kritika savremene umetnosti

[eumeswil]

1 hour ago, adam said:

odgovorila roxy, ne moze bez konteksta. 

 

Npr koji je kontekst ona dva sranja u polimeru kopirajtera od pre par strana? Na samoj "slici" čak piše da je umetnost kreacija za oko, a onda "teorija" kaže da nije.  

[eumeswil]

1 hour ago, Meazza said:

Pitanje je da li je namera umetnika dovoljna za umetnicku vrednost. I tu postoje ocigledno dve skole misljenja ovde.

Pa nije naravno. I to je logički neoborivo, za razliku od ovih bisera tzv. teorije. Ti i ja možemo da imamo nameru da oslikamo lokalnu kapelu kao Mikelanđelo ali ako zapravo ne umemo to da uradimo onda nam ništa ne vredi namera.

 

Ovo je neopisiva glupost:

A work of art is a tautology in that it is a presentation of the artist’s intention, that is, he is saying that that particular work of art is art, which means, is a definition of art.Thus, that it is art is true a priori (which is what Judd means when he states that “if someone calls it art, it’s art”).

 

 

[Caligula]

Quote

Mreža

 

U uglu plafona ćutao je sićušan pauk čuvajući svoj mikroprostor. Pokušao sam da uklavirim je li on publika, deo performansa ili (teoretski najverovatnije) i jedno i drugo. Pauk se nije micao, zadovoljio se time da bude merljiva kuglica u merljivoj zapremini belo okrečene galerije.

Na mermernom podu prekrštenih nogu sedela je umetnica obučena u pionirsku uniformu očigledno sveže šivenu po njenoj meri.

 

marama je autentična

 

prodje mi kroz glavu dok sam prizivao suvi osećaj vezivanja čvora pod prstima i blagi miris štirka koji je majka istiskivala peglom iz crvene tkanine. Sentiment je ispario obrisan blicem aparata. Prostorija se nakratko izoštrila a zatim vratila u dnevne senke.

Umetnica je mirno sedela i ništa se nije dogadjalo. Gledala je samouvereno u tačku negde izmedju starije gospodje u braon štofanom kompletu i visokog momka koji je snimao scenu mobilnim telefonom. Braon gospodja je na glavi imala prevelik, neprikladan šešir koji je isticao posebnost njene ličnosti. Ponovo je sevnulo.

Na velikom ekranu smenjivale su se rečenice. Na svakih sedam sekundi pojavio bi se odredjeni redosled slova koji bi u meni izazvao stečeni refleks da njegov smisao povežem sa velikom Pionirkom na podu ali mi to nije polazilo za rukom. Bela košulja joj se blago pomicala pri disanju i taj ritmični dokaz rutinske potrebe za kiseonikom i njegovim vezivanjem u krvi bio je istinitiji od poruka sa gluvog ekrana

 

BOG JE JEDAN

GHANDI JE MRTAV

ZRTVE SU NEVIDLJIVE

ZEMLJA NIJE DOV…

 

... jedan gospodin se izdvojio iz publike sigurnim korakom, kao da zna šta radi, prišao ženi i sa poda uzeo jednu od par desetina kantica koje su, ispostavilo se, bile pune crvene boje. Na sivom limu sprejem je bila naprskana crvena petokraka. Metodicno je prineo kanticu umetnici i precizno je izvrnuo tik ispod linije pionirske kape. Pri tome se naglo izmakao trudeci se da izbegne kapljice koje su živo odskakivale sa njene bele košulje. Vratio se u gomilu uverenim korakom čoveka koji je upravo obavio neki svakodnevni rutinski posao.

Setih se šibicara koji uvek rade u timu.

Na njenom poluofarbanom licu nije bilo nikakve reakcije, iako sam je budno tražio. Sem refleksa koji je nevoljno stezao ocni kapak prekriven gustom farbom, telo je bilo nepomično a jednooki pogled je jos samouverenije škiljio u tačku izmedju braon gospodje i momka. Boja se razlivala po košulji otkrivajući lepu liniju grudi i reljef bradavice.

Vidno ohrabrena, iz gomile istupi devojka jarkonarandžaste kose i klateci se na visokim platformama odšparta do kantica sa bojom. Ovoga puta Krv je prosuta po ledjima. Neofarbano oko nije ispratilo vamp frizuru kako se vraća u publiku, tvrdoglavo fiksirajuci svoju tačku na zidu.

Dvoje sa suprotnih krajeva publike istovremeno krenuše ka umetnici ali se brže bolje nespretno vratiše u gužvu uz obostrano izvinjenje očima.

Nista se nije dogodilo u narednih nekoliko minuta. Boja se cedila sa ledja, kantice su čekale na podu, ljudi su gledali kao da znaju sta gledaju.

 

Izašao sam napolje trudeci se da ne pomerim ni jedan atom te atmosfere.

 

Pauk je ostao, ravnodušan.

 

kopi pejst

Edited September 4, 2018 by Caligula

[Meazza]

1 hour ago, miki.bg said:

Na samoj "slici" čak piše da je umetnost kreacija za oko, a onda "teorija" kaže da nije.  

 

To sam ja hteo da iskoristim, preduhitrio si me.

 

 

 

ART IS A CREATION FOR THE EYE AND CAN ONLY BE HINTED AT WITH WORDS.

CAN ONLY BE HINTED AT WITH WORDS

CAN ONLY BE HINTED AT

ONLY

[adam]

2 hours ago, Meazza said:

 

 

Da odgovorim samo na ovo, kasnije cu na prethodan roksin post jer sad nemam vremena:

 

Ali nije uopste pitanje bez cega nema umetnicke vrednosti. To je obrnuto postavljanje problema. Pitanje je da li je namera umetnika dovoljna za umetnicku vrednost. I tu postoje ocigledno dve skole misljenja ovde.

namera nije dovoljna, nema dve skole misljenja oko namere. 

 

ima dve skole misljenja oko toga da li postoji neki magicni zajednicki sadrzalac za svu vizuelnu umetnost koji omogucava svima, od dece preko laika do ljudi koji se bave umetnoscu da to na prvu oseti. kauboj kaze da postoji, da ima ta zajednicka zica za sva umetnicka dela i da osoba ne mora imati ni predznanje ni kontekst da bi prepoznala umetnicko delo nego ga jednostavno oseti. vecina ostalih diskutanata kaze da ima jos niz faktora koji su bitni za razumevanje umetnickog dela - kontekst, kulturolosko okruzenje, obrazovanje itd.

 

kauboj dalje tvrdi da on jasno prepoznaje taj zajednicki sadrzalac i kod milanske skale i kod pikasa ali ne vidi kod mnogih savremenih stvaralaca i na osnovu toga zakljucuje da je to sviranje kurcu a ne umetnost. a koristeci njegovu teoriju, ja tvrdim da je baji koji od skole ima osnovnu i po ceo dan pije ispred prodavnice pikaso sviranje kurcu a mrtva priroda koju je zena kupila u budvi umetnost. ako je kauboj u pravu, morao bi priznati da je pikaso sviranje kurcu. 

 

ono sto mnogi ovde pokusavaju da kazu je da razumevanje svih umetnosti (knjizevnost, muzika, vizuelne umetnosti, film itd....) zavisi od sredine, obrazovanja, okruzenja, konteksta i da postoje umetnicka dela koja zahtevaju prilicno predznanje, bas kao i bilo koja druga oblast. ne razumem zasto bi bas vizuelna umetnost bila izuzetak. 

2 hours ago, miki.bg said:

 

Npr koji je kontekst ona dva sranja u polimeru kopirajtera od pre par strana? Na samoj "slici" čak piše da je umetnost kreacija za oko, a onda "teorija" kaže da nije.  

 

npr na koji fazon je schoenbergova "muzika" umetnost? nema dva postena spojena tona.  vlada georgijev izmislio muziku za schoenberga. 

 

 

 

[Budja]

3 hours ago, Meazza said:

 

 

Da odgovorim samo na ovo, kasnije cu na prethodan roksin post jer sad nemam vremena:

 

Ali nije uopste pitanje bez cega nema umetnicke vrednosti. To je obrnuto postavljanje problema. Pitanje je da li je namera umetnika dovoljna za umetnicku vrednost. I tu postoje ocigledno dve skole misljenja ovde.

 

Ja bih rekao da je tvoje pitanje sta je dobra a sta losa umetnost, a ne umetnost kao takva.

Nesto kao nauka i kvazi-nauka.

 

[Budja]

2 hours ago, miki.bg said:

Pa nije naravno. I to je logički neoborivo, za razliku od ovih bisera tzv. teorije. Ti i ja možemo da imamo nameru da oslikamo lokalnu kapelu kao Mikelanđelo ali ako zapravo ne umemo to da uradimo onda nam ništa ne vredi namera.

 

Ovo je neopisiva glupost:

A work of art is a tautology in that it is a presentation of the artist’s intention, that is, he is saying that that particular work of art is art, which means, is a definition of art.Thus, that it is art is true a priori (which is what Judd means when he states that “if someone calls it art, it’s art”).

 

 

 

Slozio bih se, bas zbog tog insistiranja na tautologiji, tu nema rasprave.

 

Art is a definition of art.

 

Sta tu ima da se raspravlja?

 

Ako je art definition of art, onda kakav je kontekst i koncept bitan? U tom smislu nije bitan koncept/ideja iza zalaska sunca iza hrama svetog save vec stav autora da je zalazak umetnicko delo.

[Budja]

19 minutes ago, adam said:

namera nije dovoljna, nema dve skole misljenja oko namere. 

 

ima dve skole misljenja oko toga da li postoji neki magicni zajednicki sadrzalac za svu vizuelnu umetnost koji omogucava svima, od dece preko laika do ljudi koji se bave umetnoscu da to na prvu oseti. kauboj kaze da postoji, da ima ta zajednicka zica za sva umetnicka dela i da osoba ne mora imati ni predznanje ni kontekst da bi prepoznala umetnicko delo nego ga jednostavno oseti. vecina ostalih diskutanata kaze da ima jos niz faktora koji su bitni za razumevanje umetnickog dela - kontekst, kulturolosko okruzenje, obrazovanje itd.

 

kauboj dalje tvrdi da on jasno prepoznaje taj zajednicki sadrzalac i kod milanske skale i kod pikasa ali ne vidi kod mnogih savremenih stvaralaca i na osnovu toga zakljucuje da je to sviranje kurcu a ne umetnost. a koristeci njegovu teoriju, ja tvrdim da je baji koji od skole ima osnovnu i po ceo dan pije ispred prodavnice pikaso sviranje kurcu a mrtva priroda koju je zena kupila u budvi umetnost. ako je kauboj u pravu, morao bi priznati da je pikaso sviranje kurcu. 

 

ono sto mnogi ovde pokusavaju da kazu je da razumevanje svih umetnosti (knjizevnost, muzika, vizuelne umetnosti, film itd....) zavisi od sredine, obrazovanja, okruzenja, konteksta i da postoje umetnicka dela koja zahtevaju prilicno predznanje, bas kao i bilo koja druga oblast. ne razumem zasto bi bas vizuelna umetnost bila izuzetak. 

 

npr na koji fazon je schoenbergova "muzika" umetnost? nema dva postena spojena tona.  vlada georgijev izmislio muziku za schoenberga. 

 

 

 

 

 

Ja bih se slozio sa tvojim stavom, ali cini mi se da esej sazet u recenici Art is definiton of art ne govori o nekom objektivnom kontekstu vec subjektivnoj nameri autora (ako sam dobro skapirao), a to su razlicite stvari.

[adam]

1 minute ago, Budja said:

 

 

Ja bih se slozio sa tvojim stavom, ali cini mi se da esej sazet u recenici Art is definiton of art ne govori o nekom objektivnom kontekstu vec subjektivnoj nameri autora (ako sam dobro skapirao), a to su razlicite stvari.

 

 

ne neophodno autora, sto ne konzumenta? delo ima svoj zivot koji nekad ukljucuje namere autora a nekad ode na sasvim suprotnu stranu. 

 

od grcke pa naovamo mnogi pokusavaju da definisu umetnost i jos nema jasne definicije. svaka pokriva/otkriva ponesto ali definicija uporno izmice. ali sve je bliza.... 

 

[Meazza]

1 hour ago, adam said:

namera nije dovoljna, nema dve skole misljenja oko namere. 

 

Kako drugacije protumaciti onaj Kosuthov citat? Mozes li da ga objasnis svojim recima?

 

Quote

ima dve skole misljenja oko toga da li postoji neki magicni zajednicki sadrzalac za svu vizuelnu umetnost koji omogucava svima, od dece preko laika do ljudi koji se bave umetnoscu da to na prvu oseti. kauboj kaze da postoji, da ima ta zajednicka zica za sva umetnicka dela i da osoba ne mora imati ni predznanje ni kontekst da bi prepoznala umetnicko delo nego ga jednostavno oseti. vecina ostalih diskutanata kaze da ima jos niz faktora koji su bitni za razumevanje umetnickog dela - kontekst, kulturolosko okruzenje, obrazovanje itd.

 

Mene ta tema i ne zanima, niti o tome raspravljam. Prilicno je ocigledno da se za mnoga umetnicka dela mora imati predznanje i poznavati kontekst. (Mada verovatno ne za sva.)

 

 

Quote

npr na koji fazon je schoenbergova "muzika" umetnost? nema dva postena spojena tona.  vlada georgijev izmislio muziku za schoenberga. 

 

Vidis, opet koristis primer iz moderne umetnosti koji ti uopste ne ide u prilog. Ranije si pominjao Dzojsa u izuzetno pogresnom kontekstu kad smo pricali o formi, sad to opet radis sa Schoenbergom.

 

Schoenberg je u jednom trenutku shvatio da je presavsi na atonalnu muziku presao tacku bez povratka i bio izuzetno nezadovoljan rezultatom i posledicama. Zato je i stvorio serijalisticku muziku koja prati izuzetno rigidan set pravila da omoguci veoma rigidnu i jasno definisanu formu - muziku koja se sastoji od nizova 12 nota u okviru kojih se jedna nota ne sme ponoviti dva puta. Njegovo je shvatanje bilo da ce vremenom ljudsko uho prosecne osobe razviti dovoljno da moze da prati ove nizove i da uhom cuje tu harmoniju. Koliko je bio u pravu neka svako prosudi za sebe. U svakom slucaju, poenta je da je zamenio jedan set pravila drugim.

 

[Meazza]

37 minutes ago, adam said:

od grcke pa naovamo mnogi pokusavaju da definisu umetnost i jos nema jasne definicije. svaka pokriva/otkriva ponesto ali definicija uporno izmice. ali sve je bliza.... 

 

Svet u kojem postoji definicija umetnosti ne bi bio vredan zivljenja.  Tvoj stav vise prilici birokrati ili laborantu zaljubljenom u logaritamske tablice nego umetniku. 

[Gojko & Stojko]

22 hours ago, Caligula said:

E da, procitao Gojkovo i Stojkovo, deluje interesantno (cini se da je ozbiljno kraftovana instalacija). Interesuje me nivo kraftovanja, pominjes Tarkovskog i Vendersa, Bergmana - dakle tu je jurena i estetika (manipulisalo se ) nije "anestezirano"     @Gojko & Stojko

Nego šta nego ozbiljno promišljena i ostvarena, a što se tiče nivoa zanata ...

 

Za razliku od retardiranih radova On Kaware (jebote pa Vongov i Osterov Ogi Ren em indeksira svaki dan sa jednog istog mesta sa beskonačno više duha i šarma, em dovede Pola Bendžamina do suza kada na jednoj od fotografija spazi svoju pokojnu ženu, em na kraju ispriča kakvom je slučajnošću uopšte došao do toga da indeksira svaki dan, u minijaturi književne adaptacije kakve nigde više nema, sa sve muzičkom pratnjom koja sama po sebi otkida) ova instalaciju ti, u stilu izmišljotine jednog tebi i meni dragog slepca, omogućava da kad u nju uđeš da gledaš i da gledaš, i da nikad ne izađeš. Kako sam u svom drugom postu o njoj najavio, napravljen je i film, nadam se da ti nije problem da dođeš do njega. Ovo je knjiga - katalog iz koje sam citirao u istom postu. Nju ne moraš da kupuješ, neko je okačio ovde besplatno.

 

Za ilustraciju, iz eseja Rajnharda Spilera iz knjige;

 

For his collage based on André Breton’s Manifesto of Surrealism (1924), which includes extracts from Lucio Fontana’s White Manifesto (1946), Rosefeldt has chosen a mannequin workshop as the setting. The mannequin was a key metaphor for the Surrealists, and was a motif they increasingly called upon. In the legendary Exposition internationale du Surréalisme of 1938, the wonderful exhibition as Gesamtkunstwerk choreographed and staged by Marcel Duchamp, Salvador Dalí and others, a row of specially decorated and dressed shop window mannequins constituted the central motif. In Rosefeldt’s work, our gaze slides across a hand puppet workshop via a gallery of ancestral portraits of potentates, statesmen and other personalities from world history – Fidel Castro, Vladimir I. Lenin, Mao Zedong, Yassar Arafat, Mahatma Gandhi, Martin Luther King, Nelson Mandela, Pope John Paul II, Mother Teresa, Albert Einstein and Marlene Dietrich. In between, we encounter various sinister figures that make the entire setting look like a chamber of horrors from history. It is a journey through the world of dreams: Karl Marx, to whom Rosefeldt tellingly grants the first word in Manifesto, hangs side by side with Sigmund Freud; Yuri Gagarin greets us as the first man in space, and John Lennon allows us to dream of better times (‘Imagine...’), while he waits at Yoko Ono’s side beside Benito Mussolini and Adolf Hitler.

The tracking shot ends with Cate Blanchett as a puppeteer shaping her own alter ego. Gradually she transforms the puppet in her hands from a male-looking bald head into an image of herself. In this way, the role of the puppeteer also hints at the manifold metamorphosis of Blanchett in Manifesto. The wig is secured to her head with needles, bearing an eerie resemblance to a voodoo doll. The puppeteer brings her own alter ego to life, and starts up a dialogue. ‘I believe in the future resolution of these two states, dream and reality into a kind of absolute reality, a surreality,’3 she says, quoting André Breton. The direct encounter and the dialogue between face and mask (here the puppet) immediately addresses one of the icons of Surrealism: Man Ray’s famous photo of Kiki with the mask (Noire et blanche, 1926).

 

Share & Enjoy

[Gojko & Stojko]

2 hours ago, adam said:

namera nije dovoljna, nema dve skole misljenja oko namere.

Čekaj, jesi li ti stvarno ovo zaključio čitajući ovu temu? Evo samo još i pročitaj pa da razgovaramo dalje ekipa da se složi s tobom pa da se polako razilazimo.

 

SaE

[Caligula]

On 3.9.2018. at 14:21, adam said:

@caligula - kulturoloski momenat nema veze, moze umesto zalaska sunca iza hrama svetog save da bude cinija s grozdjem s budvanske plaze. to ce opet vecini biti umetnost a gernika ce biti predmet sprdnje (kao tebi mnogi umetnici). a ako tvoja teorija radi, svako bi morao prepoznati umetnost i pokloniti joj se. kako milanskoj katedrali, tako i pikasu i braku i maljevicu i kandinskom..... ama ne biva.  ako si ti u pravu, onda moras spustiti prag pa sve koje sam nabrojao proglasiti sarlatanima jer bi vecina planete na njihove radove odreagovala bas kao sto ti reagujes na vecinu savremene umetnosti. 

 

jebiga, bojim se da ipak bez predznanja nema razumevanja.  

 

Hoces da kazes da sirotinja razume pravu vrednost nekog umetnickog predmeta samo u filmu?

 

Hint:

 

 

 

1 hour ago, Gojko & Stojko said:

Nego šta nego ozbiljno promišljena i ostvarena, a što se tiče nivoa zanata ...

 

Za razliku od retardiranih radova On Kaware (jebote pa Vongov i Osterov Ogi Ren em indeksira svaki dan sa jednog istog mesta sa beskonačno više duha i šarma, em dovede Pola Bendžamina do suza kada na jednoj od fotografija spazi svoju pokojnu ženu, em na kraju ispriča kakvom je slučajnošću uopšte došao do toga da indeksira svaki dan, u minijaturi književne adaptacije kakve nigde više nema, sa sve muzičkom pratnjom koja sama po sebi otkida) ova instalaciju ti, u stilu izmišljotine jednog tebi i meni dragog slepca, omogućava da kad u nju uđeš da gledaš i da gledaš, i da nikad ne izađeš. Kako sam u svom drugom postu o njoj najavio, napravljen je i film, nadam se da ti nije problem da dođeš do njega. Ovo je knjiga - katalog iz koje sam citirao u istom postu. Nju ne moraš da kupuješ, neko je okačio ovde besplatno.

 

 

Dakle ozbiljno artikulisano

 

Pogledacu linkove, hvala

Edited September 4, 2018 by Caligula

[Meazza]

16 hours ago, roksi said:

vezano za esej, ne moras odmah da odgovoris ali da li je iole jasnije zasto smo tu gde jesmo sto se umetnosti tice - zapravo, zasto ima smisla sto je umetnst 20 veka (pa na ovamo) dovela u pitanje kanone koji su vladali do tada? mislim da kosuth ulazi u samu bit - sazeto/jezgrovito (pokusavam da prevedem succinctly) opisuje putanju kojom se stiglo do toga.

 

Naravno, to mi je jasno. Ali ne raspravljamo da li je bilo neminovno da dodje do toga, diskutujemo o samoj prirodi umetnosti i sta za nas ona predstavlja.