Obrazovanje 21. veka - reforma ili propast

[namenski]

Žao mi je, namenski, ali tvoj ton ne obećava da je dobronameran.

Zao je i meni ako je tako ispalo: samo i jedino me zanima znas li neke mehanizme kojima se neki projekt/ideja moze da odredi da li je nesto briljantno.

Iz tvog posta sam stekao utisak o 'na prvi pogled', mozda gresim: dakle, radi se o verifikaciji, istinskoj, nekog projekta/ideje.

Koliko ja znam, to moze da obavi trziste, ali znam da je - kada je o takozvanom trzistu rec - na snazi ono klasicno 'lako je nesto smisliti/izmisliti, tesko je prodati', sto pogotovo vazi za Srbiju, ili - ako nije u pitanju trziste - nego, recimo i na primer - takozvana akademska sredina, citav splet uticaja i okolnosti koji, i u Srbiji i svetu, malo ili nimalo brenuju briljantnost^tm.

Naravno, sve ovo mozes da zanemaris ako si mislila na to da se tebi licno neki projekt/ideja ucinio briljantnim/perspektivnim; i sam cesto tako reagujem na stvari koje cujem od raznih itekako kompetentnih i kvalifikovanih ljudi.

 

A sto se moguce nedobronamernosti tice, odnosila se na post kojim mi je ПЂ sugerisalo da prodjem pored Mikroelektronike, sacekam 5-10 godina sa svojim briljantnim projektom/idejom da me neko pogladi po glavi i oda mi duzno priznanje zato sto imam nesto bolje. 

[Prokleto Djubre]

Boze, kako ti lupetas 

Da te pitam, ali da mi odgovoris onako iskreno, nema veze sa takozvanim RL, samo kao info: jesi li ikad napravio 1 dinar.

Pazi, kazem napravio, ne zaradio, znaci nesto proizveo, proizvod, usluga, svejedno, prodao, zatim naplatio, cekao placanje, video pare na racunu i rekao sebi, OK, to je to.

A lupetas zato sto Mikroelektronika nije sorta postignuca na koju se odnosilo moje pitanje May Day, dakle: kako se, kojim mehanizmima vrednovanja, procene, neki projekt, ideja, ocenjuje kao briljantna?

Danas, ovde ili bilo gde uostalom.

Ja znam samo za 1 nacin, a ti?

 

:D :D :D

Ti si bukvalno najjaci lik na forumu, jos od Gugl incidenta ne mogu doci k sebi. Samo mi nije jasno kako si ti uspeo odrasti i biti tako arogantan i ubedjen u svoju pamet. Jesi li ti Mogli, da li si odrastao sa zivotinjama pa si u odnosu na njih osetio da si genije? Ne, ozbiljno, kakva je to sredina u kojoj ti posle tinejdzerstva mozes biti autoritet u bilo cemu i osecati se superiorno? 

[Hamlet Strašni]

nemojte ljudi, k'o Boga vas molim

[MayDay]

Postoje i oni koji su se tržišno verifikovali, ali postoje i oni koji imaju objektivno dobar proizvod, ali im nedostaje kapital za medjunarodni nastup budući da plasman u Srbiji obično podrazumeva privredno kriminalne programe nabavki i slično.

[namenski]

nemojte ljudi, k'o Boga vas molim

Necemo, ne brini, nemam ja stomak za ovu sortu.

Ende.

 

Postoje i oni koji su se tržišno verifikovali, ali postoje i oni koji imaju objektivno dobar proizvod, ali im nedostaje kapital za medjunarodni nastup budući da plasman u Srbiji obično podrazumeva privredno kriminalne programe nabavki i slično.

Nije da se ne slazem, u nacelu.

Problem su pojedinosti: sta je to objektivno dobar proizvod?

Koji su to mehanizmi, osim tvog i mog misljenja koji ga cine objektivno dobrim?

Ne znam zasto pominjes podrazumevane privredno kriminalne programe nabavki: 'privatnik' danas u Srbiji moze da nabavlja neopterecen time, sta vise, moze do izvesne mere da prolazi ispod radara/reketiranja i to do nivoa na kome - ako se zaista radi o vrednom proizvodu - moze da izadje i napolje, dok vecina softverasa moze ladno da radi kao da nije u Srbiji.

[MayDay]

Objektivno dobar proizvod je recimo proizvod koji je efikasniji prema kriterijumu potrošnje el energije i bešumnosti u odnosu na ono što se standardno upotrebljava od velikih proizvođača. Ne pričam o nečemu što ima tinejdžere kao end korisnike, nego o delu neke naprave pa je efikasnost jedini parametar. 

 

Što se tiče nabavki, ne mislim da privatnik nešto nabavlja, nego da njegov proizvod obično kupuju velika preduzeća u velikim količinima.

[Prokleto Djubre]

Neko ko zna o cemu se prica bi znao da pomenuta firma pravi kompajlere i to veoma ozbiljne. Svako ko zna koliko je to posao iz sna za nekog ko voli C bi bio i svestan sta znaci prilika da zaista pravis kompajler koji ce koristiti ogroman broj ljudi i uredjaja. Briljantan posao za mnoge, svetski nivo. Kad pored toga zaradis desetine miliona evra i nastavis da ih ulazes u posao, onda zaista ne znam kakav jos kriterijum treba.

Takvih primera ima, ali ne reklamiraju se jer nemaju potrebe za time.

[Prokleto Djubre]

@moderacija: zasto dozvoljavate da se svaki topik na kome se pojavi namenski pretvori u topik o namenskom. Nije jedan topik i nisam samo ja, covek bukvalno nije u stanju da prica ni o cemu drugom osim o sebi i svojim fikcijama. Ovde se prica o obrazovanju, ako ne zelite da se svaka prica pretvori u prepisivanje wikipedije o opskurnim nacistima, sklonite ga vise.

[namenski]

Objektivno dobar proizvod je recimo proizvod koji je efikasniji prema kriterijumu potrošnje el energije i bešumnosti u odnosu na ono što se standardno upotrebljava od velikih proizvođača. Ne pričam o nečemu što ima tinejdžere kao end korisnike, nego o delu neke naprave pa je efikasnost jedini parametar. 

OK, ovde vec mogu donekle i iz licnog iskustva: kakav god, po kriterijumima koje si navela, bio ovdasnji proizvod i kao takav bio superioran u odnosu na postojece on - kako sada stvari stoje - moze da bude verifikovan samo napolju.

Posle moze da nam se vrati za skupe pare naravno.

Mislim da je Srbija stavila tacku - sa sve izuzetno sposobnim pojedincima cije postojanje ne sporim - na usavrsavanja koja pominjes: u besumnosti i energetskoj efikasnosti su pomaci, usavrsavanja, danas toliko mali da se pomak od 1 ili 2% smatra skoro pa revolucionarnim, dok je za njegovo postizanje potrebna neverovatno velika R&D infrastruktura - nema vise pomaka koji se postizu u garazi.

O proizvodnji za tinejdzere kao end korisnike tek ne vredi trositi reci: ona je ispricana prica ne samo u Srbiji, nego i u ostatku sveta, jer dok je Kine i ostalih kina, od toga nema nista, s tim su zavrsile i privrede mnogo prilagodljivije od srpske

 

Što se tiče nabavki, ne mislim da privatnik nešto nabavlja, nego da njegov proizvod obično kupuju velika preduzeća u velikim količinima.

 

Taj deo jeste crna rupa.

[namenski]

 

Skola: Aargau Kantonsschule

Prezime i ime ucenika: Einstein, Albert

Skolska godina: 1896.

[garcia]

pri tome:

6 = excellent, 5 = good, 4 = sufficient, 3 = poor, 2 = very poor, 1 = unusable

[hazard]

Inače, pošto sam ja u poslednje vreme u potrazi za pronalazačima, tj. ljudima koji imaju tech inovacije, mogu vam reći da i u ovoj usranoj državi naleti čovek na brilijantne projekte. I to, nije neka šuplja priča, već ozbiljna elektronika, materijali, etc. 

 

Ne manjka u Srbiji ideja za nove stvari da ne kazem ,,pameti", manjka sistema koji bi dozvolio da se ta ,,pamet" razvije. U tome je sva tragedija zemlje Srbije, relativno veliki potencijal u mnogim poljima, a sve se to baca uzalud.

[eumeswil]

Nisi ti ludita nego ti svudge vidiš neku zaveru kapitala.

 

Ne, čitam Burdijea, Elila i tako to, pa mi se priča na razne teme. To što se potroši 2-3 ili više decenija na "obrazovanje" da bi se obezbedio kakav-takav kvalitetan život u svetu gde je sve što je ljudima potrebno za isti pretvoreno ili je u procesu pretvaranja u robu, čak i voda i vazduh (carbon trading), se smatra za nešto sasvim normalno i očekivano. Nisam spomenuo socijalizam niti sam rekao da u njemu toga nema, naprotiv. Takav socijalizam i dalje predstavlja produkcionističko shvatanje sveta. vidi čoveka kao proizvođačko-potrošački kompleks i celo društvo se organizuje oko toga. Iz ugla tog koncepta, moguće je boriti se samo za drugačije uslove daljeg funkcionisanje sistema™, a sa ljudskog stanovništva, samo za drugačije uslove preživljavanja. Industrijsko drušvo je pre svega društo sredstava, sredstva postaju ciljevi, a pitanje pravih ciljeva se ne postavlja. Pravi život, ako mogu tako da se izrazim, maltene postaje apstrakcija.

 

It was the task of industrial society to destroy all of that. All that "community" implies -- self-sufficiency, mutual aid, morality in the marketplace, stubborn tradition, regulation by custom, organic knowledge instead of mechanistic science -- had to be steadily and systematically disrupted and displaced. All of the practices that kept the individual from being a consumer had to be done away with so that the cogs and wheels of an unfettered machine called "the economy" could operate without interference, influenced merely by invisible hands and inevitable balances and all the rest of that benevolent free-market system guided by what Cobbett called, his lip curled toward Hume and James Steuart and Adam Smith, "Scotch Feelosophy.”

 

 

 

Btw, kada će se desiti ta reforma, optimizacija™ obrazovnog sistema, i ko će je sprovesti? Deluje mi na sveto nikad, uzimajući u obzir kako se stvari dešavaju.

Edited January 4, 2016 by miki.bg

[hazard]

Ne, čitam Burdijea, Elila i tako to, pa mi se priča na razne teme. To što se potroši 2-3 ili više decenija na "obrazovanje" da bi se obezbedio kakav-takav kvalitetan život u svetu gde je sve što je ljudima potrebno za isti pretvoreno ili je u procesu pretvaranja u robu, čak i voda i vazduh (carbon trading), se smatra za nešto sasvim normalno i očekivano. Nisam spomenuo socijalizam niti sam rekao da u njemu toga nema, naprotiv. Takav socijalizam i dalje predstavlja produkcionističko shvatanje sveta. vidi čoveka kao proizvođačko-potrošački kompleks i celo društvo se organizuje oko toga. Iz ugla tog koncepta, moguće je boriti se samo za drugačije uslove daljeg funkcionisanje sistema™, a sa ljudskog stanovništva, samo za drugačije uslove preživljavanja. Industrijsko drušvo je pre svega društo sredstava, sredstva postaju ciljevi, a pitanje pravih ciljeva se ne postavlja. Pravi život, ako mogu tako da se izrazim, maltene postaje apstrakcija.

 

Čuj, super je Elil, i ja sam ga čitao, ima on svašta pametno da kaže. I vredi čitati i razmišljati o tome.

 

No, šta je ,,pravi život"? Malo mi je smešna ta idealizacija predindustrijskih vremena koja se krije iza ovih tvojih redova. Upravo to moderno industrijsko društvo omogućava da ti i ja u slobodno vreme trtljamo na ovom forumu o tome šta je pravi život. Pre 300 godina bi najverovatnije i ti i ja bili poljoprivrednici koji bi rmbačili od jutra do mraka samo da bi se prehranili.

 

Kada je postojala veća sloboda prosečnog pojedinca da živi svoj život kako hoće, kada je postojala veća mogućnost izbora i mogućih životnih puteva nego upravo danas, u modernom (post)industrijskom društvu? Pa nikad.

 

Kritika industrijskog, kapitalističkog, konzumerističkog društva je da, potrebna i korisna. Jer nije sve idealno i svašta može bolje. Niti ja tvrdim da je to najbolji od svih mogućih svetova, prilično sam siguran da nije. Ali za prosečnog čoveka, kada se gleda globalni prosek (zanemarimo na trenutak propale zemlje poput Srbije, i uzmimo u obzir da je jedno prosek, a drugo regionalne varijacije), nije postojao trenutak bolji za život nego danas, nikada nije bilo više mogućnosti nego danas - i to ne samo u tom materijalnom smislu nego i u tom duhovnom, ili kako već da ga nazovemo, tom razmatranju šta je ,,pravi život". Nikada ranije nije prosečnog čoveku bilo dostupno toliko vremena i resursa i obrazovanja da može da razmatra takva pitanja, da se njima bavi, pa na kraju krajeva nikada nije imao toliko mogućnosti i slobode da se u skladu sa svojim zaključcima o tim stvarima ponaša. Ne kažem da neke stvari ne treba menjati - treba. Ne kažem da je u nekim segmentima bilo bolje ranije - jeste. Ne kažem da se u toj tranziciji iz predindustrijskog u industrijsko društvo nistu izgubile neke vredne stvari - jesu. Ali kada se sve sabere, i sagleda, u istoriji nije postojao bolji trenutak da se bude homo sapiens sapiens.

 

Za budućnost ćemo već videti.

Edited January 5, 2016 by hazard

[Venom]

O matematici i programiranju.

 

 

 

Seibel: To read Knuth, it seems to me, you have to be able to read the math and understand it. To what extent do you think having that kind of mathematical training is necessarily to be a programmer?

Crockford: Obviously it’s not, because most of them don’t have it. In the sorts of applications that I’m working on, we don’t see that much application of the particular tools that Knuth gives us. If we were writing operating systems or writing runtimes, it’d be much more critical. But we’re doing form validations and UIs. Generally performance is not that important in the things that we do. We spend most of our time waiting for the user or waiting for the network.