Island

[hazard]

Kao što već rekoh, Mil@n je očigledno bio u Rejkjaviku po lepom sunčanom vedrom danu...evo zato malo drugačije atmosfere, veče i oblaci, u zalivu koji nam je on već pokazao, ispod centra grada:

 

 

 

 

 

 

Meni je ovde bilo fascinantno kako oblaci ,,grle" planine, kako se pomeraju u gustoj masi popreko po vrhvovima, i kako se ,,kotrljaju" niz padine i polako raspršavaju. Ludilo.

[hazard]

Ovo, koliko sam zapamtio, spomenik osnivaču grada, Ingolfuru Arnarsonu, koji je oko 870. nadenuo mestu ime (Rejkjavik = Dimni zaliv, Zaliv ili uvala dima ili pare, tako nešto) i osnovao prvu trajnu naseobinu:

 

 

Ovaj kadar mi odiše tim ciriškim predgradskim utiskom:

 

 

Interesantan detalj na vrhu neke kafane ili tako nečeg:

 

 

Inače ono što mi je u gradu ostavilo utisak i dokazivalo da nisam zapravo u nekom nemačkom predgrađu bila su dvorišta. Po Nemačkama, Švajcarskama, Norveškama itd. dvorišta su lepo sređena, puna cveća, ostalog zasada, dvorišnog mobilijara itd. U Rejkjaviku toga skoro uopšte nije bilo, dvorišta oko zgrada i kuća bila su (nekako sablasno na trenutke) prazna. Gust zeleni travnjak, možda poneki žbun, eventualno drvo, ako i to. Vidi se da se dvorišta ne koriste (ni u julu mesecu), da tu niko ne sedi napolju, ne provodi vreme, itd.

 

Takođe sam primetio da ima dosta imigranata koji rade po radnjama i kafićima (jedna devojka, konobarica u restoranu u kom sam jeo pričala je nekim drugim turistima kako islandski uopšte ne govori niti ne uči jer je mnogo težak, a svi govore engleski), čak i onijih tamnije puti, pa se sam pitao brate, kako oni preživljavaju tu večitu zimu i naročito neprestani mrak tokom pola godine...

 

Ovo je jedna od retkih katoličkih crkava na Islandu, katedrala Hrista kralja, na obodu centra grada:

 

 

 

I ako u sred gusto izgrađene urbane zone izgleda kao neka seoska crkva na proplanku, ova scena mi je skroz kao iz nekog mračnog (horor? ne baš) filma.

 

I kao što sam već pisao ovde, ovo su te severnjačke letnje noći tokom kojih sunce nikada ne zađe, već samo čuči na horizontu (ovo je uslikano oko 11 uveče):

 

 

Ni na Islandu u to doba (1.-2. jul) nije bilo mraka, samo taj neki sumrak, u suštini svetlo 24h. Isto meni teško za spavanje tj. buđenje, ono čemu sam se najviše radovao posle 7 dana u Skandinaviji bio je mrak posle ponoći. To je to što se tiče Rejkjavika.

[hazard]

Sutradan sam kolima odradio samo turu oko Zlatnog kruga (Golden Circle), jer nizašta drugo nisam imao vremena. Mil@an je već postavljao glavne atrakcije, ali ja ću postaviti nekoliko fotografija istih mesta da se vidi kako to izgleda leti...utisak je dosta drugačiji, nema žutog, skoro sve je zeleno (osim ako nije crno vulkansko kamenje), svuda je mahovina (pa često i po tom kamenju) ili trava, a ima i nekog duguljastog ljubičastog cveća, ne znam šta je. To je skoro pa jedino cveće koje sam video (tu i tamo nešto drugo), ima ga na tone, ume da zauzme celu padinu ili livadu. Npr. ovako, kraj puta:

 

 

 

Ovo čisto da poverujete da ima poneko drvo na Islandu, van grada, mada su i ova očigledno ljudskom rukom zasađena ovako uredno poređana:

 

 

I tako, velike livade i ravnice, visoka trava i ta neka mahovina ili šta je već, sve okruženo brdima i planinama koji kao da izranjaju niotkuda:

 

 

 

 

Ovce i ovnovi kraj puta:

 

[hazard]

 

 

 

 

[hazard]

Kroz taj nacionalni park Þingvellir sam samo provozao na putu do Gullfoss-a:

 

 

 

 

 

[hazard]

Dok ne bude ostatak, delić Galfos vodopada.

 

 

Kvotovao sam čisto da se vidi kontrast između godišnjih doba:

 

 

 

 

 

 

I opet to ljubičasto cveće na sve strane:

 

 

A u daljini glečer:

 

 

 

[hazard]

Neki potok ili rečica:

 

 

I konji:

 

 

 

 

Konji kao da su došli pokraj puta da se pozdrave s turistima...pozirali za fotografije, mazili se, i onda kada su se turisti spakovali i nastavili dalje, otišli polako:

 

 

Ovo je brdo ili planina na kom se nalazi Gejzir, gejzir koji je dao ime svim gejzirima, deo s Gejzirom i ovim manjim je ono crveno pri dnu:

 

[hazard]

Dolazimo i do gejzira, glavni je nedavno prestao da bude aktivan, ali komšija i dalje radi.

 

 

 

 

 

Mini planinarenje do mesta odakle puca pogled na ceo "kompleks".

 

 

 

 

 

Ovako to izgleda leti:

 

 

Podzemne mineralne vode iz kojih sve izbija:

 

 

 

Evo ga i manji komšija kako ,,radi": 

 

 

Cela ta padina:

 

 

 

Pogled s vrha:

 

 

A ovo je s druge strane:

 

[hazard]

Dve slike pored puta nazad do aerodroma:

 

 

 

Samo na Islandu :D:

 

 

Toliko od mene što se tiče Islanda. Nadam se da Mil@n ima još slika da nam pokaže :)

 

Bio sam jako kratko ali sam video svašta i potpuno sam bio oduvan krajolikom. Utisak jedva može da se prepriča i dočara čak ovako fotografijama, stvarno. Ima dosta povoljnih letova između Evrope i S. Amerike preko Islanda (i nacionalnim prevoznikom Icelandair-om i niskobudžetnim WOW Air-om), a Icelandair konkretno nudi istu cenu karte bez obzira da li presedate istog dana ili ostajete nekoliko dana na Islandu (ja mislim do 7). Ako treba da idete preko bare, a naiđete na povoljnu kartu preko Islanda, uzmite, i ostanite tamo dan ili dva, vredi svaku paru i svaki minut.

 

Za kraj, evo par slika Grenlanda iz aviona sa puta nazad, i večito pitanje, ko je (Erik Crveni?) i zašto došao na ideju da to mesto nazove ,,Grenland"? :D:

 

 

 

 

[Mil@n]

Elem, da nastavim di sam stao... :) 

 

Posle Jokulsarlona koji je čista mađija™ i jedno od najlepših mesta na koje sam ikada oslonio oči i noge, krećemo na put ka Seydifjorduru, mestu gde sam bookovao prenoćište za to veče. Iako smo trebali da idemo kraćom relacijom, ortak-navigator je zakazao i odosmo na sam istok, krećući se obodom ostrva, istočnim fjordovima.. Priroda u tom delu mi je ubedljivo najlepša. Uvale su fantastično lepe, sastav zemljišta, stena je poprilično unikatan, boje su specifične kakve nikad nigde nisam video, a na sve to, ovaj deo je praktično potpuno pust i za 2 i više sati vožnje možda smo se mimoišli sa svega par vozila.. Dakle savršen osećaj spojenosti sa autentičnom, jedinstvenom prirodom. Sve je bilo lepo, apsolutno sve, gde god da se okreneš i gde god da pogledaš. Nadam se da ću jednom moći da izvozam tu turu bajsom, to bi bilo savršeno.

 

 

 

Meni možda ponajdraža fotka od svih 900ak koliko je preživelo selekcije i stroge kontrole kvaliteta :D

 

 

 

[Mil@n]

 

Mala anegdota: posle par sati vožnje ovim putevima, udarili smo u tablu: "no passeran". Naravno, u tom momentu mala panika, gorivo je pri kraju iako polo troši ko upaljač, ali već je bilo oko 19h ako se ne varam.. Srećom, tu u uvali se nalazi jedan kontejner gde živi neka porodica, ne znam da li im je to weekendica ili kuća, i upućuju nas da se vratimo kilometar i skrenemo na drugom mestu, što uradismo i stigosmo ubrzo do Breidsalvika. Iz nekog razloga, samo pumpe nisu prihvatale moju vizu (sve na Islandu), i nismo uspeli da sipamo gorivo pa smo noćili tamo za nekih 30, 35e u super udobnoj sobi sa kupatilom od nekih 15ak m2, odprilike kao i pola trosobne sobe. Milina. 

Meet Breidsalvik.

 

 

Ujutru se budimo i krećemo ka severu, Myvatn regiji sa obiljem toplih izvora, vulkana i jako razvijenim ptičijim svetom sa desetinom vrsta u okolini kao i Godafos vodopadom... 

Usput naravno, vreme se menaj jako brzo i neverovatno, jednog momenta gledate u ovo:

 

 

A već posle nekoliko desetina minuta (bukvalno) ugledate nešto ovakvo:

 

 

 

 

 

[Mil@n]

 

 

 

 

 

[MancMellow]

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ovo si bas lepo ufotkao

[Mil@n]

Svako malo pa zaboravim da update-ujem...

 

Posle myvatna stižemo na Godafoss, nama najlepši vodopad, barem od onih koje smo videli. Malo više fotki s njega.

 

 

Pogled unazad na "prilazni" deo, parking, reku...

 

 

 

 

 

[Mil@n]

 

Usput...

 

 

Stižemo pred Akureyri, severna prestonica. Drugi najveći grad na ostrvu..

 

 

 

Ujutru se budimo i čeka nas sneg koji već poduže pada, doduše slabim tempom. Neki turisti spominju neku mećavu, a i neki ljudi na instagramu koje smo zapratili, pa nas je malo uhvatila panika te smo se brzo spakovali i krenuli... Kao što već rekoh /ili ne/, vetar nas je toliko šibao ceo put zapadom do Rejkjavika da to nije bilo normalno, bukvalno me bacao po putu. Na početnom usponu pri izlasku iz grada na neki masiv, bukvalno sa svakim metrom nadmorske visine povećavala se količina padavina i jačina vetra. U jednom momentu je sve oko nas bilo belo, put zavejan, da se nastavilo tako još nekih 5, 10 minuta, bukvalno bi ostali na putu zavejani. Međutim, kako to na Islandu biva, krenusmo na dole srećom, i sa svakim metrom situacija se popravljala, a već 10, 15ak minuta kasnije, praktično smo u zoni bez snega... Čudo...

 

Ovo je početak tog uspona/puta i pogled na dolinu koja je OGROMNA. Slika naravno ne može da dočara...

 

 

 

Malo niže...

 

 

I još malo niže...