Mentalno zdravlje

[Mel]

1 minute ago, Malkmus said:

Moja je greška što nisam izvukao da on pokušava sa NEKIMA bez antidepresiva, dok onima koji ih eksplicitno traže, a on bi možda pokušao bez hemije  - iste daje.

 

To sa karakterističnim spoljašnjim izgledom (ne i stavovima) se nadam da će revidirati. Može da se izgleda potpuno uobičajeno i sa sranjima teže vrste. Ali je škola loša, pa tome ne uči. Kao ni tome da je skidanje sa niske doze na nula ponekad veoma, veoma teško, iako je do tada smanjivanje doze išlo bez većih problema.

 

Ovaj dovodi u pitanje obrazovni sistem i dogme i iznenadiće me ako ostane u Srbiji.

Pritom je i naučio sam za sebe o otkrivanju razvojnih poremećaja kod odraslih, koji su za ogromnu većinu kolega nepoznanica i time će spasiti (niko ni ne zna tačan procenat), nagađam, svakog desetog pacijenta.

 

Što se mene tiče, nadam se da će se pojaviti još neko ovoliko hrabar. Da je bio neko takav kad mi je bio potreban, i sa tim znanjima - koji ovi koji rade neuroze nemaju, ta profesija mi ne bi uništila život.

 

 

 

Ja sam davno napisala da je problem sto kod nas odbacuju te razvojne poremecaje kod odraslih, ali da je pitanje da li je to bolje ili losije kako za koga, u zavisnosti kad znanje stigne kako ce ga primenjivati.

Mislim da je dechko u sustini ok.

Ali mi se ne svidja ono sto pricha o antidepresivima. Mislim da treba bezati od tih 'dogmi'.

[Shan Jan]

Samo da kazem da postoje psihoterapeuti koji ce probati sve zivo pre nego te stave na lekove. Nije da je given da cim otvoris vrata ti trpaju tablete u usta. Meni smeta sto npr. nasi terapeuti se drze jedne tehnike ko pijan plota, koja god bila koju su izabrali, cak i kada je ocigledno da bi ti pomoglo malo kombinovanja sa druge strane. Mislim da su u inostranstvu mnogo otvoreniji sto se toga tice. Takodje mnogi od njih, kad se stvari ne pomeraju sa mrtve tacke, su u fazonu "jbg, vise nije moglo da se uradi" umesto da budu "sta bi mogao drugacije da uradim"" ili "da li ima neko ko bi bolje pomogao". Slicno tome, nisu spremni na kritiku (tj. spremni su da pricaju o tvojoj kritici ali nece da promene bilo sta za jotu). Al to je valjda taj neki God syndrome lekara.

 

Zanimljiva grana medicine u svakom slucaju. Kao sto smo zadnjih decenija ucili kroz trial and error sta to zaista cini da se ljudi goje, tako verujem da ce u narednim decenijama da bude bum u resavanju psihickih problema. Sto lekovima, sto identifikacijom uzroka, sto identifikacijom neophodnih promena u okruzenju kao i tehnika rada.

[Malkmus]

On 2. 9. 2024. at 9:28, Shan Jan said:

Samo da kazem da postoje psihoterapeuti koji ce probati sve zivo pre nego te stave na lekove. Nije da je given da cim otvoris vrata ti trpaju tablete u usta. Meni smeta sto npr. nasi terapeuti se drze jedne tehnike ko pijan plota, koja god bila koju su izabrali, cak i kada je ocigledno da bi ti pomoglo malo kombinovanja sa druge strane. Mislim da su u inostranstvu mnogo otvoreniji sto se toga tice. Takodje mnogi od njih, kad se stvari ne pomeraju sa mrtve tacke, su u fazonu "jbg, vise nije moglo da se uradi" umesto da budu "sta bi mogao drugacije da uradim"" ili "da li ima neko ko bi bolje pomogao". Slicno tome, nisu spremni na kritiku (tj. spremni su da pricaju o tvojoj kritici ali nece da promene bilo sta za jotu). Al to je valjda taj neki God syndrome lekara.

 

Zanimljiva grana medicine u svakom slucaju. Kao sto smo zadnjih decenija ucili kroz trial and error sta to zaista cini da se ljudi goje, tako verujem da ce u narednim decenijama da bude bum u resavanju psihickih problema. Sto lekovima, sto identifikacijom uzroka, sto identifikacijom neophodnih promena u okruzenju kao i tehnika rada.

Sa zakašnjenjem.

Meni je  objašnjeno da se modaliteta, odnosno pravca u terapiji drže da bi obezbedili kvalitet. To u prevodu znači da poštovanjem formi, odnosno jasne strukturisanosti u kognitivno bihejvioralnoj, izbegavaju greške, preciznije -  eventualni stres ili tužbu zbog nesavesnog tretmana. Kažu i da tako čuvaju klijente.

 

To je šta oni kažu. 

 

 

On 2. 9. 2024. at 7:22, Mel said:

 

Ja sam davno napisala da je problem sto kod nas odbacuju te razvojne poremecaje kod odraslih, ali da je pitanje da li je to bolje ili losije kako za koga, u zavisnosti kad znanje stigne kako ce ga primenjivati.

Mislim da je dechko u sustini ok.

Ali mi se ne svidja ono sto pricha o antidepresivima. Mislim da treba bezati od tih 'dogmi'.

 

Nema šta oni da prihvate ili ne prihvate kod odraslih, jer su prihvatili da postoji kod mladih. ASD (Autism spectrum disorder) je doživotni problem, ADHD može da se ispegla, ali i ne mora.  Prvi ima ogromnu stopu suicida, oba nose veliki rizik od bolesti zavisnosti, oba su sklona komplikacijama u svim smerovima. Nije potrebno biti genije da se shvati šta su uradili.

 

 

 

 

[Mel]

8 hours ago, Malkmus said:

Nema šta oni da prihvate ili ne prihvate kod odraslih, jer su prihvatili da postoji kod mladih. ASD (Autism spectrum disorder) je doživotni problem, ADHD može da se ispegla, ali i ne mora.  Prvi ima ogromnu stopu suicida, oba nose veliki rizik od bolesti zavisnosti, oba su sklona komplikacijama u svim smerovima. Nije potrebno biti genije da se shvati šta su uradili.

 

 

Mislis da je ignorisanje namerno? Moje iskustvo je da oni iskreno ne kapiraju da nije svaki ASD neverbalni itd.

Ono shto sam ja komentarisala, kad konachno nauche neshto i o tome, i kad budu proshirili mozda nekad terapiju na neke stimulante i ostalo, nisam sigurna da ce imati pameti da to preskribuju kako treba.

[Malkmus]

Ne kapiraju jer ne znaju. Ne znaju jer im profesori na fakultetu i na privatnim ustanovama za obrazovanje terapeuta ne prenose i/ili ne kontrolišu neophodna znanja.

A prihvatili su formalno, ali ne i suštinski i obavezali se na prihvatanje usvajanjem klasifikacije poremećaja i bolesti iz 1994., koja je kod nas uvojena nekoliko godina kasnije.

Samo što o tome treba neko da ih obavesti. 

 

A ovo drugo mi je bilo jasno šta si htela da kažeš i sa tim se slažem, pa nisam komentarisao.