BrExit?

[MancMellow]

Da, baš je bilo izgledno da će Grčka uspeti da sama to izgura... Raspolućenost LAB glasača ne dolazi odatle, nego prosto od straha stalnog priliva low-skilled workera iz istočne evrope.

 

Ovo dole se slažem da je promašeno. Nijednog Engleza to prosto ne interesuje ("nijedan" = zanemarljivo mali broj)

Edited June 7, 2016 by MancMellow

[Budja]

Da, baš je bilo izgledno da će Grčka uspeti da sama to izgura... Raspolućenost LAB glasača ne dolazi odatle, nego prosto od straha stalnog priliva low-skilled workera iz istočne evrope.

 

Pa, ovaj, verovatnoca da ce Grcka to sama da izgura je svakako neizmerno veca nego da ce nesto da izgura nepostojeca ujedinjena evropska levica.

Mislim, Zizek je sustinski branilac sistema. Pogledaj ovaj citat:

 

 

 

The recurrent story of the contemporary left is that of a leader or party elected with universal enthusiasm, promising a “new world” (Mandela, Lula) – but sooner or later, usually after a couple of years, they stumble upon the key dilemma: does one dare to touch the capitalist mechanisms, or does one decide to “play the game”? If one disturbs the mechanisms, one is very swiftly punished by market perturbations, economic chaos and the rest. So how can we push things further after the first enthusiastic stage is over?

 

 

Oni bi da menjaju svet, al da na tom putu bude cvece i cokolade i to kada dodje mir u svetu i svi se ujedine.

 

Prosto, Zizek i nova levica nisu spremni ni na kakvu zrtvu sopstvenog komoditeta kao paid public intelectuals i nisu spremni da pre gradjane izadju sa jedino realnom plaftormom zrtve za bolje sutra ako su vec neki vajni revolucionari.

 

Oni su, sto se kaze, apropijacija od strane zlih neoliberala jednako ako ne i vise kao nacionalisticka desnica.

Idealna opozicija.

[MancMellow]

pa ne, nisu oni revolucionari (ja ih bar ne vidim tako). to je sve vrsta političke tj ideološke propagande koja bi trebalo da u nekoj meri pomogne da jednom u velikim zemljama EU dođu na vlast protivnici politike štednje. to je uostalom i jedini način kako će se bilo šta promeniti. 

[Budja]

pa ne, nisu oni revolucionari (ja ih bar ne vidim tako). to je sve vrsta političke tj ideološke propagande koja bi trebalo da u nekoj meri pomogne da jednom u velikim zemljama EU dođu na vlast protivnici politike štednje. to je uostalom i jedini način kako će se bilo šta promeniti. 

 

Opet, good luck with that.

Nije li Oland bio protivnik politike stednje pre nego sto je postao za nju?

 

Prosto, armchair levica:

1. ne nudi nikakve politicke mehanizme kako do pormene politike stici vec cmizdri na nedefinisane religiozne sile (market!) kada u prilici da promene sprovede naidje na zid. 

2. srednjoj klasi na koju se naslanja nije dogorelo do nokata pa stoga i stoga levica ne zeli da iskoraci i ide va bank. Aftermath grckog referenduma je tome svedok - jaki na recima, slabi na akciji. Ako prodje, prodje. Ako ne prodje, jebi ga, zena, deca, poso argumenti... Ostalo je tu jos dovoljno para da je "protiv stednje politika" opasno palamudjenje bez spremnosti na akciju.

[FERNOUX H]

pa ne, nisu oni revolucionari (ja ih bar ne vidim tako). to je sve vrsta političke tj ideološke propagande koja bi trebalo da u nekoj meri pomogne da jednom u velikim zemljama EU dođu na vlast protivnici politike štednje. to je uostalom i jedini način kako će se bilo šta promeniti. 

 

Upravo tako.

 

 

Opet, good luck with that.

Nije li Oland bio protivnik politike stednje pre nego sto je postao za nju?

 

Prosto, armchair levica:

1. ne nudi nikakve politicke mehanizme kako do pormene politike stici vec cmizdri na nedefinisane religiozne sile (market!) kada u prilici da promene sprovede naidje na zid. 

2. srednjoj klasi na koju se naslanja nije dogorelo do nokata pa stoga i stoga levica ne zeli da iskoraci i ide va bank. Aftermath grckog referenduma je tome svedok - jaki na recima, slabi na akciji. Ako prodje, prodje. Ako ne prodje, jebi ga, zena, deca, poso argumenti... Ostalo je tu jos dovoljno para da je "protiv stednje politika" opasno palamudjenje bez spremnosti na akciju.

 

Ima zrno istine u ovome  što govoriš, ali ništa više od toga. Naravno da se u tekstu ne nude nikakva konkretnija rešenja - to bi bilo neozbiljno. Inače, praviti levicu danas znači uraditi nemoguće - fetišizam poraza i dokazivanje svega i svačega preko (skoro) neminovnog poraza levice je neka najkomfornija pozicija. Što se tiče spremnosti na akciju, aftermath grčkog referenduma nije pokazao "nespremnost na akciju" već političko neiskustvo koje smo mogli da očekujemo - pregovori su loše vođeni, napravljene su loše procene i grci su vrlo brzo dovedeni pred svršen čin u tim pregovorima: druga strana nije bila spremna da odstupi ni pedalj, referendum nije nimalo poboljšao pregovaračku poziciju grka, a nije se imao nikakav plan B. To je neiskustvo, mnogo pre nego nemanje muda i nespremnost na akciju.

[Budja]

Opet neka magla.

 

Dakle, da li je Siriza suzila socijalna prava i prava penzionera?

Sta je tu levica?

Koja je razlika izmedju SIrize i Vulina?

 

Stara izreka: Ne mozemo suditi o politici po namerama vec po delima.

 

Hollande, Siriza - fail.

 

 

A sto se iskustva tice ono je takvo da Podemos recimo govori o obrazovanu zasnovano na kompetencijama a protiv enciklopedijskog obrazovanja dok Iglesias govori o uspehu Podemos kontrolisanih lokalnih samouprava u privlacenju investitora na skupu Privredne komore.

Sasvim sam siguran da bi nasi drugari filozoi levicari isprozivali Vucica-Raduleta kao neloberale kada bi tako nesto izgovorili i zastupali.

 

Iskustvo je naucilo Levicu da vise ne nastupa kao Levica, i to je posteniji pristup.

Edited June 8, 2016 by Budja

[MancMellow]

Nije to iskustvo, nego je to prosto ogromna moć koja se nalazi s druge straneuge strane. Moć koja se skupljala decenijama i koja, vidimo na primeru demokratskih prajmariz u US of A, bukvalno kaže - možete nas skinuti samo silom, jer milom bacićemo na vas sve što imamo uključujući i kitchen sink na kraju. Proglasićemo vas, istovremeno, komunistima, nacionalistima, muškim šovinistima, sanjarima, a prostor za odbranu će vam biti 5-10% medijskog prostora (a i to samo zahvaljujući tome što je u međuvremenu nastao internet). Ako ništa od toga ne uspe sešćemo na kraju preko puta i lepo vam u lice reći - jebite se, ne možete nam ništa. Gledaj CNN, NBC i NYT i Bernija - to ti je ista priča kao što je bila i sa Syrizom. S tim što je što se čisto ekonomije tiče Merkel mnogo veće zlo od Hilari.

 

I sad šta? Zbog toga što većina ipak nije dovoljno očajna da izađe iz dnevne sobe i dohvati se oružja i zato što je dovoljan broj dostatno politički nepismen ili sluđen da se hvata za nacionalzam kao rešenje intelektualci, pa i stranke, ne smeju da govore da je BS - BS i da se prodaju muda za bubrege tj. da se pod firmom liberalne demokratije prodaje nešto što ima malo veze sa liberalizmom i sve manje sa demokratijom? Na kraju monopolistički kapital (Murdok, recimo, da se malo vratimo na temu) znajuči da su ljudi frustrirani, a ne želeći da igraju po pravilima jednakim za sve - staju na stranu nacionalizma (u UK paralelno i istovremeno i engleskog i škotskog) želeći da tako prežive na vrhu vreme velikog nezadovoljstva. An age old story. 

 

Ne gledamo mi danas nikakvo "učenje lekcija" od strane "levice", već gledamo 1/1 krizu legitimiteta institucija. A pošto su te institucije demokratske, sledstveno imamo i jednu vrstu krize demokratije. Kad kriza legitimiteta institucija predugo traje i perpetualno se pokazuje nemogućim razrešiti je (parlamentarnim) demokratskim sredstvima, to se u prostim političkim zajednicama završava nasilnom smenom vlasti ili autoritarizmom (ili oba), a u složenim političkim zajednicama se završava raspadom. 

[Prospero]

2 crtice:

 

1. Ovo što je rekao Manč - kriza institucija. Čini mi se da je glavni problem postao rigidnost, tj. temeljni konsenzus powers to be da su čak i male promene nedozvoljene, nelegitimne, ekstremističke, i stoga se tako etiketiraju razni pokreti sa "periferije". Demokratija je postala ekskluzivna, a kapacitet da svari pojave koje se obraćaju novim problemima i u nekoj meri izmeni samu sebe je sveden praktično na nulu. Posledica toga, tj događaji guraju u pravcu toga da se brzo uruši ono što se takvim potezima branilo. Ako status-quo-eri ne mogu da osmisle kreativne, inkluzivne odgovore na pomaljajuće izazove neka znaju da će na ovaj ili onaj način biti počišćeni. Pa nije se to jednom do sada desilo.

 

2. Globalizacija - a propos radništva u Evropi koje ne prihvata došljake sa strane. Zagrljaj radništva (i verovatno najvećeg dela srednje klase) sa desnim idejama u Evropi uopšte nije wtf trenutak nego sasvim logična posledica percepcije da je nekada ostvareni socijalni položaj ugrožen. Naravno, taj socijalni položaj je stečen u globalizacijskom pohodu "zapadnih" ekonomija koje su konkurentnim robama, uz naglasak na obaranju nacionalnih barijera robama i kapitalu, stekle generisale imetak zadnjih 50-100 godina i ne-rentijerske klase su dobile svoj nekakav udeo. Ali ono što se na ravni globalizacije dešava je da su stotine miliona, ako ne i milijarde radnika širom sveta stekle i znanja i veštine i postale konkurente plus im je globalizacija donela proizvodne i uslužne kapacitete da mogu te skilove da efektivno uposle. Drugim rečima - the tide has turned.

 

Biti levičar u Španiji i braniti špansko radništvo od kapitalista, recimo, znači takođe da si, možda i implicitno i nevoljno i nesvesno, protiv globalizovane konkurencije rada, tj da si na pozicijama očuvanja "privilegija" španskog radništa, ali ne (samo) na uštrb španskih kapitalista nego takođe i na uštrb radnika iz severne Afrike ili odakle već. U tom smislu je evropsko radništvo u poziciji "radničke aristokratije", jer refleksivno štiti svoje pozicije od napada radništva spolja. Stoga uopšte ne mislim da su problemi rešivi na nacionalnom nivou, niti da je recimo dinamika grčki radnik naspram Šojblea neka definišuća karakteristika stanja u kome živimo. Intuitivno mi se čini da su barijere protoku ljudi mnogo veće nego barijere protoku roba a pogotovo novca, i da stoga ne-rentijerski pojedinac igra vrlo zajebanu igru. A ne mislim ni da je održivo rešenje da se uvedu blokade robi i novcu kako bi se za takvog pojedinca (tj za veliku većinu) igra "pojednostavila", već pre da se obaraju barijere protoku ljudi. Migratorni pritisak ka evropskom (pot)kontinentu će ostati jak decenijama, relativna ekonomska moć će nastaviti da tiltuje od Evrope a ne ka njoj.... i mislim da je iluzorno očekivati da će se rešenja u tim "makazama" iznalaziti bez drame i sranja.

Edited June 8, 2016 by Prospero

[MancMellow]

 

 

Biti levičar u Španiji i braniti špansko radništvo od kapitalista, recimo, znači takođe da si, možda i implicitno i nevoljno i nesvesno, protiv globalizovane konkurencije rada, tj da si na pozicijama očuvanja "privilegija" španskog radništa, ali ne (samo) na uštrb španskih kapitalista nego takođe i na uštrb radnika iz severne Afrike ili odakle već. U tom smislu je evropsko radništvo u poziciji "radničke aristokratije", jer refleksivno štiti svoje pozicije od napada radništva spolja. Stoga uopšte ne mislim da su problemi rešivi na nacionalnom nivou, niti da je recimo dinamika grčki radnik naspram Šojblea neka definišuća karakteristika stanja u kome živimo. Intuitivno mi se čini da su barijere protoku ljudi mnogo veće nego barijere protoku roba a pogotovo novca, i da stoga ne-rentijerski pojedinac igra vrlo zajebanu igru. A ne mislim ni da je održivo rešenje da se uvedu blokade robi i novcu kako bi se za takvog pojedinca (tj za veliku većinu) igra "pojednostavila", već pre da se obaraju barijere protoku ljudi. Migratorni pritisak ka evropskom (pot)kontinentu će ostati jak decenijama, relativna ekonomska moć će nastaviti da tiltuje od Evrope a ne ka njoj.... i mislim da je iluzorno očekivati da će se rešenja u tim "makazama" iznalaziti bez drame i sranja.

 

Bold 1 - apsolutno. pitanje je da li su resivi i na evropskom/kontinentalnom, a za nacionalno nije pitanje - nema sanse

 

Bold 2 - takodje +1 s tim sto mislim da je metod zakivanja kano klisurine postojanih pravila na vrata od crkve jedan od sigurnijih nacina da se do sranja (pl.) dodje i lakse i brze

 

na kraju - da, radi se o autenticno suprotstavljenim interesima stotina miliona, ako ne i milijardi, ljudi sa razlicitih strana istok-zapad/sever-jug podele, i ti autenticno suprotstavljeni interesi ce naci svoj politicki izraz (i vec ga nalaze, cak je i Bernie jedan od tih izraza) i jednostavno neka vrsta konfrontacije je neizbezna, ostaje da se nadamo da nece biti nuklearna.

[MancMellow]

rasprava  ^_^ pardon, PMQ's 

 

https://www.youtube.com/watch?v=sqv87qGFwTE

Edited June 8, 2016 by MancMellow

[Budja]

Nije to iskustvo, nego je to prosto ogromna moć koja se nalazi s druge straneuge strane. Moć koja se skupljala decenijama i koja, vidimo na primeru demokratskih prajmariz u US of A, bukvalno kaže - možete nas skinuti samo silom, jer milom bacićemo na vas sve što imamo uključujući i kitchen sink na kraju. Proglasićemo vas, istovremeno, komunistima, nacionalistima, muškim šovinistima, sanjarima, a prostor za odbranu će vam biti 5-10% medijskog prostora (a i to samo zahvaljujući tome što je u međuvremenu nastao internet). Ako ništa od toga ne uspe sešćemo na kraju preko puta i lepo vam u lice reći - jebite se, ne možete nam ništa. Gledaj CNN, NBC i NYT i Bernija - to ti je ista priča kao što je bila i sa Syrizom. S tim što je što se čisto ekonomije tiče Merkel mnogo veće zlo od Hilari.

 

I sad šta? Zbog toga što većina ipak nije dovoljno očajna da izađe iz dnevne sobe i dohvati se oružja i zato što je dovoljan broj dostatno politički nepismen ili sluđen da se hvata za nacionalzam kao rešenje intelektualci, pa i stranke, ne smeju da govore da je BS - BS i da se prodaju muda za bubrege tj. da se pod firmom liberalne demokratije prodaje nešto što ima malo veze sa liberalizmom i sve manje sa demokratijom? Na kraju monopolistički kapital (Murdok, recimo, da se malo vratimo na temu) znajuči da su ljudi frustrirani, a ne želeći da igraju po pravilima jednakim za sve - staju na stranu nacionalizma (u UK paralelno i istovremeno i engleskog i škotskog) želeći da tako prežive na vrhu vreme velikog nezadovoljstva. An age old story. 

 

Ne gledamo mi danas nikakvo "učenje lekcija" od strane "levice", već gledamo 1/1 krizu legitimiteta institucija. A pošto su te institucije demokratske, sledstveno imamo i jednu vrstu krize demokratije. Kad kriza legitimiteta institucija predugo traje i perpetualno se pokazuje nemogućim razrešiti je (parlamentarnim) demokratskim sredstvima, to se u prostim političkim zajednicama završava nasilnom smenom vlasti ili autoritarizmom (ili oba), a u složenim političkim zajednicama se završava raspadom. 

 

Cika Marks i Filipenko kazu bez revolucije nema nista.

Ti se sa tim slazes.

 

U cemu je problem da Zizek i Varufakis kazu sistem je govno, moc je velika, institucije su govno, revolucija!!!  ?

 

To bi bilo intelektualno iskreno, ovako je samo trazenje intelektualne nise da bi se od pamfleta i putovanja po svetu lepo zivelo.

 

 

 

Sto se tice krize legitimiteta, to bas nije tacno - SIriza nije skrsena pucem vec je promenila plocu. Slicno je i sa Olandom.

 

O krizi izborne demokratije upravo pricaju "neoliberalni" mediji poput Economista (i Andurila ovde).

 

Kmecenje o sistemu ZIzeka uz nemust poziv na akciju "ujedinjenja levice" je u rangu Beogradskog sindikata.

[MancMellow]

ok, brauzer je progutao "čaršav". Odgovoriću ti sutra.

[Budja]

ok, brauzer je progutao "čaršav". Odgovoriću ti sutra.

 

Ok, bez brige.

[MancMellow]

Cika Marks i Filipenko kazu bez revolucije nema nista.

Ti se sa tim slazes.

 

U cemu je problem da Zizek i Varufakis kazu sistem je govno, moc je velika, institucije su govno, revolucija!!!  ?

 

To bi bilo intelektualno iskreno, ovako je samo trazenje intelektualne nise da bi se od pamfleta i putovanja po svetu lepo zivelo.

 

 

 

Sto se tice krize legitimiteta, to bas nije tacno - SIriza nije skrsena pucem vec je promenila plocu. Slicno je i sa Olandom.

 

O krizi izborne demokratije upravo pricaju "neoliberalni" mediji poput Economista (i Andurila ovde).

 

Kmecenje o sistemu ZIzeka uz nemust poziv na akciju "ujedinjenja levice" je u rangu Beogradskog sindikata.

 

Ok, evo. DakleM

 

Daleko bilo da ja mislim da bez revolucije “nema ništa“. Determinizam mi nikad nije bio jača strana. Postojale su u istoriji situacije kada vladajuće društveno-političko-ekonomske (DPE) elite (ili, kako ih Prospero naziva „status-quo-eri“)pronađu rešenje za stagnaciju i krizu, a postojale su i situacije kad su dogmatski i near-total beskompromisno odbijali svaku značajniju transformaciju i onda su se protivrečnosti razrešavale  nasilno, ili bar vanpravno da tako kažem. Ali, na kraju svih krajeva, ultimativno, bottom line je: krajnja odgovornost leži na tim nosiocima DPE moći u okviru predmetnog DPE okvira. Ti njih tretiraš kao datost, kao nešto objektivno, nezavisno od ljudskog delovanja, pa onda samo ocenjuješ kvalitet reakcije.

 

 Pa onda još negiraš pravo ljudima (Varufakis i Žižek u ovom slučaju) na javni društveno-politički angažman, ako nije praćen mantrom „ne žaleći da u toj borbi dam i svoj život“. Treba da dignu neku „evropsku revoluciju“ valjda? Pa to je besmislica. Ali onda je, šta, bolje da ćute. Ne razumem, koja je to logika? Jel Marks digao neku revoluciju? Koju revoluciju je digao Monteskije? Naravno, ako događaji ikada krenu u tom pravcu koji oni predlažu, taj politički proces će morati da ima nekog svog „agenta“ ili više njih, ali optuživati ljude koji pokušavaju da daju - kao što se uvek i svuda dešavalo pre političkih događaja – neki idejni okvir političkoj akciji da im je, eto „lepše da uživaju u blagodetima akademije“ je, sorry ali, besmislena optužba. Hell, laissez-faire kapitalizam je jednom bio totalno pukao pa što ne kažeš svim njegovim zagovornicima da se bave glupostima?

 

Syriza nije skršena unutrašnjim pučem. Sa referendumom su se izglupirali, ali njena politika je skršena jednim ultimatumom u kome je morala da bira između nečega za šta nikad nije dobila mandat (napuštanje evra) i odustajanja od svoje politike. Nije to kriza institucija (samo) Grčke, nego EU, odnosno Evrozone. Gde se jasno video deficiency demokratije. I ta kriza demokratskog kapaciteta se neće razrešiti dok se ili EZ ne raspadne ili se ne uspostavi neki u punoj meri demokratski mehanizam odlučivanja bar o elementarnim stvarima. Ti možeš ovo potonje da smatraš utopijom, možda i jeste, ali svašta se u istoriji smatralo utopijom...pa se ponešto i ostvarilo, čak postalo sasvim normalno. Ne kažem da ovo hoće, samo kažem da je pozicija kritikovanja javnog zalaganja intelektualaca (dobrano priznatih) za to kao zaludnog, čak nemoralnog delovanja per se, prosto, meni lično – neshvatljiva. Stanovište da lični „moral“ aktera takvih zalaganja igra bilo kakvu ulogu u aktuelizaciji ili deaktuelizaciji ciljeva za koje se zalažu više spada u neku vrstu religijskog razmišljanja nego u bilo šta drugo.  

 

I na kraju, zaista ne razumem na koji način činjenica da Anduril ili Economist raspravljaju o nekom fenomenu ovaj delegitimiše kao validnu temu za raspravu.

[Budja]

 

Ok, evo. DakleM

 

Daleko bilo da ja mislim da bez revolucije “nema ništa“. Determinizam mi nikad nije bio jača strana. Postojale su u istoriji situacije kada vladajuće društveno-političko-ekonomske (DPE) elite (ili, kako ih Prospero naziva „status-quo-eri“)pronađu rešenje za stagnaciju i krizu, a postojale su i situacije kad su dogmatski i near-total beskompromisno odbijali svaku značajniju transformaciju i onda su se protivrečnosti razrešavale  nasilno, ili bar vanpravno da tako kažem. Ali, na kraju svih krajeva, ultimativno, bottom line je: krajnja odgovornost leži na tim nosiocima DPE moći u okviru predmetnog DPE okvira. Ti njih tretiraš kao datost, kao nešto objektivno, nezavisno od ljudskog delovanja, pa onda samo ocenjuješ kvalitet reakcije.

 

 Pa onda još negiraš pravo ljudima (Varufakis i Žižek u ovom slučaju) na javni društveno-politički angažman, ako nije praćen mantrom „ne žaleći da u toj borbi dam i svoj život“. Treba da dignu neku „evropsku revoluciju“ valjda? Pa to je besmislica. Ali onda je, šta, bolje da ćute. Ne razumem, koja je to logika? Jel Marks digao neku revoluciju? Koju revoluciju je digao Monteskije? Naravno, ako događaji ikada krenu u tom pravcu koji oni predlažu, taj politički proces će morati da ima nekog svog „agenta“ ili više njih, ali optuživati ljude koji pokušavaju da daju - kao što se uvek i svuda dešavalo pre političkih događaja – neki idejni okvir političkoj akciji da im je, eto „lepše da uživaju u blagodetima akademije“ je, sorry ali, besmislena optužba. Hell, laissez-faire kapitalizam je jednom bio totalno pukao pa što ne kažeš svim njegovim zagovornicima da se bave glupostima?

 

Syriza nije skršena unutrašnjim pučem. Sa referendumom su se izglupirali, ali njena politika je skršena jednim ultimatumom u kome je morala da bira između nečega za šta nikad nije dobila mandat (napuštanje evra) i odustajanja od svoje politike. Nije to kriza institucija (samo) Grčke, nego EU, odnosno Evrozone. Gde se jasno video deficiency demokratije. I ta kriza demokratskog kapaciteta se neće razrešiti dok se ili EZ ne raspadne ili se ne uspostavi neki u punoj meri demokratski mehanizam odlučivanja bar o elementarnim stvarima. Ti možeš ovo potonje da smatraš utopijom, možda i jeste, ali svašta se u istoriji smatralo utopijom...pa se ponešto i ostvarilo, čak postalo sasvim normalno. Ne kažem da ovo hoće, samo kažem da je pozicija kritikovanja javnog zalaganja intelektualaca (dobrano priznatih) za to kao zaludnog, čak nemoralnog delovanja per se, prosto, meni lično – neshvatljiva. Stanovište da lični „moral“ aktera takvih zalaganja igra bilo kakvu ulogu u aktuelizaciji ili deaktuelizaciji ciljeva za koje se zalažu više spada u neku vrstu religijskog razmišljanja nego u bilo šta drugo.  

 

I na kraju, zaista ne razumem na koji način činjenica da Anduril ili Economist raspravljaju o nekom fenomenu ovaj delegitimiše kao validnu temu za raspravu.

 

 

1 pasus:

U konkretnoj diskusiji gde su objekt disusije pisanja i ponasanja Varufakisa i Zizeka, da, tretiram elita kao caetiris paribus ili date ili egzogene. 

To ne znaci da mislim da su te elite jedine moguce i da samo verujem u real-politiku. Naprotiv.

 

2 pasus

Marks nije dobar primer jer on, prosto, jeste predvideo revoluciju kao mehanizam za promenu. I to je logicno kada se zalazes za "radikalnu promenu svega postojeceg" sto nuzna izaziva otpor tog postojeceg. Nasuprot tome, Varufakis i Zizek predlazu ujedinjenje levice na nivou Evrope, jer, eto, Siriza nije uspela da se odupre mocnim silama mraka. Ti u tom duhu govoris o pobedi anti-stednje u nekoj od velikih evropskih drzava da bi odbranio/objasnio poziciju Sirize. No, to se i pre Sirize dogodilo! Na kojoj je platformi Oland u vodecoj evropskoj drzavi pobedio?

Drugim recima, Zizek i Varufakis sviraju kurcu jer je njihov mehanizam promene utopijski dok Marksov, na primer, to nije bio. Marks je sedeo u biblioteci i nekom londonskom stancicu dok Zizek i Varufakis imaju tezge sirom sveta. Marks nije bio deo sistema dok su Varufakis i Zizek potpuno deo sistema.

 

Ne sporim Zizeku pravo na dijagnozu stanja, sporim intelektualno postenje kada govori o mehanizmu kako do promene.

 

3 pasus

Jebi ga, i Toma i Vucic su pobedili na paroli hleba za tri dinara, pa sad treba da kukamo da su ih zli kapitalisti u tome sprecili?

Ne, promena curka Sirize nije kriza demokratskih institucija Evrope kao takve vec se sasvim slobodno moze opisati i kao unutrasnja kriza grcke demokratije gde je Sirizin populizam pobedio nasuprot tada vladajuceg klijentelizma, zero-zero za Grcku.

Odustajanje Sirize od sopstvene politike je identicno odustajanju politike hleba od tri dinara.

U toj krizi nema nevinih. I Siriza snosi apsolutno jednaku odgovornost zato sto je:

1. davala mentolska obecanja i hleba za tri dinara i evro, "i Kosovo i Evropa"

2. a onda zato sto je ta obecanja brutalno sahranila izigravajuci Vulina.

Kriza demokratije postoji ali ona nije na severu vec na jugu gde je accountability potpuno iskljucen iz igre jer je nepoverenje u institucije potpuno. Otuda je Grcka slicnija Srbija, i kriza demokratije veca u Grckoj nego u Nemackoj.

Bottom line: Meni je potpuno (racionalno) nejasna tolika bolecivost prema "jadnoj" Sirizi. Pretpostavljam da je rec o vecim ocekivanjima i emocionalnoj investiciji dok se, recimo, za Olanda moglo pretpostaviti da ce da "izda".

 

 

 

 

I bas zbog te nespremnosti da se ide radikalnije i bas zbog utopijskog mehanizma "evro-levice", lokalni radnici kazu, ok, ovo za migrante i zidove mi deluje privlacnije i logicnije.

 

 

Sa druge strane, holding Syriza constant kao deo sistema, jasno je da je sistem truo ali ne jos uvek toliko truo. Prosperova politicka analiza je odlicna.