Permanentna kriza domaće ekonomije

[Lord Protector]

Može li domaći IT sektor do izvoza od milijardu evra do 2020? 

 

Milovan Matijević

28.08.2016

Verovatno će dostići ili će biti blizu milijarde evra 2020. godine. Ovo bi bio najkraći odgovor kolegama i novinarima koji su me ovih dana pitali koliki su potencijali i mogućnosti izvoza domaćih IT usluga. Na godišnjem sam odmoru, daleko od Beograda, a to znači izvan trenutnih dešavanja na domaćoj IT sceni. Želeo bih da se provučem tek tako kratkim odgovorom iz prve rečenice, ali moraću da ga potkrepim bar nekim činjenicama. Najbolje ćemo sve shvatiti ako koristimo okrugle brojke, a u moju analizu sasvim lepo se uklapa milijarda evra do 2020. godine.

U tabeli su prikazani izvoza IT usluga i softvera za 2015. godinu i dve projekcije za 2020. optimistička (v1) i realna projekcija (v2).

                Izvoz Outsourcing  Izvoz Sopstvena Rešenja  Izvoz Ukupno  

2015               300                          100                                       400  

2020 v1          600                          400                                    1.000  

2020 v2          600                          200                                       800

 

Pojednostavljena formula za računanje izvoznog potencijala domaće IT industrije glasi:

Izvoz = Izvoz_outsourcing + Izvoz_sopstvena_resenja

Po optimističkoj proceni (v1), izvoz bi mogao da dostigne milijardu evra, ali je izvesnija druga, realistična procena (v2) da će 2020. godine iznositi oko 800 miliona evra. U svakom slučaju, ovo su slatke muke, jer će IT u Srbiji nastaviti da raste kao i do sada - spontano na talasu globalnog tehnološkog napretka.

Ključna zapažanja uz gornju tabelu:

- Outsourcing (laički: najam stručne radne snage) je sa 300 miliona evra činio oko 75 odsto ukupnog IT izvoza u 2015. Većinski vlasnici domaćeg izvozno orjentisanog IT sektora su stranci, koji obezbeđuju stabilne prihode i poslovanje na stranom tržištu. U periodu 2016-2020 može da se očekuje dvostruki porast broja zaposlenih stručnjaka u izvoznim IT preduzećima, što će udvostručiti prihode u 2020. godini na 600 miliona evra u odnosu na 300 iz 2015. Godišnji prihodi ovih firmi iznose, u proseku, oko 30.000 evra po zaposlenom i ne očekuje se bitna promena ovog pokazatelja u posmatranom periodu. Dakle, u outsourcingu ključnu ulogu za povećanje prihoda igra broj zaposlenih.

- Da li izvoz mogu da povuku srpske firme sopstvenim aplikativnim rešenjima? Iz sadašnje perspektive odgovor bi glasio: Ne, jer čim godišnji izvozni prihod neke srpske IT firme dostigne desetak miliona evra, taj posao se seli u inostranstvo ili ga kupuju stranci. U svakom slučaju, u Srbiji ostaje samo budžet za plate, tako da se vraćamo na prethodni pasus i model outsourcinga ili najma radne snage. Zbog toga je realna procena izvoza sopstvenih rešenja od 200 miliona evra u 2020. godini (v2).

Poslovni ambijent u Srbiji do sada se pokazao stimulativnim za započinjanje IT poslovanja start-up i bio je sposoban da zadrži samo one kompanije sa godišnjim prihodom do nekoliko miliona evra; čim posao preraste taj iznos – beži u inostranstvo. Uz spontanost kao dosadašnji pristup, minimalne su šanse da će se stanje znatno promeniti do 2020. godine, tako da će outsourcing, nažalost, ostati dominantan izvor u izvozu IT usluga iz Srbije. Zrnce mudrosti bi predstavljala snažna podrška države svim firmama koje razvijaju sopstvena aplikativna rešenja, a korak u pravom smeru bio bi da se buduće velike državne nabavke softverskih rešenja i IT usluga povere domaćim firmama. Reference i iskustvo stečeni na ovaj način pomogli bi realizaciji optimističke procene (v1) i izvoza sopstvenih rešenja od 400 miliona evra u 2020.

Samo da ne bude: Razvoj koji nas je unazadio:)

Ukazaćemo na dva moguća negativna scenarija (aspekta) ovakvog fokusa na izvoz.

- Treba shvatiti da se sve vreme izvozi najam pametne radne snage, a ne izvoz pameti. Ovo predstavlja blažu formu (prikrivenog) odliva mozgova. U slučaju velike globalne ekonomske nestabilnosti, postoji opasnost da se veliki broj ovako zaposlenih IT stručnjaka odseli u inostranstvo i time formalizuje “odliv mozgova”.

- Školujemo pamet da radi za strance, a da li ćemo je imati dovoljno za sopstvene potrebe? Da bi Srbija dostigla kakav-takav prag EU standarda, potrebna su joj godišnja IT ulaganja od 150 evra po stanovniku, a ona sada iznose oko 60. Prosek EU iznosi 800 evra po stanovniku. Na osnovu ovoga može se zaključiti da srpskoj privredi i državi nužno treba 1 milijarda evra IT ulaganja godišnje. Uz to je potreban korpus od skoro 20.000 IT stručnjaka samo za podršku lokalnim korisnicima, a trenutno ih je u lokalu manje od 5.000. Ovo je ogroman izazov za državu kojim se ranije vlade nisu bavile ili nisu uspevale da se izbore. Gledajući samo izvoz i zanemarujući domaće IT potrebe, srpska preduzeća ostaće nekonkurentna, a država neuređena.

------------------------------------------------------------------

Teze za dalji rad:

Dakle, državi je očajnički potreban IT i to domaći. Ukoliko se ova prilika propusti, umesto domaćih IT rešenja i usluga kupovaćemo skuplja strana... procenjuje se za 500 miliona evra godišnje posle 2020.

Realno je da će Srbija u IT oblasti uću u međunarodnu razmenu... nešto ćemo prodavati (jeftinu radnu snagu), a nešto ćemo kupovati (skupa rešenja). Možda je bolje da bude obrnuto.

Prema analizi Svetske banke “Digital Dividend”, u digitalnoj podeli na globalnom nivou Srbiji sleduje zaostajanje...

 

 

Edited November 19, 2016 by slow

[djeneralche]

Ovo je suluda situacija, profesori imaju upravljačka prava i nad fakultetima i nad privatnim firmama. Čist sukob interesa.

Ovo nije jedini slučaj, čuo sam za dosta takvih primera i na drugim fakultetima.

Na svim fakultetima je tako i naravno da je suluda situacija. A ti isti profesori ucestvuju i u radnim grupama koje prave zakone tako da je situacija skoro pa uklesana u kamen.

Koliko ima tih paradrzavnih entiteta koji su samo paravan za ekipu da isisava pare. Privatizovati sve.

[Dagmar]

Privatizovati sve.

 

Odlična ideja. Nek postane naskroz njihovo, ali umesto da ih plaćamo kroz budžet, da im deca spreme poveće cifre direktno za školarine.

[Lord Protector]

Na svim fakultetima je tako i naravno da je suluda situacija. A ti isti profesori ucestvuju i u radnim grupama koje prave zakone tako da je situacija skoro pa uklesana u kamen.

Koliko ima tih paradrzavnih entiteta koji su samo paravan za ekipu da isisava pare. Privatizovati sve.

Nije po meni problem u tome da li je privatno ili državno koliko u nejasnim ekonomskim odnosima i upravljačkim pravima.

[djeneralche]

Odlična ideja. Nek postane naskroz njihovo, ali umesto da ih plaćamo kroz budžet, da im deca spreme poveće cifre direktno za školarine.

Pa ako vec drzava stipendira 100njak srednjoskolaca za rad u DMS-u onda to makar treba da bude transparentno, uplacivanjem 100 njak stipendija godisnje privatnom fakultetu. Onda bi se videlo o cemu je rec pa bi neko i prestao to da radi a DMS bi morao sam da ih iskoluje.

[Dagmar]

Pa ako vec drzava stipendira 100njak srednjoskolaca za rad u DMS-u onda to makar treba da bude transparentno, uplacivanjem 100 njak stipendija godisnje privatnom fakultetu. Onda bi se videlo o cemu je rec pa bi neko i prestao to da radi a DMS bi morao sam da ih iskoluje.

 

Da, primetila sam kako od sve ove privatizacije muka i takoreći neizdrživi finansijski teret pada na novopečene gazde.

[eumeswil]

Nije problem što se firme razvijaju pri fakultetima, ali tu treba jasno razgraničiti šta je korišćenje budžetskih resursa a šta privatno vlasništvo. Ovo mi liči na alajbegovu slamu, fakultet i država nemaju upravljačaka prava u privatnim firmama i ne učestvuju u podeli profita dok privatne firme preko profesora utiču na upravljanje fakultetima i ekonomsku i kadrovsku politiku istih.  Fakulteti treba da imaju autonomiju ali moraju da polažu račune državi jer ih ona finansira, ona im je osnivač. Ovo je suluda situacija, profesori imaju upravljačka prava i nad fakultetima i nad privatnim firmama. Čist sukob interesa.

Ovo nije jedini slučaj, čuo sam za dosta takvih primera i na drugim fakultetima.

Ima i slučaj tzv. transfera tehnologije, proces licenciranja javno finansiranog istraživanja privatnoj industriji. Čista socijalizacija rizika i gubitaka i privatizacija profita.

[hazard]

Ima i slučaj tzv. transfera tehnologije, proces licenciranja javno finansiranog istraživanja privatnoj industriji. Čista socijalizacija rizika i gubitaka i privatizacija profita.

 

Osim sto nije.

 

Rizik zapravo cesto nastaje tek kada nesto sto je izaslo iz istrazivanja treba da komercijalizujes - jer onda treba gurnuti ozbiljnu lovu u razvoj da se napravi proizvod (razlika izmedju prototipa u laboratoriji univerziteta koji radi nesto kul i interesantne ideje i proizvoda kog mozes da das prosecnom coveku u ruku da koristi je nebo i zemlja), i jos ozbiljniju lovu u proizvodnju (napraviti 3 prototipa i raditi serijsku proizvodnju je opet nebo i zemlja), distribuciju (tvoj proizvod mora da se kupi negde) i marketing (dzaba ti lepa ideja ako za nju niko nije cuo).

 

Sta bi ti, da to rade univerziteti i instituti? Pa to je suludo. Licenciranje i transfer tehnologije je win-win za takve ustanove - kada bi one same pokusavale da komercijalizuju svoja istrazivanja, gubili bi tonu novca jer bar pola tih istrazivanja ne bi bilo komercijalno uspesno. Ovako, njihov rizik je 0 - svaka licenca koja se proda generise minimalni prihod (i kupovina licence sama po sebi je rizik za privatnu firmu), uspesno komercijalizovani projekti donece mnogo para, a oni koji su neuspesni nece uticati na istrazivacku ustanovu - pare je u tom slucaju izgubio privatnik, a ne ustanova. Dakle to je bas potpuno obrnuto od socijalizacije rizika i privatizovanja profita.

 

Da, postoji jedan mali - ali bas mali - deo slucajeva kada iz laboratorije izadje skoro pa gotov proizvod ili usluga. No takvi se onda licenciraju za mnogo para. I naravno, moze biti i ima zloupotreba - ako se licenca ne naplacuje u pravednom iznosu, tj. daje se "za dzabe" onda to svakako jeste problem (ali cak i u tom slucaju, rizik same komercijalizacije preuzima privatnik, i ako je taj rizik tj. potencijalni gubitak snizen licencom dobijenom skoro pa za dz).

 

Takodje, uvek moze da postoji pogresna procena na strani univerziteta - licenca moze da se proda "ispod cene" ako prodavac misli da tehnologija ili ideja u pitanju nije previse vredna - dok privatnik moze da vidi sansu u njoj i da uspe da napravi velike pare. Ali opet, ako je univerzitet mislio da je ideja bezvredna, ne bi je komercijalizovao ni da se sam bavi komercijalizacijom, pa je tako u globalu (ako ne partikularno za univerzitet) dobro sto je neko to otkupio i primenio, makar i za male pare.

 

Top univerziteti i instituti mlate ozbiljne pare od takvog licenciranja i ne zale se uopste. Americki univerziteti zaradjuju oko 2,6 milijardi dolara godisnje od licenci. Neki (npr. MIT) prelaze i na malo drugaciji model, gde umesto velike svote za licencu traze % vlasnistva u firmi (ako je startup), pa na taj nacin ako firma napravljena oko licence bude jako uspesna, univerzitet moze mnogo vise da zaradi kada firma izadje na berzu.

[bigvlada]

Ja mislim sa je ovde samo sujeta i rivalstvo na FTN-u problem... Kontam da studenti generalno nemaju problema...

 

Ima to da se državni fakultet koristi za privatnu firmu, ali, što se mene tiče, neka se svaki tako koristi, svima će nam biti bolje...

 

Krajnji rezultat će biti da će se ostatak novosadske IT scene preseliti u Beograd. 

[Lord Protector]

Osim sto nije.

 

Rizik zapravo cesto nastaje tek kada nesto sto je izaslo iz istrazivanja treba da komercijalizujes - jer onda treba gurnuti ozbiljnu lovu u razvoj da se napravi proizvod (razlika izmedju prototipa u laboratoriji univerziteta koji radi nesto kul i interesantne ideje i proizvoda kog mozes da das prosecnom coveku u ruku da koristi je nebo i zemlja), i jos ozbiljniju lovu u proizvodnju (napraviti 3 prototipa i raditi serijsku proizvodnju je opet nebo i zemlja), distribuciju (tvoj proizvod mora da se kupi negde) i marketing (dzaba ti lepa ideja ako za nju niko nije cuo).

 

Sta bi ti, da to rade univerziteti i instituti? Pa to je suludo. Licenciranje i transfer tehnologije je win-win za takve ustanove - kada bi one same pokusavale da komercijalizuju svoja istrazivanja, gubili bi tonu novca jer bar pola tih istrazivanja ne bi bilo komercijalno uspesno. Ovako, njihov rizik je 0 - svaka licenca koja se proda generise minimalni prihod (i kupovina licence sama po sebi je rizik za privatnu firmu), uspesno komercijalizovani projekti donece mnogo para, a oni koji su neuspesni nece uticati na istrazivacku ustanovu - pare je u tom slucaju izgubio privatnik, a ne ustanova. Dakle to je bas potpuno obrnuto od socijalizacije rizika i privatizovanja profita.

 

Da, postoji jedan mali - ali bas mali - deo slucajeva kada iz laboratorije izadje skoro pa gotov proizvod ili usluga. No takvi se onda licenciraju za mnogo para. I naravno, moze biti i ima zloupotreba - ako se licenca ne naplacuje u pravednom iznosu, tj. daje se "za dzabe" onda to svakako jeste problem (ali cak i u tom slucaju, rizik same komercijalizacije preuzima privatnik, i ako je taj rizik tj. potencijalni gubitak snizen licencom dobijenom skoro pa za dz).

 

Takodje, uvek moze da postoji pogresna procena na strani univerziteta - licenca moze da se proda "ispod cene" ako prodavac misli da tehnologija ili ideja u pitanju nije previse vredna - dok privatnik moze da vidi sansu u njoj i da uspe da napravi velike pare. Ali opet, ako je univerzitet mislio da je ideja bezvredna, ne bi je komercijalizovao ni da se sam bavi komercijalizacijom, pa je tako u globalu (ako ne partikularno za univerzitet) dobro sto je neko to otkupio i primenio, makar i za male pare.

 

Top univerziteti i instituti mlate ozbiljne pare od takvog licenciranja i ne zale se uopste. Americki univerziteti zaradjuju oko 2,6 milijardi dolara godisnje od licenci. Neki (npr. MIT) prelaze i na malo drugaciji model, gde umesto velike svote za licencu traze % vlasnistva u firmi (ako je startup), pa na taj nacin ako firma napravljena oko licence bude jako uspesna, univerzitet moze mnogo vise da zaradi kada firma izadje na berzu.

 

Ovo je sve OK, samo imam veliku sumnju da to kod nas i približno funkcioniše kao na Zapadu. Trebalo bi napraviti ekonomsku/pravnu analizu na svim fakultetima, koliko licenci i patenata imaju, kome su prodali, pod kojim uslovima. Ko koristi resurse fakulteta, ljudske i materijalne i da li postoje ugovori i ekonomska opravdanost za to.

 

Znam da na Kembridžu postoje firme koji su pri univerzitetu, i to je odličan model (u pitanju je laserska tehnologija, za ovo što ja znam), ali je to sve naravno pravno i vlasnički regulisano do tančina.

 

Drugo, dosta privatnih firmi koristi univerzitetske laboratorije i objekte za testiranje i analizu, čak i proizvodnju, pitanje je ko to plaća, ako uopšte plaća. Sećam se privatne firme Edepro koja razvija protivoklopnu raketu Alas, da su koristili laboratoriju Mašinskog fakulteta i pri jednom testiranju (proizvodnji?) goriva za protivgradne rakete 2008.došlo je do eksplozije sa smrtnim ishodom. Firma Edepro je inače u vlasništvu profesora sa Mašinskog fakulteta. 

 

http://www.blic.rs/vesti/tema-dana/ilegalno-pravili-raketno-gorivo-cetiri-godine/b67lkj4

 

alajbegova slama:

 

2008.

Mašinski fakultet kao paravan

Dekan beogradskog Mašinskog fakulteta Milorad Milovančević, potvrdio je juče za „Blic” da je objekat u Leštanima, u kojem se dogodila nesreća, zapravo laboratorija za raketni pogon Mašinskog fakulteta. Ona je svojevremeno izmeštena iz centra grada na periferiju, kako Milovančević navodi, „ne sa idejom da ako pukne budu manje žrtve, već zbog veće kontrole tih sistema”.

Na pitanje kako je moguće da neka privatna firma proizvodi gorivo za raketno punjenje, makar je reč i o protivgradnim raketama u fakultetskoj laboratoriji, Milovančević objašnjava da je ugovor sa „Edepro” sklopljen zakonski.

- U ugovoru je definisano da Mašinski fakultet koristi laboratoriju kada studenti treba da obave vežbe - kaže Milovančević.

On tvrdi da je pogon „Edepro” daljinski kontrolisan sistem od kojeg država ima interes u protivgradnoj zaštiti. Milovančević je u prvom razgovoru ponudio „Blicu” ugovor između Mašinskog fakulteta i firme „Edepro”, a zatim je rekao da ne zna da li taj ugovor uopšte postoji, kao i da to nije u mogućnosti da proveri jer je fakultetski arhiv zaključan. Potom je dodao da Mašinski fakultet koristi prostorije Vojske, ali ne zna po kojem osnovu ni od kada, kao niti da li za to postoji ugovor. U Ministarstvu odbrane ovo izričito negiraju. Kažu da je taj objekat pored vojnih objekata koji su bombardovani tokom 1999, ali da ne pripada Vojsci. Na naše insistiranje da kaže detalje o ugovoru sa „Edeprom”, Milovančević je na kraju rekao:

- Ne znam i to me ne zanima. Nisam dužan to da znam.

Direktor i jedan od osnivača „Edeproa” Branislav Jojić, redovni profesor i šef Katedre za vazduhoplovstvo Mašinskog fakulteta, i juče je ostao nedostupan za „Blic”. Kao što smo juče već pisali, za njegovo ime domaća javnost je saznala maja 2002. godine, kada su Sjedinjene Američke Države dostavile jugoslovenskim i srpskim vlastima dokument u kojem tvrde da imaju dokaze da mreža jugoslovenskih preduzeća godinama pruža podršku raketnom programu Libije u razvoju raketnog naoružanja i izradi krstarećih raketa.

Edited November 21, 2016 by slow

[hazard]

Ovo je sve OK, samo imam veliku sumnju da to kod nas i približno funkcioniše kao na Zapadu. Trebalo bi napraviti ekonomsku/pravnu analizu na svim fakultetima, koliko licenci i patenata imaju, kome su prodali, pod kojim uslovima. Ko koristi resurse fakulteta, ljudske i materijalne i da li postoje ugovori i ekonomska opravdanost za to.

 

 

Brate mili, kod nas otprilike svaki koncept tezi tome da na kraju ne funkcionise kako treba, jer je Srbija crna rupa korupcije i bezakonja i odsustva nadzora, narocito na univerzitetima gde je eskterna kontrola prakticno 0. Mislim, u Srbiji se donese zakon o komunalnoj policiji - namera nacelno dobra, generalno ideja kom. policije za 5 - ali onda se kroz par godina komunalna pretvori u stranacku vojsku za maltretiranje neistomisljenika. Donese se zakon o notarijatu, sve super, onda se to pretvori u sredstvo udomljavanja stranacki povezanih. I tako dalje.

 

Ne kazem da nema zloupotreba i na Zapadu, ima naravno. Znam za jedan slucaj na svetski poznatoj ustanovi gde je jedan profesor napravio spin-off kompaniju, koju je onda prodao za neke sulude novce (tipa 120+ miliona dolara) a univerzitet je dobio neki kikiriki - medjutim onda je otvorena istraga, gledano je da li je taj profan zapravio iskoristio univerzitetske resurse i platu da radi za svoju firmu umesto ono za sta je placen - zakljucili su da se on ,,provukao" jer su propisi bili nedoreceni (mada su ga naterali da da otkaz i ode sa fakulteta), ali su zato doneti novi poostreni propisi, i ostali profesori sada paranoicno paze ako imaju spin-off (ili svoj, ili svojih studenata) da univerzitetski i kompanijski rad budu striktno razdvojeni, da se zna sta ko kome placa, i da univerzitet ne bude zakinut.

 

Btw - ne moze od svakog istrazivanja napraviti startup. Za neke (mozda i najveci deo) stvari je najbolje samo prodati licencu vec etabliranoj kompaniji.

[Lord Protector]

Opet nejasni imovinsko-pravni odnosi, i opet FTN  :D

 

Ovo je vest iz februara

 

 

Budućnost velikog naučnog projekta pod znakom pitanja VESTI 24.02.2016. |19:29

Budućnost najvećeg naučnog projekta u Srbiji, koji je sa blizu 30 miliona evra podržala Evropska unija, a izvodi ga novosadski institut BioSens, pod znakom je pitanja. Naime, Fakultet tehničkih nauka u tom gradu uložio je žalbu, koja dovodi u pitanje samo osnivanje pomenutog instituta, jer smatraju da oprema koju koriste pripada njima.

Ovo je institut budućnosti, prema rečima ministra nauke, a ovo najuspešniji fakultet u Novom Sadu, prema rezultatima njihovih akademaca. Zajednički uspeh im je do pre godinu dana bio i centar BioSense, koji je nedavno počeo da radi kao zasebna institucija. Tu je nastao i problem.

"Ono što je sporno je to što je pokrajinska vlada osnovala taj institut i kao osnivački ulog je uzela oko 82 miliona dinara vrednu opremu, koja je fakultetska, i na osnovu toga je osnovan. Mene su moja pravna služba i interni revizor opomenuli da moramo da reagujemo, jer je to oprema fakultetska i da bih ja mogao snositi i zakonske konsekvence", kaže dekan FTN Rade Doroslovački.

Besmislice, navode u institutu. Opremu koju pominje fakultet ovaj institut dobio je od Evropske unije, koja je zatim prava njenog korišćenja prenela na novu firmu, što je i sam dekan potpisao prilikom osnivanja koje sada osporava.

Izvor: N1

"Žalili su se na ugovor sa Evropskom komisijom koji su sami potpisali, i sve to zajedno je poprilično besmisleno, sve te njihove predstavke su na kraju krajeva i odbačene, i meni se čini da se ovde ipak radi o pokušaju dekana Doroslovačkog da sakrije probleme koje ima na FTN-u", smatra Vesna Crnojević Bengin, institut BioSense.

Roditelj, koji bi trebalo da posreduje u sukobu dece je pokrajinska vlada, kao osnivač i BioSensea i Fakulteta tehničkih nauka. Pokrajinski sekretar za nauku u ovom slučaju bira stranu i kaže - sva dokumenta potvrđuju da oprema pripada institutu.

"Gospodin Doroslovački ne sprovodi zakon, tu postoje institucije. Ja znam da ljudi na vlasti malo hoće da se opiju, bez obzira na to kog je nivoa vlast. On je dekan jedne državne institucije i trebalo bi da se ponaša u skladu s tim", kaže pokrajinski sekretar za nauku Vladimir Pavlov.

Ipak, naučnici ovog instituta, koji između ostalog, prave i delove za sondu koja će leteti na Jupiter, sada strahuju da bi žalba mogla da zakoči njihove projekte.

 

 

 

vesti danas, dobili još love, ali samo Institut, nema FTN-a

 

NOVOSAĐANI POTUKLI OKSFORD I KEMBRDIŽ: Projekat "ANTARES" osvojio prvo mesto na konkursu EU

Srna | 21. 11. 2016 - 12:12h

 

 

Projekat "Antares", novosadskog instituta "BioSens", osvojio je prvo mesto u Evropi u okviru poziva Evropske komisije "Horizont 2020 - tajming", namenjenog stvaranju evropskih centara izvrsnosti u naučnim istraživanjima.

Rukovodilac projekta "Antares" Vesna Crnojević Bengin kaže da je prvo mesto osvojeno u konkurenciji od skoro 200 projekata iz cele Evrope, u kojima su učestvovale najjače evropske naučnoistraživačke institucije, poput univerziteta iz Oksforda i Kembridža, instituta "Maks Plank" i "Fraunhofer".

Cilj projekta "Antares" je da razvije institut "BioSens" u evropski centar izvrsnosti za napredne tehnologije u oblasti održive poljoprivrede.

Projekat nastoji da kroz sinergiju IT sektora i poljoprivrede razvija poljoprivredu kao najznačajniji segment domaće industrije, vrši transfer inovacija iz istraživanja u privredu i tako ubrzava ekonomski razvoj zemlje.

"Antares" ima budžet od 28 miliona evra, od čega 14 miliona predstavljaju bespovratna sredstva EU, a 14 miliona je nacionalno sufinansiranje koje je već obezbijedila Vlada Srbije.

Novosadski "BioSens" je jedan od vodećih evropskih naučnoistraživačkih instituta posvećen savremenim primjenjenim i tržišno-orijentisanim istraživanjima u oblasti poljoprivrede i hrane.

 

 

Edited November 21, 2016 by slow

[Tribun_Populi]

I na kraju se svede na staaaaru dobru muku - popravi pravosuđe i imaćeš državu.

[hazard]

Zato ja cesto imam u Srbiji taj liberterijanski refleks, pa kazem ova drzava treba da se svede na sudove, policiju, vojsku, komunalne sluzbe i pratecu poresku upravu, pa kada to savlada, moze da se bavi i drugim stvarima.

[djeneralche]

Krajnji rezultat će biti da će se ostatak novosadske IT scene preseliti u Beograd.

Zasto bi, nije DMS jedina NS firma.