Permanentna kriza domaće ekonomije

[Luther]

@Namenski

Zašto mi predlažeš da se osvrćem na Korkijeve primedbe kad za njega kažeš da prosipa enormne količine gluposti i lupetanja i da nema pojma o čemu priča.

Jel ti to želiš da i ja zaglupim?

[Muwan]

Sovjeti i sateliti mozda jesu uspeli da naprave (uslovno) dobre tenkove i avione: ali nikada, ama bas nikada, sve do samog kraja, nisu uspeli da naprave krstenu - ves masinu.

I to je izuzetno znacajna pre svega tehnoloska cinjenica.

 

Ovo je sasvim tačno ali još uvek ne ukazuje (nužno) na neke goruće probleme u privredi.

 

Česi, Poljaci, Slovaci i Mađari mislim da ni dan-danas nisu u stanju da naprave krštenu veš mašinu niti bilo šta iz kategorije "house appliances". Ali su zato iskoristili geopolitičke promene i svoju naslonjenost na zapadnu Evropu, i izmuzli za sebe koliko god su mogli. Mađari su razvili turizam i usluge, Česi isto to plus auto industriju, Slovaci su uzeli da sklapaju automobile kad već nisu imali svoje, Poljaci su posebna priča. Za to vreme Rusi su punili kasu od prodaje prirodnih resursa i bahatili se pa danas imaju namensku i tešku industriju a gotovo sve što je namenjeno potrošnji građana moraju da uvoze.

 

U suštini, Evropska Unija je za pomenute 4 zemlje (plus Sloveniju i one sa Baltika) promenila sve. Ali trebalo je krenuti tamo i jasno skapirati šta od domaće privrede može da opstane u tom okruženju a šta će biti počišćeno u duelu sa kvalitetnijom i traženijom uvoznom robom. Srbija nije uradila ni jedno ni drugo, tako da joj sad ništa ne vredi što su u neka bolja vremena "EI", "Sloboda" i "Milan Blagojević" pravili sve ono što varšavska ekipa nije umela.

[Prospero]

 

Razlog mog uletanja bilo je seirenje nad periodom zvanim 1945 - 1990. i apsolutno negiranje njegovih nespornih dostignuca

 

Zašto veruješ da ti imaš tapiju na tumačenja nekog posve dugačkog vremenskog perioda?

 

Zašto veruješ da postoji obaveza drugih da se sa tobom slažu u tome, implicitno ili eksplicitno?

 

Zašto tražiš od drugih da tom periodu i tom prostoru učine kurtoazni naklon pre nego što krenu da polemišu o njemu?

[Dark Wader]

Nego, da čujemo još jednog šarlatana... Bankarski deo kreće oko 22 min...

 

 

[Prospero]

Sovjetske veš mašine, među kojima i "krštena veš mašina", Vjatka automat 12, iz 1981.
 

 

 

 

 

В 1979 году завершено строительство нового производственного корпуса, оснащённого оборудованием итальянской фирмы. Первая партия из ста стиральных машин «Вятка-автомат-12» была выпущена 23 февраля 1981 года, модель представляла собой копию стиральной машины «Аристон».

 

Kao i u mnogim drugim slučajevima u Istočnoj Evropi uključujući i SFRJ, radilo se sa licencama, transferom tehnologije (Gorenje je počelo sa Zanusijem) itd itd. Nije nešto, nije bilo ni jeftina, no nije ni ništa. Toliko o činjenicama.

[namenski]

@Namenski

Zašto mi predlažeš da se osvrćem na Korkijeve primedbe kad za njega kažeš da prosipa enormne količine gluposti i lupetanja i da nema pojma o čemu priča.

Jel ti to želiš da i ja zaglupim?

Zato sto je Korki u nacelu 1 OK momak i ako je drkadzija.

Osim ponekad.

Obaska sto ti je stavio neke primedbe poprilicno vredne paznje.

I odgovora.

I zato sto je, sto se toga tice, u pravu.

 

Ovo je sasvim tačno ali još uvek ne ukazuje (nužno) na neke goruće probleme u privredi.

 

Česi, Poljaci, Slovaci i Mađari mislim da ni dan-danas nisu u stanju da naprave krštenu veš mašinu niti bilo šta iz kategorije "house appliances". Ali su zato iskoristili geopolitičke promene i svoju naslonjenost na zapadnu Evropu, i izmuzli za sebe koliko god su mogli. Mađari su razvili turizam i usluge, Česi isto to plus auto industriju, Slovaci su uzeli da sklapaju automobile kad već nisu imali svoje, Poljaci su posebna priča. Za to vreme Rusi su punili kasu od prodaje prirodnih resursa i bahatili se pa danas imaju namensku i tešku industriju a gotovo sve što je namenjeno potrošnji građana moraju da uvoze.

 

U suštini, Evropska Unija je za pomenute 4 zemlje (plus Sloveniju i one sa Baltika) promenila sve. Ali trebalo je krenuti tamo i jasno skapirati šta od domaće privrede može da opstane u tom okruženju a šta će biti počišćeno u duelu sa kvalitetnijom i traženijom uvoznom robom. Srbija nije uradila ni jedno ni drugo, tako da joj sad ništa ne vredi što su u neka bolja vremena "EI", "Sloboda" i "Milan Blagojević" pravili sve ono što varšavska ekipa nije umela.

Sve to stoji, ALI: nasa rasprava ovde tice se sistematskog pokusaja da se apsolutno, do apsurda negiraju dostignuca jedne zemlje koja se zvala Jugoslavija, i to u periodu 45 - 90.

Obaska sto se u svim ovdasnjim razmatranjima i 'razmatranjima' - na primer - ni recenica nije posvetila cinjenici da je 1945. - za razliku od poslovicne Ceske ili Prosperu tako drage Bugarske - bila temeljno raskantana i da je sve trebalo poceti - s obzirom i na predratnu zaostalost - ne od nule, nego iz debelog minusa.

 

Zašto veruješ da ti imaš tapiju na tumačenja nekog posve dugačkog vremenskog perioda?

 

Zašto veruješ da postoji obaveza drugih da se sa tobom slažu u tome, implicitno ili eksplicitno?

 

Zašto tražiš od drugih da tom periodu i tom prostoru učine kurtoazni naklon pre nego što krenu da polemišu o njemu?

Nemam tapiju niti mi je stalo da je imam: nas se problem - moj i tvoj - sastoji u potrebi, imperativu da se nadjemo na pola puta.

Ja sam svoju polovinu davno presao, tacnije nije ni bilo potrebe da je prelazim: naime, jedno milion puta bolje od tebe poznajem i znam sve mane i sve pizdarije sistema 45-90, dobar deo i iz prve ruke.

Ne pada mi na pamet da ih negiram, prikrivam, lakiram.

Ali tvoje permanentno i bez izuzetka insistiranje na apsolutnoj negativnosti svega u tom periodu, probiranje i selekcija dokumenata, itd, itd, pokazuje da se ti osvrnuo u nazad - nisi.

I sve dok budes fukncionisao po modelu takozvanih istoricara i ostalih likova 90-ih - nece valjati.

Za tebe, ne za mene.

 

Ili, hajde ovako: pismen si, kvalifikovan, daj samo jedan jedini dokument koji o Jugoslaviji 45-90 govori bilo sta pozitivno.

Ili se radi o principu?

Sovjetske veš mašine, među kojima i "krštena veš mašina", Vjatka automat 12, iz 1981.

 

 

 

 

 

 

Kao i u mnogim drugim slučajevima u Istočnoj Evropi uključujući i SFRJ, radilo se sa licencama, transferom tehnologije (Gorenje je počelo sa Zanusijem) itd itd. Nije nešto, nije bilo ni jeftina, no nije ni ništa. Toliko o činjenicama.

Kao i obicno, kad je u pitanju tehnologija - lupas gluposti i doveo si sebe u situaciju da cu ubuduce da te zajebavam na temu tvoje ljubavi prema savrsenim sovjetskim ves masinama.

Sta je, Miele ti vise ne odgovara?  :P

[Luther]

Aman, covece, potpisujem svaku rec koju si napisao, a koja se odnosi na period posle 2000. godine.

Razlog mog uletanja bilo je seirenje nad periodom zvanim 1945 - 1990. i apsolutno negiranje njegovih nespornih dostignuca: ne moram da ubedjujem ni tebe ni druge da o manama tog sistema znam ako ne vise, a ono bar podjednako kao bilo koji drugi forumas - na primer ti.

I da mi  na pamet ne pada da ih sporim.

 

Sto se ostalog tice, imas nesto postova izmedju nocasnjih i ovih sada, da se ne ponavljam.

Sto se Korkijevih primedbi tice, mislim na problem banaka i razvoja - mislim da je u pravu sto ti je skrenuo paznju na neke pojave u svetu koje - iz ne znam kojih razloga - meris sasvim drugacijim merilom kada se primenjuju ili su se primenjivale ovde.

 

Pa ja ne mogu  da o ekonomskim performansama nekog sistema diskutujem na osnovu dekriptivnih pojmova kao što je nesporno dostignuće. Izdvojiš bilo šta i kažeš to je nesporno dostignuće  i šta sa time posle da se radi. Sigurno da i u ekonomiji Severne Koreje ima nespornih dostignuća.Neki dobar ribnjak ill nešto slično. A iz perioda SFRJ mi pada na pamet stvaranje najveće i najteže ljubičice i to u obe kategorije, plava i bela.

Dakle gledaju se ukupne performanse ekonomije,uz veliki broj podataka koji treba to da ilustruju, pa onda komparativno da se uporedi sa drugim sličnim državama. Pa se ispituju recimo okolnosti koje su dovele do rasta illi pada ekonomije itd.itsl.

Kod nas kako Prospero reče nema sveobuhvatne i detaljne knjige koja bi analizirala ovaj period. Ja sam međutim dao dva linka na neke kratke varijante pa da ih ponovim:

 

http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0038-0318/2012/0038-03181204695Z.pdf  

http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/razgradjivanje-supstance-ekonomije-%E2%80%93-zasto-smo-tu-gde-smo.html?alphabet=l

 

Probaj dakle da osporiš ove podatke ili zaključke pa nas ubedi da si u pravu. anegdotske opservacije da smo mi imali ovo a Bugari nisu ili obrnuto nisu za ozbiljnu diskusiju.

[Luther]

Zato sto je Korki u nacelu 1 OK momak i ako je drkadzija.

Osim ponekad.

Obaska sto ti je stavio neke primedbe poprilicno vredne paznje.

I odgovora.

I zato sto je, sto se toga tice, u pravu.

...........

 

 

 

Aaaa znači  Korki je dvostruka ličnost, dr.Džekil i mr.Hajd. Kad se slaže sa tobom onda je super a kad ti protivreči onda je teški glupan i nemač pojma. E pa ja ne znam u kojoj ću fazi da ga ubodem pa ću ga ipak izbegavati. 

Edited February 26, 2016 by Luther

[namenski]

 

Probaj dakle da osporiš ove podatke ili zaključke pa nas ubedi da si u pravu. anegdotske opservacije da smo mi imali ovo a Bugari nisu ili obrnuto nisu za ozbiljnu diskusiju.

Bas kao sto nisu ni opservacije o uzgoju ljubicica.

Tako da cu da iskoristim priliku da vas najljubaznije pozdravim i ostavim vas da se valjate u objektivnim^tm izvorima i propirate Yu istoriju u sovjetskim ves masinama.

Sve najbolje  :)

 

 

Note: sto se Korkija tice u najmanju ruku je nekorektno - kao prvo, zezao sam se, kao drugo - kako bi bilo da dozvolis njemu i meni da raspravimo uzajamno дркаџијство; kakvi god da smo drkadzije, prevodilac kao sto si ti sigurno nam nije potreban.

[Luther]

Nego, da čujemo još jednog šarlatana... Bankarski deo kreće oko 22 min...

 

 

I to teškog. Predsednik opskurne stranke Srpski preporod. Preporučujem oprez pri gledanju. Klipovi poput:slom finansijske imperije,propast Evropske unije i o ekonomskoj apokalipsi. Klip o propasti srpske ekonomije sa Brankom "zaplovimo zajedno" Dragašem verovatno smrtonosan. Mada ipak je najveći......

 

Edited February 26, 2016 by Luther

[Luther]

Bas kao sto nisu ni opservacije o uzgoju ljubicica.

Tako da cu da iskoristim priliku da vas najljubaznije pozdravim i ostavim vas da se valjate u objektivnim^tm izvorima i propirate Yu istoriju u sovjetskim ves masinama.

Sve najbolje  :)

 

 

Note: sto se Korkija tice u najmanju ruku je nekorektno - kao prvo, zezao sam se, kao drugo - kako bi bilo da dozvolis njemu i meni da raspravimo uzajamno дркаџијство; kakvi god da smo drkadzije, prevodilac kao sto si ti sigurno nam nije potreban.

 

Izvini zaista nisam mislio da se zezaš, jeste nekorektno a i prema Korkiju je nekorektno. Mada i dalje mislim da greši u gotovo svemu što piše a i ne drži se teme što me dodatno nervira.

[Tribun_Populi]

Obaska sto najvise obozavam ova poredjenja Ceske koja je imala duplo veci BDP od Srbije

 

Voleo - ne voleo, to ti je, brojke su surove. :P Ne meri se ovde gigantski uspeh vrednih ruku naših udarnika koji su posle rata kao feniks iz pepela podigli opustošenu i pretežno ruralnu zemlju, već (ne)uspeh onih posle njih.

[Prospero]

stepen tehnoloske superiornosti koje je u globalu dostigla jugoslovenska privreda 80-ih, nije na istoku dostignut ni u vojnoj industriji koja je bila mezimac rezima.

 

Neki savremenici 80ih, pritom socijalisti i ekonomski stručni, te neodrasli u 90im kao iskvareni ja, se ne bi složili s ovim, štaviše:

 

 

Ekonomska misao, mart 1987.

 

 

Dragoje ŽARKOVIĆ

Pravni fakultet, Novi Sad

 

O TEHNOLOŠKOM ZAOSTAJANJU NAŠE PRIVREDE

 

Tezu prof. Šoškića da socijalizam sada polaže ispit pred istorijom ja bih konkretizovao i rekao da polaže ispit pred savremenom naučno-tehnološkom revolucijom kao najvećom prekretnicom pred kojom se nalazi civilizacija. Čini se da su Sovjeti shvatili tu činjenicu ne samo zbog svoje vojne pozicije u svetu nego i iz ekonomskih razloga. Zato verujem da će tamošnja reforma ipak uspeti.

 

Međutim, izgleda da u nas još uvek nije shvaćen ogroman značaj savremene naučno-tehnološke revolucije i svih promena do kojih ona već dovodi. Jedan od razloga za to vezan je za ono o čemu je prof. Madžar govorio - otvorena su neka fundamentalna pitanja socijalizma kao društveno-ekonomskog sistema. Praksa je pokazala da je bilo mnogo zabluda koje su dovele do krize. Ali otrežnjavanje i kritičko preispitivanje mnogih dosad važećih postavki vrlo sporo dolazi do izražaja. Birokratija je glavni krivac za to. Ona se uporno drži starih dogmi, a život zahteva njihovo prevazilaženje.

 

Razume se da ekonomska kriza, koja u nas traje već nekoliko godina, nije mogla a da ne dovede do našeg velikog zaostajanja u savremenoj naučno-tehnološkoj revoluciji, sa mnogobrojnim posledicama koje su iz toga već proistekle, a posebno će biti potencirane ukoliko se zaostajanje nastavi. Ne radi se tu samo o novim formama neokolonijalne eksploatacije, već i o opasnosti ekskomunikacije iz visoko civilizovanog sveta.

 

Godine 1973. po primeni kompjutera opšte namene naša zemlja je u odnosu na članice OECD u proseku zaostajala 2 puta, a 1983. g. već 7 puta! Na milion stanovnika u nas ima 22 računara u Austriji 2000 i u SAD 4000 računara! Zaostajanje je primetno ne samo u odnosu na visokorazvijene zemlje Zapada već i u odnosu na novoindustrijalizovane zemlje na Dalekom istoku (Tajvan, Tajland, Singapur, J. Koreja, Hong Kong, Malezija i dr). Na primer, 1973. g. Jugoslavija i J. Koreja bile su na približno istom stepenu privredne razvijenosti. Sada nas je J. Koreja prevazišla. Ona je za desetak godina udesetostručila svoj izvoz, a mi smo ga povećali samo tri puta. Južna Koreja je 1985. izvezla video-rekordera i prateću opremu na američko tržište u vrednosti od 5 milijardi dolara, što je približno polovina našeg celokupnog izvoza na sva svetska tržšta.

 

Tokom 1970ih mi smo preko 60% ukupnog zaduženja u inostranstvu upotrebili za kupovinu opreme i tehnologije, i to uglavnom sa Zapada, pa je tako došlo do izvesne modernizacije naše privrede. Ekonomski efekti te modernizacije posebno su pitanje, što je vezano za neke bitne odlike našeg privrednog sistema. S tim u vezi da istaknem da imamo slučajeva da vrlo moderne, nove fabrike stoje zaključane ili rade ali sa velikim gubicima. Dakle ta modernizacija je, ekonomski gledano, ponekad bila vrlo neracionalna jer su greške pravljene pri donošenju investicionih odluka i izbora opreme i tehnologije.

 

Svakako, uvođenje u proizvodnju savršenije opreme dovodi do pojave tehnoloških viškova kod dotad zaposlene radne snage. Ako je ta oprema skupo plaćena a preduzeće se, kao u nas, ne može osloboditi tehnoloških viškova radne snage, na koju se plaćaju mnogi doprinosi i porezi, eto razloga da se zapadne u gubitak.

 

Kada su krajem sedamdesetih godina presahle mogućnosti da koristimo inostranu akumulaciju naše tehnološko zaostajanje počelo je sve više da dolazi do izražaja. Ovo posebno zbog činjenice da je akumulativna i reproduktivna naše privrede poslednjih godina u velikom padu.

 

Prof. Šoškić je već ukazao na problem nerealne amortizacije. Od 1970. godine pa naovamo amortizacione stope su u nas smanjivane umesto da se povećavaju. Računa se da smo u periodu 1970-1985. g. samo u privredi (dakle, bez neprivrede) obračunali manje amortizacije nego što trebalo za oko 20 milijardi dolara. Umesto da tolika sredstva odu za reprodukciju osnovnih fondova, ona su otišla u neproizvodnu potrošnju.

 

Već je bilo reči i o tome kakva nam je akumulacija. Prof. Madžar je izračunao da mi od 1983. g. praktično nemamo realne akumulacije. U takvim uslovima, razumljivo, tehnološko zaostajanje postaje sve veće.

 

Prof. Horvat ukazao je na izvesnu devalvaciju naučnih kadrova i nauke u nas, zbog svojevrsne inflacije u toj sferi (19 univerziteta, 8 akademija nauka, brojni instituti i kadrovi s naučnim titulama iza kojih ne stoje naučni rezultati). Sada, kad se nalazimo u situaciji da se počev sa prošlom godinom počinju da izdvajaju veća sredstva za nauku, postoji realna opasnost da ulaganje tih sredstava ne da željene rezultate jer imamo dosta kvazi-naučnika i kvazi-nauke.

 

Tehnološko zaostajanje naše privrede donosi nam sve veće gubitke u medjunarodnim ekonomskim odnosima, naročito u razmeni.

 

...

 

Zbog tehnološkog zaostajanja mi mnogo kasnimo u primeni međunarodnog sistema kodifikacije proizvoda. Ako se išta ne promeni nabolje, za godinu-dve dana malo šta ćemo moći da izvezemo na zapadna tržišta, gde će ta kodifikacija biti uslov pristupa na ta tržišta. Kakve bi posledice to imalo na naše mogućnosti izmirivanja obaveza po inokreditima, o tome je suvišno i govoriti.

 

Sigurno je da su mnogi uzroci za naše tehnološko zaostajanje vezani za naš ekonomski sistem, pre svega za problem vlasništva pri kome se amortizacija preliva u neproizvodnu potrošnju, pri kome je akumulacija praktički iščezla.

 

...

 

Mislim da treba ukazati na još jednu važnu činjenicu značajnu za našu zemlju - a to je fakat da savremena naučno-tehnološka revolucija potencira mala preduzeća sa riziko-kapitalom, koja ulaže u razne poduhvate tehnoloških inovacija. Mnoga od njih propadaju, ali se stalno javljaju nova i progres sve više dolazi do izražaja.

 

U nas su predominantna velika preduzeća koja nemaju takvu fleksibilnost kao male firme, pa i kada zapadnu u gubitke kojih se ne mogu osloboditi, ona i dalje opstaju jer bi se javili krupni socijalni i politički problemi ako bi bila likvidirana. Takva preduzeća postaju hronični, teški bolesnici koji upropašćavaju čitavu privredu i društvo.

 

 

 

str. 53-57.

 

 

Odoh raditi nešto produktivno.

[Sestre Bronte]

toliko je pogrešno, da nemam snage ni da se pobunim

 

doduše, u skladu je sa temom

[Lord Protector]