The Revenant (2015)

[rezwalker]

U mitovima i bajkama postoji motiv u kojem glavni protagonista - heroj - biva progutan od strane neke životinje ili nemani - najčešće kita ili aždaje. Joseph Campbell je ovaj motiv u knjizi “Heroj sa hiljadu lica” nazvao The Belly of the Whale. Prvi primer koji pada na pamet je onaj biblijski - Prorok Jona u utrobi kita. Dalje, u bajkama, imamo primere Pinokija i Crvenkape. Psihološki posmatrano, ovaj arhetipski motiv predstavlja potpuno uranjanje ego-svesti u kolektivno nesvesno sa ciljem da se potpuno adaptira na unutrašnji svet psihe. Izlazak heroja iz čeljusti, koji se po pravilu dešava prilikom izlaska Sunca, predstavlja potpunu metamorfozu i podvig, i što je najvažnije, simbol je libida koji je počeo ponovo da se kreće progresivno. Scenu u kojoj je Glass prenoćio u utrobi konja ne treba dalje objašnjavati. Takođe, ovo je i početak crvene Rubedo faze koju simboliše upravo Sunce. Ostali simboli rubeda su krv, feniks, ruža, crveni kralj i bela kraljica, novorođena beba… U jungovoj psihologiji rubedo označava uspešan završetak procesa individuacije, koji simboliše spajanje ega sa sopstvom. Arhetip sopstva predstavlja centar kompletne psihe - svesne i nesvesne. Sopstvo je kamen mudrosti kojem su težilii stari alhemičari. Sopstvo je imago Boga u svakom od nas. 

 

 

Glass nakon izlaska iz utrobe konja. Sunce i krv kao simboli početka crvene rubedo faze

 

 

Tokom konačnog obračuna sa Fitzom, u trenutku kada je spreman da ga ubije, pojavljuju se Arikare, a Glass evocira reči Hikuca i kaže “Osveta je u Božjim rukama, a ne u mojim”. Glass pušta Fitza niz potok koji ga nosi do Elk Doga, poglavice Arikara plemena. Elk Dog ubija Fitza i diže pogled prema Glassu. Glas i Elk Dog se gledaju. Glass vidi lice Boga i doživljava teofaniju.

 

Ovim je ispunjen cilj Magnum Opusa, odnosno procesa individuacije. Dok scene sa početka filma psihološki predstavljaju massa confussa, odnosno potpuni haos i disbalans koji vlada unutar psihe, u ovoj poslednjoj sceni, suprotno tome, vidimo krajnju harmoniju i blaženstvo koji su postignuti. Došlo je do asimilacije nesvesnih sadržaj i ego-svesti, odnosno Glass se povezao sa Sopstvom koje personifikuje Elk Dog. Na samom kraju, Glass se po poslednji put susreće sa majkom čije je dete ubio i od koje želi da dobije oprost. Njen izraz lica je, poput Mona Lizinog osmeha, krajnje zagonetan i mislim da je Iñárritu ostavio na gledaocu da odluči da li je Glass zaslužio oprost ili ne.

 

Međutim, i dalje se nameće pitanje ko je personifikacija Ega, koji predstavlja kralja kome je presto uzdrman, i čije su polarne suprotnosti Glass kao introvertna Senka i Fitz kao ekstrovertna Persona. Pre svega da vidimo nekoliko scena u kojima nam Iñárritu indirektno saopštava činjenicu da su Glass i Fitz jedna te ista osoba. Scena u kojoj je Fitz uperio pušku (ispostavilo se praznu) na malog Bridžera i povlači obarač sa namerom da ga ubije, analogna je sceni u kojoj Glass nišani štapom tri jelena koja preplivavaju reku (slika dole). Zato se i Glassov sin Hawk pred Glassom u ruševinama crkve prvo ukazuje kao jelen. Nema nikakve sumnje da je Fritz/Glass ubio malog, a jedan od dokaz da mu je ubio i silovao majku imamo u sceni oko 17. minuta kada Fitz pita Glassa “Have you been playing with the boy’s mama? Did you kill her?”.

 

 

Drugi detalj je daleko suptilniji, pravi Kubrickovski. Na početku filma voda žubori dok Glass, Hawk i još jedan lik nišane Jelena. Glass povlači obarač, čuje se pucanj i u tom trenutku kadar se seli na Fitza koji završava s pišanjem uz drvo. Fitz će tokom filma još jednom obaviti nuždu i to u onoj sceni tokom pijanke u Fort Kiowi. Fitz izlazi napolje, kreće da piša a kadar se seli na ćerku Elk Doga koja u potoku koji žubori pere ruke od krvi, nakon što je kastrirala vođu Francuza. Klasičan primer kastracije kralja koji je tim činom simbolično svrgnut sa prestola i na čije će mesto doći Glass. Francuz je do tog trenutka personifikovao Ego. Setite se njegovog razgovora sa Elk Dogom u kome ga ovaj optužuje: “Vi ste mi ukrali sve, sve… Zemlju, životinje… Dva belca se ušunjaše u moje selo i oteše mi ćerku”. Pritom, obratite pažnju kako je Francuz obučen. U sceni sa meteorom i Glass i Fitz su gotovo identično obučeni kao i Francuz.

 

Naravno, kralj tokom krize, u koju je zapao od samog početka filma, nije sedeo skrštenih ruku. Zato je, na primer, i obesio Hikuca, jer je ovaj pomagao “uzurpatoru” Glassu. Otud i natpis na francuskom oko vrata Hikuca “Ovako treba sa divljacima”. To su upravo stavovi koje iznosi Fitz kao Francuzova Persona.

 

Međutim, ovo vešanje nije urodilo plodom jer je došlo isuviše kasno. Hikuc je već tokom ritualnog obreda sa kamenjem, koji sam objasnio u prethodnom postu, oslobodio svoj duh koji je reinkarniran u Hawku, a potom asimilovan od strane Glassa prilikom njihovog susreta u crkvi - Otac, Sin i Sveti duh. Kralj čija se vladavina bližila kraju, vešao je telo bez duše, koje je kao takvo lišeno svakog značaja. Ovim činom je i Hikuc, kao personifikacija Starog mudraca, ispunio svoju arhetipsku obavezu žrtvujući svoj život sa ciljem da pomogne junaku mita.

 

Najveći deo radnje ovog filma se dešava ispod praga svesti i zapravo predstavlja anatomiju psihe vođe Francuskih trappera. Unutar njegove glave vodi se prava mala "Igra prestola". Imamo celu lepezu osnovnih jungovih arhetipova: Persona (Fitz), Ego (Francuz), Senka (Glass), Anima (Powaqa), Old Wise Man (Hikuc), Self (Elk Dog). Tu su još i arhetip deteta i majke personifikovani kroz Hawka i Glassovu “ženu”. U suštini ovo je klasičan primer strukturalizma. U “Birdmanu” tokom intervjua, negde oko 9. minuta, novinar pominje Roland Barthesa. Barthes je bio predstavnik francuske škole strukturalizma. Strukturalizam, uz jungovu dubinsku psihologiju i alhemiju su osnovni alati kojima se korist Iñárritu u svojim filmovima.

 

Bilo kako bilo, Iñárritu je sa ovim filmom odradio profi šljaku. Pritom, opalio je dva ludački dobra filma u samo godinu dana. Odlično se koristi jezikom simbola, sjajno ih implementira, ima neka baš originalna rešenja, mada ima i stvari koje su već viđene.

 

Uzmimo za primer ovu scenu:

 

 

Objasnio sam vezu tarot karte Obešeni sa ovom scenom. Broj ove karte je 12. i to je broj koji formira Glass zajedno sa stablom. Pogledajmo sad scenu iz Kubrickovog filma "The Shining":

 

 

 

Scena iz Colorado Loungea, nakon što je Danny izašao iz sobe 237. 2+3+7=12. Soba 237 nosi gotovo identičnu simboliku i baš kao crkva u "The Revenant", ključna je za razumevanje filma. Evo još jednog primera:

 

 

 

Scena iz Bergmanovog film "Fanny och Alexander" takođe nosi simboliku tarot karte 12. Dovoljno je poslušati dijlalog.

[Prokleto Djubre]

Rez, ovo je briljantno. Hvala!

[nera]

Rez, ovo je briljantno. Hvala!

 

+1

[Musky]

šta ono reče o Birdman-u...?

[bosque]

Onako, bez nekog epiloga i smisla prikazane su dvaput u kadru u pozadini iza glavnog lika dva prirodna retka fenomena:

 

 

 

sagorevanje većeg meteora pri padu negde iza horizonta i jedna velika snežna lavina bez ikakve opasnosti kako za glavnog lika tako i za onog koga prati i za Arikare koji njega prate.

 

nekako baš čudno, otkud to, čemu to?

da li je rez objasnio ovo?^ (ne mogu da citam sve)

 

 

[namenski]

Da ne ogresim dusu, pogledao film.

Ovo sto je covek ispisao je, bozemeprosti, elitisticko i intelektualno bulaznjenje.koje je vise ljudi oteralo u pink, farme i ostala sranja nego sve politike i politicari uzeti zajedno.

Paz' picka mu materina, soba broj 237 iz cega proizilazi da je 2+3+7=12; podseca me na one posete, izlaske sa neke izlozbe takozvane savremene umetnosti sa kojih ljudi izlaze zamisljenih lica ne smejuci da priznaju da je ono sto su videli obicno sranje za koje ce se vec naci neko da ga uvije u tumacenja i objasnjavanja, ono cuveno sta je pesnik hteo da kaze...

Film, jebote, sat i po ekstrahovane zabave, strasno umetnicko oruzje koje je, vise nego i jedna druga umetnost, imao sansu da takozvanom malom coveku priblizi istnisku umetnost i njenu lepotu sa sve znacenjima, kod reza i njemu slicnih postao je tema za propiranje svega i svacega, sa sve pratecim proseravanjem, ma daj bre...

 

Ne sporim ja rezwalkeru znanje i kvalifikaciju da o filmu pise kako pise, da nalazi znacenja koja mu odgovaraju, ali me zivo zanima sa kojom to publikom, milionima, misli da moze da ih deli.

 

Sranje, sve u svemu, idem sada da pogledam neki stari dobri spageti vestern, Djulijano Djema, Klint Istvud, dok je jos bio normalan, i - necu da sa sobom nosim digitron i da u broju ispucanih metaka trazim neku simboliku 

 

Razwalkere, nista licno, ali - jeb se  :)

[rezwalker]

 

da li je rez objasnio ovo?^ (ne mogu da citam sve)

 

 

 

 

Ova scena je jedna od mnogih koje prave paralelu i povezuju Glassa i Fitza. U ovoj sceni vidimo Glassa kao siluetu, senku, a vatreni trag koji ostavlja meteor se vidi u donjem desnom uglu kao refleksija. U dubinskoj psihologiji refleksijama se predstavlja ona druga, nesvesna strana ličnosti. U filmovima se u tu svrhu najčešće koriste ogledala. U Birdmanu, to su ogledala u Rigganovoj svlačionici.

 

 

 

S one druge svesne strane vidimo Fitza i meteor u svom materijalnom obliku, koji se pritom razdvaja, čime je amplificirana podela na svesno i nesvesno, odnosno na Fitza i Glassa.

 

 

Što se tiče lavine, prvo ću da citiram Edvarda Edindžera, jednog od istaknutijih Jungovih učenika: "Sve slike koje se odnose na uzlazni pokret - lestve, stepenice, liftovi, penjanje, planine, letenje i tako dalje - pripadaju simbolizmu Sublimacije, kao što mu pripadaju sve psihološke i vrednosne konotacije sa opredeljenjem za visoko u odnosu na nisko". Sublimacija predstavlja produhovljenje, uzdisanje duha do svog superiornog dela. Dalje, Edindžer upozorava i na opasnosti koje nosi sublimacija sa sobom i kaže: "Što se više uspinjemo, naša perspektiva je šira i sveobuhvatnija, ali smo sve više udaljeni od stvarnog života i manje sposobni da utičemo na ono što posmatramo". Lavina kao kretanje usmereno na dole, niz planinu, predstavlja psihološki balans koji je uspostavio Glass. U suprotnom, završio bi kao Ikar.

 

Inače, napravio sam jedan mali propust i totalno sam zaboravio na Andrew Henrya, vođu Američkih trappera. On i vođa francuskih trappera su takođe isti lik, simbol su ega, s tim što Francuz predstavlja negativnu tendenciju koja naginje ka Fitzu, a Andrew pozitivnu koja naginje ka Glassu. 

Edited January 31, 2016 by rezwalker

[rezwalker]

Evo kako je Aronofsky predstavio refleksiju u "Crnom labudu":

 

 

Levo je svesna strana njene ličnosti, beli labud, sa sijalicama u obliku Sunca, a desno odraz u ogledalu predstavlja nesvesnu stranu, gde sijalice vidimo u obliku Meseca. Sunce je simbol svesnog, a Mesec nesvesnog. Mila Kunis je u filmu personifikacija njene senke, odnosno Crnog labuda, koji počiva u nesvesnom. Vincent Cassel joj sve vreme govori kako je ona do jaja kao beli labud, ali da od nje želi isto tako dobrog crnog labuda. Zato je morala da asimiluje svoju senku, što se i dogodilo one večeri, posle žurke, kada je spavala sa njom. I

Edited January 31, 2016 by rezwalker

[bosque]

[Lancia]

[nisam ja]

[Aleksandar88]

 

Jebiga, ovde cim se pojavi neko novi ko ume i ne mrzi ga da pise, a pise nesvakidasnje, odmah krece ismevanje, ucutkivanje i podjebavanje. Dok su ti postovi "ja to necu da gledam jer znam da je sranje" i "utrnulo mi dupe od sedenja" bezbedan si. Sve i da je ovo Rezovo samo njegova teorija i da veze nema sa filmom, u ova tri-cetiri posta sam procitao i naucio vise zanimljivih i novih stvari, koje ako nista drugo bar te pokrenu na razmisljanje, nego u prethodna tri-cetiri meseca na ovom delu foruma.

[namenski]

 

 

Sve i da je ovo Rezovo samo njegova teorija i da veze nema sa filmom, u ova tri-cetiri posta sam procitao i naucio vise zanimljivih i novih stvari, koje ako nista drugo bar te pokrenu na razmisljanje, nego u prethodna tri-cetiri meseca na ovom delu foruma.

+1

[Prokleto Djubre]

Sve i da je ovo Rezovo samo njegova teorija i da veze nema sa filmom, u ova tri-cetiri posta sam procitao i naucio vise zanimljivih i novih stvari, koje ako nista drugo bar te pokrenu na razmisljanje, nego u prethodna tri-cetiri meseca na ovom delu foruma.

 

Apsolutno.

[Pečorin]

zelimo rezovu analizu filma drajv

bez zezanja