Filosofija kladionice

[Miljenko]

Ja sam poceo da igram uz komsiju; prvo sitno, tokom vikenda (ima tome skoro 20 godina), kasnije i sire. Prosao sam kroz svakakve faze. Kao sto Gli kaze, nekada sam gubio dosta, nekada dobijao, no trebalo je dosta godina dok sam naucio da igram odmerenije i sa nekim sistemom, kako ne bi bilo cisto presipanje iz supljeg u prazno. Aparati i rulet me nikada nisu vukli, posto znam da je to u startu programirano da da odredjen procenat (u zavisnosti od toga koliko su alavi ovi sto drze kladionicu).

 

Stoji da se kod sportskog kladjenja stice utisak kontrole desavanje, no da se rezultati znaju unapred, utakmice se ne bi ni igrale.

Meni je i ovo igranje pre meca dovoljan thrill (iako su mi uplate male, 500 dinara po tiketu trenutno, odnosno 50 za ove sire; zna se tu skupiti dosta tokom vikend dana). Live nikada nisam voleo, posto na taj nacin sam sebi suzavam prozor za prolaz (bar je to neko moje vidjenje). Eventualno neke situacione stvari, mada sam i to batalio. 

 

Stoji da kladjenje moze ubiti volju za gledanjem fudbala. Ja vec dugo preferiram gledanje liga, gde se ocekuje brz, dinamican fudbal, sa puno golova, posto samo i igram igre sa golovima. Kod drugih sportova se i omakne fiks, posto kod njih nema neresenog ishoda.

Gledam hokej, nevezano za igru, posto smatram da on ne moze biti dosadan kao sport. MLB sam davno poceo da pratim upravo uz kladionicu (vidi sport gde nema X) i kompjuterske igre i volim da ga gledam, makar mi rezultati ne isli na ruku. I to bi bio neki moj izbor, uz NFL naravno.

 

Ja sam od ovih sto vode statistiku, cisto da vidim sta umem da procenim, a sta ne. Bankiram dnevno 10% uplate, kako ne bih igrao u prazno i tako iz dana u dan. Nikada nisam bio preterano druzeljubiv, te mi je ova zanimacija dobro legla, uz gaming i citanje knjiga.

[Skyhighatrist]

Ja igram sa još tri drugara, takmičimo se ko će više da pogodi, osim kad krenu LE i LŠ, onda brejnstormujemo zajedno i uplaćujemo zajedničke tikete (i uglavnom pucamo ). Moj limit je 500 dindži za vikend, tiketi su mi 20, 50 ili 100 kinti. Nemam previše strpljenja za praćenje i statistiku, zato volim lajv. Dva puta sam dobio veće cifre (jednom sam prepisao tiket od Miljenka ), kupio veći SSD i još RAMa. Često mi se desi da promašim dane kad se igra, eto toliko pratim.

[Svarog]

ovo me podseti, moj najjači pogodak ikad u kladionici je neke 2001. ili 2002. godine za rezultat imao: kupljen primerak "Autostoperskog vodiča kroz galaksiju", 2 karte za Gotan Project u Sava Centru, i veliku picu u piceriji Golub na Bulevaru  

[lord_s]

1 hour ago, johan nagel said:

Има ту више различитих типова коцкара/кладионичара.

Имаш оне које просто вози адреналин, код њих је лова у другом плану, неретко су то људи који и без коцкања имају доста пара(типа професионални спортисти, углавном фудбалери) и то је онда зачарани круг јер немају циљ, не коцкају се да би направили паре јер кад су у питању велике суме човек изгуби осећај о парама, данас држиш милион динара у рукама а сутра их нема, већ је више ствар адреналина, праћења, осећаја који имаш када прође тикет/добијеш лову.

Такви најлакше сјебавају животе, јер колико год да су у стању да направе озбиљне паре толико су у стању и да пукну много више, па онда крећу задуживања и остала срања која иду уз то.

 

Па имаш оне који су уједно и најбројнији а то су људи који су навучени на праћење, у неку руку слична сорта овима горе само са много мањим улозима. То су људи који играју по 20 тикета дневно, што се каже по терминима од јутра до мрака. Уопште није битно на шта се кладе нити се трипују да су неки велики зналци, углавном играју голове, од најјачих лига па до жена јуниорки из Саудијске Арабије није битно уопше, само дај да се прати од јутра до мрака па ако се изгура дан на нули или евентуално у благом плусу супер, сутра је нови дан целодневног клађења. Такви углавном не прелазе границу, има их разних узраста од средњошколаца до пензионера и од таквих кладионице и живе јер иако то углавном нису превелики улози константно су у минусу а много их има.

 

А имаш и оне који на клађење гледају искључиво као средство да се дође до пара, ти људи су углавном прорачунати, воде статистике, играју синглове, разноразне спортове, не ложе се толико на праћење колико на то да на крају месеца салдо буде у плусу, наизглед су то најозбиљније главе и неки заиста и успевају да буду у плусу (они који су у стању да одрже гвоздену дисциплину/самоконтролу а врло мало их је) а већина се врти око нуле и просипа из шупљег у празно а стрес је константно присутан.

 

Има ту наравно још подгрупа али ово су неке најчешће, овакву поделу можеш да направиш и на оне који строваљују енормне цифре на точку или оне који блеје на апаратима по цео дан где уђу ујутру са 500 а изађу увече са исто толико, па оне који се замлаћују некакви бројевима, лаки сиксом итд.. углавном Србија је препуна мањих или већих коцкара а и цео овај регион као ниједан други на свету.

Jedna ozbiljna grupacija, ako smem dodati, su taksisti.
Jedan od mojih najboljih prijatelja je taksista dobrih 10ak godina, to sta ti ljudi rade i kako provode dane, u kombinaciji malo posla/ako ih useru voznje + kladionica + kafa/fast food + kurvanje. Nije ni cudo kako ne mogu da zarade od taksiranja jer ne izbijaju iz klajdze uglavnom.

Ja recimo sebe smatram nekom vrstom amaterskog, sezonskog kladionicara. Dese se periodi da mesecima apsolutno ne uplatim ni dinara, bilo je perioda kada sam bio navucen na basket, pa potom iskljucivo na NBA (poslednje sam igrao samo ozbiljne singlove, uglavnom u lajvu, vijao koseve na cetvrtinama i igrace) a apsolutno poslednji 'fiks' mi je bio Counter Strike kako ga je Mozzart uveo. Da, jebeni CS, trenutno vam mogu nabrojati top30 klanova, igraca, u kakvoj su formi, koji su turniri sledeci i to je samo zaostavstina toga pracenja a poslednji tiket sam igrao na leto. 

Kod mene je sve vezano za 'kontrolu banke'. Znam koliko imam, znam koliko zelim i mogu da priustim da puknem i sa time igram. Nikada kladionicu nisam smatrao izvorom prihoda, a apsolutno sve sto sam ikada dobio je bilo ulozeno ili u putovanje, garderobu ili neka manja, licna zadovoljstva.

Postoji i neki, bar kod mene, osecaj gadjenja samom sebi, kada sam deep in the ditch, da se tako izrazim. Blejim danima do 4-5 ujutro prateci NBA, racunajuci, pucam ovde ali ovaj prolazi, ko pocinje od 5, gledanje statistike, kada je bas tesko izaci iz toga kada se pretvori u neku vrstu gotovo rutine. Tada bas moram karakterno sam sebe da napusim i deinstaliram sve aplikacije, javim drugaru taksisti da se vidimo za mesec dana jer imam neku frku na poslu i sutradan pokusam da taj, maltene nagon, preusmerim na nesto drugo, hopefully pametnije i korisnije.

[James Marshall]

Mene smara, ubija mi ćejf gledanja. Jednom godišnje kad mi se javi odigram neko kolo NFL po 7-8 parova, čisto da vidim da li dobro pratim ligu, ono, ko tankuje, ko kome ne odgovara, ko je hot a ko not... I tad mi skače adrenalin, ali recimo da sam u plusu od prije par godina.

Fudbal, pogotovo ovaj koji inače ne gledam (Skandinavci, Azijati i ostali), da se još i u to udubljujem radi tiketa, baš nemam živaca.

[renne]

Ja prestrao da se kladim ima jednomesec dana. Objavio sam ti i na našoj kladioničarskoj temi.

A razlog?

Postalo mi dosadno i glupo i isprazno skroz. Bukvalno sam pre toga jedno dva meseca uplaćivao iz navike, irekoh sebi, ajd brate mili zajebi

[Baldrick S.]

Ja sam u životu uplatio 20 tiketa, mahom fudbal i to na samom početku otvaranja prvih kladionica, ne znam tačno kad je bilo ali znam da se dešavalo da se samo na listu čekalo po 45 minuta na uplatu duplo toliko. Bilo novo, popularno pa se čekalo. Sitna kinta, ništa mnogo nisam izgubio ništa puno nisam dobio. Zabava za nas par koji uzmemo listu pa blejimo po par sati uz pivo da bi ubili kvotu nešto preko dva sa minimum uplatom. Više je bila zajebancija. I tako 20 tiketa, 20 čekanja po sat vremena za listu, po sat i po za uplatu dok nisam krenuo da uplatim 21. 35 minuta na kiši, gledam u ljude ispred i kontam da ću da čekam još taman toliko a već sam mokar do gole kože a ladno. Dva minuta i 1 korak kasnije sam samo sebi u bradu rekao: "jebote dal si ti normalan. Za leba devedestih nisi ovoliko čekao kao za jebeni tiket". Izgužvam tiket i odem. U kladionicu od tad ušao nisam, offline ili online. Možda je mom odlasku pomoglo i to što sam tih dana radio sa studentima psihologije koje sam trenirao da lepše prezentuju svoje radove, a mnogi su "vežbali" na temu "zavisnosti" (jedna od omiljenih tema svakog poštenog studenta psihologije) pa se možda iz podsvesti provukla neka poruka oko početka zavisnosti. Inače, da svaka priča nema sretni kraj pobrinuo se jedan od "nas par" iz treće rečenice koji nikad nije prestao da uzima liste, čeka u redovima i uplaćuje tikete. Pre tri godine, kad smo se poslednji put videli, da mi pokaže koja mu je filozofija vađenja, gura ruku u dzep od jakne i vadi gomilu uplaćenih tiketa. "Vidi brate, ovde ima preko 200 tiketa. Statistički je nemoguće da ne izađem u plusu". Tri dana kasnije sam mu pozajmio 400 evra, preko računa za "nije za kocku majkemi". Poslednje što sam čuo je da se razveo, prodao gajbu, prešao da živi privatno u neku memljivu garsonjeru, izgubio posao i sad šljaka negde po regionu i malteriše kuće. (Nije malterisanje kuća zao posao, više put od univerzitetske diplome dotle). Moja pretpostavka je, pošto se izgubio sa svih mreža da se krije. Verovatno zbog dugova.

[Zli Gli]

Ja sam poceo sa nekih 15 godina, od Jovana Memedovica i onih 10 parova pa imas opciju da pojacas ulog i pokrijes vise kombinacija. Vec godinu kasnije, tamo negde '98, otvorila se prva kladionica i ekspresno smo se svi zaleteli tamo a povukao sam brzo i ujaka koji je tad i pogotovo par godina kasnije kroz posao raspolagao nekim finim parama, radio grejanje i gas. Prosao sam sve ove gore pomenute faze osim da sam bio taksista i profi sportista, mada sam ove godine u junu gruvao cifre kojih se ni mnogi profi sportisti ne bi postideli, rutinski singlovi po 1000 evra a tiketi po 500 lagano. Do 2019. sam opusteno bio u plusu zbirno u tih 20+ godina ali onda je svevisnji resio da me odere, jeb'o mi je majku najstrasnije. Od 19. juna kuliram, smanjio sam i pracenje sporta na razumnu meru (jednog druga iz osnovne kad su slali pre x godina na lecenje, njegovim bliznjima je receno da mu ne daji da ide na sportske dogadjaje jer bude zelju za pogadjanjem ishoda) mada sam svakako vec dugo pratio samo kroz kladjenje pa mi i nije tesko palo. Jedino sto mislim da mi je mozak otisao u kurac nepovratno, tek polako vracam svest o vrednosti novca koju sam izgubio, a otupele emocije su isto trajni kvar i tu mislim da isto nema spasa. Sve u svemu jedan go kurac[emoji23]

Sent from my M2012K11G using Tapatalk

[goofs]

Da se nadovezem na razliku kladionice i kazina, u kazinu postoji sitem igara tako bazdaren da kuca uvek dobija, bez izuzetka. Bilo sta elektricno, rulet, oni aparatici, poker, ono sokocalo sto se povlaci sa strane (slot masine), cak i onaj najgluplji aparat sa kandzom sto vadi lutkice za decu...svaki je napravljen tako da potrosaci kumulativno treba da ubace 1200$ u masinu da bi ona nekom srecniku isplatila 1000$. Cak postoje i ponderi u konfiguraciji koji povecavaju/smanjuju ovu razliku. 

 

Drugim recima, nema leba u kazinu.

 

Kladionica je ipak drugacija, kladis se na neke dogadjaje iz stvarnog zivota, imas bar neki rezon sta i kako da pojuris, cemu da se nadas. No opet to je ok za hobi, a pogubno kao lifestyle.

 

Ovo sve pisem sa teorijske strane jer su me sistemi igara jedno vreme vrlo interesovali, inace u kladionicu sam usao tri puta u zivotu, u kazino dva puta  

[Filozof manijak]

Sijaset poroka negujem, ali kocka nije među njima, hvala Velikom Statističaru.

[johan nagel]

Плус јако битна разлика је у томе што се код нпр рулета све одвија “у секунди”, немаш времена да мало охладиш главу за разлику од клађења што је јако битан фактор.

Људи ко људи тешко прихватају губитке(који су неминовни при свакој врсти клађења/коцкања) а она фраза о клађењу(коцкању) и вађењу је жива истина.

 

Просто ако седнеш на точак са (лупаћу цифре) пет сома и за пола сата направиш сто, наравно нећеш дићи паре јер си у фазону иде те што не би узео 200 или 300 или колико год кад те већ хоће.

Онда се просто ствари обрну, паднеш на 50 хиљда рецимо и то је клучан моменат јер рационалан човек би био у фазону ок ушао сам 5, сада имам 45 чистог плуса, имао сам 100 ал нема везе и ово је добро очито ме не иде више, да узмем лепо ових 45 сома нит ор’о нит коп’о.

 

Али коцкарска врућа глава тако не размишља наравно, већ наставља да игра са тих 50 с надом да ће се опет подићи а то у великој већини случајева не буде тако па на крају заврши са нулом.

Е то и не би било толико страшно да ту стане али просечни коцкар не би био то што јесте да се ту заустави, већ одлази на банкомат или где већ, диже нову лову и враћа се рачунајући да не може вечито да га неће и на крају наравно завршава у минушчини позамашној.

Многи су тако губили кола, станове, па и главе на крају крајева, озбиљно зло је рулет, највеће.

 

Може бити слично наравно и приликом тикета и клађења али ту је и адреналин мањи, имаш и мало луфта да се искулираш и прихватиш губитак па хладне главе да наставиш даље (у неминовну пропаст)

[Mimix]

Pre nekih desetak godina, ziveo sam u inostranstvu tada, lepo se zaradjivalo i lepo se stedelo, zove me telefonom drug iz detinjstva,place i kuka za 5.000 evra na zajam...Znao sam da voli da se kocka,ali sam takodje znao da ima privatnu firmu koja lepo posluje... Kazem, O.K. poslacu ti kintu, dogovorimo se do kada da vrati i sve to...

Prodje sest meseci od dogovorenog datuma, ne javlja se na telefon. Odem mu na gajbu,on pocne da kuka kako trenutno nema, ali da mu ljudi duguju neku silnu lovu, pa ce da mi vrati uskoro... Posle nekoliko meseci, prica se ponavlja,sa sve nejavljanjem na telefon. Ponovo mu odem na gajbu, ponovo ista prica... 

Onda sam odlucio da ga tuzim. Platio advokatu nekoliko puta po stotinjak evra za tuzbu, rociste,platio drzavi neke takse, sve skupo oko 1000 evra... On potpisao sa advokatom neki sporazum po kome treba da mi vrati kintu u roku od sest meseci... 

Proslo i tih sest meseci, kintu nisam video...

U medjuvremenu sam cuo da ga jure na vise strana, oni kojima duguje, uterivaci dugova, zena ga ostavila jer su je saletali na ulici, i jos svakakve price... Kuca u kojoj zivi se vodi na staru majku, on je prodao sve sto je imao u svom vlasnistvu... I tako, oprostim lepo tih 5.000 evra, pocepam priznanicu i zivot ide dalje...

Firma koju je imao je pukla, zaposlio se kod nekog privatnika za sitne pare, ne trezni se...

Jebiga...

 

[kipo]

Ako je neko propustio, jedan genijalan film koji obradjuje kockarsko ponasanje. https://www.imdb.com/title/tt0285861/

 

Po istinitoj prici cini mi se. Sve je sumirano kad ga naposletku..

Spoiler

FBI pita nesto kao:

- Na skali od 1-100 ocijenite uzbudjenje dok kockate

- 100!

- Na istoj skali ocijenite drugo najvece uzudjenje koje ste dozivili u stvarnom zivotu

- ....

- ....

- 20.

 

Inace je dobar film, preporuka.

[James Marshall]

Sjećam se jedne priče iz lokalne advokatske radionice, ima tome 20ak godina - neki lokalni gazda, brat Cigo, ima 4 kuće po gradu, jednu u Hrvatskoj, dvije u Njemačkoj, uglavnom, prodaje on jednu od tih kuća i takmaci su neke izbjeglice i neki lokalni tajkun, svi su u istoj kancelariji. I izbjeglica kaže - jbg, ja imam 115 hiljada (maraka). Kaže tajkun - ja dajem 130!

Okreće se bratina izbjeglici i kaže - "Šta reče, koliko nudiš? Prodato".

Tajkun zapjenio onako, nelogično mu sve i kaže "pa jesi normalan, ja ti nudim mnogo više".

Kaže legenda: "Pa je li ti misliš da je meni to nešto bitno, to koliko mi ti nudiš, ja sam jednom više na dva popa ostavio"

[Svarog]

kad već proširujemo temu, ovo je jedan od najboljih klipova koje odgledah u skorije vreme.