Blade Runner 2049 (2017)

[Sara]

nije bilo slatko ni kad je ubio onu nesretnicu za zabavu, s`ledja i to jedva, bar tri puta je pogodio, a krv siklja po kisnom mantilu, vauu scena...

[Bujodrag]

 

 

Čovjek kojem je posao ubijati replikante kao žohare zaista je finished ako ih je emocionalno počeo doživljavati kao svjesna bića, tugovati zbog njihove smrti i voljeti ih. Za to u filmu ima čvrstih argumenata, koje sam recimo ja sad iznio. Za Ridlijeva iskenjavanja imamo ''sjaj u očima''. U jednoj milisekundi.

 

 

Upravo tako. Dekardova promena je ključna stvar. Bez nje, to je samo običan akcioni film

[rezwalker]

Ako svi imaju karakteristicni odsjaj, cemu onda onaj komplikovani test?

 

Kao što sam rekao, taj odsjaj se pojavljuje u pojedinim scenama i nije namenjen Dave Holdenu već tebi, meni i ostalima koji gledamo film. U pitanju je direktna referenca na HAL 9000, koji takođe predstavlja veštačku inteligenciju koja se otela kontroli i okrenula protiv svog izumitelja.

 

 

Zapravo, reference na HAL-a imamo po celom filmu. Evo samo nekih...

 

 

 

...i ne samo na HAL-a i Odiseju, već i na ostale Kubrickove filmove, tipa Barry Lyndon:

 

 

...kao i na The Shining:

 

 

Ovaj poslednji capture je iz Blade Runnera Theatrical Cut. U kadru su scene Glacier National Parka u Montani, snimljene za potrebe filma The Shining. Kubrick je dozvolio Ridleyu da ovaj materijal iskoristi za svoj film, pod uslovom da ne koristi kadrove korišćene u scenama koje otvaraju The Shining.

 

Što se tiče toga da li je Deckard replikant ili nije, tu nemam nikakvu dilemu, kao što nemam dilemu da mu je implantirana Gaffova memorija. Gaff ga poput senke prati tokom celog filma.

 

Međutim, glavna stvar koja ih povezuje su origami figurice koje pravi Gaff, kojima Ridley Scott daje publici do znanja da Gaff tačno zna kako Deckard razmišlja, šta sanja... Tipa, Deckard sanja jednoroga, a Gaff mu ostavlja origami jednoroga ispred stana. To su isti snovi koje dele Gaff i Deckard.

 

Ipak, glavna je ona figurica čovečuljka sa naglašenim falusom:

 

 

U pitanju je prvi Deckardov izlazak na teren po prihvatanju zadatka. Gaff poput mentora posmatra Deckardove postupke. Nakon što ovaj pronađe Zhorinu fotografiju i sintetičku zmijsku ljusku - dakle, sve ono što bi i sam Gaff verovatno uradio i što je neophodno da Deckarda usmeri ka daljem rešavanju slučaja - Gaff pravi čovečuljka kojim poručuje da su on i Deckard ista osoba, odnosno da je Deckard replikant koji može da ga nasledi jer je dorastao zadatku.

 

Da bi se ovo bolje razumelo, mora se znati da je Deckardovo ime Rick i da je baš kao i Dick (kurac) nadimak istog imena - Richard.

 

The Germanic first or given name Richard derives from German, French, and English "ric" (ruler, leader, king) and "hard" (strong, brave), and it therefore means "powerful leader".Nicknames include Dick, Dickie, Rick, Rich, Richie...

 

Inače, imena u filmu/knjizi igraju značajnu ulogu. Sam Deckard je, pretpostavljam, dobio prezime po Rene Deckartu koji je između ostalog čuven po iskazu Cogito, ergo sum, odnosno "Mislim, dakle postojim" - iskazu koji se i te kako lepo uklapa u filozofiju Blade Runnera. 

Edited December 23, 2016 by rezwalker

[Bujodrag]

To saDekartom ima smisla. No, poenta te Dekartove izreke  (sumnjam, dakle postojim ) i njegove filozofije nije banalno 'mislim, dakle postojim. To, što bi rekao Johanes Brams, svaka budala može da shvati. Poenta Dekartove filozofije je da mi nemamo direktno, neposredno i sigurno znanje o svetu. Stoga, ne znamo da li i drugi ljudi misle (te postoje), ne znamo da li su roboti, androidi, replikanti. Prosto, ne znamo da li, Dekartovim rečimna, imaju dušu. Zato je on morao da se poziva na boga da bi rešio taj problem i da tvrdi da su životinje samo mašine, mehanizmi, jer ne mogu imati dušu, koja je bogom dana samo čoveku.

[vathra]

У практично сваком Диковом делу постоји ситуација кад лик посумња у себе и као поима свет око себе.

У "Impostor"-у Гери Синис ни сам не зна да је у ствари оружје-бомба.

У ”Тоталном опозиву” Шварци такође нема појма ко је у ствари, и то на квадрат.

"Screamers" има тренутак кад им нови војник каже да је сенатор који им је преко везе преносио вести и наређења у ствари убијен пре неколико година.

"Minority report" има више визија будућности.

 

То је одлика која даје врло јаку карактеристику његовим делима.

Међутим она није присутна у књизи у том облику. Нема је ни у филму, осим у неким детаљима које треба доста тумачити.

Главна одлика књиге је прича о људскости и емпатији. То је такође присутно у филму, и одличном Санчезовом тумачењу.

У књизи репликанти и јесу донекле као бубашвабе и Декард их са лакоћом тамани, док је филм еволуирао корак даље.

 

Наравно, свако уметничко дело може да се тумачи на више начина, како га неко сагледа.

Мени је прича да је Декард репликант прилично натегнута, али и изводљива - међутим чак и да јесте могућа она је споредна тема.

А тренутно се цела прича врти око тога, што је помало безвезе.

 

Да ли би филм функционисао слично и да уопште нема мотива о Декарду као репликанту?

Наравно да би, Бети је већ показао дозу људскости и трансформације.

[Bujodrag]

I, evo ovde prilike za jedan offtopik za moju dušu

 

Kad su Bramsu rekli da jedan bitan deo njegovog Prvog klavirskog koncerte (ili simfonije, ne sećam se) mnogo liči na odredjene delove Betovenovog dela, on se okrenuo i rekao: "Pa to svaka budala može da vidi"

 

Car! 

 

kraj off-a

[rezwalker]

To saDekartom ima smisla. No, poenta te Dekartove izreke  (sumnjam, dakle postojim ) i njegove filozofije nije banalno 'mislim, dakle postojim. To, što bi rekao Johanes Brams, svaka budala može da shvati. Poenta Dekartove filozofije je da mi nemamo direktno, neposredno i sigurno znanje o svetu. Stoga, ne znamo da li i drugi ljudi misle (te postoje), ne znamo da li su roboti, androidi, replikanti. Prosto, ne znamo da li, Dekartovim rečimna, imaju dušu. Zato je on morao da se poziva na boga da bi rešio taj problem i da tvrdi da su životinje samo mašine, mehanizmi, jer ne mogu imati dušu, koja je bogom dana samo čoveku.

 

Apsolutno se slažem. Mislim da su replikanti samo metafora i da se odnose na većinu populacije koja kroz život ide slepo - širom zatvorenih očiju - baš poput robota i da time nesvesno dozvoljavaju da njima upravljaju mediji, korporacije, raznorazni "izmi", itd.

 

Gore si lepo primetio: Dekardova promena je ključna stvar. Bez nje, to je samo običan akcioni film.

 

Deckard je poput heroja u mitu na arhetipskom putovanju koje će ga učiniti besmrtnim, izdvojiti ga iz kolektivnog i načiniti ga individuom koja razmišlja svojom glavom. To putovanje je Joseph Campbell u svojoj knjizi "The Hero with a Thousand Faces" nazvao Hero's Journey.

 

Postoji određen redosled događaja sa kojima se mitski heroji susreću na tom putu, a koje je Campbell opisao u knjizi. Idemo redom:

 

1. The Call to Adventure - Gaff prilazi Deckardu i uvlači ga u avanturu.

2. Refusal of the Call - Deckard se dvoumi da li da prihvati zadatak u Brayantovoj kancelariji.

3. Supernatural Aid - za Deckarda to je Gaff, jer ima implantiranu njegovu memoriju, ali i Racheal koja predstavlja Deckardov potisnuti emotivni aspekt...

4. i tako dalje, da ne pišem više. Pročitajte knjigu, super je... 

Edited December 23, 2016 by rezwalker

[Jeremija]

To saDekartom ima smisla. No, poenta te Dekartove izreke  (sumnjam, dakle postojim ) i njegove filozofije nije banalno 'mislim, dakle postojim. To, što bi rekao Johanes Brams, svaka budala može da shvati. Poenta Dekartove filozofije je da mi nemamo direktno, neposredno i sigurno znanje o svetu. Stoga, ne znamo da li i drugi ljudi misle (te postoje), ne znamo da li su roboti, androidi, replikanti. Prosto, ne znamo da li, Dekartovim rečimna, imaju dušu. Zato je on morao da se poziva na boga da bi rešio taj problem i da tvrdi da su životinje samo mašine, mehanizmi, jer ne mogu imati dušu, koja je bogom dana samo čoveku.

 

 

Istorija Filozofije 2.  :D

[Bujodrag]

Baš tako. Divne vežbe kod Šakote, gde smo radili Dekartove meditacije rečenicu po rečenicu

[Bujodrag]

Stojim u njenoj kancelariji s drugim studentima da dobijem temu za seminarski rad. I neko je upita, kad je dobio temu: A spisak literature da pročitam?

 

A ona mu kaže, i svima nama: Šta vam je, šta tražite na studijama filozofije ako ne možete sami da nadjete potrebnu literaturu.

 

Carica

[Jeremija]

Nikad Šakota ništa nije ni predavala od onoga što je trebalo za ispit, samo je smarala sa Meditacijama. Šta god ljudi da misle o Zurovcu, on je (bar u moje vreme), uvek pošteno odradjivao svoje.

[Frank Pembleton]

Eeee baš ste se raspisali... Sad ću ponovo da gledam BR, samo koju verziju odabrati? ;-)

 

....shit has hit the fan...

[Sara]

ja gledala prekljuce iz istih razloga, onu sa Fordom iz 82, ta je glavna

[Bujodrag]

Nikad Šakota ništa nije ni predavala od onoga što je trebalo za ispit, samo je smarala sa Meditacijama. Šta god ljudi da misle o Zurovcu, on je (bar u moje vreme), uvek pošteno odradjivao svoje.

 

Istina, nije se odvajala od Meditacija. Ipak, kroz njih je uspevala svašta drugo da objasni.

I Zurovac je bio dobar

[Meazza]

Мени је прича да је Декард репликант прилично натегнута, али и изводљива - међутим чак и да јесте могућа она је споредна тема.

А тренутно се цела прича врти око тога, што је помало безвезе.

 

Да ли би филм функционисао слично и да уопште нема мотива о Декарду као репликанту?

Наравно да би, Бети је већ показао дозу људскости и трансформације.

+100