Прслин Posted October 13, 2015 Posted October 13, 2015 (edited) Tebi danas puna usta govana. Te nisam rekao je Dezulovic govno, te nisam rekao mu usta smrde na govna, te nisam trazio banove za vece govno od tebe... Sta si rucao? Говна, момче, к'о и сваки јебени дан у овој усраној земљи. А све су шансе да ћу сутра и да их доручкујем, само ако ме опет потера несаница као претходних недеља. Edited October 13, 2015 by Прслин
yolo Posted October 13, 2015 Posted October 13, 2015 (edited) zipa na kornjacu! PS. sad ozbiljno kornjace ujedaju za prste ko lude, pokri se dobro jorganom Edited October 13, 2015 by yolo
Yoda Posted October 13, 2015 Posted October 13, 2015 jasno. znaci nije holokaust nego su ih pobili majer i gec. Ok, Dezulovic objasnio. idem da spavam.
Dr Arslanagić Posted October 13, 2015 Posted October 13, 2015 Podmetanje spiskova je direkna pomoc da se dusegupke popune... ili nije? Nemci su sve spiskove imali mnogo pre nego što su došli u Srbiju. Eliminaciju srpskih Jevreja su izvršili Nemci. One koji su se posle jeseni/zime 1941. još skrivali, jurili su i Nemci i domaći kolaboracionisti.
Прслин Posted October 13, 2015 Posted October 13, 2015 (edited) zipa na kornjacu! PS. sad ozbiljno kornjace ujedaju za prste ko lude, pokri se dobro jorganom Ова је фина, тајландска. Мислим да то значи да нема зубе. :) Едит: Јао, сада проверих, филипинска! Та грицка сигурно! :( Edited October 13, 2015 by Прслин
yolo Posted October 13, 2015 Posted October 13, 2015 uzivaj onda, srecni covece. skloni ping pong loptice....
mandingo Posted October 13, 2015 Posted October 13, 2015 jeste problematicno sto je ulogu srba na sajmistu sveo na egzekutore ili dobavljace spiskova (ovu drugu opciju nije pomenuo zbog, valjda, umetnickog dojma - ipak se radi o politickog textu, jelte). dakako, posto je politicki text u pitanju, napomenuto je da - ako su neki srbi tamo umrli, to je bilo zbog politickih ubedjenja... opste je poznato da je kozara bila centar marxisisticke misli na ovim prostorima.
Џеремаја Крстић Posted October 13, 2015 Posted October 13, 2015 Расправа о Дежуловићевом виђењу теме о којој је нешто начуо? Википедија овај пут задивљујуће тачна, поткрепљена већином доступне литературе на ову тему Логор Сајмиште
ObiW Posted October 14, 2015 Posted October 14, 2015 Говна, момче, к'о и сваки јебени дан у овој усраној земљи. А све су шансе да ћу сутра и да их доручкујем, само ако ме опет потера несаница као претходних недеља. Pa jel ti je lakse sad kad se se istovario na Hrvate?
porucnik vasic Posted October 14, 2015 Posted October 14, 2015 Лажни двадесети смо већ добили, у њему као и у Дежуловићевом тексту логором Старо сајмиште, који је био на територији НДХ, управљају недићевци и љотићевци. Уплитање мозгова је скоро завршено, лево је десно, десно је лево. Крај. Какава је јајара овај Кондор то је за причу.
porucnik vasic Posted October 14, 2015 Posted October 14, 2015 Nemci su sve spiskove imali mnogo pre nego što su došli u Srbiju. Eliminaciju srpskih Jevreja su izvršili Nemci. One koji su se posle jeseni/zime 1941. još skrivali, jurili su i Nemci i domaći kolaboracionisti. +1 Иначе видети под јебени Амстердам. Један пандур је био против депортације Јевреја и њега су истерали са посла.
dillinger Posted October 14, 2015 Posted October 14, 2015 (edited) Raskrinkališe napokon kolumnisti i povijesničari zapadno od Drine vezu Srba, Srbije i Holokausta u logoru Sajmište? Red je već jednom da pređu na Poljake i poljski logor Aušvic. Edited October 14, 2015 by dillinger
porucnik vasic Posted October 14, 2015 Posted October 14, 2015 Raskrinkališe napokon kolumnisti i povijesničari zapadno od Drine vezu Srba, Srbije i Holokausta u logoru Sajmište? Red je već jednom da pređu na Poljake i poljski logor Aušvic. +1 Мада то није чишћење сопственог дворишта.
Remi Posted October 14, 2015 Posted October 14, 2015 NDH nije imala praktično nikakve veze sa Sajmištem, pogotovo u periodu do leta 1942. i faktičkog istrebljenja Jevreja. Да, а онда је имала итекако везе када су Срби дошли на тапет. Кажи, чега се плашиш. Слушај даље од четвртог минута, па ћеш стићи и до хиљада српских логораша од 1942. године. ---- Невероватно какав степен манипулације омогућава комбинација површности и надмености. Хајде сада искрено: ко је од вас, Просперо на страну, уопште и знао колико је хиљада Срба прошло кроз Старо сајмиште на путу ка Јасеновцу и Јадовну? Ништа то, нула, обрисано, само да се не прави шум на мантри да је у Београду током рата био концентрациони логор. Срамота. "Po istraživanju Milana Koljanina, čija monografija o Sajmištu predstavlja jedinu detaljnu studiju o Anhaltelager-u, 31972 zatočenika su prošla kroz logor između maja 1942. i jula 1944., kada je logor formalno napušten. [2] Velika većina zatočenika bili su Srbi, uglavnom iz Hrvatske i Bosne" "Takode, nekih 2900 zatočenika dovedenih na Sajmište iz ozloglašenog ustaškog koncentracionog logora Jasenovac proglašeno je nesposobnim za transport u radne logore na severu, tako da su vraćeni u Jasenovac, gde su svi pogubljeni." Milan Koljanin. Razrešavanje pitanja povezivanja nemačkih logora u Srbiji sa hrvatskim koncentracionim logorima, pre svega sa onim najvećim, u Jasenovcu, sigurno je neophodno za razumevanje delovanja sistema nemačkkih logora. Bez sumnje, nemački predstavnici u ustaškoj državi su bili upoznati sa činjenicom da je logor u Jasenovcu logor smrti namenjen uništenju skoro dvomilionskosrpskog naroda u NDH, kao i Jevreja i Roma. Uostalom, ve} prilikom svoje prve posete nemačkom vođi početkom juna 1941, hrvatski vo|a (“Poglavnik”) Ante Pavelič dobio je savet da, ako hrvatska držva želi da bude sasvim solidna, treba da se pedeset godina vodi “nacionalno netolerantna politika”. Nemački predstavnici pokazali su veze interesovanje za zatočenike hrvatskih logora tek od proleća 1942, u vezi sa naraslim potrebama za radnom snagom. Prema dogovoru rukovodioca hrvatske policije Eugena Kvaternika i rukovodioca nemačke policije u Srbiji Augusta Majsnera, od po~etka maja 1942. iz logora u Jasenovcu i Staroj Gradi{ki počelo je upućivanje velikih grupa zatočenika ulogor na Beogradskom sajmištu. Oni su, kao i zatočenici iz nemačkih logora u Srbiji, bili predvi|eni za upućivanje na prisilni rad u “nemačka interesna područja”. U leto iste godine u logor na Sajmištu pristizali su novi veliki transporti zatočenika iz nemačkohr-vatske operacije na Kozari. Tog vrelog leta 1942. pred očima Beograđ |ana u logoru na Sajmi{tu na{lo se preko 10.000 zatočenih srpskih seljaka iz Bosanske Krajine i sa Kozare, me|u kojima je bio i ve}i broj dečaka. Kako pitanje njihove ishrane nije bilo regulisano, oni su u masama umirali od gladi, bolesti, ali i od torture logorskih policajaca. Okupacione vlasti su ovaj problem rešile tako što je velika grupa radno nesposobnih zatočenika, njih oko 2.900, početkom septembra iste godine vraćena u logor smrti Jasenovac, gde su odmah ubijeni. Ostali preživeli zatočenici tokom leta i jeseni 1942. upućeni su u logore u samoj Srbiji, u Norve{ku i u Nemačku. Izuzev sabirališta za zarobljenike u zonama vojnih operacija, nemačke snagedo početka 1943. nisu imale svje logore u NDH. Stoga su radi dobijanja prisilne radne snage iz ustaških koncentracionih logora Nemci bili upu}eni na aranžmane sa hrvatskim vlastima, pa je deo radno sposobnih zatočenika preuziman direktno iz hrvatskih logora, dok je deo upućivan u logor na Sajmištu i odande raspoređivan u druge logore. Zbog razvoja prilika u Jugoslaviji, ovaj logor je za nemačke faktore dobijao sve veći značaj. Tokom 1942. godine, uporedo sa premeštanjem te`i{ta ustanka u Jugoslaviji na hrvatsko državno područje, odnosno na srpska ustanička područja u NDH,ja~alo je i nemačko vojno prisustvo. Uoči velikih vojnih operacija u zimu 1943. (operacije “Weiss”), predvi|aju}i veliki broj zarobljenika, Nemci su odlučili da u NDH preuzmu pod svoju upravu pojedine logore i iz njih upućuju zatočenike na prisilni rad bez posredovanja hrvatskih vlasti. Od 17. januara 1943. nemačke snage preuzele sukontrolu nad logorima u Sisku i Osijeku. Odatle su zatočenici upućivani u logor na Beogradskom sajmištu, a iz njega u druge logore u Nemačkoj i u okupiranim zemljama. Nemački logori u NDH tako su povezani sa logorima u okupiranoj Srbiji u jedinstven sistem nemačkih logora, pri čemu je mesto glavnog sabirnog i distributivnog centra dobio logor na Beogradskom sajmištu. Upućivanje zatočenika iz vojnih operacija i policijskih akcija u NDH kao prisilnih radnika bilo je otada u potpunosti u nemačkim rukama. I ovom prilikom nemački i hrvatski interesi bili su podudarni, jer je deportovanje poga|alo bezmalo isključivo srpsko stanovni{tvo, čije uništtenje je bilo strate{ki cilj ustaške države. Nešto kasnije, od leta 1943, a pogotovo od kapitulacije Italije 8. septembra iste godine, u logorn Sajmištu dovo|eni su i nemački zat~enici iz Gr~ke i Albanije, kao i iz onih delova Jugoslavije koji su bili pod italijanskom okupacijom. Sa Sajmi{ta oni su distribuirani u druge nema~ke logore, uglavnom u koncentracione logore u Rajhu. Tako je Prihvatni logor Zemun postao centralni nema~ki prihvatni logor za celi Jugoistok. Istovremeno, neki delovi logora imali su i funkciju prolaznog logora za ratne zarobljenike, dok nije organizovan poseban zarobljeni~ki logor na samom u{}u Save u Dunav (Durchgangslager 172, Semlin, Prolazni logor 172, Zemun). Mre`u nema~kih logora u okupiranoj Srbiji, kao i celi okupacioni sistem, od prole}a, a naro~ito od leta 1944. godine, sve vi{e je zahvatala dezorganizacija. Tome su doprinela i velika savezni~ka bombardovanja u prole}e i leto 1944, u kojima je te{ko stradao i logor na Beogradskom sajmi{tu. Na izmu~ene zato~enike, obradovane savezni~kim avionima, 16. aprila 1944. pali su tepisi bombi i ubili i ranili njih oko 200. Tada je prakti~no uni{ten i zarobljeni~ki logor na U{}u (Dulag 172, Semlin). Zarobljeni~ki logor je preme{ten u Mili{i}evu ciglanu na Zvezdari. Nema- ~ke snage su 17. maja 1944. predale svoje logore u NDH na upravu hrvatskoj policiji, ali su oni, kao i do tada, slu`ili prvenstveno za nema~ke potrebe. Preostali zato~enici ubrzano su iz Srbije upu}ivani u Rajh, ali neki logori, pre svega oni radni (u Boru i okolini), postojali su prakti~no do poslednjih dana okupacije. Pri razmatranju pitanja izgradnje sistema nema~kih logora u okupiranoj Srbiji i njegove funkcije, mo`e da se konstatuje da nije bio u pitanju gotov, unapred zami{ljen, sistem. Mre`a logora izgra|ivana je na osnovu iskustava u samom Rajhu i u okupiranim zemljama, ali i u skladu sa prilikama u samoj Srbiji. Njih je, pre svega, obele`avala nu`nost gu{enja masovnog ustanka u leto i jesen 1941, koji je ugro`avao vitalne nema~ke interese. Ciljevi nema~ke okupacije Srbije su{tinski su se svodili, kako je ve} re~eno, na pacifikaciju i eksploataciju. Naime, mirne ibezbedne komunikacije u pozadini velikih frontova i nesmetano kori{}enje svih ekonomskih potencijala Srbije (rudnog blaga, hrane, radne snage) za okupatora bili su imperativ. Pri tome je `ivot stanovni{tva na okupiranom podru~ju bio va`an samo u meri ostvarivanja nema~kih interesa. Njih je bilo mogu}e ostvariti samo razgranatim i sveobuhvatnim sistemom prinude, u kojem su logori imali klju~no mesto. Pri tome su logori u Srbiji, pre svega onaj na Beogradskom sajmi{tu, bili oslonac nema~ke represivne mre`e ne samo na ovom podru~ju, nego i na prostorima NDH i celog evropskog Jugoistoka. Prsline, pošto se mislim niko nije sporio o srpskim žrtvama logora, već o narativu koji se koristi činjenicom da je on bio na teritoriji NHD-a, da li nastavak ovog što piše Koljanin, menja isti?
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now