Triatlon

[Djuro]

ah, jos jedna godina prodje za cas. u subotu me opet ceka najduzi dan u godini: dan u kojem valja

3800m plivati

180km voziti bicikl i

istrcati maraton.

 

voleo bih biti brzi nego lani (10h38min) ali nije bitno ni ako ne uspem. ionako sam vec ostvario planirani cilj za ovu godinu - istrcao sam maraton za 3:19 i kvalifikovao se za Bostonski Maraton 2019. celu sezonu sam posvetio tome i nije preostalo vremena za triatlon treninge.

 

zato, idem da uzivam. eto bas hocu.

 

[kud u maglu Simoviću]

sa srećom

[smorenko]

Srecno

[Timmy]

Unapred bravo  Pisi utiske.

[Djuro]

On 26.7.2018. at 22:31, Djuro said:

zato, idem da uzivam. eto bas hocu.

 

 

Odlican plan. Steta sto je unapred bio osudjen na propast - nije se jos rodio majcin sin koji uziva u cudovistu zvanom ironman.

 

Probudilo me je nevreme, negde oko 2. Kisa pada, vetar duva, grmi, seva. Valjda ce prestati do starta...

Oko 5 krecemo do jezera u kojem ce biti plivanje. Nije hladno ali kisa lije li lije. Nisam nesto zabrinut ali bi bilo dobro da kisa prestane dok ne izadjemo na bajk.   

 

U tranziciji primecujem prve znake nervoze. Potpuno sam dekoncentrisan: setam tamo-amo i ne znam sta treba da uradim. Spolja mi Najboljazenanasvetu dobacuje: "Ostavi tu bicikl! Tako! Sad idi tamo i okaci kesu na civiluk. Odlicno! Napuni bidone! Gde ti je broj? A naocare za plivanje? Super! Ajd sad idi do jezera, uskoro je start!" 

 

Na startu ne osecam nista. Nikakva euforija, nema uzbudjenja. Kao da sam dosao na pecanje a ne na 3800m plivanja, 180km bajka i 42km trcanja. 

Odbrojavanje pocinje i nakon pucnja utrcavamo u vodu.

 

Svih 640 takmicara pokusava da se izbori za kakvu-takvu ugodnu poziciju u jatu plivaca. Meni kroz glavu prolaze prve negativne misli - koji q ces ti ovde, samo ti je ovo trebalo, tako ti i treba... Jos nismo presli ni 300m a ja se svecano zaklinjem da mi je ovo poslednji ironman u zivotu.   

 

Ne - plivanje nije bilo nista losije nego obicno. Nisam dobio nikakav udarac, dobro poziciju sam ulovio i relativno je sve mirno bilo do kraja. Dakle, nije bilo realnog razloga za histeriju. Jednostavno sam dosao mentalno nepripremljen i cekao neki sitan razlog kako bi odustao. 

Iako sam se nadao da ce me taj osecaj proci kad sednem na bicikl, to se nije desilo. Uh, kako bi mi dobro legao neki kvar pa da lepo izadjem. ALi nista. Kisa je prestala ali put je mokar, delimicno i blatnjav. Tockovi bacaju blato na sve strane i svi smo vec prljavi kao svinje. Oblacno je a vazduh je vreo i pun pare - tesko je disati. Medjutim, bajk prolazi relativno mirno i nakon 5 sati i 13 min ulazim u drugu tranziciju.

 

Tu, u satoru, se nalazim sa kolegom iz kluba. Obradujemo se jedan drugome i istrcavamo zajedno na poslednji deo - maraton. 

Sada je vec paklena vrucina. Sunce bije i od gore i od dole. Prvih 10-ak km jos ide kako-tako ali onda pocinje da me hvata kriza. Osecam vrucinu i, sta god da radim, ne mogu da pomognem svome telu. Jedem, pijem, polivam se vodom, drzim led na potiljku - ali ne osecam nikakav boljitak. Stavise, lose misli me progone i dalje, govore mi da sidjem i da ostavim sve u tri lepe picke materine. Povremeno prelazim na hodanje, sto mi bas nije svojstveno i malo me je - kako da kazem - sramota. Pa jebote, daj malo se saberi. Sta je tvoj problem, uopste?

Boli te nesto? Ne.

Hvata te nesvestica, lose ti je? Ne.

Pa dobro sta je onda problem? Tesko je? Toplo je? Umorani si?

Pa sta?

 

Nekako bas tada ulazim u poslednjih 20km. Sve vise trcim a sve manje hodam. Vidim na stazi da su i ostali u dosta teskom stanju. Izgleda da je cudno vreme ostavilo traga na svakome. Svi se bore sa svojim demonima, izgledamo kao neki zombiji koji bauljaju po vrelom asfaltu.

Nisam znao tacno kako stojim jer do tog trenutka nisam ni obracao paznju na vreme. Ali sada, na jedvite jade (jer matematika bas ne ide lako u tim uslovima :)), izracunavam da bih mogao dogurati do 10 sati i 30 minuta. Sto bi mi bio novi licni rekord.

 

I tako, malo po malo, stizem do ciljne ravnine. Gledam izdaleka sat kako odbrojava 10:29:01, 10:29:02.... Ubrzavam malo, zakopcavam do tada razdrljeni dres, ispravljam se, pokusavam lice da pretvorim u nesto - fotografima milo i prihvatljivo - te ulazim u cilj, visoko podignutih ruku.

 

10:29:59

 

1:17 swim 3.8km

5:13 bike 180km

3:51 run 42km

 

[James Marshall]

[darling]

ja na pola htela da odustanem od citanja od uzbudjenja 

 

bravo, djuro

 

[Aleksandar88]

Doktor

[Timmy]

1 hour ago, darling said:

ja na pola htela da odustanem od citanja od uzbudjenja 

 

bravo, djuro

 

 

I meni frka bilo  

 

Bravo Djuro bravo care

[kud u maglu Simoviću]

bravo đuro care

[Strahan]

svaka cast!

[Tolaa]

Bravo!!! 

[renne]

[Frank Pembleton]

Bravo Djuro!

[smorenko]

Svaka cast