Visokoškolsko obrazovanje na budžetu ili ne

[Dagmar]

Naravno da neće, studiraće na BGUni za 1.200 evra po godini, samo što će platiti školarinu.

 

A najbolje da će za 1200 evra po godini neko završavati medicinu, a da nije singi. Cene za samofinansiranje su na većini fakulteta značajno manje nego cene budžetskih studenata. Ako hoćeš da ukineš budžetske studente, onda će i "samofinansiranje" postati zaista samofinansiranje, i računaj slobodno sa tri puta većom cenom po godini.

[Tribun_Populi]

i računaj slobodno sa tri puta većom cenom po godini.

 

Neka je i to, sa 570 evra prosečnog godišnjeg izdvajanja za svoj radni vek dobiješ sasvim solidne pare, da isplatiš školovanje deci. I to na nivou proseka, a prosečni nikada visoke škole nisu ni završavali. Pa kad (i ako) se privreda oporavi u meri da možemo sebi priuštiti ovo što imamo sad, onda neka se vraća na staro, nemam ništa protiv.

 

Ovako više ne ide, ne sa stavom da niko nikome ništa ne duguje, jer je tako pisalo u zakonu.

[Dagmar]

Neka je i to, sa 570 evra prosečnog godišnjeg izdvajanja za svoj radni vek dobiješ sasvim solidne pare, da isplatiš školovanje deci. I to na nivou proseka, a prosečni nikada visoke škole nisu ni završavali. Pa kad (i ako) se privreda oporavi u meri da možemo sebi priuštiti ovo što imamo sad, onda neka se vraća na staro, nemam ništa protiv.

 

Ovako više ne ide, ne sa stavom da niko nikome ništa ne duguje, jer je tako pisalo u zakonu.

 

 

Kojih sad 570 evra prosečnog godišnjeg izdvajanja???

 

Ceo godišnji budžet za visoko obrazovanje u Srbiji je oko 20 milijardi din, po zaposlenom nekih 140-150 evra godišnje. Tu spadaju i više škole, ne znam jel bi i njih hteo da izbaciš iz sistema, ako da, možeš da uštediš svih 150 evra godišnje, budeš zdrav te ne potrošiš na poskupele lekare i zubare taj fantastični višak, rodiš dete u 40 godina da bi do njegovog polaska na faks uštedeo tih 5 hiljada evra (ne isplati ti se da ga rađaš pre jer nećeš naštekati dovoljno), i isfinansiraš mu jedno dve godine medicine.

 

Ja u ovom ne mogu da vidim kako ti se finansijski isplati, ali ako ti tako misliš, ok.

[Tribun_Populi]

Kojih sad 570 evra prosečnog godišnjeg izdvajanja???

 

190.000 studenata na državnim univerzitetima i visokim školama (podatak iz 2010.). Od toga se na teret budžeta finansira max. 30%, ostali plaćaju školarinu. To je 57.000 ljudi čije se školovanje plaća godišnje. 570 evra dobiješ kad tvoju cifru od 8 evra po zaposlenom izmnožiš brojem zaposlenih, pa proizvod podeliš sa brojem budžetskih studenata. Ako bismo tu brojku od 20 mil. dinara delili sa brojem budžetskih studenata, dobila bi blesavu cifru od skoro 3.000 evra.

 

Licitiramo bzvz, priznajem kriv sam, ušao sam u glupu igru na osnovu paušalnih podataka. Al' daleko je od toga što ti tvrdiš, jednostavno.

Edited April 26, 2015 by Tribun_Populi

[Dagmar]

190.000 studenata na državnim univerzitetima i visokim školama (podatak iz 2010.). Od toga se na teret budžeta finansira max. 30%, ostali plaćaju školarinu. To je 57.000 ljudi čije se školovanje plaća godišnje. 570 evra dobiješ kad tvoju cifru od 8 evra po zaposlenom izmnožiš brojem zaposlenih, pa proizvod podeliš sa brojem budžetskih studenata. Ako bismo tu brojku od 20 mil. dinara delili sa brojem budžetskih studenata, dobila bi blesavu cifru od skoro 3.000 evra.

 

Licitiramo bzvz, priznajem kriv sam, ušao sam u glupu igru na osnovu paušalnih podataka. Al' daleko je od toga što ti tvrdiš, jednostavno.

 

Šta je blesavo u cifri od 3 hiljade evra? Budžetski student hemisjkog je 4 hiljade godišnje, medicina, biologija, itd isto koštaju, ovi kojima trebaju samo prostor, nastavnici i knjige, a ne i hemikalije i preparati, su jeftiniji.

 

Za tih 570 evra ne znam kako si došao do toga, jel bi mogao da ispišeš da vidim šta si množio i delio? Ovo kako si napisao, 8 evra mesečno, puta 12 meseci puta 1700000 zaposlenih podeljeno sa tih 57hiljada je 2800 evra. Ne znam odakle ti 570.

 

Ali prosečan čovek svakako ne štedi te pare, jer ako je ukupan godišnji budžet za visoko obrazovanje u Srbiji 20 milijardi dinara, to znači da prosečan čovek daje 20 milijardi podeljeno sa 12 meseci podeljeno sa 1700000 zaposlenih jednako 8 evra po zaposlenom za visoko obrazovanje. Ili nekih 96 evra godišnje, ne 140-150 kako sam napisala ranije.

 

Ako se zaposliš sa 25, i dobiješ dvoje dece sa 45 i 46 (ne pre), imaćeš tačno 96*40=3840 evra da isfinansiraš faks deci kad oni krenu na njega. Pritom računaj ako hoće da studiraju nešto kao pomenutu medicinu da školarina nikako ne može da bude 1200 evra po godini, jer je to samo cena za samofinasiranje dok država plaća budžetsko mesto mnogo više. ukidaš budžetska mesta - cena ide nagore. Ok, ako hoće da idu na nešto što ne podrazumeva skupe vežbe, recimo nešto u rangu menadžmenta i sl na singidunumu ili unionu, to je od 1500 do 3000 evra, u zavisnosti koji smer izaberu, sa tim ušteđenim imaš za dve, dve i po godine nekog jeftinijeg smera.

 

Ni to nije zanemarljivo, bolje dve godine, nego nula godina, ali 570 evra po zaposlenom godišnje je samo nekih 6 puta uvećana cifra od one koja se daje.

[Tribun_Populi]

Za tih 570 evra ne znam kako si došao do toga, jel bi mogao da ispišeš da vidim šta si množio i delio?

Mrzi me da vadim sad statistički godišnjak RZS pa da odatle vadim precizne podatke. Ono što sam gore nabacao na brzinu je pošlo od tvog podatka da svaki zaposleni izdvoji 8 evra godišnje za visoko obrazovanje. Podatak o 190.000 studenata na državnim VŠU (i univerziteti i visoke škole) je i sam mator, ali daje par hintova, tipa da 40% nikada ne završi s tim da, uzevši u obzir budžetske kvote, od preostalih tek nekih 25-30% studira na teret budžeta, što triplira veličinu izdvajanja za budžetskog studenta po radniku za jednu godinu (na nekih 570 evra). Plus sam prosečnu cenu školarine postavio veoma visoko (na 1,5K evra). No, nije ni važno.

 

Paušalni su podaci i mnogo je bezveze ovako licitirati. Kad nađem tačne podatke, onda možemo dalje.

 

Plus ti je ta jednačina koju uporno plasiraš mnogo netačna, pre svega iz razloga što uopšte krene da studira veoma mali broj ljudi, pa prosek kao kategorija tu ni u čemu ne igra nikakvu ulogu.

Edited April 26, 2015 by Tribun_Populi

[Dagmar]

Paušalni su podaci i mnogo je bezveze ovako licitirati. Kad nađem tačne podatke, onda možemo dalje.

 

Plus ti je ta jednačina koju uporno plasiraš mnogo netačna, pre svega iz razloga što uopšte krene da studira veoma mali broj ljudi, pa prosek kao kategorija tu ni u čemu ne igra nikakvu ulogu.

 

Ovako, 20 milijardi din godišnje sam našla na netu da je za visokoškolsko. Elem:

 

20 000 000 000 din / 1 700 000 zaposlenih = 11764 din godišnje, iliti 980 din mesečno, iliti 8 evra mesečno. Toliko je jednostavno.

 

 

 

Ne mogu da nađem opet link sa cifrom za visokoškolski budžet posebno, ali nije teško naći za budžet Srbije 2014te godine:

 

 

8. Povećanje u 2014. je i za Ministarstvo prosvete - 178,1 milijarda dinara budžetskog novca, što je za oko 13 milijardi više nego što je rebalansom predviđeno za ovu godinu.

 

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=11&dd=05&nav_id=773796

 

Isto primenjujući prostu operaciju deljenja:

 

178 100 000 000 din / 1 700 000 radnika = 104 764 din za ministarstvo prosvete godišnje iliti 873 evra godišnje po zaposlenom.

 

Tu spadaju i osnovne, i srednje, i fakulteti, i više, i cela nauka, i još neke stvari tipa đačkog smeštaja i rad samog ministarstva itd. Pa jel ti stvarno deluje da odatle ide skoro 600 evra samo za fakultete, dva put više nego za sve ostalo zajedno?

 

kao što vidiš, ovo su dve vrlo nepaušalne cifre, imaš tačnu cifru za budžet, imaš tačan broj zvanično zaposlenih, samo treba da podeliš te dve vrednosti.

 

 

 

 

 

 

Pritom, kao što si i sam rekao, u punjenju budžeta više učestvuje pdv nego porez na zarade, a u PDVu pak i siva ekonomija, i vrednost doznaka, što ovu cifru od 873 evra po zaposlenom fino smanjuje još niže.

Procena za sivu ekonomiju je 30 % BDPa:

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html%3A497631-Siva-ekonomija-u-Srbiji-najveca-u-Evropi

 

A pošto i sive zarade idu u maksi diskont, vidimo da naš prosečni zvanično zaposleni junak plaća i nekih 30ak posto manje od tih 873 evra, više u rangu nekih 540 evra godišnje ukupno za ceo celcijati budžet prosvete.

 

Koliko je realno da od 540 evra koliko ukupno da prosečni zaposleni za celu prosvetu sa sve osnovnim i srednjim školama, fakultetima i ministre i njihova auta, nekih 570 evra ode samo na fakultete?

[Prospero]

iz rebalansa 2014:

 

24.1 ОСНОВНО ОБРАЗОВАЊЕ - Свега за главу 24.1: 73.866.172.000

24.2 СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ - Свега за главу 24.2: 33.303.652.000

24.3 УЧЕНИЧКИ СТАНДАРД - Свега за главу 24.3: 4.530.370.000

 

 

oko 111 milijardi dinara

 

 

24.4 ВИШЕ И УНИВЕРЗИТЕТСКО ОБРАЗОВАЊЕ - Свега за главу 24.4: 35.747.794.000

24.5 СТУДЕНТСКИ СТАНДАРД - Свега за главу 24.5: 8.672.018.000

 

 

oko 44,5 milijardi dinara

 

140 Основно истраживање - Укупно за функцију 140: 16.541.145.000

 

 

980 Образовање некласификовано на другом месту - Свега : 17.554.229.000

 

 

više i visoko obrazovanje, zajedno sa naukom koštaju oko 60 milijardi dinara, osnovno i srenje oko 111 a sa raznim dodacima praktično blizu 120.

 

srednje i osnovno su (grubo) 2 puta skuplje od visokog, zajedno sa naukom.

 

 

 

edit: treba naglasiti da je ovo republički a ne konsolidovani budžet i da lokalne vlasti imaju svoja izdavanja za obrazovanje, logikom stvari je sasvim izvesno da su ta izdvajanja daleko veća za osnovno i srednje obrazovanje nego za visoko/više.

Edited April 26, 2015 by Prospero

[Dagmar]

Dobro, više i visoko 44 milijarde a ne 20, znači nešto manje od 200 evra godišnje po prosečnom zaposlenom, fakulteti neki deo od toga, recimo 150 evra godišnje. Pošto ne plaćaju samo zvanično zaposleni PDV nego i oni koji rade na crno ili imaju doznake, godišnja cifra za regularno zaposlenog sa prosečnom platomza fakultetsko obrazovanje iznosi negde od 100 do 150 evra, koji evrić manje od 570.

[Tribun_Populi]

35.747.794.000 dinara je iz budžeta 2014. godine izdvojeno za visoko obrazovanje (glava 24.4.), bez studentskog stadarda, dakle klot. Sa studentskim standardom (glava 24.5), za koji je izdvojeno još 8.672.018.000 dinara, to je ukupno 44.419.812.000 dinara. 238.945 studenata je ukupno studiralo u 2013. godini, na svim nivoima studija i svim fakultetima (nema još novijeg zvaničnog podatka, uzmimo ga čisto diskusije radi kao jednak ili približan). Od toga na državnim ukupno 162.098, a na teret budžeta 89.271.

 

Dakle, veoma grubo postavljeno, pošto u obrazovanju nema kapitacije i ne zna se cena usluge, na jednog studenta državnog fakulteta potroši se 274.030 dinara godišnje, a na budžetskog studenta 497.583 dinara.

 

Obzirom da se budžet ne puni jedino i isključivo od zaposlenih, štaviše budžet za visoko obrazovanje se puni od najizdašnijih izvora javnih prihoda, pre će biti da u jednačinu uvedemo per capita potrošnju po glavi stanovnika. Od 7.146.759 stanovnika (01.01.2014.) svaki izdvoji 6.215,40 dinara u jednoj godini na kontu toga. Ako u priču uvedemo broj zaposlenih, što opet nije neka mera (zbog onih koji rade na crno, onih koji nisu u radnom odnosu a plaćaju porez i doprinose kao preduzetnici, osnivači firmi, lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu, poljoprivrednika koji sami plaćaju doprinose, mase onih koji nigde ne rade ali porez uplaćuju po drugom osnovu itd.) ali čisto opet diskusije radi, svaki od 2.310.718 formalno zaposlenih na kontu visokog obrazovanja godišnje je izdvojio 19.223 dinara za 1 studenta državnog fakulteta, Stavljanjem u odnos broja studenata koji studiraju na teret budžeta sa ukupnim brojem studenata državnih fakulteta, dobija se procenat od 55%. Dakle, ako jedan radnik finansira samo budžetskog studenta, finansira ga sa 28.834 dinara godišnje. Pri nepromenjenim uslovima (što je nemoguće, ali opet diskusije radi) za svoj 40-godišnji radni vek 1 radnik bi na kontu studija izdvojio 1.153.360 dinara, odn. po sadašnjem kursu  9.611 evra.

 

Pod uslovom da deca svih 2.310.718 radnika upišu fakultet i završe ga, što se ni u ludilu neće dogoditi, na kontu zarađenog u životu radom i uplaćenog u budžet za tu svrhu, svaki prosečan radnik može bez problema da iškoluje svoje dete u Srbiji. Nema za Prinston, ali ima za BU.

 

Kad u jednačinu uvedemo i varijantu da govorimo o 7% populacije koja će završiti studije, čiji je familijarni bekgraund uglavnom takav da bez problema sve to može da plati na kontu ušteđenog budući da se gornjih izdvojenih 9.611 evra progresivno uvećava tipa 4 puta (na kontu veće zarade), dolaziš do lepe cifre da recimo visokoškolac za radni vek u Srbiji za ove namene izdvoji 38.444 evra, a preduzetnik/vlasnik firme minimuim tri puta više.

 

Mislim, o čemu pričamo. <_<

 

edit: ispustio sam da u celu priču uvedem i korektivni faktor od 40% onih koji studije nikada ne završe, obzirom da sve vreme pišem o broju upisanih u toku godine. Kad se to uvede, procenat izdvajanja po studentu se još više uvećava.

Edited April 26, 2015 by Tribun_Populi

[Prospero]

Kada bi, po tvojoj rigidnoj racunovodstvenoj logici upisali 1000 budzetskih studenata manje ustedeli bi 1000x497k dinara, sto naravno nema veze sa zivotom.

 

Tim parama se ne plaćaju studenti već profesori, oprema, dazbine itd.

 

via TT

[Tribun_Populi]

Kada bi, po tvojoj rigidnoj racunovodstvenoj logici upisali 1000 budzetskih studenata manje ustedeli bi 1000x497k dinara, sto naravno nema veze sa zivotom.

 

Tim parama se ne plaćaju studenti već profesori, oprema, dazbine itd.

 

via TT

 

Nisam je ja uveo u priču, Dagmar na njoj insistira istovremeno baratajući paušalnim podacima iz novina. U tih 497K dinara itekako ulaze i plate nastavnog i vannstavnog osoblja, investiciono i tekuće održavanje zgrada, nabavka opreme, opremanje novih kapaciteta itd. Računovodstvena logika je veoma rigidna i ja to jasno rekoh, iz mnogo prostog razloga što kapitacije nema, ne zna se kolika je ekonomska cena koštanja jednog studenta na teret budžeta u Srbiji. No, brojke su brojke.

 

Ako se prebaci finansiranje skroz na korisnike usluga tj. studente, onda će se plaćati ekonomska cena, a nju diktira tržište. I iz nje sam univerzitet finansirati profesore, opremu, dažbine, kao i svaka druga firma. Ušteda od 44,5 milijardi dinara i na kontu toga smanjenje poreza je lep boost za privredu. Pričamo o 370.165.000 evra, cca 80% više od onoga što je Vučić uštedeo na kontu smanjenja plata i penzija godišnje. Za toliko smanjiš porez, i eto ti novih realnih radnih mesta koja generišu novi porez, pune budžet, smanjuju dugove i socijalna davanja.

 

A o visokom obrazovanju neka misle roditelji, pa neka posle šalju svoju decu gde hoće.

Edited April 26, 2015 by Tribun_Populi

[Desmond Bojčinski]

 Pričamo o 370.165.000 evra, cca 80% više od onoga što je Vučić uštedeo na kontu smanjenja plata i penzija godišnje. 

 

Nije li se cifra kretala oko 210 miliona? Tako bar Radule tvrdio u nekom intervjuu. A na temu finansiranja obrazovanja(i budžeta uopšte), siva ekonomija je zakon. Kupovina ispod tezge, neocarinjena roba, robna razmena, lepe pare se uštede iz kućnog budžeta.

[Tribun_Populi]

Pričam o ekvivalentu iznosu od 44,5 milijardi dinara, što je 370 i kusur miliona evra. To je nešto preko 180% iznosa uštede po osnovu smanjenja plata i penzija (tih 210 miliona evra).

[Venom]

Ne umem slatkorečivo, šta ću :( Nisam mislio na državu (sa malim d, ne zaslužuje više od toga) nego na društvo, jer se država pa i njeno školstvo otud finansiraju. Elementarni red nalaže da se tom društvu nešto vrati na kontu onoga što u tebe uloži kad ti je najpotrebnije, a da to nije samo doznaka, jer je ta priča qrac.

 

No, kako je elementarni red individualna stvar, onoga momenta kad gro individua odluči da se reda ne drži, onda se pribegava za merama™ i to u društvenom interesu. A mera kao svaka mera, zna da boli, to joj je suština i svrha postojanja - nikako cilj.

 

Postoje dve strane cele price, od kojih nijedna nema smisla. Ako je to za tebe red, onda nema smisla da se ogranicavas na fakultetski obrazovane, nego da se ispostavi racun svakom iseljeniku, koji je ikad po tom principu nesto dobio od drustva™. A to su otprilike svi. Zasto je red da fakultetski obrazovan otplati troskove diplome, a nije red da neko drugi ne otplati troskove osnovne i srednje skole? Troskova lecenja itsl. Uopste, zasto da se ogranicavamo na one koje su zavrsili fakultet? Pa mnogo veci trosak po drustvo™ su oni koji su studirali dve godine na jednom fakultetu, pa dve godine na drugom, pa odustali.

 

Bitniji deo je da je cela ideja umobolna, jer ne resava nista. Ti mozes da zamisljas unesrecenu staramajku kojoj odnose singer masinu, jer joj se potomak nije snas'o, ali u stvarnosti niko ne ide bas toliko grlom u jagode, bez unapred dogovorenog posla. Ako stvarno mislis da ljudi nisu u stanju da izracunaju da li ce uspeti da ustede tih 4-5k evra koliko je recimo dug za skolarine, onda prezires svoje sugradjane (tj. bivse sugradjane) i vise nego sto pokazujes. Cela ideja je sviranje kurcu i pokazivanje frustracije i nemoci. Tako da, sto se mene tice moze slobodno da se uvede. Za drustvo™ nece resiti nista, osim sto ces i ti i drustvo izgubiti i poslednju mogucnost da se zalite - "dug" je otplacen, racuni su cisti.