Permanentna kriza domaće ekonomije

[Lord Protector]

Milošević nije bio bankar, bio je pravnik i komunistički političar. Njegov rad u UBB obeležilo je uzmanje katastrrofalnog SAL (structural adjustment loan) kredita.

Što se tiče sposobnosti srpskih ekonomski stručnjaka oni su na nivou stručnjaka u drugim naukama. Ima i dobrih i loših. Što se tiče bankara i tu ima raznih,ali ne zaboravi da su strane banke ovde koristile ili koriste usluge domaćih stručnjaka.(Draginja Đurić, Boško Kostić itd). 

 

Ne verujem ja domaćim ekonomistima ništa. U moje vreme najbolji učenici su zaobilazili pravni i ekonomski, prvi su zvali žuta kuća a drugi je bio poznatiji po parkiću ispred nego po dobrom glasu. Evo moj brat od tetke je bankar a uzeo kredit u švajcarcima. I sad kao ja klijent treba da idem kod njega da mi da savet gde da uložim pare. Pa pre ću da odem kod popa, oni se bar razumeju u ekonomsku problematiku.

:P

 

Edited February 29, 2016 by slow

[Tribun_Populi]

Nije ni u Sloveniji bilo što to predlažeš već ssistem 20% + 20% + 20% + 40 gde je samo 20% direktno dato zaposlenima. http://www.sistory.si/hta/tranzicija/index-vpni.php?d=proces-lastninjenja-in-privatizacije.html

 

Dakle ti predlažeš nešto što izgleda nigde nije sprovedeno(ili bar mi ne znamo da jeste). Moram reći prilično pretenciozno jer su verovatno u svim istočnoevropskim državama neki ljudi ozbiljniji od nas ovde procenjivali moguće efekte privatizacije. Ovo ne znači da neću izneti brojne primedbe na tboj predlog ali mi za to treba dosta vremena i koncentracije.

 

Ovo o Srbiji jeste malo preterano, pesnička sloboda i prejaka reč, ali nije ni tako daleko od stanja u kojem se nalazi. I sam kažeš da nije zaokružena na jugu a ja mislim ni nazapadu.

Ovo o zaribavanju 2006-2008 mi nije najjasnije zašto. Kad smo ono posledni put rušili Beograd? Kad je bio "Banana" itd.

 

 

Zakon o lastninskem preoblikovanju podjetij je Skupščina Republike Slovenije sprejela šele 11. novembra 1992 po več kot dvoletnem usklajevanju, po številnih razpravah na strokovnih, političnih, teoretičnih in drugih ravneh. Bil je kompromis med različnimi strokovnimi koncepti in političnimi interesi. Glavni cilj ZLPP je bil spremeniti vsa podjetja v družbeni lasti v podjetja z dobro definiranimi lastninskimi pravicami v obliki delniških družb in družb z omejeno odgovornostjo. Združeval je elemente dveh različnih pristopov, decentraliziranega pristopa, pri katerem večina pobud in odločitev prihaja iz podjetij, ter množično privatizacijo dela delnic podjetij, tako da se jih razdeli državljanom v zameno za certifikate. Zakon je predvidel sedem metod, ki so bile kombinacija brezplačne razdelitve in komercialnih privatizacijskih metod. Osnovni model privatizacije po ZLPP je torej predvidel sistem  »20% + 20% + 20% + 40%«, kar je pomenilo, da se je 20 % preneslo na paradržavni pokojninski in odškodninski sklad, 20 % se je preneslo na zasebno upravljalne privatizacijske sklade (PID-e), ki so sami zbrali lastniške certifikate od državljanov, 20 % se je pod ugodnimi pogoji zamenjalo za lastniške certifikate notranjih lastnikov (managerjev, zaposlenih in bivših zaposlenih), 40 % pa se je lahko alternativno namenilo za odkup s strani notranjih lastnikov pod ugodnimi pogoji, za zamenjavo z lastniškimi certifikati državljanom preko javnih prodaj delnic, za zamenjavo z lastniškimi certifikati zbranimi v PID-ih ali za odkup  s strani strateških partnerjev.

 

 

Najpogostejša metoda lastninskega preoblikovanja je bil notranji odkup, saj je bilo kar 25 odstotkov družbenega kapitala razdeljenega po tej metodi. Sledi ji prenos na investicijske sklade in notranja razdelitev, s katerima je bilo razdeljeno 19 oziroma 18 odstotkov družbenega kapitala. Poudariti je potrebno, da je bilo praktično uporabljenih pet metod lastninskega preoblikovanja, kajti le eno podjetje se je odločilo za metodo prodaje vseh sredstev, pa še to tega ni izvedlo. Število vseh podjetij je bilo 1371 in le ta so se najpogosteje odločala za prenos delnic na sklade, interno razdelitev ter notranji odkup. Prenos delnic na sklade je bila obvezna metoda zakona o ZLPP, vendar približno 3 odstotki podjetij ni preneslo svojih delnic na sklade, ker so izkoristila kupnino namesto delnic. Nadalje je bilo nekaj podjetij, ki so se lastninila po Zakonu o zadrugah, kjer prav tako niso imela obveznega prenosa delnic na sklade in so jih prenesla le v primeru, ko niso izkoristila lastninjenja 40-odstotnega kapitala z javno prodajo delnic. Metodi interne razdelitve in notranjega odkupa sta bili uporabljeni pri večini podjetij. Metodo interne razdelitve je uporabilo 96,57 odstotkov podjetij, metodo notranjega odkupa pa 91,39 odstotkov podjetij. Ti dve metodi sta bili najpogosteje izbrani zato, ker so upravičenci interne razdelitve in notranjega odkupa delnice lahko kupili s 50-odstotnim popustom in so se s tem istočasno izognili vstopu zunanjih lastnikov. Junija 1993 pa je Državni zbor sprejel Zakon o spremembah in dopolnitvah Zakona o lastninskem preoblikovanju podjetij.

 

 

 

Koliko ja razumem slovenački, bilo je sedam mogućih modela i decentralizovan pristup, gde su se preduzeća sama opredeljivala za ovaj ili onaj način. Evo i statistike šta su većinski izabrali (25% unutrašnji otkup, 19% prenos na investicione fondove i 18% unutrašnja podela). Prodaje je bilo u 13% slučajeva. U suštini se ovde radi o vaučerskoj privatizaciji, ne radničkom akcionarstvu, tako da mi i nije neki primer, svakako.

Edited February 29, 2016 by Tribun_Populi

[Prospero]

A na stranu to što Slovenija tokom 90ih ima neki kapital za raspodelu, Srbija 2001. ima, well, 600kg heroina u državnoj banci.

 

by Tapatalk

[Lord Protector]

A na stranu to što Slovenija tokom 90ih ima neki kapital za raspodelu, Srbija 2001. ima, well, 600kg heroina u državnoj banci.

 

by Tapatalk

 

 

Odemo kod Kučana na sastanak Đinđić i ja. I on objašnjava njegov prilaz privatizaciji. Rekao je: ako imate gotovog kupca za neku firmu, odmah prodajte. Samo zrelu stvar. Ako nemate, oslonite se na nekoga i vrtite firmu, samo nek' se vrti. U avionu kad smo se vraćali Đinđić mi kaže: "To je komunjarski prilaz, to nije za nas". Znao sam da je mislio i na mene. Da me precrtao

 

Miki Savićević http://www.nedeljnik.co.rs/sr/tema-broja/miki-savievi-sve-tajne-geneksa

[Prospero]

Milošević je bio srpski bankar. To je osnovni uzrok propasti. Nema nesposobnije ekipe od srpskih bankara i vajnih srpskih ekonomskih stručnjaka. -_-

Ajde stoga da uzmemo 1-2 milijarde evra od deviznih rezervi i da damo Vucicu da napravi drzavnu banku koja ce da deli razvojne kredite po kamatama nizim od onih koje daju strani lihvari.

 

+1

 

by Tapatalk

[Prospero]

@Tribun

 

Pa vrte se firme, evo mnoge već 15 godina. Koliko se vrtela Zastava i koliko je para dato za nju dok se nisu utalili sa FIATom?

 

Miki S. može da bude zadovoljan.

 

by Tapatalk

[Tribun_Populi]

Jebi ga, koliko sam imao prilike da pročitam oni Evropa zdaj likovi s kraja osamdesetih i početka devedesetih su i u Sloveniji pokušali da proguraju taj hoću sve i odmah pristup, ali je ispô revolt širokih narodnijeh masa. Pa su ukočili, pustili stvar na javnu raspravu uparili Džefrija Saksa i Jožu Mercingera i dobili kompromisni model - koji je podrazumevao da se firme prvo srede, procene, ošinu na tržište pa onda privatizuju.

 

 

Šta pokazuju slovenačka iskustva u privatizaciji Prvo oporavak, pa prodaja preduzeća Razlika u modelu privatizacije u Sloveniji i kod nas uslovljen stepenom privrednog razvoja, objašnjava Mirko Cvetković

BEOGRAD - Slovenija se često navodi kao država koja je sa velikim uspehom prošla kroz proces tranzicije. Tome je, nesumnjivo, doprinela i privatizacija državne i društvene imovine, tako da je "dežela" najmanje od svih članica bivše SFRJ osetila ekonomske posledice raspada nekadašnje zajedničke države. Ipak, način privatizacije se značajno razlikovao u odnosu na onaj koji se primenjuje u sadašnjoj Jugoslaviji.

- Nakon raspada SFRJ, slovenačka preduzeća su izgubila tržište, kako repromaterijala, tako i finalnih proizvoda. Odjednom je u celoj Evropi došlo do velikih promena: pad berlinskog zida, raspad Sovjetskog saveza i Čehoslovačke, što je stvorilo jako tešku ekonomsku situaciju u državi, kaže u razgovoru za "Glas" Bojan Mikec, ekonomski savetnik u slovenačkoj ambasadi u Beogradu. Zbog toga je, prema njegovim rečima, pala odluka da se ekonomija sanira vlastitim snagama, da se podigne vrednost kapitala, i tek onda krene u prodaju za realan novac. To je bila vrlo hrabra odluka, jer niko tada nije bio siguran koliki je potencijal slovenačke ekonomije.

Privatizacija u Sloveniji je obavljena uporedo s restrukturiranjem privrede, i to je bio koncept koji je ekonomiju oživljavao sporije nego što bi to bilo u slučaju rasprodaje kompletne privredne infrastrukture. Taj postupak je, sa druge strane, bio manje bolan, jer nije došlo do masovnog otpuštanja radnika. Dva preduzeća su vrlo brzo prodata strancima, što je bio "uzorak" kako bi se procenila uspešnost tenderskog metoda. Tada se zastalo sa prodajom firmi strancima, jer su se ljudi zapitali: koja je vrednost kapitala, šta se prodajom dobija i šta raditi s tim novcem, naglašava Mikec.

 

Fond za razvoj, koji je osnovan na početku procesa privatizacije u Sloveniji, prodajom dve velike firme u startu je dobio dve značajne finansijske "injekcije", koje su iskorišćene za saniranje i restrukturiranje preduzeća. Preko sto firmi, koje nisu videle izlaz iz krize, našlo se u Fondu, a veliki sistemi, kao što su TAM, Litostroj i Slovenačke železare, ušli su u poseban proces restrukturiranja.

Insajderska, odnosno vaučerska privatizacija, koja je podrazumevala besplatnu podelu kapitala, u Sloveniji je po zakonu imala prioritet. Tek nakon toga je na red došla prodaja za gotovinu, a za njom i prodaja putem tendera. Tome je uveliko doprineo i politički pritisak, pošto je vladajuća koalicija premijera Janeza Drnovšeka građanima obećala raspodelu društvene imovine. Ograničenja za direktne investicije i dokapitalizaciju nije bilo, ali je ulazak stranog kapitala u portfolio investicija u početku bio ograničen. Paralelno sa privatizacijom razvijala se i Ljubljanska berza, na kojoj su se našla već privatizovana preduzeća, i u toj drugoj fazi pojavljuje se strani kapital koji kupuje akcije slovenačkih firmi.

Međutim, Mirko Cvetković, zamenik srpskog ministra za privatizaciju, smatra da je takav princip u Sloveniji primenjen jer je u pitanju mala zemlja, koja se geografski nalazi blizu razvijenih zemalja zapada, tako da je postojala bojazan da stranci otkupe kompletnu slovenačku privredu. :0.6:

- Razlika u modelu privatizacije u Sloveniji i kod nas uslovljena je i stepenom privrednog razvoja. Insajderski model, koji je manje-više primenjivan i u drugim zemljama jugoistočne Evrope, u krajnjoj liniji svodi se na besplatnu podelu kapitala, a u pozadini svega toga je ukrupnjavanje kapitala koje samo tržište treba da ostvari u nekom kratkom roku. Naš stari, insajderski model, imao je neke čudne klauzule kojima se onemogućavala koncentracija vlasništva, pa smo ga zbog toga i napustili, objašnjava Cvetković. Suština priče, prema njegovim rečima, nije toliko da se dobije neka velika suma novca za preduzeća koja se prodaju, koliko da se stvori izmenjena privredna struktura u kojoj će firme da posluju efikasno, da ostvaruju profite, te da pune budžete i povećaju standard stanovništva na srednji i dugi rok.

linak

 

Molim lepo, i zato su ljudi tu gde jesu.

Edited February 29, 2016 by Tribun_Populi

[Lord Protector]

@Tribun

 

Pa vrte se firme, evo mnoge već 15 godina. Koliko se vrtela Zastava i koliko je para dato za nju dok se nisu utalili sa FIATom?

 

Miki S. može da bude zadovoljan.

 

 

 

 

 

Fond za razvoj, koji je osnovan na početku procesa privatizacije u Sloveniji, prodajom dve velike firme u startu je dobio dve značajne finansijske "injekcije", koje su iskorišćene za saniranje i restrukturiranje preduzeća. Preko sto firmi, koje nisu videle izlaz iz krize, našlo se u Fondu, a veliki sistemi, kao što su TAM, Litostroj i Slovenačke železare, ušli su u poseban proces restrukturiranja.

Edited February 29, 2016 by slow

[Prospero]

Ista dinamika kao i kod nas, drzavna lova za restrukturiranje i odrzavanje firmi na aparatima za prezivljavanje

 

by Tapatalk

[Tribun_Populi]

Vidim ljudi tamo sve preživljavaju, krpe kraj s krajem, dok mi razbijamo.

 

A i ti mi nisi jasan, majke mi, kako si u glavi uspeo da pomiriš liberalizam i državnu prodaju kapitala kome se u suštini ne zna tržišna vrednost. To se sve vreme pitam.

 

TT tj. CZ M57

[Lord Protector]

Ista dinamika kao i kod nas, drzavna lova za restrukturiranje i odrzavanje firmi na aparatima za prezivljavanje

 

by Tapatalk

 

 

Ne verujem da su Slovenci sipali keš u rupe bez dna radi socijalnog mira. Pre će biti da su pristupili odmah racionalizaciji i restruktuiranju sa tim kešom.

[Prospero]

@Tribun

 

Ostvarena trzisna transakcija odredjuje trzisnu vrednost, a ne odokativna procena prodavca pre transakcije.

 

Po 765428-ti put - ako mislis da su startne pozicije Srbije 2001, ili cak i krajem 90ih, i Slovenije sa pocetka 90ih iste onda da te stavim na IL.

 

Za prezivljavanje se obrati Zlobimiru a ne DOSu.

 

Toliko.

 

by Tapatalk

Edited February 29, 2016 by Prospero

[Prospero]

@slow

 

Pa nistu isto socijalni mir sa 100DEM i sa recimo 800DEM

 

by Tapatalk

[Tribun_Populi]

@Tribun

 

Ostvarena trzisna transakcija odredjuje trzisnu vrednost, a ne odokativna procena prodavca pre transakcije.

 

Po 765428-ti put - ako mislis da su startne pozicije Srbije 2001, ili cak i krajem 90ih, i Slovenije sa pocetka 90ih iste onda da te stavim na IL.

 

Za prezivljavanje se obrati Zlobimiru a ne DOSu.

 

Toliko.

 

by Tapatalk

Bolje ti mene stavi na IL, zato što mi taj kvaziargument kako ništa nije isto i kako je sve bilo propalo, a onda voilla, dobrotvori na ime prodajne cene u privatizaciji za 3 godine uplate tri milijarde evra, ozbiljno već ide na... živac.

 

Tržišnu vrednost određuje berza a ne 3 ponude na tenderu, uz početnu procenu kapitala koja je u mnogo slučajeva bila onako, baš "simpatična".

 

A u ovom delu o kome pričamo, između DOSa i Zlobimira nema preterano mnogo razlike.

 

TT tj. CZ M57

[Lord Protector]

@slow

 

Pa nistu isto socijalni mir sa 100DEM i sa recimo 800DEM

 

by Tapatalk

 

Znaš kad bi Slovenac dao nekom i tih 100DEM a da ne dolazi na posao. Nikad. U Zastavi su kupovali socijalni mir 10 godina.

 

 

 

Zastava: Besposlenima 60 odsto plate

Ministarstvo ekonomije saopštilo nov režim isplate zarada u "Zastava Automobilima" - sto odsto plate samo onima koji stalno rade. Zaposleni koji čekaju na neku ponudu "Fijat Srbija" prete blokadom fabrike.

 Datum:27.04.2010. 

Edited February 29, 2016 by slow