Obicni, najobicniji...

[JozoMujica]

bas sam juce videla jednu ficu u saobracaju i bi mi bas jako simpa i nesto toplo oko srca,uopste nije mi smetalo da idem iza nje 30km/h :D

 

Aman, dokle više. Fiat je muškog roda, Filip je muškog roda, Fića je muškog roda.

 

U kom slučaju se za pojam označen slovima f,i,ć,a koristi ženski rod osim u pogrešnom slučaju malog ljupkog automobila marke Fiat?

 

Ontopik:

 

Fiat 850 i Fiat (Zastava) 1300.

 

Edited December 30, 2014 by JozoMujica

[wall]

Prvo avti u kojem se moje dupe provozalo.

Pričao ćale koje muke su bile, uvoz, carina, preuzimanje u ZG

Preteča neke metalik boje zeleo-teget™ (jbg hercegovac teško kontao boje)

[Прслин]

+1, само браон :)

[namenski]

Nikad ovo nisam vidio. Ford Capri lici mnogo na ovo, mora da se Ford "posluzio" dizajnom:

 

Ovo je vec nesto drugo: usvojeno dete najvece mada mnogi kazu i najlepse prevare u istoriji naprave poznate kao automobil.

 

Amerikanci nikad nisu mnogo polagali na vrstu automobila kao sto su bile male Alfe i BMW, koje su losi novinari u to doba zvali vukovima u jagnjecoj kozi: utvrdilo se da je vazan, najvazniji, izgled automobila, a utvrdilo se i da postoji poprilicno brojan drustveni sloj koji bi da se vozi u necem sto ce da pokaze, da na znanje sportske i mladalacke sklonosti svog vlasnika koji, ipak, nije jos toliko platezno sposoban da bi sebi kupio nesto pravo.

I koji ce, pored sportskog izgleda, u svoje auto moci da spakuje zenu, decu i prtljag.

Rodio se u Fordu, lansirao mozda prvog modernog menadzera ili obrnuto, i postigao neverovatan uspeh.

 

 

Koliko je smisljeno i ciljano pravljen, pokazuje i crtica iz tog doba koja kaze da je duzina automobila bila prilagodjavana najvecem mogucem broju istih koje je trebalo pakovati na zeleznicke platforme i slati sirom Amerike.

Ali da je bio pun pogodak, itekakav, bio je.

Zacudo, u Evropi se koncept primio i uspeo upravo u obliku Kaprija koji je postovao B_B.

 

Ostali sa konceptom nisu imali srece:

 

Opel je, recimo, otisao u ekstrem, pa se tako dobio auto koji je bio neupotrebljiv za one koji su mogli da ga kupe, a neinteresantan za one koji su, trazeci ovako nesto, sebi mogli da priuste nesto jace i pravije.

Iako je izgledao kako je izgledao, Opel GT je bio pokretan motorom tadasnjeg Kadeta cini mi se, snage za danas bednih 90 KS.

[namenski]

Kad je trend vec bio sportski, mislim na izgled, poradilo se tu na sportu i za sirotinju.

 

 

Ali, sto se sportovanja tice, Evropa je bila kudikamo beskompromisnija od Amerike, pa su tako oznake/imena Alpina, Gordini i - iznad i pre svega - Abarth, znacile bez greske ono pravo, a da zainteresovani ne mora da ima para za Ferari.

Doduse, neke od ovih naprava je bilo kudikamo zabavnije voziti nego Ferarija.

 

 

 

 

Obicno samo diskretno oznacene , ponekad nevidljivo ili vidljivo samo znalcima, ove naprave nisu bile sala: sa skoro pa standardnih 1300 kubika (Nemci su voleli malo da preteraju) i 130 - 150 KS, sale nije bilo.

 

Za ne toliko platezno sposobne i mehanici vicne - btw, tada se jos uvek smatralo da voznja i od cackanja po motoru masne i prljave ruke mogu da idu zajedno, ponudjena je mogucnost sklapanja prema zelji u takozvanim kitovima pa je tako i onaj 850 mogao da postane zverka itekakva.

 

 

 

Edit: pojavilo se буџење drugim recima.

Edited December 30, 2014 by namenski

[B_B]

Nije ovdje mjesto, ali...meni a i svim klincima iz tadasnjeg komsiluka je Ford Kapri ostao u sjecanju po jednoj stvari. Pocetkom 90-ih se gomila nas doselila u Njemacku a u komsiliku je zivio lik sa crnim kaprijem, jez frizura, pozadi repovi, stoned washed jeans, kaubojke sa metalom, brcici...ma citav program...izgledao je kao karikatura opel manta vozaca, o kojima su u 90-im u Njemakoj snimani filmovi i pricani vicevi...zivio je u ulici iza nase i svaki dan slusao istu pjesmu, Dirty Diana. Isparkiravanje iz ulaza je trajalo taman toliko, da bi se prvi akordi pjesme, posle intra na pocetku, culi upravo onda kada bi hauba crnog kaprija izvirila iz coska.

 

E sad zasto je on pocetkom 90-ih izgledao kako je izgledao i slusao sta je slusao, mozda je kupio cd player...u svakom slucaju druga prica :).

[namenski]

 

A za to vreme, mislim na evropske pedesete, Amerika se vec uveliko vozila u automobilima koji su - kao nikad pre i verovatno nikad posle - bili civilizacijska andrmolja broj 1 da bi je s tog mesta tek krajem 20. veka poceli da pomeraju kompjuteri.

Takozvane auto filozofije, onako kako je Evropljani shvataju, u Americi nije bilo: Amerika se vozila, u automobilima jela, sa sve automobilima isla u bioskop...

Naravno da su uzajamni uticaji postojali, pa se tako priznavalo da, recimo, niko kao Francuzi ne ume da napravi udobna sedista, Evropa je izbacivala svoje novotarije i sluzila se novotarijama pristiglim iz Amerike, ali je zadrzala nadmocan, odmahni rukom prezriv stav prema ogromnim i sjajnim americkim automobilima: zaboravljalo se pri tom, ili namerno guralo u stranu da je automobil postao to sto jeste upravo u Americi: tehnicka naprava koja je celu jednu kulturu postavila na cetiri tocka i, mozda – to ce se jos videti – provozala.

Primera je bezbroj: evropski vozaci su se decenijama sluzili takozvanim manuelnim menjacem smatrajuci ga i producirajuci manje ili vise umesno baratanje istim kao znak muskosti i tehnicke superiornosti. Amerika je usvojila automatski menjac i koristila se njime sledeci prosto pravilo koje su Evropljani precutkivali: zasto raditi nesto sto se ne mora, sto olaksava voznju i zivot, sto je – u krajnjoj liniji nepotrebno i zamarajuce.

Ogromne, napravljene uz utrosak materijala kojim bi se napravila 2, a mozda i citava 3 evropska automobila, radne zapremine koja se u Evropi smatrala dovoljnom za teske kamione, autobuse, ponegde i za poneki tenk, mekog ogibljenja, americke – kako losi novinari vole da ih zovu – drumske krstarice su bile cudno, ali za evropske pojmove, konzervativne: hiljade kubika zapremine su davale smesno malo snage, rucni menjaci – dok ih je bilo su bili trostepeni, napravljeni da se krene i vozi bez ikakvih salterskih egzibicija…

Bile su, s druge strane, opremane svakom zgodom potrebnom za udobnost: od klima uredjaja do vec pomenutog automatskog menjaca, ne racunajuci brojne i sustinske tehnicke inovacije, jer – ne sme se nikako zaboraviti – one su dolazile iz zemlje koja je, zaista, umela da pravi automobile, koja ih je pravila najvise na svetu i u kojoj se, ovako ili onako, zivelo u automobilu.

Laz je da je Evropa u ta vremena ekoloski mislila, ekologija, uostalom, jos nije bila ni izmisljena: evropski automobili jesu trosili manje goriva prosto naprosto zato sto su bili manji; evropske grdosije tog doba nisu Amerikacima sto se zedji tice ustupale ni za dlaku; americke grdosije su bile zedne, smisljeno zedne, jer zed podstice naftnu industriju, a nafte, tada se verovalo, ima na pretek: bilo je to pre vremena naftnih kriza, OPEC-a, Palestinaca i prateceg naftnog folklora ispunjenog pitomim i privodjenju operetskoj demokratiji sklonih diktatora ili rezima u zemljama proizvodjacima nafte.

Ko ce ga znati, verovatno je kraj klasicne automobilske industrije i njenih proizvoda koji danas cine klasiku ove vrste artefakata nastupio kada se prva VW buba iskrcala u nekoj americkoj luci; isprva moda, buba je postala potreba, ali je pravi neprijatelj cekao na drugoj strani jednog drugog okeana: secam se testa tri vrhunska i tada jedina Lamborghini modela – Miura, Espada i Islero - u Car & Driver-u: preuzevsi ih od dilera negde u LA, gde bi drugde uostalom, trojica novinara koji su ih vozili dotutnjali su do prvog semafora i zaustavili se da bi devojka u susednom automobilu bacila letimican pogled na svu trojicu i upitala momka pored nje kakvi su to automobili.

Verovatno neke od ovih novih japanskih stvarcica odgovorio je nezainteresovano ovaj.

To sto je par sedeo u bubi nimalo ne menja stvar: automobil je postao nesto drugo.

I to ostao do danas u ocekivanju obaveznih nostalgicara koji ce da zale za mirisom izduvnih gasova slusajuci jedva cujno zujanje elektricnih i svakih drugih alternativa.

A prica o Amerikancima i njihovoj necemo reci tehnickoj nadmoci, jer tehnika ipak delimicno govori razlicite jezike odnosno zadovoljava razlicite potrebe i zahteve, mada isti tehnicki problemi namecu ista ili slicna tehnicka resenja, moze da se, recimo, isprica kroz nepotpunu listu inovacija sa kojima je americka automobilska industrija stupila u godine prosperiteta posle Drugog svetskog rata.

Pa kaze:

1. Klima uredjaj. Prvi put uveden kod Packard-a, 1940. godine, sistem je bio skup i prepun problema pa je kao takav brzo napusten. Tek 1953. je GM predstavio model prihvatljivo niske cene, smesten, doduse, u prtljazniku, da bi se 1954. pojavio Pontiac sa klimom smestenom ispod poklopca motora. 1956. se nadovezao Rambler i sve to dopunio precistacima vazduha za unutrasnjost automobila koji su mogli da se koriste, pa su i korisceni, nezavisno od klima uredjaja.

2. Sigurnosni pojasevi: prvi put 1950. kao opcija kog jednog Nash modela, mada je Tucker nudio nesto slicno jos 1948.: radilo se o modi preuzetoj iz tada popularne avio problematike, ali su automobili dobili jedno sredstvo cija je korisnost tek trebala da bude dokazana; nogu je povukao Ford u kampanji vezanoj za povecanje sigurnosti, 1956. godine.

3. Elektricni podizaci prozora; ono sto je u Evropi razvijano za ekskluzivne – citaj skupe – u Americi je imalo smisla jedino ako je postalo dostupno – uz doplatu, jer tada se to jos nije zvalo opcija – sto vecem broju kupaca: Daimler Benz ih jeste razvio 1948, ali su siroko nudjena opcija postali 1955. u Americi i standard kod skupljih automobila. Prvobitno hidraulicno pokretani postali su elektricni 1953. godine i to ostali do danas.

4. Farovi koji prate okrete volana, odnosno slede krivine na putu: pokusavano jos davnih dvadesetih, ideja je kod skupljih automobila povremeno bila primenjivana kao modni detalj – ne treba ih mesati sa onim prelepim farom poznatim kao trazilac koji je bio smesten spolja, na dohvat ruke vozaca. 1948. godine pojavo se jedan Tucker sa trecim farom smestenim u sredini i koji je, mehanicki povezan za upravljacem, pratio put i krivine na njemu.

 

 

 

Tucker, model Torpedo i izvedenice, 1948. godina: Citroen ce tek sezdesetih da pokusa nesto slicno, petljao je i BMW, ali Tucker ima pedigre, itekakav: Cord.

Zaboravljen i sahranjen: preko 5000 ccm, motor pozadi, nezavisno vesanje sva 4 tocka, nema opruga, Tucker je to resavao gumenim torzionim suspenzerima, Cord je dao automatski menjac...

Pet i po metara duzine, 2 metra sirine i skoro 2 tone tezine...

 

5. Automatsko zatamnjivanje retrovizora odnosno zastita od zaslepljivanja svetlima automobila koji se krece iza; Chrysler u svojim modelima za 1959. i napustanje ponude posle nekoliko godina. Zbog slabog interesovanja.

6. Serijske disk kocnice: slava pripada Chrysler-u i Crosley. Chrysler ih je nudio uz masivni Crown Imperial, a Crosley uz sve svoje modele. Bilo kako bilo, Chrysler ih od 1952. nudi uz sve svoje modele. Crosley sa svojim resenjem nema uspeha i vraca se proverenim dobos kocnicama.

7. Ventili u glavi motora. I znatno povecan stepen kompresije, kolateralno. V8 motor. Oldsmobil i sezona 1948, prva ugradnja u model 88 1949; V8 OHV motor postaje za dugo godina, sve do danas u stvari, standard kada je o Americi rec. Chevrolet 1955. smanjuje odnosno olaksava blok motora i – to je to. Sve dok devedesete nisu donele neke nove materijale, ali – princip je isti, sve su ostalo nijanse.

8. Sedista sa memorijom: Mercury, 1958. i Seat-O-Matic. Sistem je pamtio nekoliko podesavanja sedista vozaca. Brze bolje su ga se docepao i Lincoln.

9. Takozvana Cruise Control: opet Chrysler Corporation, opet 1958. i opet model Imperial. Sledio je, 1959, GM sa cim bi drugim nego Cadillac-om.

10. Podesavanje jacine zvuka radio aparata u automobilu zavisno od brzine kretanja vozila. Opcija u Thunderbird-u za 1959. godinu, ne bas narocito dobro prihvacena; vreme elektronike je tek dolazilo, ali:

11. Trip computer: Mercury Turnpike Cruiser je 1957. ponudio izracunavanje i prikaz prosecne brzine i jos po nekog parametra.

 

 

 

Mercury Turnpike Cruiser, 1957: 7 litara, 290 KS, sedista sa memorijom, bord kompjuter...

Klima i automatski menjac su vec odavno standard.

 

12. Elektronsko ubrizgavanje goriva: Chrysler i prvi uspesan i serijski nudjen sistem. Serija 300 tokom 1957. i 1958. godine.

 

Ovo je takozvana ofrlje lista: nepotpuna i manje ili vise nebitna za razvoj automobila, jer bi se svako od ovih resenja pojavilo pre ili kasnije kod ovog ili onog proizvodjaca. Ali, odnos izmedju takozvanih tehnickih resenja i resenja vezanih za udobnost u voznji mozda najbolje pokazuje ono sto je karakteristika takozvanog americkog pristupa automobili: udobnost, shvacena naravno na americki nacin pre svega.

Uostalom, treba se setiti i onog cuvenog prednjeg sedista iz jednog komada, klupe u stvari i rucice menjaca postavljene uz volan, da ne smeta, u vremena kada je Evropa pakovala svoje vozace u prostore razdvojene svim i svacim, pa i rucicom menjaca smestenom na onaj nikome potrebni tunel izmedju sedista; vremena poprecno postavljenog motora tek su imala da dodju.

[alberto.ascari]

Moje prvo sjecanje na automobile je ovaj. Porodicni automobil, za koga nisam siguran da li ga se zaista sjecam ili smo samo imali nekakve slike.

 

Ford 26m, svijetlo plavi, sa crnim vinilnim krovom i ovim ogledalima, slican ovom, samo boja ne valja. Dugo se u porodici odrzao mit o ovom autu kao "zmiji" :) i sve su bili sigurni da boljeg nikada nismo imali.

 

 

Nemam nikakvo automehanicarsko znanje, ali ako nekada u zivotu budem imao love i vremena na pretek, kupio bih ovako nesto.

 

 

Ovo je Ford 20M RS

 

 

Četvorka.   Sa tim kolima sam proputovao Bosnu uzduž i popreko, Dalmaciju od Raba do Boke. 

 

Moja tetka je imala takav, ali metalik braon. Meni je delovao kao avion.  :D

 

 

A ovo je ikona dizajna, Taunus "Knudsen".

[B_B]

Ovo je Ford 20M RS

 

 

Pa koji je onda 26m?

 

Edit:

Evo i sa wikipedije http://de.m.wikipedia.org/wiki/Ford_P7#/image/Datei:Ford_26m.jpg

 

Meni isti :)

Edited January 18, 2015 by B_B

[alberto.ascari]

Ovaj

 

 

 

 

Edited January 18, 2015 by alberto.ascari

[B_B]

Ja ne vidim na razliku, ali nisam ekspert. sliku sam nasao preko google-a...napisao covjek da je vidio 26m

 

Evo i dupe:

 

 

Nesto ne vjerujem da je covjek stajao pored automobila, vidio oznake i pogresno tagirao:

 

http://www.bahnalltag.de/60er-heute-pkw/page-0029.html

 

Ali sta ja znam, ti si ekspert :)

[alberto.ascari]

Izvinjavam se, imaš pravo.

 

Obrati pažnju na amblem.

 

 

 

 

Bio je u varijanti sedan i kupe.

[B_B]

Kapiram. A i slicni su...26m djeluje na slikama malo sire, ne znam da li je zaista.

[Ras]

SAT o 50 godina Zastave 101

 

 

[Ras]

Film o proizvodnji Sitroena GS (režija Louise Malle)