I, evo ovde prilike za jedan offtopik za moju dušu

 

Kad su Bramsu rekli da jedan bitan deo njegovog Prvog klavirskog koncerte (ili simfonije, ne sećam se) mnogo liči na odredjene delove Betovenovog dela, on se okrenuo i rekao: "Pa to svaka budala može da vidi"

 

Car!

 

kraj off-a

Slicno je Brega odgovorio Minimaksu.

Edited December 23, 20168 yr by IndridCold

Apsolutno se slažem. Mislim da su replikanti samo metafora i da se odnose na većinu populacije koja kroz život ide slepo - širom zatvorenih očiju - baš poput robota i da time nesvesno dozvoljavaju da njima upravljaju mediji, korporacije, raznorazni "izmi", itd.

 

Gore si lepo primetio: Dekardova promena je ključna stvar. Bez nje, to je samo običan akcioni film.

 

Deckard je poput heroja u mitu na arhetipskom putovanju koje će ga učiniti besmrtnim, izdvojiti ga iz kolektivnog i načiniti ga individuom koja razmišlja svojom glavom. To putovanje je Joseph Campbell u svojoj knjizi "The Hero with a Thousand Faces" nazvao Hero's Journey.

 

Postoji određen redosled događaja sa kojima se mitski heroji susreću na tom putu, a koje je Campbell opisao u knjizi. Idemo redom:

 

1. The Call to Adventure - Gaff prilazi Deckardu i uvlači ga u avanturu.

2. Refusal of the Call - Deckard se dvoumi da li da prihvati zadatak u Brayantovoj kancelariji.

3. Supernatural Aid - za Deckarda to je Gaff, jer ima implantiranu njegovu memoriju, ali i Racheal koja predstavlja Deckardov potisnuti emotivni aspekt...

4. i tako dalje, da ne pišem više. Pročitajte knjigu, super je... 

 

Replikanti nisu metafora. Oni su stvarni. Njihovo postojanje postavlja pitanja. Kako se odnosimo prema njima? Kako se odnosimo prema drugim ljudima. Šta je svest? Šta znači biti živ? Možemo li biti živi na različite načine? Tu ima mesta za Dekarta, mada ni to nije najvažnije, jer on je epistemolog. Glavno je da film pokreće, na dobar i emotivno angažovan nečin, pitanje čovečnosti, pitanje empatije, pitanje ljudskosti.

 

A što se tiče Hero's journey, to nema veze sa Blejdranerom. Za to čitaj Homerovu Odiseju.

 

Što reče jedan pametan čovek, film je prilično jasan i direktan. Što bismo mu učitavali kojekakve nategnute teorije. Treba, prosto, čitati ono što je napisano/snimljeno

ja gledala prekljuce iz istih razloga, onu sa Fordom iz 82, ta je glavna

 

 

sad sam se i ja naložio, al ja ću gledati onaj iz 67. sa kirk daglasom!

A vredi li gledati onu verziju sa Erolom Flinom? 

Replikanti nisu metafora. Oni su stvarni. Njihovo postojanje postavlja pitanja. Kako se odnosimo prema njima? Kako se odnosimo prema drugim ljudima. Šta je svest? Šta znači biti živ? Možemo li biti živi na različite načine? Tu ima mesta za Dekarta, mada ni to nije najvažnije, jer on je epistemolog. Glavno je da film pokreće, na dobar i emotivno angažovan nečin, pitanje čovečnosti, pitanje empatije, pitanje ljudskosti.

 

A što se tiče Hero's journey, to nema veze sa Blejdranerom. Za to čitaj Homerovu Odiseju.

 

Što reče jedan pametan čovek, film je prilično jasan i direktan. Što bismo mu učitavali kojekakve nategnute teorije. Treba, prosto, čitati ono što je napisano/snimljeno

 

OK, to je tvoj stav. Lepo i argumentovano...

Što reče jedan pametan čovek, film je prilično jasan i direktan. Što bismo mu učitavali kojekakve nategnute teorije. Treba, prosto, čitati ono što je napisano/snimljeno

a sto bi teorija o dekardu replikantu bila nategnuta? meni se cini da su hintovi prilicno ocigledni, pre mi je nategnuto tvrditi suprotno.

Slicno je Brega odgovorio Minimaksu.

 

Na znam tačno šta mu je Brega rekao mada mogu da pretpostavim :D

 

No, ovde jestvar malo drugačija. Betoven predstavlja kraj klasicizma. Kako je jedan istoričar muzike rekao, Betoven je u svojim kasnim delima, naročito u kvartetima, otprilike pokazao koji su krajnji dometi klasicizma. kao da je rekao budućim kompozitorima: S ovim sam završio. Vi, sad, morate probati nešto drugo. I rodjen je romantizam.

Brams je poznat i kao Betoven posle Betovena. Temeljno je izučavao njegova dela i izuzetno ga je cenio. I bio je dobrica i poštenjačina. Nije krio svoje uzore. Kad je rekao: To svaka budala može da vidi, hteo je da kaže: Jeste, Betoven je moj uzor i ovo je moj omaž njemu. Svakako, Brams je dovoljno svoj da nema mesta nikakvoj priči o kradji. Sem toga, mnogi drugi kompozitori, i pre a naročito posle, su koristili prepoznatljive motive svojih uzora i gradili kompozicije na njima

a sto bi teorija o dekardu replikantu bila nategnuta? meni se cini da su hintovi prilicno ocigledni, pre mi je nategnuto tvrditi suprotno.

 

Ma, ni teorija da je ancient alien ne bi bila mnogo nategnuta.

 

Teorija da je ljud je najmanje nategnuta, najlakše se uklapa u priču i daje joj dublji smisao.

najseksija stvar na malim ekranima ove godine su bile ona i gugu u black mirror

 

+1 mada ništa drugo nisam ni gledo a posle bm i ne moram

 

onome ko procita sta ste sve izasrali ima da mu se ogadi blade runner sa sve nastavkom.

onome ko procita sta ste sve izasrali ima da mu se ogadi blade runner sa sve nastavkom.

kako se samo politika ne ogadi svih ovih godina¿

Aha, sad mi je sve jasno. Miralem je ancient alien i, revoltiran, hoće da obesmisli iznete argumente.

E, pa, neće ti uspeti, Aliene

Izletelo mi na Seljbuku, samo od sebe, pa nisam mogao da odolim

 

Edited December 25, 20168 yr by Bujodrag

knjiga je objavljena kod nas '84., tek posle filma, i to kao autorsko izdanje, preveo aleksandar b. nedeljkovic, nijedan izdavac nije bio sposoban da to dovoljno brzo izbaci u knjizare. izdavac je bio branislav brkic, i to je bila prva knjiga u ediciji zoroaster, gde je kasnije bilo jos sjajnih sf knjiga. a ako se dobro secam, decje novine su ubrzo posle objavile roman napisan po filmu...

 

trivia: prvi izbor za dekarda i rejcel su bili dastin hofman i debi hari.

Edited December 25, 20168 yr by aram