Plavo akvarelisane oĉi ĉetvrtastog podoficira i žute ĉauške zvjezdice na ramenima. Ivicama izblijedjele nezgrapne posvete i datumi. Nad konjanikom ukrašene ratne zastave u boji i kliktavi orao u letu nad šapkom. U gladnim mediteranskim ćorsokacima iza beaz-kula, u uskim izlozima sirotinjskih fotografa periferije, na formatu šest-devet, kunjao je jesenas bubuljiĉav evzon sa brkovima a la general Pangalos pritiješnjen kraljevskim parom u lijevom i desnom ovalu. Njeno kraljevsko veliĉanstvo iz dubina raskošnog hermelinskog dekoltea smješka se na gardistu srdaĉnim smijehom njemaĉke djevojke sa sela. Kralj je lijevo, umoran i odsutan s monoklom na desnom oku i državnim brigama na umornom ĉelu monarha. Tri reda domaćih i stranih ordena i lenta nekog uglednog pravoslavnog svetitelja. Dva pješadinca u avijatiĉarskim kapama ĉuĉe na koljenima u aparatu od debelog papira sa amblemima kraljevskog ratnog vazduhoplovstva i putuju na vijeki-vijekova modrim visinama Levanta iznad kreveta memlj ivih gostinskih mutvaka po Epiru, Tesaliji i Trakiji. Volšebni ĉarobnjaci periferijskih ulica, skverova i izgubljenih balkanskih mahala u crnom plastu iskrpljenih truhlih ĉaršafa. Opsjenari što nedjeljom popodne i subotom do- podne plašljivoj seoskoj djeci puštaju ptice iz smedjih muzejskih kamera i pola stoljeća uporno ruše stroge dvorske ceremonijale na radost i diku malih poreskih obaveznika i vojnika spretno ukomponovanih (bar jednom u svom hudom podaniĉkom životu!) u državne ambleme, grbove, zastave, ratne (slavne) i obiĉne (svakodnevne), i pantljike (šarene) na glatkoj staklenoj površini starinskih fotografskih ploĉa meĊu dekorisanim braĉnim profilima i anfasima krunskih glava. Plava svjetla se pale i gase... "Kit-..." "Kit-Kat" "K...-Kat" Šta je to. "Kit-Kat"? "Kit-Kat" je bar, kabare, dansing, varijete, "Kit- -Kat" je "zvijezda sa Majorke" senjorita Konĉita del Monte Grande sa kastanjetama, pantljikama, vještaĉkim grudima i mendjušama. "Kit-Kat" suma- lehne i velike Lisi, Lulu, Lole, Lele, Marženke. "Kit-Kat" je ćumez, pajzl, špilja, rupa pored pristaništa. "Kit-Kat" su "...ĉuveni specijaliteti... najbolja strana jela i pića... Za što bolju posjetu moli direkcija..." Ipak, otišao sam u "Karavan"... Neki Nubijac je na podijumu gutao vatru i na kraju je pojeo sablju dimiskiju. Aplauz. Poslije su igrale dvije Arapke, pa šest Njemica, pa tri Grkinje, pa opet Njemica, pa jedna Grkinja, pa jedan Arapin, dvije Njemice, pa tri Njemice i dva Arapina ili obrnuto... Neki Ĉeh obuĉen kao Meksikanac gaĊao je svoju ženu noţevima i uvijek je promašio. Na kraju je uzeo baklju i zapalio ženu. Uzalud! Žena nije uspjela da izgori. Aplauz. U loži pored muzike sjedi bogati trgovac sa veoma mladom djevojkom i zabavlja se... Njene oĉi su zelene kao jezera velikih hidroelektrana. Bogati trgovac mogao bi biti otac mlade djevojke. On bi mogao biti i više nego njen otac. Bogati trgovac bi mogao biti njena majka. Program je završen. Truba cvili kao isprebijano kuĉe. Ministru su pomogli da ode u toalet. Neki bivši ministar koji je sjedio sam u loži pojeo je velike koliĉine kikirikija. Sada se ĉisti od trunja. U ponoć poĉinje svetkovina rok en’rola. Ludilo objave doboši. Trubaĉ leži na podu. Žiponi zastiru zadivljene vidike... Jedan mladić je skinuo košulju. Vrhovi djevojaĉkih cipela dodiruju plafon. Gomila mladog mesa vrti se kao u ogromnom mikseru ograĊenom šper-ploĉama po kojima su islikane neodjevene žene. Neko je na zidu naslikao Neptuna bez kupaćeg kostima. Trubaĉ se valja po podu... Klavirista krišom jede sendviĉ... Nikad mi neće biti jasno zašto se ova igra pleše stojeći. Noćas su ulice puste... Nema ni lampaza, ni popota, ni papaza. Mrtvi su "Odeon", "Beaz-kula", "Olimpos Palas", "Kristal", "Floka" i staromodne zavodnice madmoazel dokter i Mata Hari. U varijeteima nema Francuza, Srba, Senegalaca, Engleza ni Rusa koji su sedamnaeste ovuda prosipali krv i šampanj i nazdravljali svojoj smrti. Noćas u baru sjede tri Nijemca. Neko uvijek putuje na Istok. Kao vojnik. Kao turist. Mornari pjevaju neku pjesmu kao da zapomaţu. Sve pjesme od Bagdada do Gradiške liĉe na kuknjavu. Bogato uramljenu gojnu ljepoticu u crvenim papuĉicama mazi lepeza presamićene haremske crnkinje šiljatih, zavadjenih dojki. U daljini jezero, na jezeru ostrvo, na ostrvu fontana, u fontani bazen, u bazenu zlatne ribice. U desnom uglu ime i prezime majstora, datum... Smedja stjuardesa sa Kasandrovog plakata neodoljivo preporuĉuje da holandskim superkostelejšnima otputujemo odmah u San Francisko, Buenos Ajres, Hongkong, Kairo, Pariz, London, Beĉ... Noćas su sa prastarih ljubiĉastih tapeta padale otrovane muhe. Mornari plaćaju. Narasprodaji ljubavi kupuju djevojke i odlaze... Talasi na modrim krpama odnijeće pustolove, galije i luku u daleke tamne dubine Egeja, u najplavlje plavo srce najstarijih voda i pjevati im do kraja ove noći serenade. Samba doĉarava krajeve i mora koja, moţda, nikada nećemo vidjeti. U ponoć se oglasi mjesec, izbrijan, bahat i zadrigao kao bogati trgovac iz Smime, prošeta nebom Trakije kao svojom ĉaršijom, pogasi sva svjetla u svodu, obljubi jednu po jednu sve malehne zvijezde i zaspi sam na bijelim dušecima Kajmakĉalana. Ostane samo trag njegovog ţutog mirisa. I prati nas odavde do fajronta. 7 Quote Link to comment
decak Kejt Posted February 13 Share Posted February 13 jao probudiste Šurdu u meni... kad se dokopam kuće i eksternog HD na kome su mi fotke, okačiću vam par ilustracija iz naizgled pustog sela na Karpatosu, uz prigodnu priču koja je počela mahanjem nožem a zavšila se mojim obžderavanjem plodovima kaktusa. 1 Quote Link to comment
Eleniko Posted February 13 Author Share Posted February 13 već nam je danima jebeno vreme, za vikend je cepalo 9-10 bofora pa su otkazali sve brodove a juče se izokrenulo na istovar sa neba, pala je neka nenormalna količina vode u kratkom vremenu koju zemlja nije mogla da apsorbuje pa su krenule i poplave kao i rušenja loše zidanih objekata. i na kraju grad u nekim delovima ostrva. slike su ovde https://www.facebook.com/media/set?vanity=limnosfm100&set=a.887931093338209 1 Quote Link to comment
Eleniko Posted February 13 Author Share Posted February 13 sad vidim da je bilo i tornada, ovde se vide najmanje 3 pijavice Quote Link to comment
namenski Posted February 13 Share Posted February 13 Sudeci po forumskim indicijama pokretac topika je ovde negde: WW1 i takozvana Dardanelska operacija: braca Francuzi i njihova poljska bolnica u pozadini, ali, u prvom planu - zalihe vina za vojsku... Zaliv Mudros, Moudros, Moudros Bay, konacno Ormos Moudhrou, sa kritskim zalivom Souda najbolje sidriste na istocnom Mediteranu... Spoiler Sve to na stranu, daleko bilo, ALI: sa severne obale da videti 80-ak kilometara udaljeni Mount Athos, srpski Sveta gora i uvidjaj zna - zavisno od doba godine da bude stvarno bas, bas... Doduse, vec manje ugodnotm, sa severne, severoistocne tacnije, u Plaki recimo, moze da se pije kafa sa pogledom na komsije Turke, Imbros/Gokceada, 20-ak km i nesto dalje sam ulaz u Dardanele... Zajebano... 1 Quote Link to comment
namenski Posted February 13 Share Posted February 13 Dobro sve to, nego da se vratimo na pusto grcko, osnove takoreci: Zuko je dao predlozak za kopneni ulaz u Grcku, nesto sto uostalom oseti svako cak i danas, kada automobilom otvorenih prozora ili шибердаха prodje Demir kapiju. Promeni se vazduh. Ali je ipak sustina pustog grckog - morska. A sto se nje, sustine tice, nema, ukljucujuci i Homera , jacegtm od Ksenofonta i njegove Anabaze: to je, da podsetim, ona prica o onih 10,000 grckih najamnika kod persijskog kralja, koji su se nesto naljutili i krenuli nazad u Grcku preko dobrog komada Persije, cele Mesopotamije, cele danasnje Turske... I, najgrckije od svih grckih grcenja: Deset hiljada… Thálatta! Thálatta!, Θάλαττα! θάλαττα! § 21. И стигли су петог дана на једну планину, чије је име било Техес. А када се претходница попела на планину, настаде велика вика. § 22. Чувши то, Ксенофонт и војска у заштитиници помислили су да оне напред напада непријатељ. Јер из позадине су их следили неки из спаљене земље и заштитница је, поставивши заседу, убила и заробила неколицину, а заплењено је око 20 штитова од сирове воловске коже са длакама. § 23. Бука је постајала све већа и ближа, и када су људи који су стално ишли напред кренули трком ка онима који су и даље викали, вика се појачавала што се више војника скупљало. § 24. Ксенофонту је изгледало да се напред догађа нешто важно, па је узјахао коња, повео са собом Ликија и коњанике и кренуо у помоћ. Убрзо су чули како војници вичу: “Mоре! Mоре!”, и јављају један другом. Тада су сви потрчали, и заштитница је потрчала, и потерали су товарне животиње и коње. § 25. А када су сви стигли на врх, ту су грлили једни друге, и војсковође и официре, са сузама у очима. И одмах су, као да их је неко наговорио, војници донели камење и начинили велики стуб. § 26. На њега су поређали сирове воловске коже, и палице и заплењене штитове… Ksenofont, Anabaza, 4 1 2 Quote Link to comment
Eleniko Posted February 15 Author Share Posted February 15 (edited) On 13.2.2024. at 20:20, namenski said: Sudeci po forumskim indicijama pokretac topika je ovde negde: WW1 i takozvana Dardanelska operacija: braca Francuzi i njihova poljska bolnica u pozadini, ali, u prvom planu - zalihe vina za vojsku... Zaliv Mudros, Moudros, Moudros Bay, konacno Ormos Moudhrou, sa kritskim zalivom Souda najbolje sidriste na istocnom Mediteranu... Reveal hidden contents Sve to na stranu, daleko bilo, ALI: sa severne obale da videti 80-ak kilometara udaljeni Mount Athos, srpski Sveta gora i uvidjaj zna - zavisno od doba godine da bude stvarno bas, bas... Doduse, vec manje ugodnotm, sa severne, severoistocne tacnije, u Plaki recimo, moze da se pije kafa sa pogledom na komsije Turke, Imbros/Gokceada, 20-ak km i nesto dalje sam ulaz u Dardanele... Zajebano... ta francuska burad i vojni kamp su bili na par km od mene, mislim na teritoriji današnjeg aerodroma. ili tamo ili portianu. moje selo je osnovano u poznom srednjem veku kada su feničanski brodovi zalazili bez problema u turske teritorije, pošto osmanlije pojma nisu imali o životu na moru. prve kuće su izgrađene u najdubljoj tački zaliva sa namenom da noćna svetla lampi u prozorima daju signal moreplovcima da pripaze da se ne bi zabili u kopno. zato se selo zove lychna, na srpskom lampa, što je jezičkim vratolomijama izvedeno iz italijanskog luci tj na crnogorskom luča /kao kod njegoša/ taj zaliv /moudros bay/ je bio kroz vekove sigurna kuća za brodove od oluja, pirata i sličnog, kasnije je dočekao i istorijski značaj - u vojnoj kampanji za dardaneli u prvom svetskom ratu tu je bila sva saveznička mornarica a u susednom selu je veći deo rata proveo čerčil, ta kuća u kojoj je živeo u selu portijanu je danas muzej. u krajnjoj liniji u zalivu je na brodu averoff potpisana predaja sila osovine /i turaka/ u WWI. volim ovu malu istoriju sela. imamo i malog foto hagiografa sela koji slika dobre fotke kao što su ove dole. george zarras, inače nije ni iz sela ni sa ostrva, samo voli i dolazi, uvek svrati da se javi. ovo je zaliv posmatran sa seoske plažice Edited February 15 by Eleniko 2 3 1 Quote Link to comment
Eleniko Posted February 15 Author Share Posted February 15 a to jedinstvo prirode i istorije je neverovatno pogled na atos sa zapadne strane u zalasku sunca topi srca i nevernicima poput mene gde god da kreneš na zapadnoj ili severozapadnoj strani on te prati poslednjih godina sam otkrio pogled na drugo mitsko ostrvo u blizini, sa severne strane - samotraki ono me čeka, imamo direktan brod leti, možda već ovog leta... 3 1 Quote Link to comment
Recommended Posts
Join the conversation
You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.