Triatlon

[Remi]

Đuro kralju 

[SNARC]

neveruem.

vise detalja kad se vratim sa puta, moram da vozim. :)

Ti da si neki ajronmen, ti bi dotrcao do kuce.

 

Naklon do poda..ne znam koji od segmenata je jeziviji. I opet, moram da pitam..koliko se kalorija potrosi na takvom takmicenju i sta klopas par dana pred nastup.

[mustang]

how?!??! djuro koliko grama masti imas?

[raskopcani]

Čelični Djuro

[Đipalo Junuz]

neveruem.

vise detalja kad se vratim sa puta, moram da vozim. :)

Đuro? Mrdaš li?

[Djuro]

uzivam u dokolici.

evo pisem, jos samo par sati i gotovo... meni je vazda bilo lakse trenirati neg' postove pisati. 

[Djuro]

I’ve never dreamed about it – I just did it

 

7:29, jos samo minut do starta. Stojim na obali jezera i gledam prvu bovu do koje treba doplivati. Malo je mesta za +700 ucesnika, kakav li ce tek haos biti u vodi? Ne cujem nista: ni lozenje spikera, ni muziku koja przi, ni huk gledalaca, ni moje navijace koji urlaju. Grizem donju usnu, disem duboko i gledam belu tackicu daleku 900m. “Korak po korak.”, “Samo mali ciljevi.”, mrmljam mantre vezbane na treninzima, koje mi pomazu da se smirim i da skrenem misli sa apsurdno dalekog cilja zvanog ironman (LINK). Mantre ne rade. #stakojikuracjaradimovde

 

Poslednje 4 nedelje pred trku su bile neizdrzive: nisam mogao razmisljati ni o cemu drugom osim o ironmanu koji me ceka. Srecom, imam par prijatelja koji su ga vec odradili. Oni su strpljivo odgovarali na sva moja pitanja i davali mi korisne savete.

 

Bio sam nervozan i uplasen. Da li cu uspeti da pobedim Homo Balcanicusa u sebi? Da li cu srcem, gasom do daske, uleteti u trku i izgoreti – ili pametno, oprezno i strpljivo stici do cilja? Strpljivost mi nikada nije bila vrlina ali stvari se menjaju: pre samo godinu i po dana mi je ironman bio pojam nedostiznog i nemoguceg a vidi me sad…

 

Tapering (LINK) pred trku mi nije mnogo pomogao – naprotiv.  Osecao sam se lose, slabo, cak sam se i ugojio 3kg. Znao sam da je to sve normalno i uobicajeno ali sam se tesko nosio sa time. Trebalo mi je nesto cime cu, u nedostatku treninga, zabaviti glavu i misli. I onda sam poceo planirati naredni ironman, u sezoni 2016! Poceo sam praviti plan treninga i plan takmicenja, zapisivati sve ono sto bih trebao ispraviti do sledece sezone, cak i planirati vreme za koje cu (sledeci) ironman zavrsiti. I gle cuda: nervoza oko prvog ironmana je nestala. Postao sam opusten i smiren. #ahaalkadbisezajebavali

 

Prvi i najvazniji cilj je bio zavrsiti trku. Drugi cilj je bio vreme izmedju 11:30 i 12:00. Za kakav rezultat ce biti dovoljni treninzi koje sam napravio od proslog Oktobra? 100km plivanja, 1400km trcanja i 5030km bicikla bi trebalo biti dosta za ono sto sam planirao.

 

 

Swim

 

Start! Preskacuci jedni druge, vise od 700 ljudi ulece u vodu. Guzva je nevidjena a udarci prste na sve strane. Uprkos tome sto smo (uglavnom) svi pazljivi, povremeno se dogodi da te neko zakaci nogom ili rukom. Znam da ce frka proci nakon nekoliko stotina metara, kada se grupa razvuce. Najopasniji su oni koji plivaju prsno – nogom mogu da te bas ozbiljno odvale a pokretima ruku cesto drugima skidaju kape i naocare sa glave. Gledam da ih izbegnem ali nije lako - mnogo age groupera (LINK) pliva prsno.

 

Treba otplivati 2 kruga od po 1900 metara. Izmedju njih izlazimo na obalu, trcimo 30ak pa ponovo u vodu. Jezero je toplo i bistro. Koncentrisem se na disanje i tehniku kako bih misli odvratio od guzve i fajta oko sebe. Kao i tokom dugih plivackih treninga, beskrajno se dosadjujem. Pokusavam da udjem u draft (LINK) iza nekoga ko pliva slicnom brzinom, kako bih trosio sto manje energije. Negde na pola prvog kruga mi to uspeva i plivamo pristojnim tempom. Po zavrsetku prvog kruga, cujem spikera kako izgovara moje ime i prolazno vreme: 38 minuta! Woohoo, to je za 7 minuta bolje od plana! Dizem pesnicu u vis, masem svojim navijacima koje cujem al’ ne vidim i ponovo se vracam u vodu, po drugi krug. (inace, ovo prolazno vreme je tragicno lose za iole ozbiljnije plivace ali koga je briga – upravo sam isplivao licni rekord!).

 

Vec na pocetku drugog kruga, uvlaci mi se pored dupeta jedan koji pliva prsno. Odgovara mu moj tempo i hoce da se draftuje. E sad u draft se moze uci ili neposredno iza plivaca ili neposredno uz plivaca – negde u visini struka. Ne bi bio nikakav problem da je baja izabrao prvu varijantu. Cinio bi me malo nervoznim svojim povremenim babranjem po mojim stopalima ali to se da izdrzati. Medjutim, on je izabrao bocni draft. Koji opet ne bi bio problem da lik pliva kraul. Ali ne – on pliva prsno a pokusava da se zalepi za mene. Svaki njegov pokret rukom zavrsava negde u mom torzu. Stanem ja lepo kako bih ga sacekao da prodje. Nece, staje i on. Nastavljam da plivam a on krece za mnom. Probam da ga se otresem plivajuci cik-cak al’ se pijavica zalepila. Nakon sledeceg udarca stanem i viknem:

“Hey, stop it!” Gleda me belo i nastavlja po starom. Stajem ponovo, sad vec nervozan kao pas:

“Enough!” Opet me mirno gleda onim svojim fensi ogledalo-naocarima i ceka da ponovo krenem. Mozda me ne razume?

“Гонисеутрипичкематеринеодјебимајмунчинојесчуо!“

Lik zine i povuce se dva metra. Krene odmah prema sledecoj zrtvi i vikne mi preko ramena:

“Peace to you!“

“Piss on you too!“, mislim se u sebi i nastavljam dalje.

 

 

Bike

 

Na bajku je najvaznije ne forsirati i sacuvati snagu za maraton. Takodje je vazno iskoristiti ovih 180km za ice i pice, zato sto to tesko ide za vreme trcanja. Dakle, treba piti oko 1 litar vode/izo na sat i pojesti oko 60g ugljenih hidrata. To su minimumi za takmicenja kao sto je ovo, gde je temperatura bila 36 stepeni. Povremeno treba i polivati glavu i vrat vodom, kako bi se organizam bar malo rashladio. Kako u jednom gelu ili energy baru ima oko 20g uglj.hidrata, treba da se pojede 3 necega na sat. Stanice sa osvezenjima su na svakih 25km i ne treba puno toga nositi sa sobom.

Izuzetno je bitno nadoknaditi i so koju gubimo znojenjem, posebno kada je ovako toplo kao danas. Izo napitak sadrzi i so ali ne u dovoljnoj meri – zato unosim jos 6-7 kapsula soli, svakog sata.

 

Prijatelj, 15x ironman, mi je dao prijateljske savete za bajk: “Jedi, pij, uzimaj so i vozi jako polako. Moras biti koncentrisan jer, usled dosadnog verglanja, koncentracija pada i za cas mozes da se nadjes u jarku pored puta ili zakucan u banderu. Pazi na sve sto se dogadja oko tebe: ako zgodno dupe ispred tebe ne moze da ti privuce paznju, onda si vec gotov – dehidrirao si i veliki je rizik nastaviti trku.“

“Zensko dupe ili musko?“, pitam neiskusno.

“Posle 100km ce ti biti sasvim svejedno.“

 

I tako – nakon 180km, 6 sati, 36 kapsula soli, 6 gelova, 8 energy bara, 12 litara vode i 90ak zaobidjenih guzica – stigao sam do druge tranzicije. #dobrodupejedobrodupe

 

 

Run

 

 

Ostavljam bicikl i ulazim u sator za presvlacenje. Ima klupe! AAHHH, tako je dobro sesti. Volonter mi donosi kesu sa mojim stvarima za trcanje, istresam sve na pod. Oblacim suve carape i patike, pijem jedan gel, malo vode i izlazim na trkacku stazu.   

 

36 stepeni je u hladu kojeg nema. Na biciklu nisam ni osetio da je OVOLIKO toplo. Tamo stalno pirka neki vetar i tesko je proceniti vrucinu. Ali sada vec osecam koliko me peku vec izgorela ramena i vrat, koliko bije vrucina iz asfalta i koliko je daleeeeko kraj maratona. CETRDESET I DVA fuckin’ kilometra.

Pa nista kume, ’ajmo polako...

 

Dobro se osecam, sve je u redu. Staza je podeljena na 8 krugova. Brzo delim maraton na male ciljeve: idemo krug po krug. “Korak po korak.“. “Samo mali ciljevi“. Mantre rade. Prvi krug je lak jer si sretan sto si guzicu odlepio od sedista bicikla a poslednji je euforija zbog kraja ironmana. Dakle, nema ih 8 vec samo 6. J

Svaki od krugova posvecujem svojim najblizima i tako drzim misli dalje od, jos uvek veoma dalekog, cilja. Krugovi idu mami i tati, bratu i njegovim sinovima, mojim sinovima i najboljojzeninasvetu.

 

Nakon 4.kruga je malo lakse. Prosao si pola i ides prema kuci. Vreme je za novu mantru, za drugu polovinu trke: “Idem ja kuci kume, dosta je bilo.“

Postoji izreka da je ironman trka od 10km trcanja, kojoj je 3.8km plivanja, 180km bicikla i 32km trcanja samo zagrevanje. Zato sam oprezan. Zid (LINK) moze da te stigne bilo kad, cak i u poslednjem kilometru. Zato svakih pola sata pijem gel i uzimam po 2 tablete soli, i tempo prilagodjavam tome. Usporavam ali nema setanja, trcim do kraja.

 

Ulazim u poslednji krug. Obecana euforija izostaje, na isti nacin kao i lako obecani i ocekivani adrenalin na pocetku plivanja. Sve mi je cesce u glavi Muta Nikolic: sto se mi bre radujemo, ne razumem, ovo je sve normalno (LINK).

 

Ulazim u ciljnu ravninu i bacam petake navijacima koji stoje uz ogradu. Koliko sam samo puta, tokom prethodne godine, visoko podizao ruke glumatajuci da utrcavam u cilj ironmana... I evo me sad, stigoh. Spiker urla moje ime i vice: “You Are An Ironman!“ Presecam traku u cilju, dizem je visoko, fotografi skljocaju. Kace mi medalju oko vrata, daju finisher majicu a ja uzimam hladno pivo. Primecujem veliki sator sa dvadesetak poljskih kreveta, na kojima leze ironmani u losem stanju i primaju infuziju. Malo me je potresao taj prizor ali, srecom, ja sam dobro. Nista me ne boli, nijedan grc nisam imao tokom trke i sve je u najboljem redu. Stize i moja ekipa, grlimo se, ljubimo, svima su oci pune suza.

 

 

Is this The End or The Beginning of a Beautiful Friendship?

 

Kolega ironman me pita: “U kojem trenutku trke si pomislio: Sta mi je ovo trebalo, ovo mi je sigurno poslednji ironman”? Cudno ali stvarno nisam ni pomislio na to. Samo sam isao prema cilju. Bilo je tesko, jako tesko, ali izgleda da sam izabrao pravi tempo i da je priprema bila dobra.

 

U stvari, sam put je cilj. Promenio sam navike, ishranu i posao. Bolesti i povrede me zaobilaze a boljke iz proslosti su nestale (problemi sa srcem, bubrezima i discus herniom).

 

Triatlon je divan sport za sve koji vole biti napolju, bez obzira na godine. Treninzi su raznovrsni, stalno radis nesto drugo. Nije monotono kao sto zna da bude trcanje. Na takmicenjima se trkas iskljucivo protiv sebe a ne protiv drugih. Drugi triatlonci ti nisu protivnici vec kolege – zajednica je vrlo otvorena ali kompaktna i uvek spremna na pomoc.

 

Ne mora se izabrati ironman duzina – moze i treba da se krene sa sprintom, olimpijskim triatlonom i/ili polu-ironmanom. Ja sam sve to prosao i nekako mi je normalno bilo da idem do kraja, do ironmana. #believeandwork

 

Hteo sam pokazati svojoj deci (a i sebi) da je sve moguce. Da treba postaviti cilj i ici prema njemu, ma koliko nam se on cinio dalek i neverovatan, ma koliko nam se cinilo da je nemoguce uspeti.

I da - sasvim je u redu na tom putu plakati ako boli, drhtati ako te je strah, povracati ako ti je muka.

Ali bar znas da si ziv. (Mada je moguce da si samo pijan kao guzica.)

 

#anythingispossible

#thereisnocantinironman

 

Edited August 2, 2015 by Djuro

[Aleksandar88]

Doktor     

[mustang]

vau vau vauuuu !!!!!! svaka cast ironman, dubok naklon od mene.

 

sky is the limit :)

 

hvala na tekstu :)

[belch]

odlično :)

šta je sledeće? :)

raam? :)

[Djuro]

raam je previse za mene.

ovde stajem, zar nije dosta? :)

[belch]

nebo je granica :)

[189-]

svaka cast. 

 

a mene mrzi otrcati par krugova oko sume

[Takeshi]

djuro, naklon jos jednom!!     

[Mil@n]

Đuro, malo je reći da sam se naježio pred kraj teksta. 

Kao neko kome je sport jedina droga u životu i jedino bez čega mislim da ne bi mogao u životu, imaš moje divljenje - RE-SPE-CT!  

 

Svako ko je barem krug pretrčao u životu zna kakav je napor ovo što si  uradio. U stvari, 95% ljudi ne bi ni pripreme izguralo. :) 

 

A i lepo si sve sročio.