Španija i Katalonija

[bigvlada]

Evo, procitao sam ovaj i opet ne vredi. Propasce becki, pardon, briselski konjusari, naslusali smo se vec toga. Mislim, argument tipa "shvatas li da Katalonija nema ugovore o saobracaju", kao da im neko brani da ih naprave i potpisu kad/ako jednom postanu samostalni. Isto vazi i za druge ugovore. Drzave nastaju na razne nacine, kad nastanu na uredan nacin tranzicija nije preterano veliki problem. Mozda (ne mozda vec sigurno) je realno da to u ovom trenutku nije realno ali ne znaci da sutra nece biti.

 

Hapsenja naravno da imaju veze sa pokretom, to ne kriju ni oni koji su ih uhapsili. A kredibilitet u politici dolazi na izborima, ne iz ovih ili onih izjava. Kakav kredibilitet danas ima Spanija kod ako ne vecine a onda bar pozamasnog (i sve veceg) dela stanovnika Katalonije? I kakav ce kredibilitet imati sutra? To je mnogo bitnije za buduci razvoj dogadjaja od toga gde ce biti sediste ove ili one banke. Efekat tih osvetnickih hapsenja ce svima biti jasan vec na sledecim izborima u Kataloniji. Ah, da, Spanija ce opet povuci clan 155. i povlacice ga sve dok im se ne svide rezultati izbora. Svaka cast, ozbiljna demokratija je u pitanju. Otprilike kao ona atinska koju su progurale obespravljene i siromasne atinske mase - nepostojeca.

 

Molim bez konjušara i sličnih aluzija. Hvala. 

 

Slažem se, ali koliko je vremena potrebno za tako nešto? To pod uslovom da druga strana uopšte želi ugovor (ponavljam, i za bilo koji ugovor sa EU i za open skies i za WTO je potrebna saglasnost Španije). I koliko će to da košta?  Koliko je potrebno vremena da se dupliraju institucije čije funkcije vrši španska država a koliko za EU institucije? Jer ti letove i transfer roba gubiš sutradan a za ugovore su potrebne godine. Za neki eventualni prelazni ugovor je potrebna španska saglasnost. Pogledaj kako su počeli da njakaju UK oko Gibraltara, kako misliš da će se ponašati prema nezavisnoj Kataloniji? Rešiće to nekako nije odgovor. 

 

 Pomenuo sam SEAT a tu su i proizvođači vina. Šta njima znači što će kroz par godina imati neki trgovinski ugovor (a to je veliko ako) ako će bankrotirati pre toga? Kada već pominješ realnost, hajde da i tebe pitam, da li je iko uradio studiju slučaja o tome koliko je nezavisna Katalonija (u situaciji bez saglasnosti Španije) realna opcija? Ne možeš samo da kažeš mogu da potpišu ugovore. To onaj nesrećni Liam Fox troluje britansku javnost preko godinu dana. Imaćemo pun pristup zajedničkom tržištu ali ćemo moći da sklapamo ugovore po svojoj volji. To nije moguća opcija. 

 

 

Uhapšeni su jer su izabrani tu gde su izabrani na osnovu seta zakona i propisa koje su odlučili da bace kroz prozor. Šta očekuješ da država uradi? Šta bi ti radio kao španski premijer da ti neka provincija proglasi nezavisnost mimo svih zakona? Tebi je hapšenje onih koji to rade osveta? Čemu onda služi zakon protiv takvih slučajeva? 

 

 Kredibilitet u politici pre svega dolazi kroz ispunjavanje predizbornih obećanja. Katalonija van Španije ali automatski u EU je nešto što tek treba da ispune. Kako, ne zna se. 

 

O ulozi najnižih slojeva stanovništva poput veslača na triremama u atinskoj demokratiji i nedostatku iste pod tridesetoricom (ono što si rekao da jači tlači) se diskutuje u npr. delu Stara Grčka Struve/Kalistov. Manč sigurno zna i bolje naslove. 

 

Ja verujem da takve studije postoje. Evo, recimo jedne sažetije analize. Od pet najjačih španskih univerziteta na šangajskoj listi, tri su iz Katalonije pa čisto sumnjam da se toliki profesori nisu bavili time. Štete će biti i oko toga se slažem. Ali koliko vidim argument je taj da će glavna šteta nastati kao posledica neprijateljskog stava Madrida i nespremnosti EU, ne toliko da prizna novu državu, koliko da se ne zameri Madridu u smislu bilo kakvog mešanja. Dakle, opet političko pitanje. Ali, opet i pretpostavka da je nefleksibilnost Madrida potpuno u redu, jer oni kao štite državu.

 

Opet kažem pragmatizam je nešto što se postavlja u odnosu na neke ciljeve. Neko, recimo može preferirati da zadrži sopstveni biznis iako bi istim radom kod drugoga zaradio više.

 

 

Ako takve studije postoje, zašto onda nisu korištene kao argument za nezavisnost nego se frljaju frazama koje ih jednostavno čine neozbiljnima?

 

Pročitao sam ovo. Polazi od stanovišta da je Katalonija država u EU i u Eurozoni. Na primeru referenduma u Škotskoj znamo da to nije realna opcija, tj. Škotska mora prvo da se odvoji od UK pa tek onda da podnese zahtev za članstvo. Šta će da rade od trenutka izlaska iz Španije do trenutka eventualnog ulaska, ako to uopšte uspeju da urade? 

 

U sekciji 4 se govori o troškovima rekreiranja institucija čije funkcije zadovoljava Španija ali ne i EU institucija poput agencije za lekove koje obavljaju posao i za Španiju. Premisa je pogrešna. Ono što mene interesuje su studije funkcionisanja Katalonije u situaciji da nije u EU. 

 

Da, glavna šteta će nastati usled blokiranja Španije. Nisam siguran koliko je stav EU po tom pitanju nezameranje Madridu koliko držanja pod kontrolom separatističkih pokreta u drugim regijama. Da podrže Kataloniju na kraju bi izgledali kao Sveto Rimsko Carstvo sa 300+ država koje ne bi mogle da se oko bilo čega dogovore. Sa druge strane, u hipotetičkom slučaju da se Češka i Slovačka ponovo ujedine (nas neću pominjati jer smo mi još neverovatniji slučaj) EU bi to zdušno pozdravila jer bi imala manje država i manje parlamenata koji bi odlučivali o npr. potpisivanju novih trgovinskih ugovora. Stav EU nema neke posebne veze sa Katalonijom kao takvom, isto bi se ponašali sa Korzikom ili Venetom.

 

Neki poslovi mogu da prežive ali mnogima je nemogućnost pristupa EU tržištu omča oko vrata. Ne kukaju sva udruženja poslodavaca u različitim granama privrede u UK da im se obezbedi nesmetan pristup zajedničkom tržištu jer se brinu za državu, već jer mnogima opstanak od toga zavisi. 

[Bojan]

Ako takve studije postoje, zašto onda nisu korištene kao argument za nezavisnost nego se frljaju frazama koje ih jednostavno čine neozbiljnima?

 

Pročitao sam ovo. Polazi od stanovišta da je Katalonija država u EU i u Eurozoni. Na primeru referenduma u Škotskoj znamo da to nije realna opcija, tj. Škotska mora prvo da se odvoji od UK pa tek onda da podnese zahtev za članstvo. Šta će da rade od trenutka izlaska iz Španije do trenutka eventualnog ulaska, ako to uopšte uspeju da urade? 

 

U sekciji 4 se govori o troškovima rekreiranja institucija čije funkcije zadovoljava Španija ali ne i EU institucija poput agencije za lekove koje obavljaju posao i za Španiju. Premisa je pogrešna. Ono što mene interesuje su studije funkcionisanja Katalonije u situaciji da nije u EU. 

 

Da, glavna šteta će nastati usled blokiranja Španije. Nisam siguran koliko je stav EU po tom pitanju nezameranje Madridu koliko držanja pod kontrolom separatističkih pokreta u drugim regijama. Da podrže Kataloniju na kraju bi izgledali kao Sveto Rimsko Carstvo sa 300+ država koje ne bi mogle da se oko bilo čega dogovore. Sa druge strane, u hipotetičkom slučaju da se Češka i Slovačka ponovo ujedine (nas neću pominjati jer smo mi još neverovatniji slučaj) EU bi to zdušno pozdravila jer bi imala manje država i manje parlamenata koji bi odlučivali o npr. potpisivanju novih trgovinskih ugovora. Stav EU nema neke posebne veze sa Katalonijom kao takvom, isto bi se ponašali sa Korzikom ili Venetom.

 

Neki poslovi mogu da prežive ali mnogima je nemogućnost pristupa EU tržištu omča oko vrata. Ne kukaju sva udruženja poslodavaca u različitim granama privrede u UK da im se obezbedi nesmetan pristup zajedničkom tržištu jer se brinu za državu, već jer mnogima opstanak od toga zavisi. 

 

Ovo je neka neposredna analiza javnih prihoda i rashoda. U svakom budžetu su najveće stavke na rashodnoj strani penzije i socijalna davanja, državni servisi (prosveta, zdravstvo, pravosuđe, državna uprava, policija, vojska), subvencije itd. Oko ovih agencija koje pominješ, ne znam da li su uključeni, ali to su neki manji troškovi. Studija je usmerena na to da pokaže da li Katalonija može da opsluži javnu potrošnju sa prihodima koje ostvaruje. Ovako postavljena analiza pokazuje pozitivan odnos u korist dodatnih prihoda u odnosu na dodatne rashode. Ali, ali... Ono što pretpostavljam da je teško proceniti jeste koliko štete bi pretrpela privreda u slučaju otcepljenja, jer to direktno utiče na ubiranje poreza. U slučaju da nastane nekakav ekonomski rat između nezavisne Katalonije i Španije (što nije nerealno) šteta bi sigurno bila velika i za jedne i za druge. Istupanje iz zajedničkog tržišta EU bi takođe povećalo troškove poslovanja kompanijama i obeshrabrilo bi investitore. Kao što sam kažeš, te visoke i high end tehnologije zahtevaju i visoku mobilnost resursa. Dakle, usled smanjenja prihoda morala bi da se reže i javna potrošnja. Recimo, u Kataloniji se dosta ulaže u farmaceutska i medicinska istraživanja. Zato je ova agencija koju pominješ, između ostalog, preferirala Barselonu kao svoju novu destinaciju.

 

Ali, evo kako ti ekonomski argumenti funkcionišu na jednom konkretnom primeru. Radi se o jako profitabilnoj delatnosti - upravljanju aerodromima. Aerodromom u Barseloni i Madridu upravlja preduzeće AENA, koje je u većinskom vlasništvu države (u njihovom vlasništvu je još dosta važnijih aerodroma u Španiji). U Kataloniji smatraju da ovo preduzeće drugačije tretira (upravlja) aerodromom Barajas u Madridu od onoga u Barseloni (El Prat). Glavne optužbe idu na račun toga da je usluga na El Pratu devalvirana kako bi se izvukao što veći profit, dok kog Barajasa to nije slučaj. To pokazuju i cifre. Aerodrom u Barseloni sa prometom od 44 miliona putnika doneo je profit od 340 miliona evra, dok je aerodrom u Madridu, sa prometom od 50 miliona putnika, doneo profit od 27 miliona evra. Čitava stvar kulminirala je letos, usred sezone, kada su radnici zaposleni u firmi koja je odabrana za aerodromsko obezbeđenje (Eulen) stupili u štrajk.

 

 

 

The traffic at El Prat on this first day of the indefinite strike by the security workers of Eulen is expected to be very intense: 500 departing flights with 91,800 passengers on board, usual figures for the middle of August. More worrying is the fact that it is also a Monday, one of the days of the week with more movement at Barcelona airport.

 

 

 

Naravno, u Kataloniji su burno reagovali na ovo pogotovo što je španska vlada ignorisala ovaj problem. Na kraju je angažovana civilna garda. Mosos je takođe ponudio pomoć ali je španski ministar to odbio. Intervenisala je i Katalonska vlada koja je ponudila dodatnih 200E povećanja plate radnicima koji su u štrajku.

 

 

 

Catalans should not be deceived nor made to fall for anything: the strike by the security control workers at Barcelona's El Prat airport, which until now has been intermittent but from this Monday will be indefinite, and which the Spanish government plans to resolve by mobilising Civil Guard agents to replace the workers of Eulen, is, above all else, a great failure of the Ministry of Fomento (Public Works & Transport), of the semi-public company Aena, of the Spanish airports' centralist system, and a total rejection of the system of concessions through cronyism, of ineffective managers yet with good contacts within the government, and who for many years have shown nothing but absolute contempt towards El Prat airport.

 

First it was Iberia and then Aena. Or first it was Aena and then Iberia. What difference does it make? Because the only truth is that first, the first for everything, has always been Madrid's Barajas airport. And the attitude of both Aena and Iberia is not that it has been indifferent to the issues of Barcelona airport: it has been overtly hostile and unjust. Only the market has helped El Prat airport. The only thing that could not be controlled (totally) from the Ministry of Fomento. Aena made record profits, 50% of which came from Barcelona; Eulen, the security company, also wanted to increase the profits of a contract almost without margins.

 

But what is most serious is that Aena allowed it all to happen. It knew it had a powder keg in Barcelona for the increase in air traffic, but it looked the other way. At the head of the company, José Manuel Vargas, an executive who hasn't shown his face at all, despite being the cause of the shambles. What does it take for a minister to get stuck with a company's mess after just six months in the post? Undoubtedly the contacts of the president of Aena, many of them forged during his stage as CEO of the Vocento media group, and also his astuteness to disappear from the scene. Not even a press conference, and his impassiveness in the face of a situation would, in any normal country, have required his immediate resignation on behalf of the Government.

 

The Civil Guard will be at El Prat from this Monday lending its services to something that is not its responsibility, and which it already supports within a preconstitutional decree. The unions, for their part, are reproaching the Spanish government for its attempts against their right to strike, and the passengers, meanwhile, will pay for the inefficiency of a state and the inability of its public agents.

 

 

 

Jedan od razloga za ovaj štrajk je upravo vezan za te optužbe da se usluga na El Pratu devalvira zarad većeg profita (što kod Madridskog aerodroma nije slučaj). Tako je uzeto i novo, neadekvatno i jeftino obezbeđenje za koje je izdvojeno 12 miliona evra, dok se za istu usluga u Madridu izdvaja 21,7 miliona.

 

Na kraju i par zanimljivih pitanja

 

 

 

First: it has not been explained why the Spanish government has allowed the situation to deteriorate to extremes that seriously damage the image of Barcelona and Catalonia. The infrastructure is theirs, the security forces, the Civil Guard and the National Police, too, as well as the management of the airport. In the entire chain of the Ministry of Fomento (Public Works & Transport) and Aena, could nobody have intervened in the matter weeks ago?

 

Second: it has not been explained why all the problems have been concentrated at El Prat airport again, in the same way it occurred with the passport control last May. Nor why there continue to be queues of up to an hour at dawn each day, with passengers losing their flights and inexplicable crowding even on the days when there is no strike. This week there was only one strike on Monday.

 

Third: it has not been explained why Eulen managed to replace the airport security management, Prosegur, with clearly an inferior service, whilst increasing profits. Meanwhile, Micaela Núñez Feijóo, an executive at Eulen and the sister of the president of the Xunta of Galicia, Alberto Núñez Feijóo: silence.

 

Fourth: it has not been explained why, with almost the same number of passengers as Madrid's Barajas airport - 50.4m last year, with 44.1m at El Prat - that the security at Barajas costs €21.7m per year, and at El Prat it costs €12m. And with figures like that, of course Barajas doesn't have any problems.

 

Fifth: it has not been explained why El Prat generates profits of €340m, just over 50% of Aena's earnings (€651.6m), and Barajas only €27.5m. A worse service, less investment, yet more profits. With this explanation, who would relinquish the ownership of El Prat airport to the Catalan government?

 

 

 

Da pomenem još i to da je AENA u vlasništvu vlade, sa udelom od 51%, dok je 49% u rukama privatnih investitora. Ovih 49% procenata je svojevremeno prodato pod veoma sumnjivim okolnostima za valjda nešto preko 3 milijarde evra, a procene tvrde da se moglo dobiti makar duplo. Takođe, neposredno posle prodaje akcije su skočile  i investitori su vrlo brzo nadoknadili uloženi novac.

[Bojan]

Da, glavna šteta će nastati usled blokiranja Španije. Nisam siguran koliko je stav EU po tom pitanju nezameranje Madridu koliko držanja pod kontrolom separatističkih pokreta u drugim regijama. Da podrže Kataloniju na kraju bi izgledali kao Sveto Rimsko Carstvo sa 300+ država koje ne bi mogle da se oko bilo čega dogovore. Sa druge strane, u hipotetičkom slučaju da se Češka i Slovačka ponovo ujedine (nas neću pominjati jer smo mi još neverovatniji slučaj) EU bi to zdušno pozdravila jer bi imala manje država i manje parlamenata koji bi odlučivali o npr. potpisivanju novih trgovinskih ugovora. Stav EU nema neke posebne veze sa Katalonijom kao takvom, isto bi se ponašali sa Korzikom ili Venetom.

 

 

 

Pretpostavljam da je nezameranje u pitanju, a ne kontrola separatističkih pokreta, jer postoji taj plan "Evropa u više brzina", gde je valjda Španija, između ostalih, u toj prvoj brzini. Sad su oni prošetali sa Rahojem po nekim samitima onomad i sve to najavili i neće da mu se zameraju kako ovaj ne bi kompromitovao celu ideju.

 

Ovako oni isto ne kontrolišu separatističke pokrete, jer oni očigledno eskaliraju. Ako se umešaju ne znači nužno da podržavaju otcepljenje. Ako bi se umešali u Kataloniji, kao neka vrsta posrednika (diplomatskim kanalima) mislim da bi i Katalonci odložili zahtev za nezavisnost na stranu. Naravno, pod uslovom da se deblokira sadašnja situacija i otpočnu neki pregovori.

[MancMellow]

Fora je i u tome da je posle Brexita Spanija dobila na politickoj specificnoj tezini u okviru EU. Naljutiti 3 miliona ljudi u Kataloniji je manja ili veca neugodnost. Okrenuti protiv sebe Spaniju, u ovim spoljnopolitickim okolnostima, je egzistencijelna pretnja EU. To 99% nece raditi. 

Edited November 8, 2017 by MancMellow

[Bojan]

Jeste. A Španija, iako je izgubila ugled kod većine katalonskog stanovništva i značajno okrnjila svoj međunarodni ugled,  nije zainteresovana za posredovanje jer smatraju da bi se tako pokazali kao nesposobni da reše ovaj problem. I sada eto jure "pobunjenike" po članicama EU.

[Filozof manijak]

Što im članice EU ne izruče te "pobunjenike"?

Da li ih podržavaju, ili misle da isti neće dobiti fer i pravično sudjenje u jednoj demokratskoj zemlji, takođe članici EU?

[assignment]

Jeste. A Španija, iako je izgubila ugled kod većine katalonskog stanovništva i značajno okrnjila svoj međunarodni ugled,  nije zainteresovana za posredovanje jer smatraju da bi se tako pokazali kao nesposobni da reše ovaj problem. I sada eto jure "pobunjenike" po članicama EU.

 

Zato sto ti to jednostavno tvrdis ili po kojim to parametrima donosis ovaj zalkjucak?

Edited November 8, 2017 by assignment

[Krošek]

medjunarodni ugled zavisi i od javnog mnjenja u drugim drzavama koje moze imati uticaj na "temperaturu" odnosa stranih vlada prema spaniji. ako se nemackim gradjanima ne svidjaju slike koje dolaze iz spanije, to automatski narusava spoljni ugled drzave, istina ne mnogo, ali efekat moze da se akumulira. zamisli kako je opao ugled amerike zbog nepopularnosti trampa u recimo eu zemljama. da je tramp blago reganoliki harizmaticni populista sa relativno povoljnim odjekom na kontinentu, makar bio slicno uzasan sam po sebi, temperatura odnosa bi bila drugacija

[hazard]

Što im članice EU ne izruče te "pobunjenike"?

Da li ih podržavaju, ili misle da isti neće dobiti fer i pravično sudjenje u jednoj demokratskoj zemlji, takođe članici EU?

 

Pa te procedure su tek na početku, izručenja ne idu preko noći a oni čiji se izručenje traži imaju na raspolaganju dosta načina za odugovlačenje

[Filozof manijak]

Pa te procedure su tek na početku, izručenja ne idu preko noći a oni čiji se izručenje traži imaju na raspolaganju dosta načina za odugovlačenje

 

Sve je to ok, i slažem se. Ovde kontritram Bojanu koji tvrdi da je španska Vlada okrnjila svoj međunarodni ugled. 

[assignment]

medjunarodni ugled zavisi i od javnog mnjenja u drugim drzavama koje moze imati uticaj na "temperaturu" odnosa stranih vlada prema spaniji. ako se nemackim gradjanima ne svidjaju slike koje dolaze iz spanije, to automatski narusava spoljni ugled drzave, istina ne mnogo, ali efekat moze da se akumulira. zamisli kako je opao ugled amerike zbog nepopularnosti trampa u recimo eu zemljama. da je tramp blago reganoliki harizmaticni populista sa relativno povoljnim odjekom na kontinentu, makar bio slicno uzasan sam po sebi, temperatura odnosa bi bila drugacija

 

Ugled Amerika je opao vec davno pre Trampa a da Nemacka (tvoj primer) bar malo menja odnos prema drugoj drzavi jer se gradjanima nesto ne svidja je po meni glupost na kvadrat. Da je tako ta ista Nemacka ne bi trebala vise imati bilo kakve odnose sa Turskom a sa Rusijom bi teko med I mleko....

[bigvlada]

Ovo je neka neposredna analiza javnih prihoda i rashoda. U svakom budžetu su najveće stavke na rashodnoj strani penzije i socijalna davanja, državni servisi (prosveta, zdravstvo, pravosuđe, državna uprava, policija, vojska), subvencije itd. Oko ovih agencija koje pominješ, ne znam da li su uključeni, ali to su neki manji troškovi. Studija je usmerena na to da pokaže da li Katalonija može da opsluži javnu potrošnju sa prihodima koje ostvaruje. Ovako postavljena analiza pokazuje pozitivan odnos u korist dodatnih prihoda u odnosu na dodatne rashode. Ali, ali... Ono što pretpostavljam da je teško proceniti jeste koliko štete bi pretrpela privreda u slučaju otcepljenja, jer to direktno utiče na ubiranje poreza. U slučaju da nastane nekakav ekonomski rat između nezavisne Katalonije i Španije (što nije nerealno) šteta bi sigurno bila velika i za jedne i za druge. Istupanje iz zajedničkog tržišta EU bi takođe povećalo troškove poslovanja kompanijama i obeshrabrilo bi investitore. Kao što sam kažeš, te visoke i high end tehnologije zahtevaju i visoku mobilnost resursa. Dakle, usled smanjenja prihoda morala bi da se reže i javna potrošnja. Recimo, u Kataloniji se dosta ulaže u farmaceutska i medicinska istraživanja. Zato je ova agencija koju pominješ, između ostalog, preferirala Barselonu kao svoju novu destinaciju.

 

Ali, evo kako ti ekonomski argumenti funkcionišu na jednom konkretnom primeru. Radi se o jako profitabilnoj delatnosti - upravljanju aerodromima. Aerodromom u Barseloni i Madridu upravlja preduzeće AENA, koje je u većinskom vlasništvu države (u njihovom vlasništvu je još dosta važnijih aerodroma u Španiji). U Kataloniji smatraju da ovo preduzeće drugačije tretira (upravlja) aerodromom Barajas u Madridu od onoga u Barseloni (El Prat). Glavne optužbe idu na račun toga da je usluga na El Pratu devalvirana kako bi se izvukao što veći profit, dok kog Barajasa to nije slučaj. To pokazuju i cifre. Aerodrom u Barseloni sa prometom od 44 miliona putnika doneo je profit od 340 miliona evra, dok je aerodrom u Madridu, sa prometom od 50 miliona putnika, doneo profit od 27 miliona evra. Čitava stvar kulminirala je letos, usred sezone, kada su radnici zaposleni u firmi koja je odabrana za aerodromsko obezbeđenje (Eulen) stupili u štrajk.

 

 

 

 

Naravno, u Kataloniji su burno reagovali na ovo pogotovo što je španska vlada ignorisala ovaj problem. Na kraju je angažovana civilna garda. Mosos je takođe ponudio pomoć ali je španski ministar to odbio. Intervenisala je i Katalonska vlada koja je ponudila dodatnih 200E povećanja plate radnicima koji su u štrajku.

 

 

 

 

Jedan od razloga za ovaj štrajk je upravo vezan za te optužbe da se usluga na El Pratu devalvira zarad većeg profita (što kod Madridskog aerodroma nije slučaj). Tako je uzeto i novo, neadekvatno i jeftino obezbeđenje za koje je izdvojeno 12 miliona evra, dok se za istu usluga u Madridu izdvaja 21,7 miliona.

 

Na kraju i par zanimljivih pitanja

 

 

 

 

Da pomenem još i to da je AENA u vlasništvu vlade, sa udelom od 51%, dok je 49% u rukama privatnih investitora. Ovih 49% procenata je svojevremeno prodato pod veoma sumnjivim okolnostima za valjda nešto preko 3 milijarde evra, a procene tvrde da se moglo dobiti makar duplo. Takođe, neposredno posle prodaje akcije su skočile  i investitori su vrlo brzo nadoknadili uloženi novac.

 

 

To nisu mali troškovi i nisu uračunati. Gledajući samo ekonomiju, Kataloniji će biti mnogo gore van EU i što je još gore, to stanje će moći da se veoma postepeno popravlja tokom dugog niza godina. Uzmi npr. potrebu za stručnim osobljem koje vrši pregovore o trgovinskim ugovorima. EU ima oko 600 pregovarača, UK ima možda 2-3% te sume a mora da sklopi ugovore koji zamenjuju postojeće koje uživa kao članica samo da bi bila na pozitivnoj nuli. Za stvaranje takvih ljudi je potrebno vreme a privredi su potrebni juče. Valjda samo Mauritanija trguje po vanila WTO pravilima, svi ostali imaju bar neki trgovinski ugovor. 

 

Ne mora uopšte da bude ekonomskog rata. Sama činjenica da je za dupliranje EU institucija na nacionalnom nivou potrebno vreme će loše uticati na privredu. Kao što najavljuju kilometre kombija u južnoj Engleskoj u slučaju da ne bude dogovora tako ih može biti i na eventualnim budućim graničnim prelazima. Sve kompanije podizvođači/komponentaši koje su deo nekog većeg lanca proizvodnje (SEAT npr. ) će se ili preseliti u druge delove EU ili propasti jer neće biti u stanju da učestvuju u lancu proizvodnje sa tarifama i carinskim pregledima svaki put kada deo neke većeg proizvoda prelazi granicu. Sa uslugama je lakše ali usluge po pravilu nisu deo trgovinskih ugovora, tj. ti ugovori pokrivaju samo robu.

 

Verujem ti da su korupcija i nestručno poslovanje velik problem ali ovo što se nudi kao rešenje je još gore.  

 

 

Pretpostavljam da je nezameranje u pitanju, a ne kontrola separatističkih pokreta, jer postoji taj plan "Evropa u više brzina", gde je valjda Španija, između ostalih, u toj prvoj brzini. Sad su oni prošetali sa Rahojem po nekim samitima onomad i sve to najavili i neće da mu se zameraju kako ovaj ne bi kompromitovao celu ideju.

 

Ovako oni isto ne kontrolišu separatističke pokrete, jer oni očigledno eskaliraju. Ako se umešaju ne znači nužno da podržavaju otcepljenje. Ako bi se umešali u Kataloniji, kao neka vrsta posrednika (diplomatskim kanalima) mislim da bi i Katalonci odložili zahtev za nezavisnost na stranu. Naravno, pod uslovom da se deblokira sadašnja situacija i otpočnu neki pregovori.

 

Nema ništa od ideje o više brzina. To izroni s vremena na vreme i podjednako brzo potone. 

 

EU može da se umeša samo ako se obe strane slože, kao u Severnoj Irskoj. Potrebna je amnestija ali i uzdržavanje od jednokratnih poteza. Katalonija ne može da dobije to što hoće, da izađe iz Španije i ostane u EU. Kada se ljudima objasni da to nije opcija onda može da se sedne i priča o opcijama koje su makar u teoriji ostvarive. 

[hazard]

Pročitao sam ovo. Polazi od stanovišta da je Katalonija država u EU i u Eurozoni. Na primeru referenduma u Škotskoj znamo da to nije realna opcija, tj. Škotska mora prvo da se odvoji od UK pa tek onda da podnese zahtev za članstvo. Šta će da rade od trenutka izlaska iz Španije do trenutka eventualnog ulaska, ako to uopšte uspeju da urade? 

 

Ti zapadnjački separatisti najčešće u tom ,,da se jebu a da im ne uđe" fazonu. Tako Salmond priča tokom referenduma kako će Škotska nastaviti da koristi funtu kao svoju valutu (i ako mu iz Vestminstera i BoE poručuju: ne i ne), a kvebečki separatisti trabunjaju nejasno o nekakvoj "sovereignty-association" (mi da se odvojimo i budemo nezavisni politički ali da i dalje budemo u monetarnoj i ekonomskoj uniji s ostatkom Kanade). A u tom su fazonu jer u principu žive svi u uređenim, dobro-funkcionišećim, bogatim državama i znaju da na čiste emocije (nacionalizam i sl.) ne mogu da motivišu većinu birača, jer će većina ipak da gleda svoj džep i finansijsko i materijalno stanje svoje porodice i da odluči da ne vredi rizikovati u suštini fin život zbog zastava i grbova i himni. Zato se u priču ubacuje i ,,di su naši novci" momenat (dakle udarac na taj finansijski aspekt: ,,oni" vas pljačkaju i bili bi bogatiji da smo samostalni) i ,,biće sve super, biće sve ok, mi ćemo se otcepiti a bivša matična država će biti super kul prema nama" momenat.

 

A kada se ispostavi da ovo drugo neće da može, praktični efekti toga se ignorišu i samo se trtlja o, recimo, zlom Madridu koji hoće da muči Katalonce. E sad, možda su Španci drkadžije, ali kao što kažeš to je nešto s čim mora da se računa, i da se objasni biračima, OK, ovo je najgori scenario i u tom slučaju biće XYZ. No to se naravno izbegava.

[hazard]

Nema ništa od ideje o više brzina. To izroni s vremena na vreme i podjednako brzo potone. 

 

Evropa u više brzina faktički već postoji jer imaš države koje su u evrozoni i one koje nisu, države koje su u šengenu i one koje nisu. Sada, većina tih što nisu imaju zakonsku obavezu da se pridruže (,,nove" istočnoevropske članice) ali imaš i države koje su jednostavno sebe izuzele iz tih procesa trajno (npr. Danska iz evra). Tako da zavisi šta se misli o Evropi u više brzina, mene ne bi čudilo da sada neke članice bliže sarađuju u vojnom domenu, dok će neke druge članice ostati izvan toga.

[Tribun_Populi]

^Mislim da se pre svega o tome radi jer nešto oko vojske talasa Poljša, američki saveznik br. 1 i lider u „Novoj Evropi“.

 

Izbija je žal za NATO.

 

Poslato sa HUAWEI VNS-L21 uz pomoć Tapatoka