Ajant23 Posted January 27, 2016 Posted January 27, 2016 (edited) Ko mi je obrisao repliku odavde? Bila je debelo povezana sa svim što sam ovde pisao o filmu! edit: gotovo sam siguran da nije 3orge zato što ju je on shvatio! Edited January 27, 2016 by Ajant23
3opge Posted January 27, 2016 Posted January 27, 2016 ja sam obrisao taj tvoj post i muskyjev. molim vas da malo upristojite komunikaciju.
Ajant23 Posted January 27, 2016 Posted January 27, 2016 O-kej, svešću replike na dekorativno cveće poput fotografije u ovom filmu i sa mudrošću stare gotske bake cvkutati pristojnu lepotu...
rezwalker Posted January 29, 2016 Posted January 29, 2016 “Crnoća, “nigredo”, početno je stanje što je otprije postojalo kao svojstvo “prima materie”, kaosa ili “massa confusse” ili je pak stvoreno diobom (separatio) s primjerenim pocrnjenjem. Iz “nigredo” stanja, pranje izravno vodi do bijeljenja, ili se duša (anima), što je u trenutku smrti napustila tijelo, ponovo sjedinjuje sa truplom, oživljujući ga, ili pak mnoge boje prelaze u jednu, bijelu, koja sadrži sve boje. Time se postiže prvi glavni cilj procesa, naime, “albedo”, što su mnogi toliko slavili kao da je postignut sam cilj uopće. Ali to je srebrno ili mjesečevo stanje koje još treba podići do sunčanoga stanja. “Albedo” je u neku ruku svitanje; ali tek je “rubedo” Sunčev izlazak.” Jung, “Psihologija i alhemija” Dakle, iz nigredo faze pranje (simolično pročišćavanje u reci kroz koje je Glass prošao) direktno vodi u belu, albedo fazu, čiji je simbol Mesec. Glass se prvo morao suočiti sa sopstvenim senkama kako bi bio spreman na susret sa dušom. Kao što sam ranije pomenuo, pawnee indijanac Hikuc, na koga Glass prvo nailazi po izlasku iz reke, predstavlja arhetip starog mudraca sa kojim će ovaj krenuti u introspekciju. “Stari mudrac se u snovima pojavljuje kao mag, lekar, sveštenik, učitelj, profesor, kao deda ili kao bilo koja osoba koja ima autoritet. Ovaj arhetip Duha u ljudskom obliku, u obliku patuljka ili životinjskom liku uvek se pojavljuje u situaciji u kojoj su potrebni spoznaja, razumevanje, dobra odluka, plan, ali se ne mogu doneti vlastitim snagama… …Starac, sa jedne strane, predstavlja znanje, razmišljanje, ludost, pamet i intuiciju. Sa druge, pak, strane, moralne osobine kao blagonaklonost i spremnost na pružanje pomoći, čime bi svakako trebalo da bude pojašnjen njegov duhovni karakter”. (Jung, Arhetipovi i kolektivno nesvesno). Svakako, najvažniji detalj njihovog susreta je onaj kada Hikuc vida rane i stavlja oko usnulog Glassa zagrejano kamenje koje se puši, a ceo kadar prekriva dim. Dim ovde predstavlja oslobađanje duha koji je bio zarobljen u materiji. Kada Niče u “Zaratustri” kaže “U kamenu mi spava slika” on pod slikom podrazumeva duh. “Nietzche, sa svojom ekstatičkom intuicijom, htio bi tajnu natčovjeka oteti upravo kamenu u kojemu je do tada spavala. Prema toj slici želio bi stvoriti natčovjeka kojega, u skladu s antičkim nazivljem, možemo nazvati božanskim čovjekom. Stari alkemičari rade obrnuto: oni su tražili čudesni kamen što sadrži duhovno biće, kako bi iz njega dobili onu tvar koja prodire u sva tijela te sve neplemenite tvari mijenjanjem boje pretvara u plemenite” (Jung, Psihologija i alhemija). Cilj alhemijskog Magnum Opusa bilo je stvaranje kamena mudrosti koji bi obične metale pretvarao u zlato. To je zapravo metafora za perfekciju ljudske psihe. Zlato, za razliku od ostalih metala, nije sklono rđanju, i kao takvo je za alhemičare predstavljalo simbol savršenstva na svim nivoima. Nažalost, čovek je baš poput onih ostalih metala, i predstavlja tek prelaznu fazu postojanja između životinje i natčoveka, kako kaže Niče u “Zaratustri”. Ali da bi postao natčovek, čovek se na psihičkom planu mora podvrgnuti čitavom nizu “operacija”, što podrazumeva i silazak u pakao ljudske duše i sučeljavanje sa đavolom koji čuči u svima nama. Nažalost, hrišćanska doktrina nas uči da se đavola odreknemo. Psihološki posmatrano, i najjednostavnije rečeno, to odgovara guranju prljavštine pod tepih. Uglvnom, ovo su sada ključne scene u filmu. Hikuc sa gorućim štapom u ruci osvetljava zidine crkve. Na jednom zidu vidimo prestravljenu indijanku, zatim isusova stopala i na kraju lik Kronosa kako proždire sopstveno dete. U sledećoj sceni je dan. Tu je nekoliko mrava koji nose jednog mrtvog. Ovo je simbol bremena koje Glass nosi na svojim plećima i koje ga razara. Glass prilazi ruševinama crkve u kojoj se nalazi jelen. Jelen je jedan od mnogih simbola Isusa Hrista. Zatim se na mestu jelena pojavljuje Glassov sin. Prilazi Glassu i grli ga. Imamo jasan motiv oca, sina i svetoga duha. Ova scena predstavlja iskreno Glassovo pokajanje; ali zbog čega se Glass kaje? Glass je bio deo ekipe koja je upala u indijansko selo i pobila mnoštvo žena i dece. I on sam je učestvovao u ovom pokolju, ubio je dete i majku, koju je prethodno silovao, i to ga je psihički rastrojilo. Glass i Fitzgerald su ista osoba. Svoje fundamentalno suprotno dvojstvo Jung definiše kao introvertno-ekstrovertno i objašnjava ga u knjizi “Psihološki tipovi”. Interesantan je problem tipova u pesništvu koji je analizirao na primeru dela “Prometej i Epimetej” Karla Špitelera, gde kaže: “Sastavimo li Prometeja i Epimeteja u jednoj ličnosti, otuda izlazi čovek koji je spolja Epimetej a iznutra Prometej, pri čemu se i jedna i druga tendencija postojano ljute jedna na drugu, i svaka od njih pokušava da Ego konačno prevede na svoju stranu”. Fitz predstavlja onu slabiju stranu ličnosti koja uporno pokušava da potisne i zaboravi ono što je učinila, da pobegne od svojih senki, da ih zakopa pod zemlju i da nastavi sa nekakvim “normalnim” životom u Teksasu, na jugu, daleko od hladnog severa koje nosi gorka sećanja. Za razliku od njega, Glass predstavlja aspekt ličnosti koji je voljan da se suoči sa počinjenim zločinom. Podneo je ogromnu žrtvu jer je pokazao da je spreman da ode u dubine pakla sopstvene duše kako bi pogledao istini u oči i dobio oprost. U prilog tome govori i alegorijska slika čoveka obešenog za nogu na desnom stubu crkve. U pitanju je tarot karta broj 12, odnosno “The Hanged Man”. Ukratko, Obešeni predstavlja žrtvovanje, odricanje, pokajanje... Sallie Nichols kada govori o Obešenom u knjizi “Jung i tarot” kaže sledeće: “Žrtvovati naše ego-koncentrisane slike znači učiniti naš život celinom i svetinjom; tada ne postoji rascep između naše predstave kakve bi stvari trebale da budu i realnosti našeg ljudskog postojanja. Samo mi, ljudska bića, spremni smo na ovakvu vrstu žrtvovanja i duhovne patnje. Potencijali prisutni u nasledstvu žrtvovanja razdvajaju nas od ostalih iz životinjskog carstva”. Nakon ovog iskustva Glass je spreman da se suoči sa svojom dušom, odnosno Animom. U nesvesnom svakog muškarca arhetip Anime predstavlja unutrašnju žensku figuru, njegov ženski aspekt ličnosti - uopšteno, posredstvom ovog arhetipa formira se slika o ženama u svesti muškaraca. Pandan kod žena je Animus. Psihološki, Anima predstavlja posrednika između ego-svesti i kolektivno nesvesnog, baš kao što je Persona veza između ego-svesti i materijalnog sveta koji nas okružuje. Naravno, Glassova/Fitzova Anima je upravo ona indijanka zatočena od strane Francuza u Mesečevoj šumi. Već u sledećoj sceni u Fort Kiowi vidimo Fitza koji sedi za stolom okružen gomilom pijanih belaca koji uz muziku spopadaju indijanke, koje im služe za seksualno iživljavanje. To je upravo slika kakvu Fitz ima o ženama, tako da nije nikakvo čudo što Glass Animu zatiče kao robinju, u trenutku kada je pijani vođa Francuskih trappera odvodi sa strane, prislanja na drvo i kreće da siluje. Čin oslobađanja indijanke i kastracije silovatelja je i te kako je simboličan. Citiram opet Nicholsovu: “Drvo, posebno isečeno drvo, je univerzalni materinski simbol. Ozirisovo telo, na primer, bilo je zatvoreno u takvom drvetu, odsečenih grana, što simbolizuje i kastraciju muškarca, odnosno muške ego-svesti, ali i mogućnost ponovnog rasta ili rođenja u široj sferi svesnosti”.
kud u maglu Simoviću Posted January 29, 2016 Posted January 29, 2016 lebte jebo jeli razvalker šta si hteo da kažeš u ova dva pousta? mislim koja je njihova poenta? hvala :)
namenski Posted January 29, 2016 Posted January 29, 2016 Dal sad smem uopste da gledam film? Il da odmah da idem da se ubijem? Il da da upisujem neke visoke skole pa da pokusam gledanje...
Lancia Posted January 29, 2016 Posted January 29, 2016 Ako je sve tako, onda bi Iñarrituu trebalo uruciti Nobelovu nagradu, ustvari da je Rezwalker uruci licno. Fascinantno, zaista.
3opge Posted January 29, 2016 Posted January 29, 2016 Ako je sve tako, onda bi Iñarrituu trebalo uruciti Nobelovu nagradu, ustvari da je Rezwalker uruci licno. Fascinantno, zaista. mislim da je nekoliko Oskara sasvim dovoljno.
Musky Posted January 30, 2016 Posted January 30, 2016 (edited) “Crnoća, “nigredo”, početno je stanje što je otprije postojalo kao svojstvo “prima materie”, kaosa ili “massa confusse” ili je pak stvoreno diobom (separatio) s primjerenim pocrnjenjem. Iz “nigredo” stanja, pranje izravno vodi do bijeljenja, ili se duša (anima), što je u trenutku smrti napustila tijelo, ponovo sjedinjuje sa truplom, oživljujući ga, ili pak mnoge boje prelaze u jednu, bijelu, koja sadrži sve boje. Time se postiže prvi glavni cilj procesa, naime, “albedo”, što su mnogi toliko slavili kao da je postignut sam cilj uopće. Ali to je srebrno ili mjesečevo stanje koje još treba podići do sunčanoga stanja. “Albedo” je u neku ruku svitanje; ali tek je “rubedo” Sunčev izlazak.” Jung, “Psihologija i alhemija” Dakle, iz nigredo faze pranje (simolično pročišćavanje u reci kroz koje je Glass prošao) direktno vodi u belu, albedo fazu, čiji je simbol Mesec. Glass se prvo morao suočiti sa sopstvenim senkama kako bi bio spreman na susret sa dušom. Kao što sam ranije pomenuo, pawnee indijanac Hikuc, na koga Glass prvo nailazi po izlasku iz reke, predstavlja arhetip starog mudraca sa kojim će ovaj krenuti u introspekciju. “Stari mudrac se u snovima pojavljuje kao mag, lekar, sveštenik, učitelj, profesor, kao deda ili kao bilo koja osoba koja ima autoritet. Ovaj arhetip Duha u ljudskom obliku, u obliku patuljka ili životinjskom liku uvek se pojavljuje u situaciji u kojoj su potrebni spoznaja, razumevanje, dobra odluka, plan, ali se ne mogu doneti vlastitim snagama… …Starac, sa jedne strane, predstavlja znanje, razmišljanje, ludost, pamet i intuiciju. Sa druge, pak, strane, moralne osobine kao blagonaklonost i spremnost na pružanje pomoći, čime bi svakako trebalo da bude pojašnjen njegov duhovni karakter”. (Jung, Arhetipovi i kolektivno nesvesno). Svakako, najvažniji detalj njihovog susreta je onaj kada Hikuc vida rane i stavlja oko usnulog Glassa zagrejano kamenje koje se puši, a ceo kadar prekriva dim. Dim ovde predstavlja oslobađanje duha koji je bio zarobljen u materiji. Kada Niče u “Zaratustri” kaže “U kamenu mi spava slika” on pod slikom podrazumeva duh. “Nietzche, sa svojom ekstatičkom intuicijom, htio bi tajnu natčovjeka oteti upravo kamenu u kojemu je do tada spavala. Prema toj slici želio bi stvoriti natčovjeka kojega, u skladu s antičkim nazivljem, možemo nazvati božanskim čovjekom. Stari alkemičari rade obrnuto: oni su tražili čudesni kamen što sadrži duhovno biće, kako bi iz njega dobili onu tvar koja prodire u sva tijela te sve neplemenite tvari mijenjanjem boje pretvara u plemenite” (Jung, Psihologija i alhemija). Cilj alhemijskog Magnum Opusa bilo je stvaranje kamena mudrosti koji bi obične metale pretvarao u zlato. To je zapravo metafora za perfekciju ljudske psihe. Zlato, za razliku od ostalih metala, nije sklono rđanju, i kao takvo je za alhemičare predstavljalo simbol savršenstva na svim nivoima. Nažalost, čovek je baš poput onih ostalih metala, i predstavlja tek prelaznu fazu postojanja između životinje i natčoveka, kako kaže Niče u “Zaratustri”. Ali da bi postao natčovek, čovek se na psihičkom planu mora podvrgnuti čitavom nizu “operacija”, što podrazumeva i silazak u pakao ljudske duše i sučeljavanje sa đavolom koji čuči u svima nama. Nažalost, hrišćanska doktrina nas uči da se đavola odreknemo. Psihološki posmatrano, i najjednostavnije rečeno, to odgovara guranju prljavštine pod tepih. Uglvnom, ovo su sada ključne scene u filmu. Hikuc sa gorućim štapom u ruci osvetljava zidine crkve. Na jednom zidu vidimo prestravljenu indijanku, zatim isusova stopala i na kraju lik Kronosa kako proždire sopstveno dete. U sledećoj sceni je dan. Tu je nekoliko mrava koji nose jednog mrtvog. Ovo je simbol bremena koje Glass nosi na svojim plećima i koje ga razara. Glass prilazi ruševinama crkve u kojoj se nalazi jelen. Jelen je jedan od mnogih simbola Isusa Hrista. Zatim se na mestu jelena pojavljuje Glassov sin. Prilazi Glassu i grli ga. Imamo jasan motiv oca, sina i svetoga duha. Ova scena predstavlja iskreno Glassovo pokajanje; ali zbog čega se Glass kaje? Glass je bio deo ekipe koja je upala u indijansko selo i pobila mnoštvo žena i dece. I on sam je učestvovao u ovom pokolju, ubio je dete i majku, koju je prethodno silovao, i to ga je psihički rastrojilo. Glass i Fitzgerald su ista osoba. Svoje fundamentalno suprotno dvojstvo Jung definiše kao introvertno-ekstrovertno i objašnjava ga u knjizi “Psihološki tipovi”. Interesantan je problem tipova u pesništvu koji je analizirao na primeru dela “Prometej i Epimetej” Karla Špitelera, gde kaže: “Sastavimo li Prometeja i Epimeteja u jednoj ličnosti, otuda izlazi čovek koji je spolja Epimetej a iznutra Prometej, pri čemu se i jedna i druga tendencija postojano ljute jedna na drugu, i svaka od njih pokušava da Ego konačno prevede na svoju stranu”. Fitz predstavlja onu slabiju stranu ličnosti koja uporno pokušava da potisne i zaboravi ono što je učinila, da pobegne od svojih senki, da ih zakopa pod zemlju i da nastavi sa nekakvim “normalnim” životom u Teksasu, na jugu, daleko od hladnog severa koje nosi gorka sećanja. Za razliku od njega, Glass predstavlja aspekt ličnosti koji je voljan da se suoči sa počinjenim zločinom. Podneo je ogromnu žrtvu jer je pokazao da je spreman da ode u dubine pakla sopstvene duše kako bi pogledao istini u oči i dobio oprost. U prilog tome govori i alegorijska slika čoveka obešenog za nogu na desnom stubu crkve. U pitanju je tarot karta broj 12, odnosno “The Hanged Man”. Ukratko, Obešeni predstavlja žrtvovanje, odricanje, pokajanje... Sallie Nichols kada govori o Obešenom u knjizi “Jung i tarot” kaže sledeće: “Žrtvovati naše ego-koncentrisane slike znači učiniti naš život celinom i svetinjom; tada ne postoji rascep između naše predstave kakve bi stvari trebale da budu i realnosti našeg ljudskog postojanja. Samo mi, ljudska bića, spremni smo na ovakvu vrstu žrtvovanja i duhovne patnje. Potencijali prisutni u nasledstvu žrtvovanja razdvajaju nas od ostalih iz životinjskog carstva”. Nakon ovog iskustva Glass je spreman da se suoči sa svojom dušom, odnosno Animom. U nesvesnom svakog muškarca arhetip Anime predstavlja unutrašnju žensku figuru, njegov ženski aspekt ličnosti - uopšteno, posredstvom ovog arhetipa formira se slika o ženama u svesti muškaraca. Pandan kod žena je Animus. Psihološki, Anima predstavlja posrednika između ego-svesti i kolektivno nesvesnog, baš kao što je Persona veza između ego-svesti i materijalnog sveta koji nas okružuje. Naravno, Glassova/Fitzova Anima je upravo ona indijanka zatočena od strane Francuza u Mesečevoj šumi. Već u sledećoj sceni u Fort Kiowi vidimo Fitza koji sedi za stolom okružen gomilom pijanih belaca koji uz muziku spopadaju indijanke, koje im služe za seksualno iživljavanje. To je upravo slika kakvu Fitz ima o ženama, tako da nije nikakvo čudo što Glass Animu zatiče kao robinju, u trenutku kada je pijani vođa Francuskih trappera odvodi sa strane, prislanja na drvo i kreće da siluje. Čin oslobađanja indijanke i kastracije silovatelja je i te kako je simboličan. Citiram opet Nicholsovu: “Drvo, posebno isečeno drvo, je univerzalni materinski simbol. Ozirisovo telo, na primer, bilo je zatvoreno u takvom drvetu, odsečenih grana, što simbolizuje i kastraciju muškarca, odnosno muške ego-svesti, ali i mogućnost ponovnog rasta ili rođenja u široj sferi svesnosti”. preterujete...ja ovo lakše svario od bilo koje ajantove terminološke akrobatike...ili je to samo do mene. Edited January 30, 2016 by Musky
Lancia Posted January 30, 2016 Posted January 30, 2016 preterujete...ja ovo lakše svario od bilo koje ajantove terminološke akrobatike...ili je to samo do mene. Niko i ne kaze da je nerazumljivo.
urkozamanje Posted January 30, 2016 Posted January 30, 2016 Ako je sve tako, onda bi Iñarrituu trebalo uruciti Nobelovu nagradu, ustvari da je Rezwalker uruci licno. Fascinantno, zaista. Meni je u tom slucaju jos fascinantnije sto je film, valjda, radjen po uzoru na istinite dogadjaje ili je inspirisan njima. Ako je Inaritu prvo "prepoznao" toliku alhemijsku simboliku u vec postojecoj prici, takoreci uocio njen potencijal, pa je onda "razradio" i sve to pretocio u ovo o cemu rezvoker pise, ja skidam kapu. Mis'im, rezvokeru skidam kapu kako god okrenes.
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now