8 minutes ago, Svemir Zeka said:

Dakle, od sad će preuzeti sve građansko (filozofi, oni imaju prednost).

 

U okviru sociologije je unesen ustav, logika u filozofiji. Svoj program sam izmenila u okviru toga koliko smem (oko 20%) i tu su stvari koje su gimnazijalcima potpuno bespotrebne (saznaće o tome ako odaberu ovaj poziv, do tad im i ne treba). Umesto toga im dajem praktične domaće, elementarnu logiku, i nešto elementarne filozofije i filozofijom nauke, nekad se preklopim sa sociologijom. 

 

Hvala!

 

Sad sam pitao sina koji je treća godina gimnazije, iz filozofije za sada rade samo logiku.

4 minutes ago, klimt said:

Hvala!

 

Sad sam pitao sina koji je treća godina gimnazije, iz filozofije za sada rade samo logiku.

Ne predajem ja filozofiju, nego psihologiju, ali kradem malo

Istorijski kontekst teorija, povezanost s paradigmom u naukama itd. (Psihoanaliza, humanistički pristup...) Pošto još nisu stigli do filozofihe, gledam da to prilagodim njihovim znanjima. Ali da se nekako poveže jedno s drugim. 

Ono što se ne uči uopšte je mentalno zdravlje u zajednici, i to sam ubacila (kako prevazići krize, kako pomoći sam sebi, očuvanje menralnog zdravlja, antistigma itd.)

Zlo je koliko se malo uce bitne stvari koje treba da pomognu deci da zive ispunjen i srecan zivot. Verujem da bi mogli da prezivimo sa par lekcija manje o mitohondrijama i broju ovaca na Novom Zelandu a da dodamo logiku, filozofije, religije, razne obicaje i kulture i na kraju naravno ovo sto prica zeka, prakticne vestine tipa kako razresiti konflikt, kako biti asertivan, postaviti granice, boriti se sa stvarima koje ne mozes promeniti, razviti zdrave nacine borbe sa frustracijama, rad u timu, nosenje sa kritikama (sto zlonamernim sto dobronamernim) itd itd... 

Milena Marković u SANU

Moja kuma, seoska učiteljica, sa kolegama osniva školsku a možda i seosku biblioteku 
https://www.novosti.rs/srbija/vesti/1439187/dobrodosla-svaka-knjiga-petoro-prosvetara-skole-kod-bujanovca-osniva-biblioteku

4 hours ago, garcia said:

Moja kuma, seoska učiteljica, sa kolegama osniva školsku a možda i seosku biblioteku 
https://www.novosti.rs/srbija/vesti/1439187/dobrodosla-svaka-knjiga-petoro-prosvetara-skole-kod-bujanovca-osniva-biblioteku

carski!

Htela sam na Kulinarstvo, ali nemam prigodnu fotografiju. Potpuno sam zaboravila pesmu i obradova me jutros. 

 

Otac i sin

 

Jedanput ide stari Amidža

ko neki sedi mandarin;

a za njim tapka, trči, skakuće

junačke krvi najmlađi sin.

 

Vašar je bio; a na vašaru

sablje, pištolji, arapski at,

tuniske kape, srebro i zlato,

mletačka svila, ženevski sat.

 

- E, šta ćeš, sine, da kupi babo? -

deteta sklonost kušaše svog.

- Hoćeš li sablju tu, britku, sjajnu,

il' voliš ata misirskog?

 

Il', možda, želiš od svile ruho?

Neka ti bude svileno sve!

Govori, sine, govori brže,

da kupim one toke zlaćene? -

 

Dete se češka rukom po glavi,

kao da ne zna šta bi od sveg:

- Ah, babo, babo, kupi mi, babo,

pečenja kupi jarećeg...

 

Sad se i babo češe po glavi,

gledajuć dugo sinčića svog:

- "E, ja sam volo sablje i koplja,

a sin mi jarca pečenog!"

 

(1872)

 

Ðura Jakšić

1832-1878

 

 

sveže s neta, pynchon NIJE mrtav i napisao je novu knjigu

Ficdžerald (Frensis Skot) je mrtav i nema novih knjiga u najavi. I koliko god ga voleo vidim da ima još par knjižica koje još uvek nisam pročitao, odlažem zadovoljstvo.

Sećanja na njegove knjige podstakla je nota na Radaru da je (bilo juče valjda) 100 godina od objavljivanja Velikog Getsbija:

Klasici: U naše vreme

Pre sto godina objavljen je Veliki Getsbi Frensisa Skota Ficdžeralda, roman o bogatašima, „kontroverznim“ biznismenima, prevarantima, skorojevićima, golferima… Prema elektronskom katalogu Narodne biblioteke, delo se kod nas najpre pojavilo na slovenačkom jeziku 1961, a na srpskom je objavljeno dva leta kasnije u izdanju Rada, u prevodu Saše Petrovića. Citat, rečenica? Ponekad je dosta njen deo: „Utešna blizina milionera…“

Citirano viđenje je nesporno, međutim Getsbija sam oduvek čitao kao ljubavni roman, uostalom kao i druga dva koja jako volim, Lepi i prokleti (The Beautiful and Damned) i Blaga je noć (Tender is the Night). Ovaj poslednji mi je i omiljeni.

U svim ovim romanima ljubavni odnos je nepotpun, a sila privlačnosti postaje sila razaranja. To su romani tužne lepote.

Uostalom, evo prve rečenice iz recenzije The New York Timesa za roman Lepi i prokleti i to iz 1922. godine, dakle iz vremena kada je roman i objavljen:

It would not be easy to find a more thoroughly depressing book than this new novel by F. Scott Fitzgerald, "The Beautiful and Damned."

Osim lepote samih romana, nesporna je i lepota reči. Ta je lepota ovde iskazana i u samim nazivima knjiga, koji kao da su prerasli dela i imaju nezavisan život i značenje: zlokobno lepi i prokleti i umirujući blaga je noć.

Ficžeraldova dela danas se mogu naći u izdanju ovih velikih mejnstrim izdavača i kupiti u lancima knjižara, pa nema razloga da linkujem.

Blaga je noć postoji i u prevodu Nežna je noć. Ne znam kakav je prevod romana, ali preko prevoda naslova ne mogu da pređem!

Aktuelnog izdanja Lepi i prokleti nema. Gugl će vam lako dati link za uredan pdf knjige na srpskom. Fizička izdanja mogu se pronaći na oglasnicima, oba izdanja Narodne knjige. Jedno sa tvrdim kartonskim koricama i drugo džepno, u biblioteci Bestseler sa naslovnicom koju krase Robert Mičam i Merilin Monro. Moguće je da su kadrovi uzeti iz River of No Return (Otto Preminger), što bi verovatno bio jedini film u kojem su se pojavili zajedno, ali ne mogu da tvrdim. Sam film nema veze sa delom F.S. Ficdžeralda, pa mi do kraja nije jasna veza ilustracije sa romanom. Sudbina MM bi se i mogla opisati rečima iz naslova, Mičamova baš i ne.

Pored romana, dostupna je zbirka Priče iz doba džeza, zatim zbirka naknadno pronađenih priča Umrla bih bez tebe: izgubljene priče, kao i knjižica prepiske sa Zeldom U potpisu.

Šareni dućan objavio je i nedovršenu novelu Poslednji tajkun, ali je nema na stanju kod izdavača.

Najkompletniju listu filmskih adaptacija književnih dela kao i filmova koji se bave životom F.S. Ficdžeralda nudi Wiki: Adaptations and portrayals of F. Scott Fitzgerald - Wikipedia

Edited April 25Apr 25 by Ras

Ustajao je kasno, radio je malo, sebe je okružio sitnim partijcima u čijem se društvu osećao komotno. Mediokritetima, koje je Puci Hanfštangl nazivao Chauffeureska (ovde nemam odg. prevod, pp.).
U krugu izabranih su se vrteli telohranitelji, ađutanti i jedan šofer. Hitler je obožavao filmove, omiljeni mu je bio King Kong i muziku R. Vagnera (po drugim svedočenjima, A. Brukner, pp.). Odevao se bez ukusa. Ako se ne uzmu u obzir brčići i oči - crte lica su mu bile razmrljane, poput smese iz nepečene gline.
Sećajući se svog prvog utiska Hanfštangl je pisao kako Hitler beše nalik frizeru iz predgrađa, u slobodan dan.

В саду чудовищ.

Любов и террор в гитлеровском Берлине / Э. Ларсон, 2022.

Edited Sunday at 08:105 days by makaronee
Višak