Telenta Posted December 26, 2019 Posted December 26, 2019 (edited) 24 minutes ago, namenski said: A zašto? Da se Vlasi ne dosete, nego da pomisle da su te reci stigle, izronile iz pjene plavog Jadrana? Rekoh ti vec: mani se corava posla ili na sunce sa namerom - insistirati na razlikama u podrucju koje je hronicno bilo premetano, u kome su se mesali domaci ljudi, vere, stranci I ko zna ko jos, moze da ima samo jednu svrhu, a ta, ma ti i namere bile skroz OK, dakle do jaja lingvisticke, na kraju nuzno mora da zavrsi na genima i haplotipovima ... A to nikako ne valja... A jel imas arhaicni govor Hrvata iz Dalmacije? Ili more biti da se oni ne važe…. I, ako su vec arhaizmi, zasto insistiras na njima koristeci ih u normalnimtm delovima svojih postova? Uostalom, bre, teraj samo... Ali posto nemas bre... Ne koristim italijanizme u svojim postovima osim u onom u kojem sam ih specifično naveo. Smeta li ti to što ne pišem ekavski? Vidi jednu stvar, srpski jezik nije jednako ekavica. Nađi mi srpske narodne epske pjesme na ekavici? Nema ih! Na ijekavci pa čak i na ikavici imaš na stotine pjesama o Kraljeviću Marku, Kosovu, Hajducima, Uskocima, Caru Lazaru itd. Pola Šumadije je do prije 120 godina govorilo ijekavski, a zapadna Srbija je do prije 60-70 govorila ijekavski. Tema je o prekodrinskim dijalektima, jednostavno ekavskih Srbi zapadno od Drine ne postoje. Edited December 26, 2019 by Telenta
Telenta Posted December 26, 2019 Posted December 26, 2019 (edited) 14 hours ago, BWA said: kod nas su u upotrebi ijekavski nastavci tipa vrucijem, tvrdijem, lijepijem...., je li tako i u dalmaciji? Pošto se nije koristio glas H u mom kraju se on nekad zamjenjiva sa JE (u slučaju kad je H na zadnje slovo): NAŠIJE (naših), VAŠIJE (vaših), MOIJE (mojih), TVOIJE (tvojih), TIJE (tih) itd. Edited December 26, 2019 by Telenta
namenski Posted December 26, 2019 Posted December 26, 2019 1 minute ago, Telenta said: Smeta li ti to ne pišem ekavski? Ovo je vec podmuklo i bezobrazno: pola foruma pise na ijekavici. 3 minutes ago, Telenta said: srpski jezik nije jednako ekavica. Ajde? 7 minutes ago, Telenta said: Nađi mi srpske narodne epske pjesme na ekavici? Nema ih! Na ijekavci pa čak i na ikavici imaš na stotine pjesama o Kraljeviću Marku, Kosovu, Hajducima, Uskocima, Caru Lazaru itd. Pola Šumadije je do prije 120 godina govorilo ijekavski, a zapadna Srbija je do prije 60-70 govorila ijekavski. Pa sta? To nesto treba da dokaze? 7 minutes ago, Telenta said: jednostavno ekavskih Srbi zapadno od Drine ne postoje. Ma muka je sto bezmalo ne postoje ni ijekavski... A toliko ih se branilo… Ma daj bre, mani me...
Frile Posted December 26, 2019 Posted December 26, 2019 1 hour ago, hazard said: Palamuditi brate to nije egzotika ni za koga ovo ostalo da, za one koje nisu upoznati sa dalmatinskim govorima generalno. Ja jesam, pa sam znao za bar pola reci sa tvog spiska +1 to je opšta pojava, nema veze sa prekodrinskim dejalektima jednostavno, mnogo se greši kad se pretpostavlja da li je neka reč manje poznata u nekom drugom kraju. Ono što je u mom kraju arhaizam koji samo babe razumeju, u nekom ne tako dalekom kraju se koristi u svakodnevnom govoru. Izvorno strana reč koja je jednom kraju stigla preko jezika X, može da postoji u sasvim drugom kraju u vrlo sličnom obliku i stigla je iz jezika Y...
hazard Posted December 26, 2019 Posted December 26, 2019 A imaš i reči koji se vraćaju u široku upotrebu. Smarati je do pre 20ak godina bio arhaizam koji su koristile samo neke babe i dede u određenim krajevima...
Telenta Posted December 26, 2019 Posted December 26, 2019 (edited) 5 hours ago, hazard said: Palamuditi brate to nije egzotika ni za koga ovo ostalo da, za one koje nisu upoznati sa dalmatinskim govorima generalno. Ja jesam, pa sam znao za bar pola reci sa tvog spiska Većina riječi koje sam naveo su adriatizmi koji potiču iz venecijanskog jezika, mada nije isključeno da ponešto potiče i iz dalmato-romanskog odnosno dalmatskog jezika https://sr.wikipedia.org/wiki/Далматски_језик Jednom sam priča sa jednim Hrvatom sa jednog dalmatinskog otoka o dalmatinskim lokalizmima. Iz glave sam mu naveo 20-30 lokalizama koji su mi u tom momentu pali na pamet, sve je zna osim 2-3. Jedan od tih koje nije zna je "BIKAR" (mesar). Od toga je izvedeno "BIKARITI" što znači obrađivati meso kad se zakolje prase, janje, tele itd. Moj ćaća i danas nekad kaže "BIKAR" i "BIKARENJE." Sasvim slučajno nađem taj izraz u "murlaškoj ("morlačkoj") besidi" tj. među 273 riječi iz okoline Livna zabilježene u XIX v. (Murlaški rječnik oko Livna pod B) https://hr.metapedia.org/wiki/Morlački_dialekt#Murla.C5.A1ki_rje.C48Dnik_oko_Livna Edited December 26, 2019 by Telenta
namenski Posted December 26, 2019 Posted December 26, 2019 Напаклити Напрдит Мацола Лашко Кварантина Кварат Карбунера, чађавка Карампана Ишекат... Могу до сутра, 'ал ме мрзи... Морнарска крсна слава, св. Никола Путник, славила се скромно и побожно. Капетан, шкриван, ностромо, и сви остали, обукли би се мало боље него у радне дане и истакла би се на крми државна застава, а на арбуо од маистре српска, хрватска или црногорска, какву је већ капеетан на броду имао. А ако би били у луци с бродом, искитили би се с великим павезом (gran pavese). Пред подне би позвао капетан нострома и посаду на касар, где би попили по чашу коњака у славу заштитника, св. Николе Путника. На трпези у камари и под прову, у крсницима, горјеле би воштанице, мену је био обилатији него обично, јер би по могућности придодали печење са шалатом или мјесто тога нешто друго, укусно, са бокаром вина код обједа и вечере. Ностромо би био позван на једну од двије трпезе, зависило би од тога где би нагињао. Иза првог јела сви би устали по старом обичају и напили би у славу Божију. Друга се здравица напијала у славу св. Николе Путника, морнарског покровитеља, молећи га да бдије и да здраво и спасоносно прати по морским пучинама, а затим, како би боље знали пјевали светитељску химну: О кто, кто, Николаја служит, о кто, кто Николаја љубит, тому свјати Николаје, на свјаки час помагајет, Николаје, Николаје. итд... Након вечере слиједило би весеља с пјевањем уз гусле и другим морнарским играма и поскочицама. Ове двије свечаности славиле су се без разлике, једино се на оним бродовима где су капетан и већина особља били католици пјевала друга химна... Околина Свилајнца, средина 19. века... Јел' ти смета што пишем ћирилицом?
Telenta Posted December 26, 2019 Posted December 26, 2019 (edited) 17 minutes ago, namenski said: Напаклити Напрдит Мацола Лашко Кварантина Кварат Карбунера, чађавка Карампана Ишекат... Могу до сутра, 'ал ме мрзи... Морнарска крсна слава, св. Никола Путник, славила се скромно и побожно. Капетан, шкриван, ностромо, и сви остали, обукли би се мало боље него у радне дане и истакла би се на крми државна застава, а на арбуо од маистре српска, хрватска или црногорска, какву је већ капеетан на броду имао. А ако би били у луци с бродом, искитили би се с великим павезом (gran pavese). Пред подне би позвао капетан нострома и посаду на касар, где би попили по чашу коњака у славу заштитника, св. Николе Путника. На трпези у камари и под прову, у крсницима, горјеле би воштанице, мену је био обилатији него обично, јер би по могућности придодали печење са шалатом или мјесто тога нешто друго, укусно, са бокаром вина код обједа и вечере. Ностромо би био позван на једну од двије трпезе, зависило би од тога где би нагињао. Иза првог јела сви би устали по старом обичају и напили би у славу Божију. Друга се здравица напијала у славу св. Николе Путника, морнарског покровитеља, молећи га да бдије и да здраво и спасоносно прати по морским пучинама, а затим, како би боље знали пјевали светитељску химну: О кто, кто, Николаја служит, о кто, кто Николаја љубит, тому свјати Николаје, на свјаки час помагајет, Николаје, Николаје. итд... Након вечере слиједило би весеља с пјевањем уз гусле и другим морнарским играма и поскочицама. Ове двије свечаности славиле су се без разлике, једино се на оним бродовима где су капетан и већина особља били католици пјевала друга химна... Околина Свилајнца, средина 19. века... Јел' ти смета што пишем ћирилицом? Не, напротив баш ми је драго што пишеш ћирилицом. И ја сам мислио да пишем ћирилицом, али реко ајде ипак ћу латиницом да могу разумити сви народи и народности који су присутни и прате ови форум. Имаш занимљив аватај бај д веј. Spoiler Edited December 26, 2019 by Telenta
namenski Posted December 26, 2019 Posted December 26, 2019 30 minutes ago, Telenta said: Имаш занимљив аватај бај д веј. Имао сам бољи...
Frile Posted December 26, 2019 Posted December 26, 2019 1 hour ago, Telenta said: Većina riječi koje sam naveo su adriatizmi koji potiču iz venecijanskog jezika, mada nije isključeno da ponešto potiče i iz dalmato-romanskog odnosno dalmatskog jezika https://sr.wikipedia.org/wiki/Далматски_језик Za mene je dalmatski jezik bio nepoznanica dok ga Nautilus nedavno nije spomenuo (iako je apsolutno logičan i stvari ležu na svoje mesto) Otkud sad venecijanski jezik? (nema ga na wikipediji u spisku romanskih jezika) Koliko je bio rasprostranjen taj venecijanski jezik, u kom vremenskom periodu, u kakvom odnosu prema dalmatskom, na kojoj teritoriji, i zašto su postojala (bar) dva romanska jezika?
namenski Posted December 26, 2019 Posted December 26, 2019 Novokomponovano zakukuljivanje i zamumuljivanje, a sve u teznji da se dokaze da smo mitm bili prvi, stariji, pismeniji... Italijanski je za obe obale Jadrana bio jednostavno lingua franca kao jezik koji je povezivao sve na obalama i priobalju, na kome se trgovalo i sporazumevalo, buduci da je bio jezik dugo najpismenije i trgovinskije grupe, obaska prevlast... Slicna situacija je bila i u Srbiji sa turskim, ali je mnostvo lokalnih dijalekata jednostavno pre izumrlo buduci da su Turci iz Srbije otisli jos polovinom 19. veka, a Italijani se zadrzali na istocnoj obali Jadrana do kraja WW2... Tome srazmeran je i broj italijanskih i turskih reci koje su se zadrzale do danas... Ћозоти.
Frile Posted December 26, 2019 Posted December 26, 2019 Neći nikog da optužujem za lingvopatkometriju, ovo se do sada vodio jako zanimljiv razgovor o jeziku. Pričamo o onome što nas zanima, onoliko koliko znamo (čini mi se da niko nije lingvista niti istoričar) Elem, venetskog (venecijanskog jezika) ima na engleskoj wikipediji, a nema na sr/hr Moje pitanje za Telentu - napisao si da takozvani "adriatizmi" većinom potiču iz venetskog a ne iz dalmatskog jezika - da li je to tvoje "slobodno uverenje" ili postoje stručna istraživanja koja isto tvrde? Sasvim je moguće je da lingua franca trgovine (venecijanski) ima toliki uticaj - ima za to primera u istoriji. Meni kao laiku se više sviđa idaje da se u zaleđu (među običnim svetom) duže zadržao i veći trag ostavio taj dalmatski jezik koji je prisutan još od trećeg veka. S druge strane, koliko pojmova je uopšte postojalo u početku i uspelo da preživi toliki period (hint: pomidor sigurno nije iz dalmatskog jezika), tu ima puno savremenijih pojmova za koje ne verujem da su tu od trećeg veka i da vuku koren iz vulgarnog latinskog. U svakom slučaju, reči venecijanskog (ili dalmatskog) porekla su se proširile mnogo dalje od područja gde su živeli govornici tih jezika, zato što su ih preuzimli komšijski narodi.
Frile Posted December 26, 2019 Posted December 26, 2019 51 minutes ago, Frile said: zato što su ih preuzimli komšijski narodi. isteklo vreme za edit, naravno ispravno je: zato što su ih preuzimali stanovnici susednih teritorija
Telenta Posted December 26, 2019 Posted December 26, 2019 (edited) 2 hours ago, Frile said: Za mene je dalmatski jezik bio nepoznanica dok ga Nautilus nedavno nije spomenuo (iako je apsolutno logičan i stvari ležu na svoje mesto) Otkud sad venecijanski jezik? (nema ga na wikipediji u spisku romanskih jezika) Koliko je bio rasprostranjen taj venecijanski jezik, u kom vremenskom periodu, u kakvom odnosu prema dalmatskom, na kojoj teritoriji, i zašto su postojala (bar) dva romanska jezika? Kažem venecijanski jerbo kad su Mlečani/Venecijanci vladali Dalmacijom država Italija još nije postojala. Mletačka vlast u Dalmaciji je okončana 1797 godine kad je Napolen ukino Mletačku republiku, a država Italija ja nastala 1871 godine. Venecijanski je danas praktički jedan od dijalekata italijanskog jezika (mada ga neki smatraju posebnim jezikom) i blizak je italijanskom standardu koji je baziran na toskanskom dijalektu https://en.wikipedia.org/wiki/Venetian_language Dalmatski je bio poseban jezik kojim je pričalo autohtono romanizovano stanovništvo Dalmacije, on se razvio iz vulgarnog latinskom koji se govorio na istočnoj obali Jadrana u doba rimske vladavine. Zadnji govornik dalmatskog jezika Tuone Udaina je umro na ostrvu Krku 1899 https://en.wikipedia.org/wiki/Tuone_Udaina Ovako zvuči dalmatski jezik Edited December 26, 2019 by Telenta
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now