During the war....

[JozoMujica]

Textualne avanture i model kako se prave je bio dat u Računarima, jel' tako?

 

Ja sam nešto pokušavao, ali mi bilo bez veze, jer sam znao rešenje avanture... :(

 

Neam pojma, ja sam to iz glave...

[Velocipede]

 

 

 

 

 

 

S obzirom da mi je prvo radno mesto u firmi u kojoj je od diskete i miša, pa do mainframea sve bilo isključivo IBM, u upotrebi je bio i OS/2. Kasnije je zamenjen Windowsom i Red Hat-om.

 

Moj prvi računar C64C, naslednik "debeljka", mislim da je još ispravan, moraću da probam, možda mora da se našteluje glava na kasetofonu :)

 

[bigvlada]

Da znas da sam pre neki dan da napisem koji red o BeOSu, ali nisam mogao da nadjem screenshot verzije koje sam nakratko imao instaliranu, tj. nisam mogao da se setim. BeOS je kasnije iskoriscen kao OS za Palm (je l seca neko tih pionira? :D ja sam imao jednog ovog predaka smartfona - ako je smartfon homo sapiens, Palm je bio...homo erectus? imao je imenik, mogao si da zapises nesto, prepoznavao je trapavo rukopis, i...je l moglo jos nesto? Taj moj primerak je imao originalni PalmOS, pre akvizicije Be-a).

 

Inace, secam se kako sam tamo negde '96. ili '97. instalirao WordPerfect (WP... :D seca li se neko WP?), ja mislim sa 36 disketa. Na 20 i nekoj sam shvatio da sam preskocio tipa 15. ili tako nesto, medjutim instalacija je prosla, a ja sam do kraja koriscenja tog kompa strepeo da ce zbog toga WP u nekom trenutku da crkne ili tako nesto :D ali srecom ocigledno sam preskocio nesto nebitno (tipa deo klipart biblioteke).

 

 

Imaš ovde nešto malo o Be OS-u

 

http://toastytech.com/guis/b5pe.html

 

Hah, postoji i open source klon, Haiku OS. :)

 

https://en.wikipedia.org/wiki/Haiku_(operating_system)

 

http://toastytech.com/guis/hka1.html

 

 

To kao deo Novel Office-a ili zasebno? Ja sam čeprkao po dos verziji desetak godina ranije, doduše onda je bio mnogo manji. Da li je možda neko od publikuma koristio locoscript?  

[hazard]

Ja mislim zasebno. Da, Win verzija je bila deo Novell Office-a, sećam se i ja kroz maglu DOS verzije (to je jedno vreme bilo deo Borland Office-a), bio je mnogo jači od DOS verzije MS Works-a (koji smo koristili u školi za neki predmet u vreme kada je uveliko postojao Windows i Office za isti...DOS spreadsheet! yeah!). Što se tiče BeOS-a, meni nikad nije bilo jasno čemuje taj OS trebalo kao da služi, znam da su pričali da je kao mnogo dobar za multimediju, samo mi nije jasno šta je to tačno bilo tako dojajno i bolje u BeOSu u odnosu na recimo MacOS, koji je tada važio kao najbolji OS za grafički dizajn i sl. (tu reputaciju je u glavama mnogih, sačuvao do dana današnjeg, sada već potpuno nezasluženo).

[Razzmatazz]

Zadržao je i dalje tu reputaciju, jer je i sam personifikacija i simbol dizajna. Uzmeš kao primer neki detalj poput mekovog miša ili tastature, gde možeš da uživaš u dizajnu dok dizajniraš svoj dizajn. A realno je deo katastrofa, jer je dizajn kao prodajni pitch oteo skroz spotlight ergonomiji i drugim faktorima.

 

 

Elem, meni je fenomenalno i to koliko smo u međuvremenu otišli daleko u umrežavanju. Kad se setim vrenena kad sam kao student krenuo da postavljam mreže... koaksijalac, terminatori, klešta za krimpovanje i 10 Mbps NE2000 karte (i sanjaš 3com). Pa večito rvanje sa qemm-om ili memmakerom da svi ti drajveri za kartu, ipx/spx i ostalo stanu u slavnih 640K. Pa instaliraš Novell Netware kao fajl server i još SCO kao server za ostalo i moliš boga da win 3.11 vidi bar pola od toga. Adaptec 2940 sa SCSI diskovima u serveru - wet dream.

A danas wifi ili samo prikačiš kabl i sve ide out of the box.

[renne]

Pa onda prsten, pa negde puk'o kabl, pa nema više nigde mreže...

[Razzmatazz]

"Ko je prešao stolicom preko kabla?!?"

 

A kad kažeš da treba da se buši i izvedu drugi radovi da bi se kablovi sakrili, onda je "ne, dobro je i ovako, tako mi radimo oduvek". Nećeš nam uzeti nepotrebno još para na takve gluposti.

[renne]

+1

eh kad se setim

Jednom umal ne istukoh Valentina uprvo u takvoj situaciji "što ti mreža ne radi" "pa plati da sredimo pa će raditi, da se nosiš u PM"

[laser lotus]

Komšija i ja "umrežavali" Spektrume - 15tak metara kabla (od njegovog do mog prozora) unakrsno utaknutog u EAR/MIC. U početku nije radilo jer signal nije bio dovoljno jak, ali nakon što smo obojica uglavili po kasetofon na MIC izlaz mogli smo da se dopisujemo pomoću jednostavnog chat programa - jedan otkuca par riječi, pritisne enter i tako pokrene snimanje, drugi je u međuvremenu morao da startuje učitavanje inače ništa od prijema poruke. Trebalo nam je par sati dok sve nije proradilo - u međuvremenu su se i komšije pobunile jer smo koristili telefon da bi se sinhronizovali oko snimanja/učitavanja a imali smo dvojnike na telefonima :D
 
Sjećam se i pokušaja da napravim TSR (terminate and stay resident) program na Spektrumu po ugledu na PC. Z80 je mogao da radi u 3 moda (0, 1 i 2). Spektrum je valjda radio u modu 1, a mod 2 je bio interesantan jer je interapt 50 puta u sekundi skakao na adresu koja je bila upisana u dio memorije gdje su čučale razne sistemske varijable (malo iznad video RAMa). LM, učitam GENS, sklepam programče koje bi trebalo da prikazuje vrijeme u ćošku, snimim, startujem, Spektrum se resetuje, učitam GENS opet, zakucam ga opet... Dugo me kopkalo zašto neće da proradi. Par godina kasnije saznam da Kempston džojstik interfejs (ćale ga zalemio) utiče da se promjene adrese pojedinih sistemskih varijabli tako da sad živim u uvjerenju da nije do mog programa već do Kempstona ;)
 
Danas mi je budženje hackintosha jedina slična zanimacija (10 minuta svakih par mjeseci), nije nedostatak volje u pitanju već nedostatak vremena - eh mladosti :D
 
 

ZX 81 je bio toliko obogaljen malom memorijom i nedostatkom svega i svačega da je prelazak sa njega na Spektrum bio kao iz fiće u poršea iako ima isti procesor.

Postojalo je memorijsko proširenje za ZX81 na 16KB tako da su mogle sasvim pristojne igre da se učukaju - jedan čita brojeve iz časopisa, drugi kuca (malo je bilo pirata u to vrijeme).

[Razzmatazz]

Moj kum i ja pravili početkom devedesetih najjeftiniji lan party - našli šemu za prepravljanje centroniks kabla, kojim mogu da se povežu dva PC-ja preko lpt portova kao za laplink i hackovani ne2000 drajver, koji radi preko paralelnog kabla. Kako smo se odrali od tadašnjih multiplayer igara... Doom2, Comanche, Duke Nukem 3D... znam da smo od Nova Logica kasnije pičili i Delta Commando u  multiplayeru, ali tu smo već ugradili kartice. Ono šta mi je ostalo neraskidivo u glavi su besomučne sesije Descenta, dok na radiju i MTV-ju piči Offspring, taman je album Smash izašao tada. I kad god se setim Descenta, čujem Come Out and Play i Self Esteeem - i obratno.

Multiplayer putem IPX-a u vreme pre opengl igara kao što su Quake ili UT. Šizili što Civlization II nema multiplayer.

[zmanic]

Čitam ovo, pa da se malo prisetim i ja.

Mi smo imali sreće da je tadašnji "Tigar" bio ozbiljna firma i da 1983. godine iskešira nekim slovencima nešto strašno mnogo $$$ (oko 50k), i nabavi za pirotsku Gimnaziju Apple IIc sa nekim dorađenim i prerađenim monohromatskim monitorom i disketnom jedinicom 5 1/4. Mislim da je bio jedini u Srbiji u vlasništvu neke škole u to vreme. Znam da su u Bg. Matematičkoj imali valjda PDP-11 i da nam nisu verovali kad im pričamo o 80x25 text modu, pixelima i nekakvim igicama sa marsovcima i avioncicima na našem Eplu (a imali smo čitavih pet :) .

 

Imali smo i ludu sreću da smo imali pokojnog Zorana Savića za profesora, koji nije fermao nastavne programe i knjige o Cobolu i PL-u, nego nam je dozvolio da narežemo ključeve od kabineta u dozvolio da upadamo u školu prema nekom svom rasporedu koji smo sastavljali po principu "ko je jači radi i gra se prvi". Ulazili smo kroz prozor na WC-u i tokom vikenda, preko noći .... ma kad ti se padne red .... Dešavalo se često da nas tadašnji sekretar škole izbacuje u sred noći, da se zove policija .... Z.Savić je bio čovek ispred svog vremena. Sve do čega bi se dokopao delio je sa učenicima. Sećam se da sam kompletan BASIC i onaj Apple-ov INTEGER Basic savladao preko leta, pre drugog razreda, i da pola nastave nisam ni morao da pohađam, sa još trojicom - četvoricom drugara, oslobodio nas Savić pohađanja redovne nastave samo tako. To je rada bilo od dva do četiri časova svakodnecno. Prepodne bi gluvarili oko košarkaškuh terena ili igrali basket u klakere i kolače, a popodne smo imali slobodan ulaz u nekakav veliki gradski ERC, sa jednim ogromnim IBM-om, bukvalno na nekoliko spratova. Posle savladanog Fortrana i PL-1, mogli  smo da radimo po ERC-u šta smo i kolko smo hteli i umeli. Savić nam je bio sredio da i popdnevnoj smeni volontiramo tamo, pomažemo operaterima u fizikalijama, a da nas oni kolko - tolko drže pod kontrolom i na jednom mestu. 

 

Najviše mi je žao što mi iz tog vremena nije preživela ni jedna Holeritova kartica, a pretovario sam ih bukvalno na tone. To je tada bio način dostavljanja podataka iz raznih firmi u taj ERC na popodnevnu i noćnu obradu raznoraznih izveštaja.

 

Tek krajem sledeće godine su ovde počeli da se donose Spektrumi i Comodore 64, da se prate Računari i Svet Kompjutera, da škola kupi LOLA računar, da gastrbajteri počinju da doniraju škole sa računarima ... 

[bigvlada]

Komšija i ja "umrežavali" Spektrume - 15tak metara kabla (od njegovog do mog prozora) unakrsno utaknutog u EAR/MIC. U početku nije radilo jer signal nije bio dovoljno jak, ali nakon što smo obojica uglavili po kasetofon na MIC izlaz mogli smo da se dopisujemo pomoću jednostavnog chat programa - jedan otkuca par riječi, pritisne enter i tako pokrene snimanje, drugi je u međuvremenu morao da startuje učitavanje inače ništa od prijema poruke. Trebalo nam je par sati dok sve nije proradilo - u međuvremenu su se i komšije pobunile jer smo koristili telefon da bi se sinhronizovali oko snimanja/učitavanja a imali smo dvojnike na telefonima :D

 

Sjećam se i pokušaja da napravim TSR (terminate and stay resident) program na Spektrumu po ugledu na PC. Z80 je mogao da radi u 3 moda (0, 1 i 2). Spektrum je valjda radio u modu 1, a mod 2 je bio interesantan jer je interapt 50 puta u sekundi skakao na adresu koja je bila upisana u dio memorije gdje su čučale razne sistemske varijable (malo iznad video RAMa). LM, učitam GENS, sklepam programče koje bi trebalo da prikazuje vrijeme u ćošku, snimim, startujem, Spektrum se resetuje, učitam GENS opet, zakucam ga opet... Dugo me kopkalo zašto neće da proradi. Par godina kasnije saznam da Kempston džojstik interfejs (ćale ga zalemio) utiče da se promjene adrese pojedinih sistemskih varijabli tako da sad živim u uvjerenju da nije do mog programa već do Kempstona ;)

 

Danas mi je budženje hackintosha jedina slična zanimacija (10 minuta svakih par mjeseci), nije nedostatak volje u pitanju već nedostatak vremena - eh mladosti :D

 

 

Postojalo je memorijsko proširenje za ZX81 na 16KB tako da su mogle sasvim pristojne igre da se učukaju - jedan čita brojeve iz časopisa, drugi kuca (malo je bilo pirata u to vrijeme).

 

Sjajna priča, mislio sam da je Spektrum mogao da se umrežava samo preko porta ugrađenog u interfejs 1.    Mislim da sam na nekoj temi pisao o tome kako je izgledalo kada sam dobio memorijsko proširenje za zx81 (još jedna siva kutija na stolu).Sreća, sreća,radost. :D Onda je išlo sakaćenje spektrumovih igara iz listinga nemačkih časopisa kako bi mogli da rade na 81-ici. Od tada, kada god kupujem nov kompjuter napunim ga sa onoliko memorije koliko matična ploča podržava. :)

 

E da, onu tastaturu (zx81, svi tasteri su deo jednog jedinog komada plastike) ne bih poželeo ni najgorem neprijatelju. 

 

@zmanic

 

Da li ste kasnije možda koristili ivasim klonove? 

[zmanic]

Ne, nismo. Počeli smo da se okupljamo po kućama, podelili se na "spektrumovce" i "komodorce" i uskoro se razišli po fakultetima....

 

Iz tog vremena ima i jedna fenomenalna priča o srpskim garažama, radionicama i radio-klubovima, na jugu ili jugoistoku srbijice u kojoj je par genijalaca iz Pirota, Niša i Leskovca napravilo prvi domaći računar sa Pascal interpretatorom. Nesrećom nije nikada komercijalizovan niti ušlo u proizvodnju.

 

Nisam učestvovao, ali sam pratio projekat iz blizine.

 

Bila je to prva ozbiljnija mašina sa CPU motorola 68000,  (da 16-bitni) sa profi tastaturom od teleprintera .... spakovana u drvenu kutiju ... zvao se VUK i bio je pravljen prema potrebama nastavnog plana i programa za matematičke smerove tadašnjih Obrazovno vaspitnih ustanova srednjeg obrazovanja ... Daleko jače od bilo kog osmobitnika koji je postojao u to vreme, mnogo bolje od Galaksije, LOLE i ostalih domaćih proizvoda ....

 

Ali, neka ta priča ostane neispričana za sada. Akteri su još tu oko nas i tamo daleko, pa jednog dana neka neko snimi film o srpskim Džobsovčićima, ne bi se postidela ni "silikon valli" ni tada ni sada.

Edited April 6, 2016 by zmanic

[bigvlada]

Vuk? Imaš li možda neku sliku, jer ono što sam video je bila samo štampana ploča? Ako se dobro sećam članka, glavna razlika sa hardverske strane u odnosu na Amigu i Atari je bila nepostojanje posebnog grafičkog čipa. Razvoj toga je i za tadašnje krupne kompanije bio veliki zalogaj (npr. većina tadašnjih "vga" kartica nije mogla da odradi sve vga testove). 

[zmanic]

Ne, nemam ništa, tada se aparati nisu nosili u džepu svaki dan, 

 

Doneli su Sika(Siniša Hristov) i Hani (Srđan Mitrović) jednog dana u gimnaziju na čas da nam pokažu, a poslesmo kod Hanija kući malo više čačkali.

Posle godinu dana na nekom sajmu u holu Elfak u Nišu je bila dorađenija varijanta.

Imao je taj meki skol ekrana pixel po pixel, u vreme kad sam ja to gledao imao je samo text na ekranu. 

 

Sika na jednom drugom mestu kaže sledeće:

 

"Zvonko Ilic jeste bio u timu (sa jos 6 clanova), ali Robert Aleksic nije bio, mada se druzio sa clanovima tima. Zvonko je napisao dobar deo graficke biblioteke i prvu verziju tekst editora (ne onu koja se pominje u tekstu).

Nijedan od njih se ni tada ni kasnije nije bavio projektovanjem hardvera i stampanih ploca.

Razvoj VUKa je poceo jula 1984, i te godine je napravljen jedan prototip bez stampane ploce.
Dvoslojna stampana ploca dimezija 160 x 233.5 mm sa 2842 metalizovane rupe izradjena je u leto 1988 godine, u jednoj privatnoj firmi u Ljubljani.

Elektronski fakultet u Nisu nije imao nikakvog udela u ovom projektu.

Racunar je nazvan VUK prema Vuku Stefanovicu Karadzicu.

Opis tekst editora je uglavnom korektan. Nije postojao FTP (ni Ethernet). Postojao je direktan prenos fajlova iz tekst editora preko serijskog interfejsa.

Ukupno je napravljeno nesto manje od 10 primeraka, od kojih su par komada jos uvek u upotrebi."