Davanje krvi

[Fins fleet]

Za dve godine ce biti 30 god od kako sam prvi put dao krv. Jednom-dva puta godisnje. Kada se dete rodilo, odem da dam krv, uzmu iz prsta, ubace u posudu i pitaju me da li idem sa posla? Kazem ne. Zasto si umoran? Rekoh, postao sam roditelj pre nedelju dana. Kaze: idi sine kuci, spavaj, daces krv sledeci put.

Zadnji put bio prosle jeseni, nisam ni obracao paznju koliko uzimaju. Kasnije mi rekose da sada uzimaju 0,5 litara, ne vise 0,3. Da li je to tacno? Kod mene ne menja nista, jednostavno cim bus dodje u grad ili se organizuje akcija eto me. Cudi samo da su povecali dozu, ako je tacno.

To vec 10 godina. Ja se jednom zamalo onesvestio, kaze sestra "dobro, nemamo pola litra, al je pickica izdrzala barem do minimuma od 0,3".

[Bujodrag]

Za dve godine ce biti 30 god od kako sam prvi put dao krv. Jednom-dva puta godisnje. Kada se dete rodilo, odem da dam krv, uzmu iz prsta, ubace u posudu i pitaju me da li idem sa posla? Kazem ne. Zasto si umoran? Rekoh, postao sam roditelj pre nedelju dana. Kaze: idi sine kuci, spavaj, daces krv sledeci put.

Zadnji put bio prosle jeseni, nisam ni obracao paznju koliko uzimaju. Kasnije mi rekose da sada uzimaju 0,5 litara, ne vise 0,3. Da li je to tacno? Kod mene ne menja nista, jednostavno cim bus dodje u grad ili se organizuje akcija eto me. Cudi samo da su povecali dozu, ako je tacno.

 

I mene su jednom odbili zbog lošeg hemoglobina. Ali, tad sam stvarno bio umoran, imao neku svirku ili žurku prethodne noći, slabo spavao.

Krivo mi bilo jer je to bio jedini put da sam krv davao namenski, za ćaletovu koleginicu.

Ispalo je sve dobro na kraju, i za nju i za mene, jer sam davao par nedelja kasnije.

 

Mislim da uzimaju 450 ml. Ali i pola litre ti dodje na isto. Al' sećam se da je moja devojka, kad je prvi put davala (sa mnom) dala 300 ml. 

Mis'im, ona je veštica     odmah su skapirali da moraju biti oprezni :D

[Timmy]

Meni se cini da je promena sa 300 na 450ml dosla negde negde oko 2000-2001.godine

 

A ovaj sto se brine za zene, pisao sam post par strana pre, gde navodim razliku efekta davanja krvi na muski i zenski organizam. Zakljucak je da je davanje krvi zdravo za organizam, jer se tako krv regenerise. Pa je samo za nijansu bolje muskarcima da daju krv jer nemaju mesecno menjanje. Iz cega ne sledi zakljucak da zene ne treba da daju, jer time sokiraju organizam ili bilo kakva slicna glupost. Naprotiv, davanje krvi je zdravo i za zene. Samo sto bih ja stavio granicu na svaka 4 meseca. Nema razloga preterivati.

 

P.s..i ne znam kako generalno zene mogu da ocute na ovakve nebuloze pojedinih muskih. Sve ste nesto fine da sovinisti nesto lepo objasnite. Ne bih ja isao tom taktikom na vasem mestu :)

[Đipalo Junuz]

Granica i jeste 3 meseca za muškarce i 4 meseca za žene, oduvek je bilo tako.

 

http://www.nbti.org.rs/Institut-za-transfuziju-krvi-Srbije/117/Ko-sve-moze-dati-krv.shtml

 

 

 

Интервал између давања крви је 3 месеца (12 недеља) за мушкарце и 4 месеца (16 недеља) за жене

 

[Amelija]

Samo sto bih ja stavio granicu na svaka 4 meseca.

šta fali već postojećoj granici od 3 meseca? :)  (za muške je 2)

Edited April 24, 2017 by Hjortron

[Amelija]

Granica i jeste 3 meseca za muškarce i 4 meseca za žene, oduvek je bilo tako.

 

http://www.nbti.org.rs/Institut-za-transfuziju-krvi-Srbije/117/Ko-sve-moze-dati-krv.shtml

ju nisam znala da je ovako u Srbiji (ja nisam nikada davala u Srbiji)

 

bwt i uvek su mi "popili" po 450ml, nikad 300

[ivy]

P.s..i ne znam kako generalno zene mogu da ocute na ovakve nebuloze pojedinih muskih. Sve ste nesto fine da sovinisti nesto lepo objasnite. Ne bih ja isao tom taktikom na vasem mestu :)

 

 

 

ne bih ja sa takvima ulazila u energetsku razmenu bilo kakve vrste..

 

misim sta reci nekome ko je u svojoj glavi dosao do takvog zakljucka?

[darling]

dosta je zanimljiva i ova statistika da su tri cetvrtine davaoci muskarci, a cetvrtina zene. 

[Marcus Wulffings]

pa vole muškosi da daju krv zbog plaćenog odsustva, misle da su pastuvi vrele krvi

[Timmy]

ne bih ja sa takvima ulazila u energetsku razmenu bilo kakve vrste..

 

misim sta reci nekome ko je u svojoj glavi dosao do takvog zakljucka?

Da, razumem.

[I*m with the pilots]

Ja sam davala krv neke tri-cetiri godine dva puta godisnje, kraj gimnazije i pocetak studiranja dok sam bila u najboljoj kondiciji u mom zivotu, posle toga sam malo nabacila kilazu i generalno nisam bila tako fit kao pre pa iz tog razloga nisam isla redovno, dala sam tada jos jednom za tipa pet godina (losa logika, znam). Ne znam ni sama zasto posle povratka u okej kondiciju nisam pocela ponovo.

Bas sam skoro videla da ce biti akcija na bazenu i dve besplatne ulaznice zauzvrat, tako da mislim da cu otici tad, ako nisam mnogo umorna dan pre, jer onda znam da ce mi hemoglobin biti nizak. I bas da vidim koliko ce jos Nemaca doci :)

 

Samo, moram priznati da meni to nikada nije bilo prijatno iskustvo. Igle se ne plasim mada ne mogu da gledam bas dok je zabadaju, no radi se o tome da mi je sam proces bio uvek dosta bolan, osecala bih se kao da mi je neko stiskao ruku ciglom; morala sam stalno da pumpam sakom jer je krv sporo isla (nizak pritisak) i to nije ublazavalo bol pogotovo sto je trajalo jako dugo, i po davanju redovno nisam mogla da se dignem dobrih pola sata posle toga (ponovo nizak pritisak). Jednom se sestra nasalila da imaju sa mnom uvek mnogo posla, bilo mi je to razumljivo jer je jednom bilo bas lose, nisam znala gde se nalazim posle.

 

Posto je moja mama bas redovni davalac (i dalje), isla je i ona koji put sa mnom, pricala sa tim ljudima o niskom pritisku i zakljucak je bio da je prosto tako, da moram da pijem litre i litre vode, jer sve ostalo je po peesu. Inace sam bila odbijena vise od pet puta upravo zbog preniskog pritiska a neki put mi nisu verovali da sam punoletna pa je bilo maltene da mi gledaju kroz prste (ne razumem zasto bi inace neko ko ne zeli dosao dobrovoljno da im da i da ih jos laze da ima 18 godina).

 

 

E da, za hemoglobin je dobro pojesti malo kupina i dzigericu, sve sto je bogato gvozdjem.

 

//Meni nisu uzeli nikada vise od 300ml, mozda zato sto sam izgledala tako ocajno ;D

Edited April 24, 2017 by I*m with the pilots

[Bujodrag]

 

Samo, moram priznati da meni to nikada nije bilo prijatno iskustvo. Igle se ne plasim mada ne mogu da gledam bas dok je zabadaju, no radi se o tome da mi je sam proces bio uvek dosta bolan, osecala bih se kao da mi je neko stiskao ruku ciglom; morala sam stalno da pumpam sakom jer je krv sporo isla (nizak pritisak) i to nije ublazavalo bol pogotovo sto je trajalo jako dugo, i po davanju redovno nisam mogla da se dignem dobrih pola sata posle toga (ponovo nizak pritisak). Jednom se sestra nasalila da imaju sa mnom uvek mnogo posla, bilo mi je to razumljivo jer je jednom bilo bas lose, nisam znala gde se nalazim posle.

 

 

Onda nemoj davati. To je dobrovoljno davanje, ako ti ne prija, nema potrebe da se mučiš. Ako ikada budeš u situaciji da namenski daješ krv, onda ćeš dati 

 

Mis'im, nemoj me pogrešno razumeti :)

[I*m with the pilots]

Onda nemoj davati. To je dobrovoljno davanje, ako ti ne prija, nema potrebe da se mučiš. Ako ikada budeš u situaciji da namenski daješ krv, onda ćeš dati 

 

Ma nije to neki problem. Little bit of pain never hurt anybody. If you know what I mean. Niko nije rekao da mora biti prijatno. Mislim, boli te nekad i kada ti zubar rovari po vilici, pa posto hoces da imas lepe zube, ides ponovo i ponovo :)

 

Ja sam samo htela da kazem o drugoj strani medalje, posto ste davali svedocanstva kako su sve leptirici posle davanja, a meni prosto nisu. Moja mama recimo nema nikakvih problema posle niti je nesto posebno boli tokom procesa.

 

Mislim da je kontraproduktivno govoriti pocetnicima ono tipicno: "nista ne boli", "bude gotovo za cas" i slicno. Bolje da se zna stanje stvari pa onda nek svako odluci. Meni su roditelji rekli da ce mozda boleti pa sam bila i psihicki pripremljena na to.

 

//Dodatno mi se vene tu kod lakta maltene ne vide, jednom mi se napravio podliv, pa jos u sred leta, bilo je veselo setati se sa ljubicastom flekom u kratkim rukavima

Edited April 24, 2017 by I*m with the pilots

[Amelija]

nije svakome prijatno, brat mog muža se npr onesvestio :D i nije više davao

 

a znam i ljude koji mrze* igle i sve oko njih i njima nikada ne bih savetovala da probaju

 

a svakome drugom bih savetovala da proba, pa da vidi da li mu prija ili ne

 

 

 

*ne bukvalno mrze, ali im je to vrlo neprijatno iskustvo manifestovano na različite načine

 

 

 

inače izvinjavam se ako sam već pričala, naime ja pred prvo davanje sam bila malko nervozna jer nisam znala kako ću se "pokazati" :) pošto sam znala da može svašta da bude

i onda kad mi je doktor izmerio pritisak me pitao tipa "a ti si se kanda malo usr*, a?" (ne doslovno ali to je bila suština) jer mi je pritisak bio 150 :D

[Bujodrag]

Većina ljudi sa kojima sam razgovarao su davanje krvi opisali kao bezbolno i čak prijatno iskustvo, uključujući i mene.

To nikako ne znači da je ssvima tako. Ako ne prija, iz psihičkih ili zdravstvenih razloga, onda ne treba davati. Nije to strašno, biće drugih prilika.

Bitno je tačno i iskreno odgovoriti na pitanja lekara, jer on preuzima odgovornost.