Permanentna kriza domaće ekonomije

[Tribun_Populi]

Nema ideološkog sukoba mišljenja oko potrebe za privatizacijom - ona nije imala alternativu. Primenjeni model je imao alternativu, jer to nije koji % gore-dole, već mnogo više. Zašto je mnogo više obrazložio sam u prethodnom postu - zato što je privatizacija kod nas jedina suštinski i dubinski izvedena reforma, koja je iz korena promenila društvo.

 

A po meni donela je malo, mnogo ispod onoga što je mogla i trebala, čak dugoročno nanela više štete nego koristi. A za njenu izvedbu, izvini, nisu krivi ni Milošević ni Tito.

 

TT tj. CZ M57

[Prospero]

Zapravo je Zlobimir izveo (gotovo izvesno) najveću privatizaciju u Srbiji - otkup društvenih stanova po hiperinflatornim cenama. No, mnogi su profitirali pa često žulja po sećanju.

 

Drugo, de facto privatizacija je krenula u eri Miloševića, i funkcionisala je u sivoj zoni kroz aranžmane direktora raznih DPova sa svojim povezanim pravnim licima, isisavajući ono malo kapitala, nešto malo više robe, poslovnih prilika i konekcija u svoje privatne mreže. Stvarno mi je teško da izmerim cenu tih tokova novca. Onda 2001. je valjda neko trebao da dođe i kaže, "e, ajde vi se sada sklonite, sa'će da stignu spremni, obrazovani, fini, poslovno povezani,, strateški opredeljeni i socijalno odgovorni srpski kapitalisti koji samo čekaju na mig da privatizacijom vozdignu i srpsku privredu i nezamenljivog i neponovljivog srpskog radnika".

 

Takva kakva je bila, post-2001. privatizacija je bila 10 godina zakasneli institucionalni odgovor na izazove s kraja fuckin' 80ih, sa prosutim i presahlim kapitalom, zastarelom tehnologijom, bez izvoznog tržišta, bez know-how, neobrazovanom radnom snagom i narodom koji je bio zahvalan dok je glodao Zlobimirove koske i verovao u laži da ima posao time što je na nekom spisku u fabrici.

 

 

 

 

Za alternativu bolje da ne pitam jer ćeš krenuti od potrebe za kvalitetnom policijom i pravosuđem da spreče malverzacije i vide poreklo kapitala, a ako bismo to čekali mogli bismo privatizovati prvo preduzeće negde 2038. u idealnom slučaju.

Edited February 27, 2016 by Prospero

[Prospero]

https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=6&cad=rja&uact=8&ved=0ahUKEwjWn_fMyJjLAhWCBiwKHV8qA4UQFgg7MAU&url=http%3A%2F%2Fwww.parlament.gov.rs%2Fupload%2Farchive%2Ffiles%2Flat%2Fdoc%2Fistrazivanja%2FRazvojne%20banke%20Lat.doc&usg=AFQjCNGxiO0c-DmYQdQCSJ-LnuOuhWJtjw&sig2=q6EN8l0Mux2JOnM_BT0OZA&bvm=bv.115339255,d.bGg

 

 

 

 

REPUBLIKA SRBIJA

NARODNA SKUPŠTINA

Odeljenje za informativno-istraživačke i bibliotečke poslove

Odsek za informativno-istraživačke poslove

 

 

 

 

 

Tema: RAZVOJNE BANKE

 

 

Datum:      19/09/2011

 

Br.:          Z-22/11

 

 

Ovo istraživanje je uradio Odsek za informativno-istraživačke poslove za potrebe rada narodnih poslanika i Službe Narodne skupštine. Za više informacija molimo da nas kontaktirate putem telefona 3026-532 i el. pošte [email protected]. Istraživanja koja priprema Odsek za informativno-istraživačke poslove ne odražavaju zvanični stav Narodne skupštine Republike Srbije. 

 

 

 

MOGUĆNOST OSNIVANJA RAZVOJNE BANKE U SRBIJI

 

Zahtev za osnivanje razvojne banke u nekoliko navrata je tražila Privredna komora Srbije (PKS) navodeći da privrednici ne mogu da izdrže visoke kamatne stope komercijalnih banaka. Ukazujući da je inflacija u Srbiji najviša u regionu (10,5%, inflacija u avgustu 2011. godine)%5B1%5D, ekonomisti procenjuju da će Narodna banka Srbije teško ostvariti cilj da rast cena do kraja 2011. godine bude najviše 6%.

 

Treba napomenuti da je PKS (odluke Upravnog odbora i Skupštine PKS) krajem 2009. godine u okviru Predloga mera za ublažavanje posledica svetske ekonomske krize pokrenula inicijativu za osnivanje razvojne banke Srbije. Inicijativa je ponovljena krajem maja 2010. godine.

 

Razvojne banke su, po pravilu, vezane za državni budžet, ne prikupljaju depozite od  privrede i stanovništva i daju povoljne kredite za projekte koji doprinose privrednom rastu, porastu izvoza i razvoju malih i srednjih preduzeća. Trenutno oko 40 zemalja ima takvu banku, a sličnim poslovima se bavi i 20 regionalnih i međunarodnih institucija, kao i 10 fondova.%5B2%5D

 

Kako u Srbiji za podršku privredi postoji Fond za razvoj, a imajući u vidu osnovnu funkciju razvojne banke pored podrške infrastrukturi, predstavnici Vlade smatraju da bi trebalo da postoji jedna institucija koja će preuzeti i posao Garancijskog fonda i eventualno Fonda za razvoj i da nije nužno osnivanje razvojne i izvozne banke.%5B3%5D U Srbiji već postoji Razvojna banka Vojvodine a.d. Novi Sad.%5B4%5D

 

Narodna banka Srbije nije se zvanično oglasila o osnivanju razvojne banke. Kao primeri da u sadašnjem sistemu kreditiranja privrede ima dosta elementa razvojne banke ističu se Fond za razvoj u 100% državnom vlasništvu%5B5%5D, subvencionisani krediti i povoljni inostrani krediti u čijem posredovanju učestvuje i centralna banka.

 

Inače, bankarski sektor u Srbiji čine Narodna banka Srbije i poslovne banke. Poslovanje banaka uređeno je Zakonom o bankama ("Službeni glasnik RS", br. 107/2005).  U Srbiji trenutno posluje 35 banaka od kojih je 21 banka u većinskom vlasništvu stranih ulagača.

 

Odbor za bankarstvo i osiguranje je jedan od odbora Privredne komore Srbije%5B1%5D. On kontinuirano sagledava poslovanje banaka, osiguravajućih društava i drugih finansijskih organizacija, kao i ponude finansijskih usluga na tržištu. U okviru Odbora poslovne banke, osiguravajuće i druge finansijske organizacije razmenjuju iskustva, usaglašavaju interese, dogovaraju zajedničke aktivnosti, pokreću inicijative i predlažu mere u cilju unapređenja svog poslovanja i poslovanja privrede.

 

U vezi sa temom istraživanja, u PKS je 18. maja prošle godine održan Okrugli sto na temu: “Razvojna banka-mogućnosti i perspektive“. Učesnici su bili predstavnici privrede i banaka, državnih organa i institucija, kao i predstavnici stručne i naučne javnosti. Okrugli sto je organizovan sa ciljem da se kroz otvoreni dijalog učesnika sagleda opravdanost i realne mogućnosti osnivanja specijalizovane razvojne banke, potreban zakonodavni okvir, osnivački kapital, predmet finansiranja, kao i problemi koji se mogu očekivati u realizaciji ove ideje.

 

Rezime se može svesti na nekoliko ključnih tačaka:%5B2%5D

 

1. Postoji potreba da se u Srbiji osnuje nacionalna razvojna banka, ali i prostor za paralelno delovanje regionalnih razvojnih banaka, kao što je Razvojna banka Vojvodine. Ukazano je na pozitivna iskustva Hrvatske, kao i drugih zemalja, u smislu opravdanosti i potrebe osnivanja razvojne banke.

 

1. Razvojna banka bi obezbedila profesionalnije i efikasnije upravljanje državnim sredstvima od postojećeg modela finansiranja koji se realizuje preko više institucija, agencija, fondova, ministarstava.

 

1. Oblast delovanja razvojne banke trebalo bi da bude finansiranje infrastrukturnih i drugih razvojnih i kapitalnih projekata, koji generišu pozitivne eksterne efekte i za čije finansiranje ne postoji interes  privatnih kreditora. Banka treba da finansira dugoročne projekte, projekte koji nisu dovoljno profitabilni i koji imaju veći rizik od onog koji su komercijalne banke spremne da preuzimaju.

 

1. Banka treba da bude u državnom vlasništvu, a početni kapital za osnivanje ne bi trebalo da bude niži od 1 milijarde evra. Početni kapital može se obezbediti iz budžeta, delom iz sredstava od planirane prodaje Telekoma, zatim objedinjavanjem sredstava postojećih fondova i agencija, kao i iz sredstava međunarodnih finansijskih institucija.

 

1. Osnivanje i poslovanje državne razvojne banke neophodno je urediti posebnim zakonom, jer se radi o instituciji od posebnog značaja.  

Zakon treba da obezbedi nezavisnost uprave banke, posebno kreditnog odlučivanja od političkih uticaja.  Takođe, treba obezbediti da razvojna banka ne bude konkurent poslovnim bankama (nije depozitna i dr.).

Takođe, članovi Srpske asocijacije menadžera podržali su ideju da uskoro bude osnovana Razvojna banka Srbije kako bi se poboljšala poslovna klima i podstaklo  investiranje%5B1%5D.

 

Primeri dobre prakse u regionu ukazuju na to da razvojne banke postoje u svim bivšim jugoslovenskim republikama.

 

[Tribun_Populi]

Paaa ne, vidiš, već sam napisao da je kvalitetna policija i pravosuđe mnogo krupniji zalogaj nego privatizacija.

 

To što pišeš za otkup društvenih stanova je naravno tačno, i ja sam to pominjao više puta, ali je tu imalo za svakoga pa nikome nije bolo oči. Isto važi i za "privatizaciju" kroz transferne cene i slično kraduckanje koje je krenulo s kraja osamdesetih, a na koji način su i nastali svi silni Miškovići, Beka, Matići, Kostići i ini.

 

Ono što je za to bio lek je radničko akcionarstvo, instant privatizacija na sveopštu radost gde se preko noći samoupravljačko pravo pretvara u svojinski udeo u firmi, s tim da država zadrži manjinski paket. Za državu je to prihodno neutralna mera, teret upravljanja privredom se prebacuje na akcionare koji biraju sopstveni menadžment for better or worse, stimuliše sekundarno tržište HOV tj. berza i stimulišu najširi slojevi građana da razmišljaju kao kapitalisti.

 

Neki bi tu propali vrlo brzo, no ti su i ovako propali (privatizovani, opljačkani, raskinuta privatizacija a država naplatila 10% prodajne cene). Ono što je vredelo bi svakako našlo zainyeresovanog većinskog kupca, samo verovatno za veću cenu, ili bi radilo i dalje. Pare bi se vrtele u bazi, među narodom, a ne u vrhu kod političara koje ni tada ni sada niko ne kontroliše, jer efektivne političke kontrole nema.

 

I preživela bi dobrim delom srednja klasa iz SFRJ, mnogo bolja nego ovo što smo dobili.

 

TT tj. CZ M57

[Prospero]

Pare bi se vrtele isto, zar nije jedna od ključnih kritika da su pare od privatizacije sprcane na potrošnju?

 

Reći da bi nešto "verovatno postiglo veću cenu" je prilično voluntarno i neutemeljeno, 

 

Treće, postoji razlog što je vaučerska privatizacija praktikovana odmah na početku 90ih a to je zato što su firme još uvek imale neki kapital, kakvu-takvu primerenu opremu i kakvo-takvo tržište.

 

Da bi se kapital podelio on mora prvo i da postoji u nekoj meri, zar ne? Koliko je to kapital postojao u privredi koja je funkcionisala u zemlji koja je imala par stotina miliona maraka deviznih rezervi?

Zamisli da ti uvale vaučer od firme koja je u kurcu sa dugovima i to ne prema državi koja može da ih otpiše nego prema trećim licima, i taj vaučer vredi manje od papira na kom je štampan. Da se šećerana od 3€ (i par miliona pokrivanja dugova i ulaganja) prodavala vaučerski radnici bi se parkirali ispred Nemanjine 11 tražeći "svoj deo" jebeći majku lopovsku vlastima. O raširenim malverzacijama sa ucenama, preprodajom vaučera od obeznađenih radnika da i ne govorimo - pogledati Rusiju.

 

 

 

Evo nađoh i predlog RB iza koga mogu da stanem

 

 

БАНКАРСКИ СИСТЕМ И РАЗВОЈНА БАНКА СРБИЈЕ

 

 

У року од 90 дана, направити Развојну банку Србије од капитала СРБСКИХ банака и СРБСКИХ предузећа, враћања СРПСКИХ ПАРА ОПЉАЧКАНИХ ОД НАРОДА И ДРЖАВЕ.

 

НАЦИОНАЛИЗОВАТИ СВЕ СТРАНЕ И ДОМАЋЕ БАНКЕ које СУ УЧЕСТВОВАЛЕ У КРИМИНАЛНИМ ПРИВАТИЗАЦИЈАМА ПРИМАЈУЋИ ЗА ХИПОТЕКУ ИМОВИНУ КОЈА ЈЕ БИЛА ПРЕДМЕТ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ И НА ДРУГЕ КРИМИНАЛНЕ НАЧИНЕ УНИШТАВАЛЕ СРБИЈУ, БЕЗ ПАРДОНА, ЗБОГ ЊИХОВОГ КРИМИЛАНОГ УЧЕШЋА У ПРИВАТИЗАЦИЈАМА, МЕЊАЊА УГОВОРА БЕЗ САГЛАСНОСТИ ГРАЂАНА СРБИЈЕ ЊИХОВИХ КЛИЈЕНАТА И НАШИХ ПРЕДУЗЕЋА КОЈА СУ ОЈАДИЛИ.

 

ЗА СВЕ УГОВОРЕ КОЈИ СУ ЛИХВАРСКИ,  МОРАЋЕ ОДМАХ ДА ИСПЛАТЕ НАДОКНАДУ ГРАЂАНИМА И ПРИВРЕДИ, УКОЛИКО НЕ ЖЕЛЕ ПОТПУНУ КОНФИСКАЦИЈУ илИ НАЦИОНАЛИЗАЦИЈУ ИМОВИНЕ.

ОВО ДРЖАВА И НБС не могу и не смеју да посматрају са стране као да се њих то не тиче под формом СЛОБОДЕ ТРЖИШТА. ТА СЛОБОДА ЈЕ ЈЕДНАКА СЛОБОДИ ДАТОЈ СВАКОМ ПОЈЕДИНЦУ ДА УБИЈА БЕЗ ИКАКВИХ САНКЦИЈА. ОВО ЈЕ ДОЗВОЛА ЗА УБИЈАЊЕ ДАТА БАНКАМА.

 

МОНОПОЛ КОЈИ СЕ НЕ ЗАУСТАВЉА, уништавање СРПСКЕ ПРИВРЕДЕ које се не зауставља, А НЕМА НИШТА НИ ОД СРПСКЕ РАЗВОЈНЕ БАНКЕ, а ми без НАШИХ ПАРА И НАШЕ БАНКЕ НЕ МОЖЕМО ДА ПОКРЕНЕМО ПРИВРЕДУ. Лихварске су камате и катастрофални УСЛОВИ које банке постављају ЉУДИМА, али и ПРЕДУЗЕЋИМА.

А цене њихових услуга су невероватне и безобразне ДО БЕЗОЧНОСТИ. НЕКО КОНАЧНО МОРА ДА КАЖЕ ДОСТА, НЕ МОЖЕ ВИШЕ ТАКО. А ТО МОЖЕМО МИ, ЈЕР НАМ ЈЕ СРБИЈА НА ПРВОМ МЕСТУ

.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/420299/Sramota-Banke-deru-sad-i-na-odrzavanju--racuna

 

Омогућићемо да се коначно појаве ИНВЕСТИЦИОНИ КРЕДИТИ на 10 и 20 ГОДИНА са каматама од 0,75 до 2,75%, какве су у нормланом СВЕТУ, а поготово они који имају обезбеђен ИЗВОЗ или врше ЗАМЕНУ УВОЗА домаћом производњом.

Yeah baby!

Edited February 27, 2016 by Prospero

[Tribun_Populi]

Ne vaučerska privatizacija već podela većinskog paketa akcija radnicima. Instant, odmah i za džabe ili simboličnu cenu.

 

Niko ne može da garantuje da ne bi pare otišle u potrošnju, ali bi mnogo otišlo i u investicije, jer bi masa od tih ostajala bez posla kao neproduktivna radna snaga, pa bi morali da razmišljaju o budućnosti. Te pare tu dođu kao 1 na 10. U Nišu je posle privatizacije DINa eksplodirala stanogradnja, recimo, i to na kontu onog sitnog dela koji su radnici uzimali po ovom modelu. Mnogi su otvarali male firme itd.

 

TT tj. CZ M57

[Prospero]

Nisam siguran da si to promislio dobro.

 

 

 

Koje bi pare otišle u investicije ako si vlasništvo prepustio radnicima praktično za dž? Odakle radnicima pare za investicije?

 

Taj korak je već privatizacija, a da li će onda radnici tražiti nekog novog, trećeg vlasnika i šta bi s njim radili je drugi par cipela.

 

 

Nisu svi (čuj svi, ni respektabilna manjina) radili u duvanu, farmaciji i sličnim branšama koje brzo obrću pare i gde nije baš preveliki problem naći (uglavnom stranog i platežno sposobnog) kupca.

Edited February 27, 2016 by Prospero

[Tribun_Populi]

Naravno da je privatizacija, rekoh, brza i efikasna, na sveopštu radost radnika i samoupravljača. Od čije bi sposobnosti potom zavisilo koliko bi im firma bila dobrostojeća. A onda i koliko bi bilo zainteresovanih za njenu kupovinu.

 

TT tj. CZ M57

[Lord Protector]

 

U periodu od 1948. do 1984. godine industrija u Jugoslaviji je imala prosečnu godišnju stopu rasta od 7,9%, a u Srbiji zajedno sa AP prosečno 8,2%. U istom periodu učešće industrije u društvenom proizvodu iznosilo je između 36 i 47%.

 

 

U Srbiji je pre tranzicionog i političko – ratnog šoka bilo 217 velikih preduzeća, složenih proizvodnih sistema sa više od 1000 zaposlenih po preduzeću. Danas ih ima manje od 55. Bruto domaći proizvod u Srbiji u 2012. godini iznosi svega 68% onoga koji je bio 1989. godine, a njegova struktura je nepovoljna. U generisanju BDP-a je evidentno sve manje učešće realnog sektora koje je 1990. godine u stvaranju BDP iznosio približno 31%, a sada ima učešće od oko 19%. Pad učešća realnog sektora (razmenjivih dobara) zamenjen je porastom učešća sektora usluga. Kvalitet rasta BDP-a je de facto neodrživ na duži rok. Industrijski sektor privrede Srbije u 2012. godini iznosio je 38,4% onog iz 1989.

 

 

U industrijskom sektoru u Srbiji, pre tranzicionog i političkog šoka, bilo je zaposleno blizu milion radnika. Samo u velikim gradovima (Beograd,  Novi Sad, Niš i Kragujevac) bilo je u industriji zaposleno preko 350.000 radnika. Komparacija podataka o broju zaposlenih radnika u industrijskom sektoru ukazuje na dva perioda. Prvi period je epoha intenzivne industrijalizacije od 1960. do 1990. godine. U tom periodu je broj industrijskih radnika porastao za skoro tri puta i to sa 389 hiljada iz 1960. na 998 hiljada u 1990. godini. Drugi period je period deindustrijalizacije, meren promenom broja zaposlenih u tom sektoru, a radi se o periodu 1990-2010. godina, kada je broj industrijskih radnika opao sa 998 hiljada na 312 hiljada.

 

 

Investicije u industrijske kapacitete i saglasno tome rast industrijske proizvodnje i zaposlenosti u industriji u prethodnoj socijalističkoj Jugosleviji, samim tim i u Republici Srbiji je bio impozantan u periodu od 1960. do 1980. godine. U periodu od 33 godine i to od 1953. do 1986. godine stopa ukupnih investicija iznosila je prosečno 26,53% BDP Jugoslavije, dok je stopa investicija u privredu iznosila 20,57% . Podaci se odnose na stopu investiranja u fiksne fondove. Dakle ova stopa ne obuhvata i iznos investicija u obrtna sredstva, odnosno u zalihe. (Madžar 1989 c i 1990, str.172, Suton socijalističkih privreda). Izvor investicija se dominantno zasnivao na domaćoj akumulaciji. Učešće stranih izvora akumulacije za investicije je iznosio u periodu 1952-1960 godine 9,0% ili u bruto investicijama u fiksne fondove 31,9%, u periodu 1961-1964 iznosio je 5,1% , a u periodu 1965- 70 iznosio je 5.5% DP i u periodu 1971-81 godina 7,9% DP. Dakle prosečno učešće stranih izvora akumulacije u odnosu na BDP je u periodu 1952-1981. godina iznosio 6,9%. U istom periodu prosečno učešće stranih izvora akumulacije u bruto fiksnim investicijama je iznosilo 23,55% (Madžar, 1990. str 188).

 

Tabela.1. Učešće industrije u BDP u % 1960-2010 godina.

 

                                              1960 1965 1970 1980 1990    2010

Učešće industrije u BDP u % 16,5    20     20    25    24,7    15,9

 

 

Nakon perioda industrijskog rasta u trajanju od 30 godina, sa stagnacijom u periodu 1980-1990 godina, u narednom periodu tranzicionog šoka u trajanu od 20 godina (1990-2010) došlo je do sunovrata učešća industrijskog sektora u BDP i to u 2010. godini od 15,9% na nivo niži od ono koji je bio 1960. godine, a koji je iznosio 16,5% .

 

 

Šok terapija liberalizacije, deregulacije i privatizacije uz slom prethodne Jugoslavije, ekonomske sankcije iz devedesetih godina prošlog veka, katastrofalno loša ekonomska politika posle 2000. gdine dovele su Srbiju u stanje deindustrijalizacije. Industrija u Srbiji se u 2012. godini nalazi na nivou od oko 40% nivoa koji je imala 1989. godine. Na prvi pogled tranzicioni šok se manje odrazio na stanje BDP koji je 2008. godine, pre globalne finansijske krize , dostigao oko 80% BDP iz 1990. godine.

 

Tabela 2. Industrijski radnici u Srbiji 1960-2010. godina.

 

                                1960         1990        2010

Industrijski radnici 389.000    998.000   312.000

 

Izvor: RZS i B.Petrović 2013.

 

 

 

Industrija Srbije, na početku perioda dinamičnog rasta industrijske proizvodnje, 1960 godine, je zapošljavala 389 hiljada radnika. Na vrhuncu rasta industrije u 1990. godini u tom sektoru je bilo zaposleno 998 hiljada radnika ili skoro 2,57 puta više nego što je to bilo u 1960 godini. Nakon perioda tranzicije i deindustrijalizacije u Srbiji, broj radnika u industriji se smanjio na 312 hiljada u 2010. godini ili za 3,2 puta manje nego što je to bilo 1990. godine. Ukoliko se uvede sasvim realna pretpostavka da je u socijalističkim samoupravnim preduzećima postojao višak zaposlenih, te da je on mogao biti maksimalno 20%, onda sledi da je korigovan broj potrebnih industrijskih radnika u 1990. godini bio približno 798 hiljada, a da je ostatak od blizu 200 hljada predstavljao višak zaposlenih u socijalističkom industrijskom sektoru. I uz navedenu korekciju, industrijski sektor u Srbiji je realno zapošljavao 2,56 puta više radnika 1990. u odnosu na 2010. godinu.

 

 

http://ebooks.ien.bg.ac.rs/74/1/bd_2014_01.pdf

Edited February 27, 2016 by slow

[Prospero]

Koliki je robni izvoz u odnosu na BDP, onda i sada, i kolika je produktivnost?

 

Da ponovimo - 900k neproduktivnih radnih mesta 2001.

 

by Tapatalk

Edited February 27, 2016 by Prospero

[Tribun_Populi]

Ko je mogao sa sigurnošću da ustvrdi da se radi o 900K neproduktivnih radnih mesta, u situaciji u kojoj su ta preduzeća poslovala? Da li je tom istraživanju prethodio period u kome je SRJ bila uključena u globalne ekonomske tokove, ili mu je prethodio period ekonomske izolacije i nedostupnosti stranih tržišta? I da li bi se, u promenjenim uslovima poslovanja od 2001-ve, taj broj možda smanjio i pri nepromenjenoj vlasničkoj strukturi, recimo?

 

TT tj. CZ M57

[Prospero]

Pa da nije bilo SEKE i mi bi imali plate od 500€ i nezaposlenost od 10%, dakle sve bi bilo fantastično ali nas je sjebao synthetic CDO i fulanje bonitetskih kuća. Ahhh, ti jebeni Moody's i Fitch! :(

 

Msm, ako otklonimo po želji date okvire delovanja možemo izvući svakakve zaključke.

 

 

Još jedna stvar - % nezaposlenih je u suštini politički problem a ne ekonomski. Za ekonomiju je to samo jedna varijabila. Da ponovim - možemo da imamo i 5% nezaposlenih ako smo kao društvo spremni to da platimo. 

[Luther]

http://ebooks.ien.bg.ac.rs/74/1/bd_2014_01.pdf

 

Odličan mu je zaključak:

Reafirmacija i traganje za novom ulogom države u kreiranju i sprovođenju industrijske politike ima ključnu pretpostavku u čišćenju državnih institucija od korupcije i pohlepe predstavnika državne vlasti u upravljanju preduzećima. Nova uloga države, pored stvaranja ambijenta za rast i razvoj, je i uloga države kao investitora, vlasnika i suvlasnika u razvoju industrijskih kapaciteta.

 

Potpuno sveže i inovativno rešenje.Zašto se niko do sada nije setio da država to radi? Ili možda jeste ali to nekako uvek najstrašnije propadne.  Nema veze hajde mi da probamo još jednom možda nam se posreći. E sad pošto je država apstraktan, virtuelan pojam moramo da izaberemo konkretnog čoveka iz te države koji će da  kreira industrijsku politiku i da bude na čelu nečega(fond, banka itd.) što će da investira u razvoj industrijskih kapaciteta. Meni padaju na pamet dva  odlična rešenja ali mi je teško da odlučim koje je bolje.

 

Prvi ima visoko akademsko obrazovanje, doktor je ekonomskih nauka i vrstan teoretičar, ekspert za regresionu analizu:

 

 

 

 

 

Drugi je više praktičar, čovek sa velikim iskustvom, posebno uspešan u  rešavanju vanrednih situacija i odnosima sa medijima:

 

 

 

 

 

 

Eto ako može neko da pomogne, ili da predloži nekog drugog ako misli da je bolji.

[Tribun_Populi]

Pa da nije bilo SEKE i mi bi imali plate od 500€ i nezaposlenost od 10%, dakle sve bi bilo fantastično ali nas je sjebao synthetic CDO i fulanje bonitetskih kuća. Ahhh, ti jebeni Moody's i Fitch! :(

 

Msm, ako otklonimo po želji date okvire delovanja možemo izvući svakakve zaključke.

 

 

Još jedna stvar - % nezaposlenih je u suštini politički problem a ne ekonomski. Za ekonomiju je to samo jedna varijabila. Da ponovim - možemo da imamo i 5% nezaposlenih ako smo kao društvo spremni to da platimo. 

 

How yes no. :) Argumenti u ravni kontratvrdnje da smo 1992. godine živeli bolje nego sad (bez da se osvrnemo na ono u međuvremenu). Poenta je da priča o tisućama hiljada neproduktivnih radnih mesta u situaciji u kojoj nije bilo elementarnih uslova (čitaj: tržišta) da bi ona bila produktivna jeste bulshit, a poslužila je sasvim fino kao apologija podržavljenja i direktne prodaje kompanija - jer će im to doneti i produktivnost i ispeglati tehnološki zaostatak. Ono, nije da nije bilo neproduktivnih radnih mesta - naprotiv, to je problem koji se vuče još iz SFRJ, ali da je to skoro milion - čisto sumnjam.

 

Dobili smo džefrija, prodali srebrninu a od ostatka satrli i ono što je moglo da se izvadi. Ustvari ne satrli, samo je promenjeno "agregatno stanje" i vlasnik.

Edited February 27, 2016 by Tribun_Populi

[Prospero]

Pa bilo je tržišta i 90ih, koje je podsticalo šverc, isisavanje para iz društvenih firmi, dominaciju DEM u svakodnevnim transakcijama, de facto nepostojanje kreditnog sistema, itd itd.

 

I to je nekakvo tržište, niskog nivoa, ali tržište.