Najdraži YU albumi

[James Marshall]

2 minutes ago, Ptica trkacica said:

+1

 

Pitala bih autorku šta joj znači trnkvilovan Beograd, a posebno mi se ''svidja'' ovaj deo:  ''šizofrenog antropološkog geopolitičkog vorteksa''.

 

Mislim da ni sama ne razume šta je htela reći.

 

Samo urbano, ili što više imam izmišljenih reči i anglicizama u rečenici, to ću ispasti pametnija i kulja.

 

Kakava taština praznine!

 

Da nikad nisam čula za Odbranu, ovaj tekst bi me samo odvratio od kupovine.

 

Svako se danas samoproglašava kritičarom, bilo da je muzika, film, vizuelne umetnosti, ili pozorište u pitanju.

 

A po tebi ispade još i trans, pošto je autor zapravo Aleksandar

 

Ali uklapa se u kontekst priče

[Ptica trkacica]

1 minute ago, James Marshall said:

A po tebi ispade još i trans, pošto je autor zapravo Aleksandar

 

Ali uklapa se u kontekst priče

Aleksanda S. Janković o Odbrani: Muzička recenzija: Idoli „Odbrana i poslednji dani" (Croatia Records 2022) | City Magazine (danas.rs)

 

Ja videla ovo kod Rasa, fali R, pa se još pitam ko je sad ova Aleksandra, kad već imamo jednog Aleksandra S. Jankovića, gde ih City samo nalazi

da mu nije žena

[Kampokei]

Zanimljiva je teza o mracnom i prljavom Beogradu pocetka 80-tih, a ne vidim je prvi put, dosta je cesta na arhitektonskim forumima recimo. Zanimljiva utoliko sto znacajno odudara od nekih stereotipa o bajkovitoj SFRJ.

[Ptica trkacica]

Pa da, ovo je Saja sa produkcije FDU, sramotno za njega da napiše ovakav taština praznine tekst.

[3opge]

3 hours ago, Ras said:

Aleksanda S. Janković o Odbrani: Muzička recenzija: Idoli „Odbrana i poslednji dani" (Croatia Records 2022) | City Magazine (danas.rs)

 

jadna "recenzija" i jos jadniji magazin (kako bi se zvao drugacije "magazine" o poluurbanom Beogradu nego "City")

 

 

 

 

[James Marshall]

ako je takav bio osamdesetih, šta onda reći za tridesete godine tog vijeka, ono pod sankcijama, vrijeme pod Turcima a bogami i ovo sad. Da nije mućke i korupcije i isisavanja para sa gradskom rasvjetom (za vrijeme praznika pogotovo), moglo bi se reći da je vazda bilo tako.

 

edit:

 

@Kampokei

[Lancia]

2 minutes ago, Kampokei said:

Zanimljiva je teza o mracnom i prljavom Beogradu pocetka 80-tih, a ne vidim je prvi put, dosta je cesta na arhitektonskim forumima recimo. Zanimljiva utoliko sto znacajno odudara od nekih stereotipa o bajkovitoj SFRJ.

Istina je negde na sredini, Beograd je 80-tih bio daleko zeleniji, opticki ulice zu bile mracnije i cistije.

[Duhovnost, ljubav i med]

Мени је претходни албум Идола из 1981. чак и малчице бољи (безимен албум, памтим га по нагој девојци на омоту татине плоче, рад неког познатог класика сликарства) , а у оба та албума 1981-1982, мислим да су пресудне две чињенице, што су сви имали по 22-24 године, време у коме је човек најбескомпромиснији, а и то што је Шапер био фасциниран сабраним Јунговим делима, па их је са фином мером несигурног адолесцента убацивао у песме. Довољно су били млади да још увек не буду досадно претенциозни и умишљени, у симболици и концептима (као што су били изразито умишљени касније, и Дивљан и Шапер и Крле) , а опет, ни тинејџери да би били банални, зато је човек са 22 године можда најближи ономе што се зове уметничка истина у поп/року, једнако мисли да "зна све", колико је свестан да "мало зна", па кад се склопе коцкице,  успе да направи нешто ванвременско.(наравно, у свему томе битно фигурира чињеница да су сви музички трендови долазили из Лондона, па би свака нова генерација која би отпутовала у Енглеску, да покупи неки нови музички правац, надмено се постављала да је ово сад пуно боље од оног пре, као да су сами осмислили оригинални правац развоја музике... Али оно што ВИС Идоле издваја од свих других је интелектуални јунгијанизам на прва два албума , уз коришћење домаћих симбола, то им даје ту ванвременску ноту, да им албуми лепо старе)  Опаску, о мрачном Београду са почетка 1980-тих, не посматрам као примедбу о физичком изгледу града, иако је можда и то, али и сами аутори тих албума не крију да им је музика у то време била бекство од духовног сивила у граду,  да им је то била можда једна једина могућност да се изразе на оригиналан начин. 

[Ptica trkacica]

Eno, editovala sam prvobitni post, da ne bude da ne uvažavam Sajin rod

[Kampokei]

Ontopic, volim i Odbranu i Mini LP i Paket aranzman. Sarlo i Disciplinu volim, ali mi je tesko da poslusam ceo Sarlovljev album, bude mi dosta posle 3-4 pesme, a Disciplina mi nekako ne stari kako treba (tj moj dozivljaj Discipline), iako mi je Koja kao lik uzasno drag.

 

U licnih top 10 bi se svakako nasli i Luna, Treci svijet, Das ist Walter, a bogami i Sa druge strane jastuka. Mozda i U Skripcu, O Je. Azru poslusam i danas, ali uvek mi draze da slusam Ravno do dna nego studijske albume, koji mi onda shodno tome ne znace bogzna sta (tj kad mislim o Azri, nikada ne mislim na njihove albume).

[Lancia]

10 minutes ago, Duhovnost, ljubav i med said:

Мени је претходни албум Идола из 1981. чак и малчице бољи (безимен албум, памтим га по нагој девојци на омоту татине плоче, рад неког познатог класика сликарства) , а у оба та албума 1981-1982, мислим да су пресудне две чињенице, што су сви имали по 22-24 године, време у коме је човек најбескомпромиснији, а и то што је Шапер био фасциниран сабраним Јунговим делима, па их је са фином мером несигурног адолесцента убацивао у песме. Довољно су били млади да још увек не буду досадно претенциозни и умишљени, у симболици и концептима (као што су били изразито умишљени касније, и Дивљан и Шапер и Крле) , а опет, ни тинејџери да би били банални, зато је човек са 22 године можда најближи ономе што се зове уметничка истина у поп/року, једнако мисли да "зна све", колико је свестан да "мало зна", па кад се склопе коцкице,  успе да направи нешто ванвременско.(наравно, у свему томе битно фигурира чињеница да су сви музички трендови долазили из Лондона, па би свака нова генерација која би отпутовала у Енглеску, да покупи неки нови музички правац, надмено се постављала да је ово сад пуно боље од оног пре, као да су сами осмислили оригинални правац развоја музике... Али оно што ВИС Идоле издваја од свих других је интелектуални јунгијанизам на прва два албума , уз коришћење домаћих симбола, то им даје ту ванвременску ноту, да им албуми лепо старе)  Опаску, о мрачном Београду са почетка 1980-тих, не посматрам као примедбу о физичком изгледу града, иако је можда и то, али и сами аутори тих албума не крију да им је музика у то време била бекство од духовног сивила у граду,  да им је то била можда једна једина могућност да се изразе на оригиналан начин. 

I to mi slabo pije vodu, Beograd je u to vreme bio u pravom zamahu, pun zanimljivih tribina i koncerata, rame uz rame sa svetskom scenom. FDU, FLU, DADOV, Dom Omladine, SKC, KCB, Bozidar Adzija, Djuro Salaj, cak i Topciderska zvezda...ako je onda bilo sivilo, ne znam koja bi sad boja bila odgovarajuca.

[Ras]

5 minutes ago, Lancia said:

I to mi slabo pije vodu, Beograd je u to vreme bio u pravom zamahu, pun zanimljivih tribina i koncerata, rame uz rame sa svetskom scenom. FDU, FLU, DADOV, Dom Omladine, SKC, KCB, Bozidar Adzija, Djuro Salaj, cak i Topciderska zvezda...ako je onda bilo sivilo, ne znam koja bi sad boja bila odgovarajuca.

Žutilo.

[Lancia]

2 minutes ago, Ras said:

Žutilo.

Zuto je OK, samo da nije oker, najgadnija boja u spektru.

[Duhovnost, ljubav i med]

27 minutes ago, Lancia said:

I to mi slabo pije vodu, Beograd je u to vreme bio u pravom zamahu, pun zanimljivih tribina i koncerata, rame uz rame sa svetskom scenom. 

Нисмо се разумели, бекство у музику је тада била главно и једино бекство од духовног сивила досадног бирократског живота у том периоду, по перцепцији самих актера сцене. (не по мојој перцепцији) Сад је вероватно пуно теже бити у музици , ко жели да свира, многи раде и свирају упоредо, дању раде, ноћу свирају, мало спавају, муче се, цркавају и на једном и на другом послу. Али сада је неограничен избор професија и личних израза, можеш бити програмер, сељак, апотекар, фриленсер, полууметник - полунаучник, полулудак, получудак, шта год, можеш да се креираш како год хоћеш, да будеш шта год хоћеш,  а онда је било: или ћеш се изразити кроз музику или ћеш остати неисказано биће духовно закопано у некој досадној државној фирми до пензије. 

[francuski sobar]

Beograd s kraja 70ih i početka 80 jeste bio prljav i siv ali nna neki konceptualno neodoljiv način. Isto tako privlačna bila je tinjajuća i obećavajuća ljotićevština tada u vidu mističnog urbanog pravoslavlja

 

 

Edited July 14, 2022 by francuski sobar